IZVANSTANIČNI MATRIKS

-Sadrži tri glavne skupine biomolekula: 1.strukturne proteine – kolagen, elastin i fibrilin-1;
2.specijalizirane proteine – fibronektin i laminin; 3.proteoglikane

STRUKTURNI PROTEINI

Kolagen je glavna sastavnica većine vezivnih tkiva. Kod ljudi se nalazi preko 25 vrsta
kolagena,a svaki od preko 30 polipeptida je kodiran drugim genom.
Sve vrste kolagena imaju strukturu trostruke uzvojnice. Zreli kolagen tipa I u svakoj
polipeptidnoj jedinici ima sekvencu ponavljanja od po 3 aminokiseline (Gly-X-Y) gdje je x i y na
svakom stotom mjestu prolin i hidroksiprolin. Hidroksiprolin se dobiva posttranslacijskom doradom
uz enzim prolil-hidroksilazu čiji je kofaktor askorbinska kiselina (vitamin C) i α-ketoglutarat. Lizin na
položaju Y se posttranslacijski dorađuje u hidroksilizin uz enzim lizil-hidroksilazu uz slične kofaktore.
Neki od tih hidroksilizina ulaze u reakciju stvaranja O-glikozidne veze s galaktozom li galaktozil-
glukozom.
Zatm se kolagenska vlakna lateralno udružuju stvarajući kovalentne veze uz enzim lizil-
oksidazu, koja kao kofaktor koristi bakar – oksidacijska deaminacija nekih lizina i hidroksilizina –
stvara reaktivne aldehide. Zatim se aldehidi stabiliziraju u aldole ili se vežu na ε-amino skupinu lizina
ili hidroksilizina.
Neki tipovi kolagena ne stvaraju fibrile – imaju prekide trostruke uzvojnice – kolagen tipa IV
(bazalne membrane).
Kolagen se sintetizira u obliku preprokolagena – usmjerava lanac u ER. U ER-u se događa
hidroksilacija prolina i lizina te glikozilacija hidroksilizina. Stvaranje disulfidnih mostova između
ostataka cisteina pomaže u savijanju molekula kolagena u trostruku uzvojnicu – uvija se od
karboksilnog kraja. GA zatim uzvojnicu izbacuje iz stanice gdje enzimi prokolagenska aminoproteaza i
prokolagenska karboksiproteaza uklanjaju lance za produljenje kolagenskog vlakna sa krajeva
molekule. Zatim se kolagenske uzvojnice spontano nakupljaju u kolagenska vlakna, a zatim dolazi do
stvaranja poprečnih veza. Time on postaje metabolički stabilna molekula, ali se može kidati u stanju
gladovanja.
Bolesti koje nastaju uslijed greške u sintezi kolagena su: Ehlers- Danlosov sindrom
(abnormalna fragilnost tkiva, hiperekstenzija kože, prevelika mobilnost zglobova), Alportov sindrom (
x-vezani i autosomni, obolijevanje od bubrežnih bolesti), skorbut (krvarenje desni, slabo zarastanje
rana – nedostatak vitamina C), Menkesova bolest (manjak bakra – slabo poprečno vezanje lanaca).

Elastin je odgovoran za svojstva elastičnosti u tkivima. Nije rasprostranjen svugdje nego samo
gdje su potrebna ta svojstva. Postoji samo jedan genski tip za elastin, ali više vrsta elastina nastaje
alternativnim prekrajanjem hnRNA (hetero-mRNA). Elastin se sintetizira kao tropoelastin, koji ima
neke hidroksilirane prolinske ostatke, ali ne i hidroksilizin i glikozilirane hidroksilizine. Ne sadrži Gly-X-
Y sekvencu niti ima prooblik s peptidima za produljenje lanca. Nakon izlaska iz stanice na tropoelastin
djeluje lizil-oksidaza koja stvara dezmozine – 3 aldehidne skupine se vežu sa nemodificiranim lizinom
te stvaraju tetrafunkcionalnu poprječnu vezu. To osigurava stabilnost, netopljivost u vodi te
rastezljivost.
 Kod Williams-Beurenovog sindroma nađene su u 90% slučajeva delecije gena za elastin. Neke
kožne bolesti se povezuju i sa nakupljanjem elastina.
Marfanov sindrom je česta nasljedna bolest koja se prenosi autosomno dominantno. Zahvaća
lokomotorni, kardiovaskularni sustav te oči. Uzrok mu je mutacija na genu za fibrilin-1 što dovodi do
nakupljanja nenormalnog fibrilina-1.
Fibrilin-1 je veliki glikoprotein koji je strukturna komponenta mikrofibrila,a izlučuju ga fibroblasti.
Mikrofibrili čine podlogu za polaganje elastina. Produljene ekstremitete također može uzrokovati
nakupljanje nenormalnog fibrilina-2, kao i fibirilina-1.

SPECIJALIZIRANI PROTEINI

Fibronektin je glavni glikoprotein izvanstaničnog matriksa,a nalazi se u plazmi u topljivom

obliku. Sastoji se od istovjetnih polipeptidnih lanaca koji su povezani disulfidnim mostovima na
karboksilnom kraju. Fibronektin ima I,II,III ponavljajuću motiv koji se organiziraju u domene
(najmanje 7). Uloga tih domena je vezanje heparina, fibrina, kolagena, DNA te stanične površine.
Fibronektinski receptor spada u skupinu integrina – heterodimerni receptori. Fibronektin ima RGD
slijed (arginin, glicin i aspartat) kojim se veže na receptor. Fibronektinski receptor djeluje i sa aktinom
u citosolu – vezni proteini : talin, vinkulin, pokrovni protein i α-aktin.
Putem fibronektinskog receptora stanica može komunicirati, unutra-van. Također je bitan uz
fibronektin i za adheziju i migraciju stanica.

Laminin je proteinska komponenta bazalnih lamina – specijalizirana područja koja okružuju

epitelne stanice. Bubrežni glomerul – glomerularna membrana. Primarne komponente bazalne
lamine su: laminin, entaktin, kolagen tipa IV i glikozaminoglikan heparin ili heparan-sulfat.
Laminin se sastoji od A,B1, B2 podjedinica koje oblikuju križ.ni oblik. Ima vezna mjesta za
kolagen, heparin i integrine.
Entaktin je glikoprotein koji sadrži RGD slijed i veže se na laminn – adhezja stanica.
Debela glomerularna membrana služi kao filtracijsko mjesto za molekule na temelju veličine, ali i
naboja svojih komponenti - proteini plazme teško ulaze u urin. U slučaju bolesti – albuminurija ili
glomerulonefrits – dolazi do prolaska proteina u mokraću.

PROTEOGLIKANI I GLIKOZAMINOGLIKANI

Proteoglikani su proteini koji sadržavaju kovalentno vezane glikozaminoglikane (GAG).

Proteini koji su kovalentno vezani na GAG nazivamo sržnim proteinima – teško se izoliraju.
Jedan od glavnih tipova proteoglikana u hrskavicama je agrekan – sadrži hijaluronsku kiselinu
uz sržni protein iz kojeg se projiciraju GAG (keratan-sulfat i kondroitin-sulfat).
Postoji najmanje 7 vrsta GAGa: hijaluronska kiselina, keratan-sulfat I i II , kondroitin-sulfati
dermatan-sulfat, heparin i heparan-sulfat. GAG čine aminošećer (glukozamin ili galaktozamin) i
uronska, glukuronska ili iduronska kiselina (osim keratan sulfata – vezana je galaktoza).
Hijaluronska kiselina je jedini GAG koji ne sadrži sulfatnu skupinu te se ona ne veže kovalentno za
protein.
 Biosinteza uključuje vezanje na sržne proteine i produljenje/završetak lanca. Veza između
GAG i sržnog proteina je najčešće: 1. O-glikozidna vezaizmeđu ksiloze i serina – ostvaruje se
prijenosom ostatka ksiloze na serin sa UDP-ksiloze – na to se dodaje 2 galaktoze – vezni trisaharid
gal-gal-xylSer; 2. O-glikozidna veza između GalNAc (N-acetilgalaktozamin) i serina (treonina) – vezni
saharid GalNAc-Ser(Thr); 3. N-glikozilaminska veza između GlcNAc i amidnog dušika asparagina (Asn).
Sinteza sržnih proteina odvija se u ER, a ostatak biosinteze u GA. Lanac se produljuje na principu
jedan enzim – jedna veza, dodavanjem nukleotidnih šećera. Završetak lanca se događa sulfacijom
šećera ili nastavkom produljenja od membrane. Sulfaciju kataliziraju sulfotransferaze, a donor sulfata
je PAPS. Također su prisutne i epimeraze: glukuronil – iduronil.
Hijaluronksa kiselina – ponavljajuća jedinica je GlcUA i GlcNAc. Nalazi se u sinovijalnim
tekućinama, hrskavicama itd.
Kondroitin-sulfati – veže se na proteoglikan sa XylSer – O- glikozidnom vezom. Ponavljajući
disaharid mu je GlcNAc-GalNAc (na njemu je vezan sulfat na 4' ili 6' poziciji).
Keratan-sulfati I i II – ponavljajuća jedinica je Gal-GlcNAc (na 6' vezan sulfat). Tip jedan i dva
se različito vežu na proteine (tip I – GlcNAc-Asn, tip II – GlcNAc-thr). Nalaze se u rahlom vezivnom
tkivu.
Heparin – ponavljajući slijed čine GlcN (glukozamin) i neka od uronskih kiselina. Sulfatirani su
uglavnom GlcN. Početno sadrži samo GlcUA, ali se epimerazom prerađuje u IdUA. Proteinska
molekula sadrži samo ostatke serina i glicina. Nalazi se u mastocitima, jetri, plućima, koži.
Heparan-sulfat – nalazi se na staničnm površinama, izvan stanice. Sadrži GlcN s manje sulfata
i GlcUA kao uronsku kiselinu.
Dermatan-sulfat – široko rasprostranjen. Ima ponavljajuću jedinicu IdUA sa GalNAc. IdUA
nastaje 5'-epimerizacijom kao kod drugih GAG kod kojih se to događa. Može sadržavati i GlcUA-
GalNAc jedinice.
GAG-ovi se razgrađuju endo- i egzoglikozidazama. Nisu podložene velikim promjenama.
Nedostatak enzima metabolizma GAG-a dovodi do mukopolisaharidoza. Endo- , egzoglikozidaze i
sulfataze pripadaju lizosomskim hidrolazama.
Najproučenije mukopolisaharidoze su Hunterov i Hurlerov sindrom.
Hijaluronidaza je enzim koji razgrađuje hijaluronsku kiselinu i kondroitin-sulfat (endoglikozidaza).
Zabilježen je samo jedan slučaj manjka ovog enzima.
Neki se proteoglikani u izvanstaničnom matriksu vežu na kolagen, a neki na elastin. Neki
mogu vezati faktore rasta te tako moduliraju njihov učinak na stanicu. Neki sudjeluju u adhezivnim
svojstvima stanice. GAG se pri niskim koncentracijama želatiniraju te djeluju kao sita ograničavajući
prolazak velikih molekula u ECM (izvanstanični prostor). Hijaluronska kiselina je bitna kod embrija za
migraciju stanica i morfogenezu. Kondroitin-sulfati su smješteni na mjestima kalcifikacija – mogu
služiti u neuronima kao potpora stanice. Keratan (tip I ) i deramtan – sulfat prisutni su u rožnici.
Heparin je važni antikoagulans – interakcija sa antitrombinom plazme. Također otpušta lipoprotein-
lipazu u krvotok. Heparan-sulfat može djelovati kao receptor (uz ostale proteoglikane) ili u staničnoj
komunikaciji. Mogu se nalaziti i unutar jezgre stanice.
KOSTI

Sadrže organsku komponentu – kolagen tipa I, V i nekolagene proteine te anorgansku

komponentu – hidroksiapatit Ca10(PO4)6(OH)2 zajedno sa Na, Ca, F, HC03- . Kost je dinamična
struktura. Glavni tipovi stanica su osteoblasti – taloženje kostiju, osteoklasti – resorpcija kosti.
Osteoblasti kontroliraju mineralizaciju kosti putem Ca i F iona duž njihove površinske membrane.
Sadrže alkalnu fosfatazu za stavaranje fosfatnih iona iz anorganskog fosfata. Kolagen tipa I i kiseli
fosfoproteini nužni su za vezanje kalcija – podloga mineralizacije. Osteoblasti su stimulirani
kalcitriolom, paratireoidnim hormonom), a inhibirani su kortikosteroidima. Paratirodni hormorn i
kalcitriol stimuliraju i osteoklaste, a njih inhibira estrogen i kalcitonin.
Osteogenesis imperfecta – bolest krhkih kostijju, nedostatak kolagena - prokolagenski suicid.
Osteopetroza – bolest mramornih kostiju, povećana gustoća kostiju
Osteoporoza – opća progresivna redukcija mase koštanog tkiva, slabost kostiju – jedan od
čimbenika estrogen.

HRSKAVICE

Glavne komponente hrskavica su kolagen tipa II i neki proteoglikani. Elastične hrskavice

sadrže elastin, a fibroelastične kolagen tipa I. Agrekan je glavni proteoglikan hrskavica. Agrekan ima 3
domene: A- vezno mjesto hijaluronske kiseline i sržnog proteina te vezniog proteina, B – lanci keratan
sulfata , C – kondriotin sulfat – oba tipa GAG-a su nekovalentno vezani na sržni protein.
Kondronektin veže kolagen II i kondrocite. Hrskavica je avaskuarno tkivo i većinu nutrijenata dobiva iz
sinovijalne tekućine. Kolagen se razgrađuje uz kolagenazu ili stromalizin. Interleukin i faktor α
tumorske nekroze (TNFα) stimuliraju navedene proteaze,a faktor rasta β (TGFβ) i inzulinu sličan
faktor rasta (IGF-1) imaju anabolički utjecaj na hrskavicu.