Univerzitet u Kragujevcu Fakultet medicinskih nauka Kragujevac

SEMINARSKI RAD
iz tropskih bolesti

HEMOGLOBINOPATIJE

Student: Rajko Mini 51/2009

Definicija

Hemoglobinopatije su bolesti kod kojih dolazi do promene strukture, funkcije ili sinteze hemoglobina.

Hemoglobin

Hemoglobin (Hgb) je metaloprotein za prenos kiseonika koji sadri gvoe i nalazi se u eritrocitima. Hgb je glavni prenosnik kiseonika od plua do ostalih tkiva, kao to su npr. miii. On poveava prenosni kapacitet za kiseonik u litru krvi sa 5 na 250 ml/l. Ime se sastoji od rei hem i globin, to znai da je Hgb globularni protein koji sadri hem grupu. Hem grupa se sastoji od organskog dela i atoma gvoa koji je odgovoran za vezivanje kiseonika. Proteinski deo sastoji se od 2 para polipeptidnih lanaca (alfa, beta, gama, delta), dok drugi deo Hgb sadri 4 molekula hema (protoporfirin IX i atom Fe).

Hemoglobin je visokosolubilan element. Proces vezivanja deava u alveolama, gde Hgb labavo i reverzibilno vezuje kiseonik, a nespareni globinski lanci obrazuju inkluzije (Heinzova telaca). U alveolama kiseonik se vezuje za Hg bi tako se formira oksihemoglobin, a u tkivima se taj kiseonik oslobaa. Vee oslobaanje kiseonika se primeuje u stanjima kao to su nie vrednosti pH krvi, ukoliko je dolo do porasta koncentracije ugljen-dioksida ili ukoliko je porasla temperatura krvi, tanije telesna temperatura. Kod oveka postoji nekoliko tipova hemoglobina, kao to su embrionalni Hgb, fetalni hemoglobin (HbF), a kod odraslih su to hemoglobin A (alfa2 beta2), koga ima oko 98% u organizmu, a druga oko 2% je hemoglobin A2 (alfa2 delta2).

Hemoglobinopatije

Hemoglobinopatije su kvalitativne nenormalnosti Hgb-a nastale kao posledica mutacije strukturnih gena globina, odnosno ovo su bolesti kod kojih dolazi do promena u strukturi ili sintezi jednog ili vie globinskih lanaca globinskih lanaca hemoglobina. Hemoglobinopatije spadaju u genetski determinisana oboljenja, odnosno, one su nasledne bolesti. Javljaju se kod otprilike 20% crnaca, naroito u zemljam a zapadne Afrike, a godinje od hemoglobinopatije umre oko 100.000 ljudi.

KLASIFIKACIJA

1. 2. 3. 4. 5.

Strukturne hemoglobinopatije Talasemije Talasemijske hemoglobinske varijante Hereditarno zadravanje fetalnog Hgb Steene hemoglobinopatije

Strukturne hemoglobinopatije (HgP) se javljaju usled dejstva molekularnih mehanizama, imaju klinike ili funkcionalne manifestacije i odreeno elktroforetsko ponaanje. Veina mutacija mogu biti asimptomatske. Kod homozigota HbS -HbS javljaju se izraene klinike manifestacije, dok se kod heterozigota HbS -HbA HgP manifestuje kao asimptomatsko oboljenje. Vie od 300 elektroforetskih varijanti Hgb zbog razliitih tipova mutacija mogu dati razliite strukturne varijante hemoglobina (200 su takaste mutacije zbog zamene jedne aminokiseline). Veina varijanti je retka i ne dovodi do oboljenja, dok se nekoliko varijanti javlja u odreenim populacijama sa ozbiljnom klinikom slikom. Promene koje se javljaju na molekularnom nivou pre svega mogu biti promene u aminokiselinama na povrini molekula Hgb -a (HbS, HbE), zatim to mogu biti promene unutranjih aminokiselina, promene koje stabilizuju methemoglobin (HbM), promene u vezi alfa1-beta2, tanije, promene u afinitetu za kiseonik. Mutacije mogu biti po tipu takastih mutacija, gde se jedna aminokiselina zamenjuje drugom, zatim mogu biti delecije ili insercije, gde su lanci krai, odnosno dui nego normalno.
4

Anemija srpastih elija se javlja kao ozbiljna hemolizna anemija koja se nasleuje autozomno recesivno, a uzrokovana je zamenom glutaminske kiseline valinom na 6. poziciji beta-globinskog lanca. Prema tome, HbS ima dva normalna alfa lanca i dva mutantna beta S lanca. Eritrociti sa vie od 80% HbS dobijaju srpast oblik i nazivaju se drepanociti, pa remete normalnu cirkulaciju. Due se zadravaju u slezini i tamo liziraju. HbS je po prirodi manje rastvorljiv, a upravo krai ivot eritrocita dovodi do neefikasne eritropoeze. Srpaste elije imaju smanjenu plastinost i poveanu viskoznost, usporavaju cirkulaciju i izazivaju zapuenje arteriola i smanjeno snabdevanje kiseonikom u svim tkivima u organizmu. Zbog okluzije arteriola i infarkcija tkiva, klinika slika se ispoljava bolnim krizama. Javljaju se bolovi u kostima, zglobovima, trbuhu, a tromboza vene retine moe voditi u slepilo. este su i plune komplikacije, ako i utica i kalkuloza une kese. Kod mukaraca se moe razviti prijapizam (bolni otok penisa), to kasnije moe dovesti i do impotencije, a generalna ekspanzije kostne sri dovodi do niza degenerativnih promena. Prema tome, postoji nekoliko klinikih sindroma koji su u vezi sa HgP SS, kao to su pre svega sindrom akutnog abdomena, koji je uzrokovan mikroinfarktima u mezenterijumu i slezini, zatim sindrom anemije, pluni sindrom, sindrom srane insuficijencije, hepatosplenomegalije, odnosno splenohepatomegalije, febrilno stanje, ali najznaajniji je definitivno sindrom osteo-artralgija, koji je praen otokom i spontanom rezolucijom, kad pogaa bebe i malu decu. Ukoliko ne doe do spontane rezolucije, obino dolazi do indukcije i javljanja osteomijelitisa. Ponekad se ne mogu manifestovati otoci koji su obino u sklopu ovog sindroma i tada pogaa i decu i odrasle, ceo skelet i kod ovih bolesnika, javljaju se vie prolazni nego konstantni bolovi. Anemiju srpastih elija prate odreeni simptomi koji mogu biti akutni ili hronini. U akutne spadaju, pre svega, akutne epizode ili krize i bolne, odnosno vazookluzivne krize, infekcije, dehidracija i obino bolesnici oboleli od ove bolesti oseaju hladnou koja je konstantna. U hronine promene spadaju oteenja usled ishemije kosti i zglobova, hronina oboljenja plua, hemolizne anemije i retinopatija. Imajui u vidu da bolest moe biti praena hemoliznom anemijom, odnosno procesom hemolize, od simptoma i znakova na koje se bolesnici ale ili koje mi pregledom otkrivamo, mogu se navesti groznica, bolovi u stomaku ili leima, hepatosplenomegalija, ok, hiperbilirubinemija, retikulocitoza i hiperplazija kostne sri. Talasemije spadaju u kvantitativne hemoglobinopatije, gde je struktura globinskih lanaca ouvana, ali je sinteza globinskih lanaca smanjena ili odsutna. Dolazi do poremeaja ravnotenog stanja u produkciji globinskih lanaca to dovodi do akumulacije slobodnih lanaca u prekursorima eritrocita. Slobodni lanci tako nisu rastvorljivi, taloe se i izazivaju hemolizu eritrocita, odnosno hemoliznu anemiju. Prema tome, kompenzatorno se javlja hiperplazije kostne sri.
5

Dijagnoza hemoglobinopatija se uspostavlja na osnovu dobro uzete anamneze, posebno ukoliko se ne radi o endemskim podrujima, zatim klinike slike, razmaza periferne krvi, gde posmatramo eritrocite, njihov oblik (target cells). Takoe je potrebno odraditi i elektroforezu hemoglobina i metabisulfitni test, gde se posmatra hemoglobin potencijalno srpastih elija tokom procesa deoksigenacije eritrocita uz dodavanje metabisulfita, kada elije koje sadre izmenjen hemoglobin dobijaju srpast oblik. Leenje se sprovodi infuzijama opranih eritrocita i primenom folne kiseline. Takoe se pokuava sa primenom cijanata iji je cilj da sprei stvaranje srpastih eritrocita. U bolnim krizama potrebno je bolesnicima davati analgetike i antikoagulantnu terapiju uz obaveznu rehidrataciju. U novije vreme pokuava se i sa genskom terapijom hemoglobinopatija, zbog same prirode bolesti, kao i sa primenom stem elija, ali se jo uvek vre istraivanja ovih metoda terapijskog leenja.

REFERENCE

1. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A5%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D 0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BD 2. http://www.bolesnodete.com/bolesti-krvi/1688-hemoglobinopatije 3. http://www.anemija.rs/hemoglobinopatije/ 4. http://www.dgsgenetika.org.rs/abstrakti/kongres-ii-sr.htm 5. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23337292 6. http://dictionary.reference.com/browse/metabisulfite+test