Домаћи задатак

Страна 123
1. Активност ензима сразмерна је количини супстрата, јер што је мања
количина супстрата, то је мање материјала на који ензим може да
делује (и обрнуто). С друге стране, количина производа је обрнуто
сразмерна активности ензима. Наиме, при смањењу количине
производа, активност ензима се повећава у циљу компензације
недостатка производа.
2. Повећање количине глукозе у крви стимулише лучење инсулина од
стране бета ћелија панкреаса. Инсулин везивањем за рецепторе на
ћелијским мембранама активира протеинске киназе, које потом врше
фосфорилацију одговарајућих протеина и на тај начин омогућавају
преузимање глукозе од стране ћелија. Овај механизам пример је
спољашње контроле активности ензима, пошто се инсулин лучи изван
ћелија на које делује.
3. Гликоген синтаза је ензим који катализује полимеризацију глукозе у
гликоген. Фосфорилација је инхибира. Гликоген фосфорилаза
катализује обрнути процес. Фосфорилација је активира. Инсулин врши
активацију фосфатазе, која смањује фосфорилацију поменута два
ензима. Дакле, што је ниво инсулина у крви виши, фосфорилација се
одвија мање. Самим тим се гликоген синтаза инхибира у мањој мери,
док се гликоген фосфорилаза активира у мањој мери. На овај начин се
фаворизује активност гликоген синтазе, тј. синтеза гликогена (насупрот
његовој разградњи).
4. Алостерички ензими су они ензими код којих постоји више
унутармолекулских просторних организација (узрокованих постојањем
различитих комбинација водоничних веза). Лиганди су молекули који
се нековалентно, реверзибилно везују за овакве ензиме и на тај начин
стабилизују један од облика молекула. При том, везивањем лиганда се
активност може како повећати, тако и смањити.
 5. Додавање фосфатне групе катализују протеинске киназе, док њено
уклањање катализују фосфатазе. Ово су примери регулације
активности ензима ковалентном модулацијом.
6. АМП (аденозин-монофосфат) игра улогу алостеричког активатора
гликоген фосфорилазе, док АТП и глукозо-6-фосфат представљају
алостеричке инхибиторе овог ензима, чија је улога разградња
гликогена до глукозе. Ови лиганди везују се за исто место на ензиму и
стога између њих постоји компетиција. У периодима интензивног
утрошка АТП-а и глукозе, у ћелији је присутнији АМП, те се за ензим у
већој мери везује он. То доводи до појачавања активности гликоген
фосфорилазе, те појачане гликоненолизе – стварања глукозе. Када
ћелија располаже великим количинама глукозе и АТП-а, као лиганд
преовлађују АТП и глукозо-6-фосфат, који инхибирају активност
гликоген фосфорилазе, чиме се смањује разлагање гликогена (пошто
ћелији није потребно више глукозе).

Страна 127
1. Ацетил-коензим А може настати као производ оксидативне
декарбоксилације пирувата, β-оксидације масних киселина и
разградње појединих аминокиселина. Судбина овог молекула може да
буде улазак у Кребсов циклус реакцијом са оксалсирћетном
киселином, али и улазак у анаболички пут синтезе масних киселина.
2. Пирогрожђана киселина, односно пируват, може настати као производ
гликолизе, оксидације млечне киселине или процеса разградње
појединих аминокиселина. Она може ући у процес оксидативне
декарбоксилације и дати ацетил-коензим А. Изузев тога, може доћи до
њене карбоксилације, којом настаје оксалсирћетна киселина. Овај
молекул је полазно једињење Кребсовог циклуса, али и учесник
глуконеогенезе.
3. У Кребсов циклус укључују се ацетил-коензим А, продукти разградње
глукогених аминокиселина попут оксалсирћетне и ћилибарне
киселине, сукцинил коензим А (производ катаболизма пиримидинских
 база). Ацетил-коензим А се у циклус укључује реагујући са полазним
једињењем циклуса, оксалсирћетном киселином, док се остали
поменути молекули у циклус укључују као интермедијери.
4. Гликолиза (NADH), оксидативна декарбоксилација пирувата (NADH),
Кребсов циклус (NADH, FADH2), а код биљака и глиоксилатни циклус
(NADH).
5. Пирогрожђана киселина, глукогене аминокиселине, глицерол и млечна
киселина.
6. У оба случаја долази до синтезе ацетил-коензима А, који се потом
користи у процесу биосинтезе аминокиселина. Ацетил-коензим А може
се добити разградњом аминокиселина. Ацетил-коензим А може
настати и као продукт оксидативне декарбоксилације пирувата, којој
претходи гликолиза – дакле разградњом глукозе.
7. Глицерол је могуће конвертовати у дихидроксиацетон-фосфат, који се
директно укључује у гликолизу, као њен интермедијер.