Univerzitet u Tuzli

Medicinski fakultet Tuzla

Predavanja iz predmeta Biohemija

Disaharidi, kao to su maltoza,

laktoza i saharoza sastoje se od
dva monosaharida meusobno
kovalentno povezana pomou
O-glikozidne veze.
Ova veza nastaje kada
hidroksilna grupa jednog eera
raguje sa anomernim karbonom
drugog.
Na taj nain nastaje acetal iz
hemiacetala (kao to je
glukopiranoza) i alkohola
(hidroksilna grupa druge
molekule eera)

Sinteza maltoze

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja iz predmeta Biohemija

Laktoza ( oblik)
-D-galaktopiranozil-(14)- -D-glukopiranoza
Gal(14)Glc

Medicinski fakultet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Saharoza
-D-fruktofuranozil -D-glukopiranozid
Fru(21)Glc

Saharoza i trehaloza, za razliku

od maltoze i laktoze, ne sadre
slobodan anomerni C atom.
Anomerni karboni saharoze i
trehaloze ukljueni su u
stvaranje glikozidne veze i zato
su to nereducirajui eeri.

Trehaloza
-D-glukopiranozil -D-glukopiranozid
Glc(11)Glc

Univerzitet u Tuzli

Medicinski fakultet Tuzla

Predavanja iz predmeta Biohemija

Homopolisaharidi
Nerazgranati

Razgranati

Prof. Dr. Lejla Begi

Heteropolisaharidi
Dva tipa monomera
Nerazgranati

Multipli monomeri
Razgranati

Polisaharidi ili glikani meusobno se razlikuju po ponavljajuim monosaharidnim

jedinicama, po duini lanca, po tipu veze izmeu jedinica i po stepenu grananja.

Univerzitet u Tuzli

Medicinski fakultet Tuzla

Predavanja iz predmeta Biohemija

Prof. Dr. Lejla Begi

Granule skroba u hloroplastu

Homopolisaharidi
Skrob se stvara u
hloroplastima iz
glukoze nastale
procesom
fotosinteze.

Univerzitet u Tuzli

Medicinski fakultet Tuzla

Predavanja iz predmeta Biohemija

Prof. Dr. Lejla Begi

Skrob se sastoji od dva tipa polimera glukoze, amiloze i amilopektina.

Nereducirajui
kraj

Amiloza je dugi nerazgranati lanac ostataka D-glukoze povezanih

(14) vezama
Molekularna teina amiloze varira od nekoliko hiljada do preko milion.

Reducirajui
kraj

Univerzitet u Tuzli

Predavanja iz predmeta Biohemija

Medicinski fakultet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Skrob se sastoji od dva tipa polimera glukoze, amiloze i amilopektina.

Amilopektin je, za razliku od

amiloze, visokorazgranat.
Take grananja nalaze se na 24 do
30 glukoznih ostataka i formiraju se
pomou (16) glukozidnih veza.
Molekularna teina amilopektina
kree se do 100 miliona.

Univerzitet u Tuzli

Predavanja iz predmeta Biohemija

Trodimenzionalna struktura skroba

(amiloze)
Konformacija (14) veza u
amilozi, amilopektinu i glikogenu
dovodi do stvaranja tijesno svijenih
heliksnih struktura.
Ove kompaktne strukture stvaraju
guste granule rezervnog skroba ili
glikogena koje se uoavaju u
elijama.

Medicinski fakultet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja iz predmeta Biohemija

Medicinski fakultet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Glikogen je glavni
rezervni polisaharid u
ivotinjskim elijama.
Slino amilopektinu
glikogen je polimer
podjedinica glukoze
povezanih (14)
vezama, a na mjestima
grananja stvaraju se
(16) veze.
Glikogen je mnogo vie
razgranat (jedna grana
na 8 do 12 ostataka) i
mnogo kompaktniji nego
skrob.

Granule glikogena u hepatocitu. Ove granule stvaraju se u citosolu i

mnogo su manje od granula skroba.

Univerzitet u Tuzli

Medicinski fakultet Tuzla

Predavanja iz predmeta Biohemija

Prof. Dr. Lejla Begi

Struktura celuloze
Dva paralelna celulozna lanca

Molekula celuloze je
linearna, nerazgranata, i
sastoji se od 10,000 do
15,000 jedinica D-glukoze
meusobno povezanih
(14) vezama.
Usljed (14) glikozidnih
veza ovaj polimer gradi
ravna (prava) vlakna.

Univerzitet u Tuzli

Predavanja iz predmeta Biohemija

Peptidoglikan iz elijskog zida

Staphylococcus aureus, grampozitivne bakterije.

Medicinski fakultet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Medicinski fakultet Tuzla

Predavanja iz predmeta Biohemija

Prof. Dr. Lejla Begi

Glikozaminoglikan

Glikozaminoglikani su
komponente ekstracelularnog
matriksa elatinozne
materije ekstracelularnog
prostora koja dri elije na
okupu i obezbjeuje porozne
puteve za difuziju nutrijenata i
oksigena u elije.
Ekstracelularni matriks sastoji
se od povezane mree
heteropolisaharida i fibrilarnih
proteina kolagena, elastina,
fibronektina i laminina.

Hijaluronat

Ponavljajui disaharid

Broj
disaharida
po lancu

~50,000

Hondroitin
4-sulfat

20-60

Keratan
sulfat

~25

Univerzitet u Tuzli

Medicinski fakultet Tuzla

Predavanja iz predmeta Biohemija

Prof. Dr. Lejla Begi

Glikozaminoglikan

Glikozaminoglikani su familija
linearnih polimera sastavljena
iz ponavljajuih disaharidnih
jedinica.
Jedan od dva monosaharida je
uvijek ili N-acetilglukozamin ili
N-acetilgalaktozamin; u veini
sluajeva drugi je uronska
kiselina, obino D-glukuronska
ili L-iduronska kiselina.
U nekim glikozaminoglikanima
jedan ili vie hidroksilnih
ostataka aminoeera je
esterificiran sa sulfatom.

Hijaluronat

Ponavljajui disaharid

Broj
disaharida
po lancu

~50,000

Hondroitin
4-sulfat

20-60

Keratan
sulfat

~25

Univerzitet u Tuzli

Medicinski fakultet Tuzla

Predavanja iz predmeta Biohemija

Prof. Dr. Lejla Begi

Hijaluronska kiselina

Hijaluronska kiselina sadri do

50,000 osnovnih disaharidnih
jedinica. Ona formira bistru,
jako viskoznu otopinu koja
slui kao lubrikant u
sinovijalnoj tenosti zglobova,
ulazi u sastav ekstracelularnog
matriksa hrskavice i tetiva, one
vodice i dr.

Univerzitet u Tuzli

Medicinski fakultet Tuzla

Predavanja iz predmeta Biohemija

Prof. Dr. Lejla Begi

Hondroitin sulfat

Hondroitin sulfat doprinosi

vrstoi na istezanje hrskavice,
tetiva, ligamenata i zida aorte.

Univerzitet u Tuzli

Medicinski fakultet Tuzla

Predavanja iz predmeta Biohemija

Prof. Dr. Lejla Begi

Keratan sulfat
Keratan sulfat ne sadri
uronsku kiselinu i njegov
sadraj sulfata varira.
Nalazi se u ronjai, hrskavici,
kostima, i razliitim ronatim
strukturama nastalim od mrtvih
elija: rog, kosa, nokat, papak,
kanda.

U glikozaminoglikane spadaju i heparin (prirodni antikoagulans), heparan

sulfat, dermatan sulfat, i dr.

Univerzitet u Tuzli

Medicinski fakultet Tuzla

Predavanja iz predmeta Biohemija

Prof. Dr. Lejla Begi

Proteoglikani (mukopolisaharidi)
Proteoglikani su makromolekule
elijske povrine ili ekstracelularnog
matriksa u kojima je jedan ili vie
glikozaminoglikanskih lanaca
kovalentno vezan za membranski
protein ili sekretorni protein.
Proteoglikani su glavne komponente
vezivnog tkiva.
Sindekan je srni protein plazmatske
membrane na ijem su
aminoterminusnom domenu
(ekstracelularno) kovalentno vezana
tri lanca heparan sulfata i dva lanca
hondroitin sulfata.

Struktura proteoglikana integralnog

membranskog proteina sindekana

Univerzitet u Tuzli

Medicinski fakultet Tuzla

Predavanja iz predmeta Biohemija

Prof. Dr. Lejla Begi

Proteoglikani (mukopolisaharidi)
Jedna veoma duga molekula
hijaluronata nekovalentno je vezana
sa oko 100 molekula srnog
proteina agrekana.
Svaka molekula agrekana sadri
mnogo kovalentno vezanih lanaca
hondroitin sulfata i keratan sulfata.
Vezni proteini koji se nalaze na
spoju izmeu svakog srnog
proteina i hijaluronatne kime
posreduju interakciju izmeu srnog
proteina i hijaluronata.

Proteoglikanski agregat
ekstracelularnog matriksa

Univerzitet u Tuzli

Predavanja iz predmeta Biohemija

Medicinski fakultet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Proteoglikani (mukopolisaharidi)
U asocijaciji izmeu elija i
proteoglikana iz ekstracelularnog
matriksa posreduju membranski
protein (integrin) i ekstracelularni
protein (fibronektin u ovom
primjeru) koji ima vezna mjesta za
oba proteina, i za integrin i za
proteoglikan.
Treba primijetiti tijesnu povezanost
vlakana kolagena sa fibronektinom i
proteoglikanom.
Interakcije izmeu elija i
ekstracelularnog matriksa

Univerzitet u Tuzli

Medicinski fakultet Tuzla

Predavanja iz predmeta Biohemija

Prof. Dr. Lejla Begi

Glikoproteini su konjugati karbohidrata i

proteina u kojima su karbohidratni dijelovi
manji i strukturno raznovrsniji nego
glikozaminoglikani u proteoglikanima.

O-veza

Glikoproteini
Informacijama bogati konjugati
koji sadre oligosaharide

Karbohidrat se vee preko svog anomernog

karbona glikozidnom vezom za OH u Ser ili
Thr ostatku (O-veza), ili N-glikozidnom
vezom na amidni nitrogen u Asn ostatku (Nveza).
O-vezani oligosaharidi stvaraju glikozidnu vezu sa hidroksilnim grupama Ser ili Thr ostataka
(osjeneno roza). Ovdje je ilustriran GaINAc kao eer na reducirajuem kraju oligosaharida.

Univerzitet u Tuzli

Medicinski fakultet Tuzla

Predavanja iz predmeta Biohemija

Prof. Dr. Lejla Begi

Mnogi proteini koje lue eukariotske elije su

glikoproteini: imunoglobulini, hormoni (FSH, LH,
TSH), proteini plazme, proteini mlijeka, proteini
koje lui pankreas (ribonukleaza).
Poznato je da isti protein proizveden u dva
razliita tkiva ima razliite oligosaharidne dijelove.

N-veza

Glikoproteini
Informacijama bogati konjugati
koji sadre oligosaharide

Osim globalnih fizikih efekata na strukturu

proteina, postoje mnogo specifiniji bioloki
efekti oligosaharidnih lanaca u glikoproteinima.

N-vezani oligosaharidi stvaraju N-glikozidnu vezu sa amidnim nitrogenom Asn ostataka

(osjeneno zeleno). N-vezani oligosaharidi sadre zajedniku pentasaharidnu sr koja se
sastoji iz tri manoze i dva ostatka N-acetilglukozamina.

Univerzitet u Tuzli

Medicinski fakultet Tuzla

Predavanja iz predmeta Biohemija

Prof. Dr. Lejla Begi

Gangliozidi su membranski lipidi

eukariotskih elija u kojim su
polarne grupe, dio lipida koji
formira vanjsku povrinu
membrane, oligosaharidni
kompleksi koji sadre sijalinsku
kiselinu.

N-veza

Glikolipidi i lipopolisaharidi
Komponente elijske membrane

Univerzitet u Tuzli

Predavanja iz predmeta Biohemija

Medicinski fakultet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Proteini, lektini, koji veu karbohidrate sa visokim afinitetom i

specifinou uestvuju u procesima biolokog prepoznavanja

Rasprostranjenost i kompleksnost karbohidratnih jedinica glikoproteina

ukazuje da su to molekule bogate informacijama.
Od 4 monosaharida moe se formirati mnogo vie razliitih uzoraka
oligosaharida nego to se od 4 aminokiseline moe formirati oligopeptida.

Univerzitet u Tuzli

Predavanja iz predmeta Biohemija

Medicinski fakultet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Proteini, lektini, koji veu karbohidrate sa visokim afinitetom i

specifinou uestvuju u procesima biolokog prepoznavanja

Sijalinska kiselina nalazi se na krajevima oligosaharidnih lanaca mnogih

glikoproteina plazme i na taj nain titi proteine od razgradnje u jetri.
Na plazmatskoj membrani jetrenih elija nalaze se asijaloglikoproteinski
receptori.
Enzim sijalaza nalazi se na povrini krvnih sudova.

Univerzitet u Tuzli

Predavanja iz predmeta Biohemija

Medicinski fakultet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja iz predmeta Biohemija

Selektini su familija lektina koji se nalaze

na plazmatskoj membrani i posreduju u
elijskom prepoznavanju i adheziji.
Jedan takav proces je kretanje imunih
elija (T-limfocita) kroz kapilarni zid iz krvi
do tkiva na mjestu infekcije ili inflamacije.

Medicinski fakultet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja iz predmeta Biohemija

Neki bakterijski patogeni imaju lektine koji

dovode do adhezije bakterija na eliju
domaina ili do ulaska toksina u eliju.
Helicobacter pylori, bakterija koja
uzrokuje ir eluca prijanja na unutranju
povrinu eluca pomou interakcije
izmeu lektina bakterijske membrane i
specifinih oligosaharida membranskih
glikoproteina na epitelnim elijama eluca.

Medicinski fakultet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja iz predmeta Biohemija

a) Oligosaharidi sa
jedinstvenom strukturom
(prikazani kao nizovi
obojenih loptica), koji su
komponente razliitih
glikoproteina ili
glikolipida na vanjskoj
povrini plazma
membrane, sa velikom
specifinou i afinitetom
stupaju u interakciju sa
lektinima u
ekstracelularnoj sredini

Medicinski fakultet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Uloge oligosaharida u prepoznavanju i

adheziji na povrinu elije

Univerzitet u Tuzli

Predavanja iz predmeta Biohemija

Medicinski fakultet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

b) Virusi koji inficiraju

ivotinjske elije, kao
virus influence, veu se
za glikoproteine na eliji,
inei time prvi korak
infekcije.
c) Bakterijski toksini, kao
toksin kolere ili velikog
kalja, veu se na
povrinski glikolipid prije
ulaska u eliju.
d) Neke bakterije, kao
Helicobacter pylori, prvo
prijanjaju za, a onda
koloniziraju ili inficiraju
ivotinjsku eliju.

Uloge oligosaharida u prepoznavanju i

adheziji na povrinu elije

Univerzitet u Tuzli

Predavanja iz predmeta Biohemija

Medicinski fakultet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

e) U plazma membrani
odreenih elija,
selektini posreduju
interakcije elija-elija.
Takve su interakcije T
limfocita sa endotelnim
elijama zida kapilara
na mjestu infekcije.

Uloge oligosaharida u prepoznavanju i

adheziji na povrinu elije