12/20/2021

Razgradnja proteina i
katabolizam amino-kiselina

Ćelijski “pool” amino-kiselina

• Amino-kiseline u ćeliji su poreklom iz
različitih izvora
– iz proteina hrane koji se razlažu, a oslobođene
amino-kiseline apsorbuju enterociti tankog
creva, zatim ulaze u krv i dalje u tkiva (bitan
izvor esencijalnih AK)
– istim putem dolaze i amino-kiseline proteina
sekretovanih u digestivni trakt (uglavnom
digestivni enzimi i proteini oštećenih epitelnih
ćelija)
– hidrolizom ćelijskih proteina oslobađaju se
amino-kiseline
– neke amino-kiseline mogu se sintetizovati u
ćeliji
– Sa druge strane AK se koriste za sintezu
proteina, ali i svih jedinjenja za azotom u ćeliji
(nukletidi, kreatin, hem. Biogeni amini ...)

1
 12/20/2021

• Višak amino-kiselina, za razliku od lipida i ugljenih hidrata

ne može da se skladišti, već se koristi kao metaboličko
gorivo, odnosno podležu razgradnji.
• α-amino grupa se odstranjuje i prevodi u uree u ciklusu
uree, bočni lanac ide do acetil-CoA, acetoacetata, piruvata
i/ili nekog intermedijera Krebsovog ciklusa.
• Visak amino-kiselina najčešće završi kao glukoza i rezerva
glikogena, a može ići i u sintezu masnih kiselina (TAG).

Razgradnja proteina iz hrane

• Razgradnja proteina počinje u želudcu

• Nizak pH dovodi do denaturacije proteina čineći ih
pristupačnijim za delovanje proteaza
• Pepsin – glavni proteolitički enzim u želucu
– Nespecifična endopeptidaza*
– pH optimim oko 2
– Luči se kao zimogen (pepsinogen)
– U kiseloj sredini podleže ograničenoj autolizi kada se prevodi u
aktivnu formu pepsin

*endopeptidaze – hidrolizuju peptidnu vezu unutar lanca (pepsin, tripsin, himotripsin)

egzopeptidaze – hidrolizuju peptidnu vezu sa krajeva polipeptidnog lanca
(aminopeptidaze, karboksipeptidaze)

2
 12/20/2021

• Razgradnja se nastavlja u lumenu creva

• Pankreas luči koktel proteolitičkih enzima različite
specifičnosti
– Luče se kao neaktivne zimogene forme koje se aktiviraju u lumenu

3
 12/20/2021

• Dodatno su prisutne i aminopeptidaze, egzopeptidaze koje

hidrolizuju amino-kiselinu po amino-kiselinu sa N-
terminusa, smeštene u plazmatskoj membrani crevnih
ćelija
• Sve ove proteaze razgrađuju proteine do slobodnih amino-
kiselina, tri- i dipeptida koji se transportuju u enterocite a
potom idu u krvotok
• Transport aminokiselina kroz ćelijsku membranu se odvija:
– sekundarnim aktivnim Na+-zavisnim transportom
– olakšanom difuzijom
– γ - glutamilskim ciklusom

Na+-zavisni transport

γ - glutamilski ciklus

4
 12/20/2021

Razgradnja ćelijskih proteina

• U ćelijama se stalno dešava razgradnja i resinteza ćelijskih proteina
• Poluživot proteina je različit, od nekoliko minuta (regulatorni proteini), nekoliko
sati ili dana (enzimi) do nekoliko godina (strukturni proteini)
• Neki proteini su dugoživeći (proteini očnog sočiva doživoti, Hb t ½ 3 meseca), a neki
žive veoma kratko(npr. t ½ ornitina dekarboksilaze je 11min)
• Kratkoživeći proteni obično učestvuju u metaboličkim regulacija (razgradnja ->
aktiviranje/zaustavljanje metaboličkog puta)
• Deo proteina podleže oksidativnom ili nekom drugom oštećenju, neki su
nefunkcionali zbog grešaka u translaciji ili modifikaciji i pokazuju tendenciju
agregiraju. Njihovo gomilanje u ćeliji bi bilo jako štetno.

– obnavljanja ( “turnover”) proteina

• na ovo obnavljanje proteina troši se oko 20% energije bazalnog
metabolizma (u mirovanju)
• N-terminusu AK određuje poluživot proteina.
• Degradacija proteina u ćeliji se odvijaja kroz više procesa, a
važnost svakog od njih varira između različitih tkiva i proteina.
• Najvažniju su lizozomalni i ubikvitin-proteaza sistem.

5
 12/20/2021

lizozomalni – autofagni sistem

• fuzija autofagozoma sa lizozomom, koji su puni različitih proteaze –

katepsini i peptidaze sa optimumom delovanja u kiseloj sredini.
• uklanjanje ostećenih i nefunkcionalnih organela i proteina iz citosola
• značajan proces za održanje ćelijske homeostaze
• u vezi sa starenjem i razvojem nekih bolesti

ubikvitin – proteazom sistem

• kompleks proteolitičkih enzima-proteazom, koji prepoznaju
ubikvitinom “obeležene” proteine koje treba razgraditi

•tri enzima učestvuju u procesu vezivanje ubikvitina za

protein: ubikvitin aktivirajući enzim, E1; ubikvitin
konjugirajući enzim, E2; ubikvitin-protein ligaza, E3

6
 12/20/2021

evolutivno, ubikvitin je
visoko konzerviran protein:
od 76 aminokiselina koliko
čini ovaj protein, ubikvatini
kvasaca i čoveka razlikuju se
samo u tri aminokiseline

7
 12/20/2021

Katabolizam aminokiselina

transaminacija
deaminacija

glukogene i
ketogene aminokiseline

Prvi korak u razgradnji amino-kiselina je uklanjanje amino grupe

• Ostatak ugljeničnog skeleta ide do glukoze, preko nekog intermedijera

Krebsovog ciklusa, ili do acetil-CoA

• Glavno mesto razgradnje amino-kiselina kod sisara je jetra, mada i

ostala tkiva mogu da razlažu AK, posebno mišićim kada koriste
razgranate AK (Leu, Ile, Val) kao gorivo pri produženom naporu i
gladovanju

8
 12/20/2021

Amino grupa se konvertuje u amonijum jon oksidativnom

deaminacijom glutamata, dok amino grupa mnogih AK se
prebacuje na α-ketoglutarat kada nastaje Glu. Oslobođeni
amonijum jon prevodi se u ureu u ciklusu uree.

Transaminacija aminokiselina

• aminogrupa se sa amino-kiseline prenosi na ketokiselinu,

pri čemu od amino-kiseline nastaje ketokiselina, a od
ketokiseline amino-kiselina
• enzimi koji katalizuju ovu reakciju su aminotransferaze
(transaminaze), piridoksal fosfat je kofaktor
• među najvažnijim parovima su alfa-ketoglutarat i glutamat
(ima centralnu ulogu u metabolizmu N aminokiselina)

amino kiselina1 + α-ketokiselina2 α-ketokiselina1 + amino kiselina2

9
 12/20/2021

Klinički važne aminotransferaze

alanin-α-ketoglutarat transaminaza , ALT:

aspartat-α-ketoglutarat transaminaza, AST:

važne u dijagnostici oštećenja jetre i srca usled srčanog udara, toksičnosti lekova
ili infekcije

ALT

Oksidativna deaminacija glutamata

10
 12/20/2021

Oksidativna deaminacija glutamata

• odvija se u matriksu mitohondrija većine ćelija

• enzim - glutamat dehidrogenaza

• oslobađa se amonijum jon koji ulazi u sintezu uree

• među retkim enzimima koji kao akceptor elektrona koriste i

NAD+ ili NADP+

• glutamat ima glavnu ulogu, jer “skuplja” aminogrupe

iz drugih aminokiselina reakcijama transaminaze i
oslobađa azot kao amonijum jon

• pored Glu i neke druge aminokiseline oslobadjaju

NH4+ procesom deaminacije (Ser i Thr)

11
 12/20/2021

Amonijak se transportuje i u formi glutamina i asparagina

• Amonijak je jako toksičan, tako da

u perifernim tkivima Glu i Asp
vezuju višak amonijaka i nastaje
glutamin i asparagin (amidi
kiselina)

• deamidacijom glutamina
(glutaminazom) i asparagina
(asparaginazom) oslobađa se
amonijum jon (posebno važno u
bubrezima gde se amonijak
izlučuje urinom – deo acido-bazne
homeostaze), u jetri oslobođeni
amonijum jon ulazi u sintezu uree

• Mišići transportuju do jetre amonijum jon glukoza-alanin ciklusom, kada

piruvat nastao u glikolizi transaminacijom prelazi u Ala i tako putem krvi
ide do jetre. U jetri može dalje transaminacijom da pređe u piruvat i
uključi se u glukoneogenezu, dajući glukozu koja preko krvi ponovo ide
do mišića. U korijevom ciklusu piruvat se redukuje do laktata, tako da
ovde ostaje NADH koji dalje ide u respiratorni lanac i daje energiju za
oksidativnu fosforilaciju.

12
 12/20/2021

Amonijak je toksičan

• različiti organizmi se
oslobađaju azota
– kao amonijak
(amonotelični)
– kao urea
(ureotelični)
– kao mokraćna
kiselina
(urikotelični)

Ciklus uree

• ciklus u kome se sintetiše urea

• prvi kružni metabolički put koji je otkriven

(1932. godine, Hans Krebs and Kurt Henseleit ),
kasnije je Krebs otkrio TCA ciklus (Krebsov
“bi-cycle”)

• sinteza je u hepatocitima, delom u matriksu

mitohondrija i delom u citosolu

• jedan azotov atom potiče od amonijum jona,

drugi iz aspartata

• ugljenikov atom potiče iz bikarbonata (CO2)

urea

13
 12/20/2021

prvi korak - sinteza karbamoil fosfata

14
12/20/2021

15
 12/20/2021

Ciklus uree
Urin
NH2
Urea C O
M itohondrija
NH2 H 2O
C O 2 + H 2O Citosol
NH2
arginaza
HCO 3 - + N H 4 + C NH
CH2 NH
2 ATP
CH2
carbamoil fosfat CH2 NH2 CH2 NH2
sintaza I (CP SI) CH2
CH2 CH2
H C NH2
2 AD P + Pi CH2 CH2
COOH COOH
H C NH2 H C NH2 Arginin
O O HC
- COOH COOH
H2 N C O P O O rnitin argininosukcinat CH
O rnitin liaza
O- ornitin
COOH
Karbam o il fosfat transkarbamoilaza
Fum arat
NH2 NH2
NH COOH
C O C O
Pi C NH CH
CH2 NH CH2 NH
CH2 NH CH2
CH2 CH2
CH2 COOH
CH2 CH2
CH2 Argininosukcin at
H C NH2 H C NH2
H C NH2
COOH COOH
argininosukcinat COOH
Citrulin C itrulin sintetaza

ATP AM P + PPi
COOH
H2N C H
CH2
COOH
Aspartat

16
 12/20/2021

Katabolizam C - skeleta aminokiselina

• ugljenikovi atomi R
ostatka aminokiselina • acetil–CoA
ketogene
metabolišu se do važnih • acetoacetil–CoA
metaboličkih
intermedijera • piruvat

• 20 aminokiselina se • α-ketoglutarat
definišu kao ketogene ili • sukcinil–CoA glukogene
glukogene u zavisnosti od
sudbine 7 ovih mogućih • fumarat
metaboličkih • oksalacetate
intermedijera

33

17
12/20/2021

18
12/20/2021

19
 12/20/2021

Metabolička aktivnost u citosolu i mitohondrijama

_____________________________________________
organela glavne funkcije
_____________________________________________________________
Mitohondrije TCA, elektron transport i
oksidativna fosforilacija,
oksidacija masnih kiselina,
razlaganje aminokiselina,
sinteza karbamoil fosfata i
deo ciklusa uree,
oksidativna
dekarboksilacija piruvata,
ketogeneza

Citosol glikoliza, pentozofosfatni put,

biosinteza masnih kiselina,
većina reakcija glukoneogeneze,
sinteza i razlaganje glikogena, veći
deo ciklusa uree
Table 14-3

razgradnja i apsorpcija proteina

https://youtu.be/HL7-fYBtJ1Y

Ubikvitin-proeasom
https://youtu.be/W4d3rusX_mA

20