Dekarboksilacij

a piruvata i
Krebsov ciklus 

This Photo by Unknown author is licensed under CC BY-SA-NC.

 Katabolizam piruvata
• Citratni ciklus (CC) je nastavak aerobne faze razgradnje
glukoze u kojem se piruvat, nastao glikolizom, potpuno
razlaže do CO2 i H2O. 
• Da bi se piruvat mogao uključiti u reakcije CC-a, mora se prvo
prevesti u aktiviranu acetatnu kiselinu (acetil-CoA), što se
dešava nakon ulaska piruvata u mitohondrije. 
• Transport piruvata kroz unutarnju membranu mitohondrija je
aktivan i dešava se preko piruvat translokaze – membranski
vezanog simportera.
 Prevođenje piruvata u acetil-CoA
• Reakcijom oksidativne dekarboksilacije piruvat se prevodi u
acetil-CoA. Ova reakcija se vrši djelovanjem “piruvat
dehidrogenaza kompleksa” u kojem sudjeluju
tiaminpirofosfat (TPP) kao aktivni oblik vitamina B1 ,
oksidirana liponska kiselina, koenzim A (CoA-SH), FAD i NAD.
 Piruvat dehidrogenaza (E1)
• PA se prvo dekarboksilira uz (E1) piruvat-dekarboksilazu-
dehidrogenazu (jedan od tri enzima koji učestvuju u procesu, a sadrži
TPP kao koenzim), pri čemu nastaje hidroksietil derivat piruvata
privremeno vezan za TPP.
 Dihidrolipoil transacetilaza (E2)

• Djelovanjem drugog enzima,

dihidrolipoil-transacetilaze
(“centralni” enzim), uz oksidiranu
liponsku kiselinu (LA), nastaje S-acetil-
lipoat oksidacijom hidroksietil ostatka,
pri čemu se lipoat reducira, a TPP
oslobađa iz piruvatdehidrogenaze. 
• U prisustvu dihidrolipoil-transacetilaze
S-acetil-lipoat reagira sa CoA, te
nastaje acetil-CoA i reducirana LA. 
 Dihidrolipoil dehidrogenaza (E3)
• Ciklus (oksidativne dekarboksilacije piruvata) se završava kada se
reducirana LA (Lip-(SH)2 ) oksidira dihidrolipoil-dehidrogenazom (kao
koenzim sadrži FAD) i kao takva se može uključiti u novi ciklus.
Regulacija
aktivnosti
piruvat
dehidrogenaza
kompleksa
 Aktivnost piruvat dehidrogenaza
kompleksa
• Aktivnost ovisna od intracelularnog omjera kofaktora :
• ATP/ADP
• NADH/NAD+
• Acetil-CoA; CoA-SH
• Aktivnost regulirana sa piruvat dehidrogenaza kinazom i piruvat
dehidrogenaza fosfatazom u ćelijama eukariota.
• Produkti ciklusa aktiviraju PDK dok substrati piruvat dehidrogenaza
kompleksa inaktiviraju PDK.
• PDK fosforilira jedan od tri serinska ostatka E1.
• Joni Ca i hormoni koji reguliraju glikemiju imaju uticaj na aktivnost
kompleksa.
Regulacija aktivnosti piruvat dehidrogenaza kompleksa
 Citratni ciklus
• Nakon nastanka acetil-CoA započinje citratni ciklus, koji se po Hansu
Krebsu (koji je 1932. god. opisao ovaj skup reakcija) naziva i Krebsov
ciklus trikarboksilnih kiselina.
• Prva reakcija CC-a je spajanje nastalog acetil-CoA sa oksalacetatom
(uz citrat-sintazu), pri čemu nastaje limunska (citratna) kiselina (CA). 
 Citratni ciklus

• Enzimom akonitathidr
atazom (akonitazom) 
katalizira se dehidrata
cija CA i njen prelazak
 u cis-
akonitat, koji naknad
nim primanjem H2O 
prelazi u izo-CA.
 Citratni ciklus
• Oksidativnom dekarboksilacijom izo-CA (uz izocitrat-dehidrogenazu)
nastaje α-ketoglutarna kiselina (α-ketoglutarat):
 Citratni ciklus
• Djelovanjem α-ketoglutarat-dehidrogenaznog kompleksa (u kojem je i
α-ketoglutarat-dehidrogenaza) nastaje sukcinil-CoA:
 Citratni ciklus
• Djelovanjem sukcinil-CoA-sintetaze (sukcinat-tiokinaze) nastaje
sukcinatna kiselina (uz izdvajanje CoA-SH) i to je jedina reakcija u CC-u
gdje se stvara energija u obliku jedne molekule ATP-a na nivou
supstrata: 
 Citratni ciklus
• U CC-u sukcinatna kiselina se (uz sukcinat-dehidrogenazu, koja sadrži
FAD kao koenzim) oksidira u fumarnu kiselinu (FA): 
 Citratni ciklus
• Hidratacijom FA (uz fumarazu) nastaje malatna (jabučna) kiselina:
 Citratni ciklus
• Oksidacijom jabučne kiseline (uz malat-dehidrogenazu, koja sadrži
NAD kao koenzim) nastaje oksaloacetatna kiselina (oksaloacetat),
čime se CC kompletira:
 Značaj citratnog ciklusa
• U aerobnim organizmima, značaj citratnog ciklusa (CC)
osim u stvaranju energije je da njegove komponente
služe u kataboličkim i anaboličkim putevima
(amfibolički proces).
•  Pored uloge u oksidativnom katabolizmu
ugljikohidrata, lipida i aminokiselina, ciklus osigurava
prekursore za mnoge biosintetičke puteve (CC je
središte metabolizma)
 Metabolički putevi i citratni ciklus
• Veliki broj metaboličkih puteva (kako anaboličkih tako i kataboličkih)
približava se (konvergira sa) CC.
• Ovo se ogleda u anaplerotskim i kataplerotskim reakcijama u smislu
regulacije respiratornog kapacitet u mitohondrijama.
• Anaplerotska reakcija u ovom ciklusu jeste ona koju katalizira piruvat
karboksilaza, stvarajući oksaloacetat što povećava kapacitet CC u
metaboliziranju acetil-CoA (ovo je značajno u tkivima visoke energetske
potrošnje - mišićno tkivo).
• Značaj vanjske biosinteze nekog od metabolita CC je ???
• (metaboliti CC: citrat, izocitrat, oksoketoglutarat, sukcinil-CoA, sukcinat, fumarat, malat, oksaloacetat)
 Metabolički putevi i citratni ciklus

• Istinsko gorivo CC je acetil-CoA (bilo da je nastao dekarboksilacijom

piruvata dobijenog glikolizom ili pak β-oksidacijom masnih kiselina)
te se jedna molekula ovog metabolita metabolizira po svakoj molekuli
oksaloacetata. Acetil-CoA se u CC razgrađuje na CO2, H2O te energiju
u vidu ATP, ali se ne regeneriše na kraju ciklusa.
• Pod efektom glukagona i/ili adrenalina hepatociti karboksiliraju
piruvat u oksaloacetat, kako se alanin te laktat daju prevesti u piruvat
tako se i ovi metaboliti uključuju u glukoneogenezu koja postaje
imperativ djelovanjem pomenutih hormona na hepatocite.
 Metabolički putevi i citratni ciklus

• Ovako nastao intramitohondrijalni oksaloa
cetat nema anaplerotski učinak kako su in
hibirani enzimi CC-a  već se, 
aktivnošću malat dehidrogenaze, reducira
u malat i napušta mitohondrij malat-
aspartatnim antiporterom.
• U cirosolu se aktvnošću citosolne malat
dehidrogenaze oksidira u oksaloacetat koji
pada pod dejstvo fosfoenolpiruvat
karboksikinaze  što daje fosfoenol piruvat
koji ulazi u glikoneougenezu u konačnici
povećavajući sadržaj glukoze u kriv nakon
što se ona ispusti u krvotok od strane
hepatocita u kojima se čitav ovaj proces
dešava.
 Metabolički putevi i citratni ciklus
• Anaplerotski učinak na CC može imati katabolizam proteina, osobito u
pogledu metabolizma ugljikovodičnog skeleta aminokiselina.
• Naime, deaminacija (uz izdvajanje amonijaka koji se izlučuje ciklusom uree)
glutamina i glutamata daje oksoketoglutarat što povećava kapacitet CC da
metabolizira acetil-CoA.
• Katabolizam ketogenih aminokiselina može završiti sa acetil-CoA kada drugi
izvori nisu dostupni ili se aminokiseline suvišne, odnosno mogu se prevesti u
ketonsa tijela koja su iskoristiva u svim ćelijama izuzev hepatocita ili mogu
biti izlučena urinom ili plućima. Nastanak ketonskih tijela je kataplerotska
reakcija za CC. Glukogene aminokiseline se ne prevode u acetil-CoA nego
daju intermedijere CC (tipa oksaloacetata) koji se kataplerotski otklanjaju
prevodenjem u malat koji se anabolizira do glukoze glukoneogenezom. 
Metabolički putevi i citratni ciklus
• Metabolizam masti također dolazi u kontakt sa
CC. Naime, trigliceridi se katabolički prevode u
više masne kiseline i glicerol. Hepatociti koriste
glicerol kao izvor dihidroksiaceton-fosfata i
gliceraldehid-3-fosfata koji se mogu ugljučiti u
glikolizu/glikoneogenezu po potrebi.
• Osobito u miocitima te kardiocitima nastale
više masne kiseline ulaze u β-oksidaciju to daje
acetil-CoA koji ulaskom u CC osigurava
energetske potrebe ovih ćelija. Ako masne
kiseline imaju neparan broj C atoma
oksidacijom daju propionil-CoA koja se prevodi
u sukcinil-CoA koja ima anaplerotski učinak na
citratni ciklus (CC).
• Glukoza – 30 ATP, stearinska kis. – 120 ATP
 Biosintetski putevi i CC
• Ulazak bilo kojeg od metabolita u biosintetske puteve (anaboličke
reakcija) ima kataplerotski učinak na CC.
• Za biosintezu masi I holesterola koja se odvija u citosolu potrebna je
acetil-CoA koja nastaje u mitohondrijama.
• Acetil-CoA ne može proći unutarnju membranu mitohondrija I
napustiti ovu organelu ali citrat može.
• Citrat napušta matriks mitohondrija preko citrat-malat antiportera.
• U citosolu se citrat razlaže aktivnošću ATP citrat liaze na acetil-CoA
(koristi se kao biosintetski prekursor) i oksaloacetat (redukuje se u
malat i vraća u matrix mitohondrija)
 Biosintetski putevi i CC
• Vitamin D, žučne boje i steroidni hormoni se sintetiziraju iz
holesterola, holesterol iz citosolne acetil-CoA, a acetil-CoA iz
citosolnog citrata nastalog u matriksu mitohondrija preko CC-a.
• Biosinteza ugljikovodičnog skeleta aminokiselina počinje od
metabolita CC-a, no kako je potrebno dodati amino grupu ovim
ketokiselinama koriste se transaminaze koje kao donora amino grupe
koriste glutamat i daju oksoketoglutarat (regeneracija metabolita CC).
• Na isti način se iz oksoketoglutarata može dobiti glutamat ako kao
donor amino grupe nastupi aspartat i pređe u oksaloacetata.
• Ovim putem nastaju sve neesencijalne aminokiseline.
 Biosintetski putevi i CC
• Aspartat i glutamin su uključeni u biosintezu purina (što za sobom
vodi ATP,GTP, AMP, CoA, FAD, NAD,DNA, RNA)
• Aspartat ulazi I u biosintezu pirimidina (što za sobom vodi CTP, UDP).
• Malat se iz mitohondrija prenosi u citosol, oksidira u oksaloacetat,
prevodi u fosfoenol piruvat I ulaz u glikoneogenezu.
• Sukcinil-CoA ulazi u biosintezu porfirina (što za sobom vodi HEM,
cirohrome, mioglobin).
• CC tipičan je primjer amfiboličnog puta.
 Biosintetski putevi i CC

• Sinteza uree usko je povezana sa citratnim ciklusom (CC) preko fumarata

koji se uključuje u CC i preko oksaloaceta, koji se transaminacijom
prevodi u asparaginsku kiselinu. 
•  Fumarat nastao iz arginino-sukcinata, također je međuprodukt citratnog
ciklusa, tako da su ova dva ciklusa povezana “Krebsovim biciklusom”
• Proces koji povezuje CC i ciklus uree poznat je kao aspartat-
argininosukcinatni put. Neki enzimi CC-a kao što su fumaraza i malat-
dehidrogenaza, imaju i citosolni i mitohondrijski oblik (izozim). Fumarat
nastao u citosolu (bilo ciklusom uree, biosintezom purina ili drugim
procesom) može se pretvoriti u citosolni malat, koji se koristi u citosolu
ili se prebacuje u mitohondrij (preko malat-aspartatnog puta) da bi se
uključio u CC. 
 Regulacija citratnog ciklusa
• Koja je posljedica nekontrolisanog, kontinuiranog CC ?
• Kontinuirani nastanak ATP = protraćena energija.
• Visok nivo ATP = nizak nivo ADP
• Nizak nivo ADP = visok nivo NADH
• Visok novo NADH = inhibicija dehidrogenaza
• Nakupljeni NADH inhibira piruvat, izocitrat I oksoketoglutarat
dehidrogenazu kao i citrat sintazu.
• Većina enzima CC-a alosterički je inhibirana produktom reakcije koju
kataliziria (Sukcinil-CoA inhibira oksoketoglutarat dehidrogenazu i
citrat sintazu, acetil-CoA piruvat dehidrogenazu (E1))
 Regulacija citratnog ciklusa
• Joni kalcija povećavaju protok metabolita kroz CC (nastanak energije)
time što je njihova koncentracja u matriksu mitohondrija visoka kod
povećane aktivnosti ćelijskog metabolizma (kada se to dešava?)
• Joni Ca aktiviraju piruvat dehidrogenaza fosfatazu ova aktivira piruvat
dehidrogenaza kompleks a on stvara acetil – CoA.
• Ca ima pozitivan učinak na kinetiku većine reakcija CC-a a
takođe raktivira izocitrat dehidrogenazu i oksoketoglutarat
dehidrogenazu. 
• Citrat ima kontraefekat jer inhibira PFK-1. Ovo smanjuje dotok
metabolita u citratni ciklus (prezervaciju energije ili njeno ulaganje u
druge svrhe).