Ciklus limunske kiseline

Oksidativna fosforilacija
Biološko sagorijevanje hrane
 ćelijska respiracija
(disanje) odvija se u tri
glavna koraka:
1) razgradnja organskih
molekula do C2 jedinica
(acetil-CoA aktivirana
sirćetna kiselina),
2) oksidacija acetil-CoA u
ciklusu limunske kiseline,
3) transport elektrona i
oksidativna fosforilacija.
 Ciklus limunske kiseline
 Ciklus limunske kiseline (ciklus trikarbonskih kiselina ili
Krebsov ciklus) je konačni i zajednički put oksidacije
molekulskih izvora energije: ugljenih hidrata, masnih
kiselina i aminokiselina.
 Većina izvora energije ulazi u ciklus kao acetil-CoA.
 U ciklusu nastaju redukovani koenzimi (NADH, FADH2)
koji ulaze u respiratorni lanac.
 Ciklus osigurava i intermedijere za biosintetske reakcije.
 Enzimi koji katalizuju reakcije u ciklusu limunske
kiseline su smješteni u matriksu mitohondrijama.
 U ciklus limunske kiseline ulazi aktivirani acetilni
ostatak, acetil-CoA.
 -oksidacijom masnih kiselina nastaje acetil-CoA
 Glikolizom nastaje piruvat koji se oksiduje do
acetil-coA.
 Piruvat-dehidrogenaza povezuje glikolizu i
ciklus limunske kiseline.
 Piruvat se oksidativno dekarboksilira do acetil-CoA.
Acetil-CoA nastaje u mitohondrijama u reakciji
koju katalizuje piruvat-dehidrogenaza.

P y r u v a te D e h y d r o g e n a s e
O O HSCo A O
H 3C C C O H 3C C S Co A + CO2
p y ru v a te + a c e ty l -C o A
NAD NADH
 Piruvat dehidrogenaza
 Piruvat dehidrogenaza je multienzimski kompleks
izgrađen od tri enzima.
 Dekarboksilacija piruvata se odvija u nekoliko koraka:
 1) piruvat se dekarboksilira nakon spajanja sa TPP
 2) hidroksi etilenska grupa vezana za TPP se oksiduje i
nastaje acetilna grupa koja se prenosi na lipoamid
 3) acetilna grupa se sa acetilipoamida prenosi na CoA i
nastaje acetil CoA
 4) regeneracija oksidovanog oblika lipoamida. Oksidant u
reakciji je NAD+.
 Sinteza acetil-CoA iz piruvata
je ključni ireverzibilni korak u
metabolizmu glukoze.
 Regulacija aktivnosti piruvat dehidrogenaze-fiziološka regulacija:
 Aktivnost piruvat-dehidrogenaze regulisana je energetskim
stanjem ćelije.

Visok energetski nivo Nizak energetski nivo

inhibicija
aktivacija
  Acetil -CoA nastao dekarboksilacijom piruvata i oksidacijom masnih
kiselina je centralna molekula u metabolizmu.
 Visokoenergetska tioestarska veza čini ga jako dobrim donorom
aktiviranih C-atoma.
O

H 3C C S CoA
a c e ty l-c o e n z y m e A

Funkcije acetil CoA su: glucose-6-P

Ulazak u ciklus limunske kiseline gdje se Glycolysis
acetatna komponenta dalje pyruvate
fatty acids
razgrađuje do CO2.
acetyl CoA ketone bodies
Donor je acetata za sintezu masnih cholesterol
kiselina, ketonskih tijela i holesterola. oxaloacetate citrate

Krebs Cycle
 Ciklus limunske kiseline
 Acetil CoA se razgrađuje do CO 2 u
ciklusu limunske kiseline.
 Ne troši se kiseonik za oksidaciju.
 Jedinjenje od 4C atoma (oksaloacetat)
se spaja sa acetilom (C2) u
trikarbonsku kiselinu (citrat C 6).
 Nakon izomerizacije i dekarboksilacije
nastaje -ketoglutarat sa C5.
 Oksidativnom dekarboksilacijom
nastaje sukcinat (C4) iz koga se
regeneriše oksaloacetat.
 Dva atoma ugljenika uđu u ciklus kao
acetil, a izađu kao dvije molekule CO 2.
 Reakcija 1. Ciklus limunske kiseline počinje spajanjem
oksaloacetata (C4) sa acetil-CoA (C2). Oksaloacetat može da
potiče iz metabolizma AK ili iz piruvata (djelovanjem piruvat
karboksilaze).
 Reakciju katalizuje citrat-sintaza.
 Reakcija 2. Sljedeći korak u CLK je izomerizacija citrata u
izocitrat. Reakciju katalizuje akonitaza. Intermedijer u
reakciji je cis-akonitat.
 Reakcija 3. Izocitrat-dehidrogenaza katalizuje oksidativnu
dekarboksilaciju izocitrata u -ketoglutarat. Intermedijer je
oksalosukcinat, vezan za enzim. Izocitrat dehidrogenaza prenosi
vodonik na NAD+ i katalizuje dekarboksilaciju oksalosukcinata.
 Reakcija 4. -ketoglutarat (2-oksoglutarat) se oksidativno dekarboksilira do sukcinil CoA.
Reakciju katalizuje kompleks -ketoglutarat-dehidrogenaza. Odvaja se CO2 i H+ u isto
vrijeme (dehidrogenovanje).
 Reakcija 5. Dio sukcinil –CoA se koristi u biosintetskim reakcijama, a ostatak se prevodi u
sukcinat. Raskidanje tioestarske veze sukcinil -CoA je vezano sa fosforilacijom gvanozid-
difosfata (GDP). Reakciju katalizuje sukcinil-CoA sintaza.
 Poslednji korak u CLK je obnavljanje oksaloacetata. Sukcinat se prevodi u
oksaloacetat u tri koraka. Reakcija 6. a prvi korak u obnavljanju
oksaloacetata je oksidacija sukcinata u fumarat, u reakciji koju katalizuje
sukcinat dehidrogenaza.
 Reakcija 7. Hidratacijom fumarata nastaje L-malat. Reakciju
katalizuje fumaraza.
 Reakcija 8. Malat se na kraju oksiduje do oksaloacetata.
Reakciju katalizuje malat-dehidrogenaza koja ima NAD+ kao
akceptor vodonika.
 Zbirna reakcija ciklusa limunske kiseline je:

Acetil-CoA + 3NAD+ + FAD + GDP + Pi + 2H2O  2CO2 + 3NADH + FADH2 +

GTP + 2H+ + CoA

 Dva C atoma ulaze u ciklus kondenzacijom acetil-CoA sa oksaloacetatom.

Ciklus napuštaju dva atoma C u obliku CO 2 iz reakcija dekarboksilacije koje
katalizuju izocitrat dehidrogenaza i -ketoglutarat-dehidrogenaza.
 Četiri para vodonikovih atoma napuštaju ciklus u četiri reakcije oksidacije. U
rekacijama oksidativne dekarboksilacije izocitrata i -ketoglutarata redukuju
se dvije molekule NAD+. Jedan molekul FAD se redukuje pri oksidaciji
sukcinata i jedan molekul NAD+ pri oksidaciji malata.
 Jedna visokoenergetska fosfatna veza se stvara u obliku GTP-a hidrolizom
tioetarske veze u sukcinil –CoA.
 Potroše se dvije molekule vode: jedna pri sintezi citrata i jedna pri hidrataciji
fumarata.
Regulacija CLK
 Važna kontrolna tačka je
sinteza citrata iz
oksaloacatata i acetil CoA.
ATP alosterički inhibira
citrat-sintazu.
 Izocitrat dehidrogenaza je
alosterički stimulisana
molekulima ADP. Vezivanje
izocitrata, NAD+, Mg2+ i ADP
je uzajamno koperativno.
NADH inhibira ovaj enzim.
 Treće mjesto kontrole u CLK
ciklusu je -ketoglutarat
dehidrogenaza. Enzim
inhibiraju sukcinil-CoA i
NADH proizvodi reakcije.
 Pored toga što je katabolički proces ciklus limunske kiseline je i dio anaboličkih
reakcija. Izvor je prekursora za biosinteze.
 Sve AK se mogu konačno razgraditi do metabolita koji ulaze u CLK.
Prekursori za biosintezu AK su intermedijeri u CLK : oksaloacetat  aspartat,
alanin; -ketoglutarat  glutamin, prolin, arginin.
 Sinteza MK acetil CoA.
 Sinteza hema
 Anaplerotične reakcije  dopunjavaju CLK.
Najvažnija  karboksilacija piruvata u
oksaloacetat. Reakciju katalizuje piruvat
karboksilaza.
Transport elektrona i oksidativna
fosforilacija
 NADH i FADH2 nastali u CLK oksiduju se u
elektrontransportnom lancu.
 ATP se sintetiše pri prenosu elektrona sa tih nosača na O2, kao
krajnji akceptor elektrona.
 Za svaku molekulu NADH u mitohondrijama se sintetišu tri
molekula ATP-a, a za jedan molekul FADH2 dva molekula
ATP-a.
 Ciklus limunske kiseline je moguć samo u aeorobnim uslovima
iako molekulski kiseonik nije direktno uključen u ciklus.
 Razlog za to je da se NAD+ i FAD mogu obnoviti samo
prenosom elektrona na O2.
Za transfer elektrona:
E°' = E°‘ (oksidanta) – E°‘ (reduktant) = E°‘ (akceptor) – E°‘ (donor)

Go' = – nFE°'
E = redoks potencijal, R = gasna konstanta, F = Faradejeva konstanta (96
485 kolumba/mol), n = broj elektrona e-.

(E°' standardni potencijal)

Prenos elektrona je spontan (negativno G) ako je E°'

donora negativnije od E°' akceptora tj. ako je pozitivno E°'.
Za prenos elektrona sa NADH na kiseonik:

a) O2 + 4H+ + 4e-  2H2O

E°' = +0.815 V

b) NAD+ + 2H+ + 2e- NADH + H+

E°' = -0.315 V

Spajanjem reakcija a i b:

O2 + 2NADH + 4H+ 2 H2O + 2NAD+

 E°'= +1.13 V

G = - nFEo' = – 2 (96 494) (1.13) = – 218 kJ/mol

Standardni redoks potencijali za neke
biološki važne polureakcije na 25C i pH
7.

O2-disanje (respiracija)  oksidacija

NADH sa molekularnim kiseonikom uz
nastajanje vode.
G = – 218 kJ/mol za rekciju.

Reakcija je katalizovana sa nekoliko

enzimskih kompleksa smještenih na
unutrašnjoj membrani mitohondrija.
Oni čine respiratorni lanac.

Enzimski kompleksi su međusobno

povezani preko redoks sistema
ubikinona i citohroma c.
 Oksidativna fosforilacija
 Oksidativna fosforilacija je proces u kome se sintetiše ATP
kada se elektroni prenose sa NADH ili FADH2 na molekulski
kiseonik putem serije nosača elektrona.
 Kod aeorobnih organizama to je glavni izvor ATP-a: od 38
molekula koliko nastaje pri oksidaciji glukoze 34 nastaje
oksidativnom fosforilacijom.
 Oksidativna fosforilacija se odvija na unutrašnjoj
mitohondrijalnoj membrani.
 Elektroni se postepeno prenose sa NADH i FADH 2 na kiseonik,
a u isto vrijeme se “crpe” protoni iz matriksa mitohondrija u
međumembranski prostor i stvara se membranski potencijal.
 Oksidacija i fosforilacija su međusobno povezane gradijentom
protona kroz unutrašnju membranu mitohondrija.
 Mitohondrije
 Organele ovalnog oblika, dužine 2
m i promjera 0.5 m.
 Imaju dvije membrane: unutrašnju
i spoljašnju.
 Unutrašnja membrana je naborana
i pravi veliki broj nabora  kriste.
 U mitohondrijama se razlikuje
međumembranski prostor i matriks
mitohondrija.
 Respiratorni lanac je smješten u
unutrašnjoj membrani
mitohondrija.
 Većina reakcija ciklusa limunske
kiseline i oksidacije masnih kiselina
se odvija u matriksu mitohondrija.
 Četiri proteinska kompleksa čine
elektron transportni lanac: 3
protonske pumpe i sukcinat-CoQ
reduktaza koja je dio ciklusa
limunske kiseline.
 ubikinon (koenzim Q) i citohrom
c su pokretni prenosioci elektrona
između kompleksa.
 Matrix
H+ + NADH NAD+ + 2H+ 2H+ + ½ O2 H2O

2 e
I Q III IV

cyt c
Intermembrane Space

Unutar svakog kompleksa elektroni sekvencionalno

prelaze seriju nosača elektrona.
Koenzim Q je lokalizovan u unutrašnjosti membrane.
Citohrome c je smješten u intermembranskom prostoru.
Veže se za komplekse III ili IV u toku transfera elektrona.
 Nosači elektrona
 NADH–CoQ oksidoreduktaza (NADH dehidrogenaza, kompleks I)  e- se
prenose sa NADH na koenzim Q (CoQ);
 CoQ-citohrom c oksidoreduktaza (citohrom bc1 kompleks, kompleks III) 
prenosi e- na citohrom c
 citohrom c oksidaza (kompleks IV)  kompletira lanac, prenosi elektrone na
O2 i pri tome ga redukuje do H2O.
 sukcinat CoQ reduktaze (kompleks II).
 Sastav kompleksa u respiratornom lancu

broj prostetične
kompleks enzim proteina grupe

Kompleks I NADH 46 FMN,

dehidrogenaza 9 Fe-S
sukcinat-CoQ 5 FAD, cyt b560,
Kompleks II
reduktaza 3 Fe-S

Kompleks III CoQ-cyt c 11 Hem b, hem c

reduktaza Fe-S
citohrom 13 Hem a, CuA,
Kompleks IV
oksidaza CuB
 Kompleks I
 Prva reakcija u nizu prenosa elektrona je oksidacija NADH u
reakciji koju katalizuje NADH-CoQ-reduktaza (NADH-
dehidrogenaze) uz prenos 4 H+ kroz membranu.
 Dva elektrona se prenose na prostetičnu grupu enzima flavin
mononukleotid (FMN) i nastaje njegov redukovani oblik
FMNH2.
 Sa FMNH2 elektroni se dalje prenose na kompleksa Fe-S koji
je takođe prostetična grupa enzima.
 Sa Fe-S elektroni se prenose na koenzim Q.
 Koenzim Q je derivat kinona, naziva se i ubikinon.
Kompleks I
 Prostetične grupe NADH dehidrogenaze:

1) Flavin mononukleotid (FMN)

2) Fe-S centri
 O O O
H H H H H
C N C C N C C N C
H
3CC C C NH H
3C C C C NH H
3C C C C NH

H
3CC C C CO H
3CC C C CO H
3CC C C CO
C N N C N N C N N
H H H H
CH
2  + CH
2  +
CH
2
e+
H e+
H
H
COH H
COH H
COH

H
COH H
COH H
COH

H
COHO H
COHO H
COHO

H
2C OP O
- H
2C OP O
- H
2C OP O
-

F
MN O
-
F
MNH
·O- F
MNH
2
O
-

FMN, vezan za aktivno mjesto enzima može da primi 1e pri čemu
nastaje semikinon radikal (FMNH.). Semikinon radikal može vezati i
drugi e- i tada nastaje FMNH2.
Zbog toga što može primiti/otpustiti 1 ili 2 e-, FMN ima važnu ulogu u
transportu e između nosača koji mogu prenositi 2e (NADH) i nosača
koji primaju samo 1e (Fe3+).
 Cys S
S Fe
Cys
S Fe S
S Fe S
Cys Cys
S Fe
S

Cys S S S Cys
Fe Fe

Cys S S S Cys

Iron-Sulfur C enters

Gvožđe-sumpor centri (Fe-S) su prostetične grupe koje sadrže 2, 3, 4

ili 8 Fe atoma kompleksiranih sa elementarnim S ili S iz cisteina.
4-Fe centri imaju tetraedarsku strukturu, Fe i S su povezanim u
obliku romba ili kocke.
Cys ostatci obezbjeđuju S za Fe-S centre i vezuju ove strukture za
protein.
Proteini uključeni u transfer elektrona mogu imati
nekoliko Fe-S centara.
Fe-S centri mogu da prenose samo jedan elektron iako
sadrže dva ili više atoma Fe.
Koenzim Q (CoQ, ubikinon) je veoma hidrofoban. Pokretni
prenosilac vodonika i e-. Ima dugačak izoprenoidni rep. U ljudskim
ćelijama uglavnom 10 izoprenoidnih jedinica.
O O
C H 3O CH 3 C H 3O CH 3

e
CH 3 CH 3
C H 3O (CH 2 CH O
C CH 2 ) n H C H 3O (CH 2 CH C CH 2 ) n H
O O
C H 3cO
o e n zy m e Q CH 3 c o e n z y m e Q •
e + 2 H +
OH CH 3
CH O CH 3
C H 3O (CH 32 CH C CH 2 ) n H
O CH 3
co en zym e Q
CH O
3 (CH 2 CH C CH 2 ) n H
OH c o e n zy m e Q H 2

Q + 2 e + 2 H+  QH2

Kinonski prsten može biti redukovan u kinoil u dvoelektronskoj

reakciji. U respiratornom lancu CoQ može primiti 1 e- i formirati
semikinon radikal (Q.-). Slično kao FMN, CoQ, može biti intermedijer
između 1 e- i 2 e- donor/akceptor.
 Kompleks III

 Citohromi b i c1 i jedan Fe-S protein su dio kompleksa QH2-

citohrom-c-reduktaze (Kompleks Cyt bc1). Redukovani
oblik kinona QH2 prenosi 2e- na dvije molekule citohroma b.
 Proces uključuje Cyt c1, b, bh i Fe-S centri (Q ciklus).
 Kompleks III je poznat kao centralni protein.
 Sadrži dva mjesta za vezivanje kinona Centar P i Centar N.
 U kompleksu III koenzim Q (QH2) predaje elektrone
citohromu-c putem posebnog sistema, koji se zove ciklus Q.
 Citohrom c nije dio ni jednog kompleksa.

 U vodi rastvoran hemoprotein slabo vezan sa

spoljašnje strane za unutrašnju mitohondrijalnu
membranu.

 Citohrom c prenosi elektrone između kompleksa III i

IV.
Kompleks IV
 Kompleks IV (citohrom oksidaza) je poslednji kompleks u
respiratornom lancu i prenosi e- na kiseonik.
 Kompleks IV sadrži citohrome a i a3. U prenosu elektrona
učestvuju dva hem a i dva Cu atoma (Cua i Cub)
 Redukovani citohrom c prenosi
elektrone na kompleks citohrom
c-oksidaze (Kompleks IV).
Citohrom c je pokretan i
prenosi elektrone prvo na Cua i
preko citohroma a, na citohrom
a3 koji sadrži bakar.
 Bakar prenosi elektrone sa
citohroma a3 na molekularni
kiseonik, pri čemu mijenja svoje
redoks stanje iz 2+ u 1+.
 O2 + 4H+ + 4e- 2H2O
 Citohromi
 Citohromi b, c1 i c imaju hem CH3
CH3

kao prostetičnu grupu (gvožđe CH3

CH3
CH CH2
HC 2 S CH
HC
CH
2 protein
OH
C CH2 3 H

–protoporfirin IX).
 U citohromu b hem nije vezan HO
3C
N
N
CH3

kovalentnom vezom sa protein, HC N Fe N CH3


dok je u citohromu c1 i c vezan OOC CH2 CH2 N Fe N CH S CH2 protein
 N
OOC CH2 CH2 CH
CH CH2
kovalentno, tioestarskom
3
N

vezom. CH2 CH3

 Citohromi a i a3 imaju hem a CH

CH22

CH3
Heme c
CH
kako prostetičnu grupu. Hem a COO2

za razliku od hema ima jednu
formilnu grupu umjesto
metilne i ugljovodonični lanac
na mjestu jedne vinilne grupe.
COO Heme a
Hem sadrži Fe atom u sistemu
porfirinskih prstenova. Fe je vezan
između 4 N atoma porfirinskih
prstenova. Fe se naizmjenično
nalazi u redukovanom (2+) i
oksidovanom (3+) stanju.
 U kompleksu II (sukcinat –CoQ reduktaza), FADH2
nastaje u toku konverzije sukcinata u fumarat u ciklusu
limunske kiseline.
 Elektroni se prenose preko nekoliko Fe-S centara na
koenzim Q.
Respiratorni lanac
 Pokretačka sila za prenos elektrona u respiratornom lancu je
razlika u redoks potencijalu.
 Elektroni putuju od molekula sa negativnijim redoks
potencijalom (NADH, E= -320 mV) ka molekulima sa
pozitivnijim redoks potencijalom (O2, E= +820 mV)

Redoks-potencijali citohroma (afinitet za elektron) raste

redom:
 Sinteza ATP
 Tok elektrona sa NADH do O2 je egzoterman
proces:
NADH + 1/2 O2 + H+  H2O + NAD+ G= 220 kJ/mol

 Slobodna energija ove oksidacije se upotrebljava za

sintezu ATP-a

ADP + Pi + H+  ATP + H2O G= +30.6 kJ/mol

 Sinteza ATP-a se odvija na enzimskom kompleksu u

unutrašnjoj membrani mitohondrija. Enzimski
kompleks se naziva ATP-sintetaza.
 Hemiosmotska hipoteza o mehanizmu sinteze ATP-a,
Piter Mičel (1961).
 Prema ovoj hipotezi transport elektrona i sinteza
ATP-a su povezani gradijentom protona.
 Prenos elektrona kroz respiratorni lanac izaziva
“pumpanje” protona iz matriksa mitohondrija u
međumembranski prostor.
 Posljedica ovog je nakupljanje H+ na citoplazmatičnoj
strani unutrašnje membrane mitohondrija i nastanak
membranskog potencijala u kojem je citoplazmatična
strana pozitivna.
 Pri prenosu elektrona stvara se gradijent protona
pH: spolja je niži za 1.4 jedinice nego unutra.

visoka
c(H+)

H+

niska
c(H+)
 Pri toku elektrona kao pumpe protona djeluju tri proteinska
kompleksa u repiratornom lancu:
 1) Kompleks I: NADH-Q-reduktaza (4 H+)
 2) Kompleks III: QH2-citohrom c-reduktaza (4 H+)
 3) Kompleks IV: citohrom c-oksidaza (2 H+)
 Gradijent protona, koji na svakom od tih mjesta nastaje
prilikom toka para e- sa NADH, upotrebljava se za sintezu
ATP-a.
Povezanost elektron transportnog lanaca
i sinteze ATP-a
ATP-sintaza
 ATP-sintetaza je oligomerni protein
 ATP-sintetaza se sastoji od dvije jedinice F1 i F0
 F1 jedinica (Mr 360 000) se sastoji od 5 različitih vrsta
polipeptidnog niza (). Sadrži kinetičko mjesto za
sintezu ATP-a.
 Fo jedinica sastoji se od nekoliko različitih proteina (a, b, c)
koji grade protonski kanal. Transmembranski su proteini.
 Sa matriksne strane za Fo subjedinicu je vezan F1-inhibitor
reguliše tok protona i sintezu ATP-a.
 Reakcioni mehanizam za sintezu ATP-a je postavio Paul Boyer.
 Slobodna energija dobijena difuziom protona nije potrebna za
fosforilaciju ADP, već za konformacionu promjenu koja dovodi
do oslobađanja čvrsto vezanog ATP-a sa jednog od tri aktivna
mjesta.
 Stehiometrija subjedinica  se slaže sa ovim modelom.
 F1 kompleks ima tri nukleotid –vezivna mjesta. Svako od ovih aktivnih mjesta može da
bude u jednoj od tri različite konformacije. L mjesto-labavo vezan nukleotid, T-čvrsto
vezan nukleotid i O-otvoreno ili slobodno mjesto. Sve tri konformacije su istovremeno
prisutne na F1 kompleksu.
 ADP i Pi se inicijalno vežu za slobodno mjesto O (1). Energija koja se oslobađa zbog
kretanja protona kroz F0 dovodi do promjene konformacije na -subjedinici.
 Ova rotacija dovodi do promjene konformacije na sve tri subjedinice istovremeno.
 Aktivno mjesto koje je čvrsto vezalo ATP mjenja svoju konformaciju i postaje O i
oslobađa se ATP. U isto vrijeme L –mjesto koje sadrži ADP i Pi se konvertuje u T-
mjesto. O-mjesto koje veže ADP i Pi u koraku (1) mjenja svoju konformaciju u L (2).
 Istovremeno iz čvrsto vezanih ADP i Pi se sintetiše ATP (3).
 Mehanizam sinteze ATP  Izražen je kooperativni efekat.
 ATP i ADP ne prolaze slobodno kroz unutrašnju membranu
mitohondrija.
 Specifičan nosač omogućava njihov prolaz.
 Prolazak ADP i ATP je povezan: ADP uđe u matriks
mitohondrija samo onda kada ATP izađe i obrnuto.
 Olakšanu difuziju omogućava ATP-ADP translokaza .
 Kontrola respiracije (disanja)
 U fiziološkim uslovima transport elektrona je usko povezan
sa fosforilacijom.
 Najčešće nema toka elektrona ako se istovremeno ADP ne
fosforiliše u ATP.
 Najvažniji faktor koji određuje brzinu oksidativne
fosforilacije je koncentracija ADP-a.
 Regulacija brzine oksidativne fosforilacije koncentracijom
ADP se naziva respiratorna kontrol.
 Koncentracija ADP-a raste kada se troši ATP, pa je
oksidativna fosforilacija povezana sa potrošnjom ATP-a.