Кребсов циклус

Ханс Адолф Кребс

(1900 – 1981)
Петер Ујхељи
 Кребсов циклус (циклус лимунске
киселине, циклус трикарбоксилних
киселина) је метаболички процес у
аеробним условима при коме се добија
енергија из глукозе.
{
У гликолизи крајњи продукат је пирогрожђана
киселина настала из глукозе.
У аеробним условима, следећи корак у
стварању ћелијске енергије је оксидативна
декарбоксилација пирогрожђане киселине и
настанак
ацетил коензим А (ацетил КоА).
Ова активирана ацетил јединица је затим
комплетно оксидована до угљен-
диоксида серијом реакција које чине
Кребсов циклус.
Овај циклус је такође и заједнички
метаболички пут за стварање енергије
оксидацијом амино киселина, угљених
хидрата и масних киселина.
Оксидативна декарбоксилација пирогрожђане
киселине и претварање исте у ацетил Ко-А се
одвија према реакцији:
Пирогрођжана киселина + КоА + NAD+ → Ацетил КоА + CO2 +
NADH
 Циклус почиње тако што се оксалацетат
(једињење од четири угљеникова атома)
кондензује са ацетил јединицом (једињење
од два угљеникова атома) и тиме стварају
цитрат (једињење са шест угљеникових
атома).
Изомер цитрата се затим декарбоксилује и
резултује у стварању алфа-кетоглутарата,
који се затим опет оксидативном
декарбоксилацијом претвара у сукцинат
(једињење са четири угљеникова атома).
Серијом реакција оксалацетат се
регенерише из сукцината.
Упрошћена шема је:
Реакције Кребсовог циклуса
Циклус почиње једињењем оксалацетата и КоА.
Оксалоацетат реагује са ацетил КоА и водом и
резултује са цитратом и КоА. Рекација је типа
алдолне кондензације, праћена са хидролизом.
Цитрат мора бити трансформисан у изоцитрат,
једињење са шест угљеникових атома, како би
оксидативна декарбоксилација била могућа.
Кораци изомериације цитрата се састоје од
дехидрације, праћене хидрацијом. Овом
изомерацијом се врши замена места
водониковог атома и ОН- групе.
Прва од укупно четири оксидативно-редукционе
реакције је добијање кетоглутарата. Оксидативна
декарбоксилација изоцитрата је катализована
ензимом:

Изоцитрат + NAD → α - Кетоглутарат + CO2 + NADH

Конверзација изоцитрата у алфа-кетоглутарат је
праћена другом оксидативно
декарбоксилационом реакцијом, формација
сукцинил КоА.
α - Кетоглутарат + NAD + КоА → Сукцинил КоА+ CO2 + NADH
Веза између сумпора и КоА у једињењу
сукцинил КоА је богата енергијом.
Хидролиза ове везе производи GTP
(гуанин-трифосфат) фосфорилацијом
GDP (гуанин-дифосфат).
Фосфорилација GDP-а:

Сукцинил-КоА + Pi + GDP → Сукцинат + GTP + КоА

Сукцинат бива оксидован ензимом сукцинат-
дехидрогеназа до фумарата. FAD (флавин
аденин динуклеотид) преузима водоников
атом, уместо NAD+, који се користи у остале
три редокс реакције Кребсовог циклуса.
Разлог употребе FAD уместо NAD+ је тај да је
промена слободне енергије недовољна како
би се NAD редуковао у NADH.
Хидрацијом фумарата добија се малат.
 Последњи корак циклуса је оксидација малата
како би се регенерисао оксалоацетат.
Катализатор ове реакције је малат-
дехидрогеназа, у којој NAD+ прихвата водоников
атом.
Збирна једначина Кребсовог циклуса је:

Acetyl-CoA + 3 NAD+ + FAD + GDP + Pi + 3 H2O →

CoA-SH + 3 NADH + H+ + FADH2 + GTP + 2 CO2 + 3 H+
 Респираторни низ и
оксидативно фосфориловање
Респираторни низ представља скуп ензима и коензима, који
прихватају атоме водоника и њихове електроне са редукованих
коензима и преносе их до крајњег примаоца – молекулског
кисеоника, при чему настаје вода.

Процес катализован овим ензимима зове се транспорт електрона

или ткивно дисанје.

Омогућује неометано одвијање Кребсовог циклуса

Ензими су код виших организама смештени у унутрашњим
мембранама митохондрија а код бактерија у унутрашњој
мембрани ћелије.

У респираторном низу су ензими поређани према стандардном

редокс потенцијалу
Први члан-дехидрогеназа(FMN) прима 2 електрона од свих
дехидрогеназа(NADH)- редуковани коензим
пируватдехидрогеназе или изоцитратдехидрогеназе, при
чему долази до оксидо-редукције:

NADH + H+ + FMN → NAD+ + FMNH2

 CITOHROMI
FMN-enzim

NADH FMNH2 CoQ 2 Fe 2+ 2Fe3+ 2Fe2+

+ H+ c1 c
b

NAD+ FMN CoQH2 2Fe3+ 2Fe2+ 2Fe3+

2Fe3+ H :O: H

a,a3 2H+
:
:

2Fe3+ ½ .O : O .
:
:

------------2H+

CITOHROMI
До
До коензима
коензима QQ се
се одвија
одвија пренос
пренос атома
атома водоника
водоника ии
њихових
њихових електрона,а
електрона,а почев
почев од
од редукованог
редукованог коензима
коензима Q
Q
до
до молекулског
молекулског кисеоника
кисеоника се
се одвија
одвија преношење
преношење
електрона.
електрона. Коензим
Коензим Q Q реагује
реагује са
са 2
2 цитохрома
цитохрома
B,предајући
B,предајући им
им 22 електрона,
електрона, аа2
2 протона
протона се
се отпуштају
отпуштају у
у
спољашњу
спољашњу средину.
средину. Цитохром
Цитохром B,B, и
и остали
остали цитохроми
цитохроми
респираторног
респираторног низа,као
низа,као простетчну
простетчну групу
групу садрже
садрже
порфиринску
порфиринску структуру
структуру са
са гвожђем
гвожђем као
као централним
централним
атомом.
атомом.
 Оксидативно фосфориловање
Када би NADH директно предао водоникове
атоме И њихове електроне молекулском
кисеонику дошло би до наглог ослобађања
велике количине топлоте која би могла да
изазове денатурацију осетљивих биомолекула.

Због тога се ова енергија постепено ослобађа

приликом тока електрона дуж респираторног
низа, при чему се један део те енергије користи
за синтезу ATP из ADP И неорганског фосфата.
 ADP + Pn→ATP + H2O
Овај процес се зове оксидативно фосфориловање.

При преношењу електрона постоје 3 реакције које су праћене

довољно великом променом стандардне слободне енергије да се
може наградити по један молекул ATP-а.

1. Први молекул ATP настаје када NADH преда хидридни ањон

флавопротеину,
2. Други молекул ATP настаје приликом преношења електрона са
цитохрома B на цитохром C,
3. Трећи молекул ATP настаје приликом преношења електрона са
цитохрома C на цитохром A.