Alkini

Alkini su ugljovodonici koji na

jednom mestu u svom molekulu
imaju dva susedna ugljenikova
atoma spojena trogubom vezom,
odnosno nezasienom vezom koju
sainjavaju tri elektronska para
Opta formula alkina:
CnH2n-2
Struktura alkina
sp hibridizacija
linearni raspored hibridnih orbitala
trogubu vezu ini jedna i dve -veze,
koje lee u meusobno normalnim
ravnima
geometrija dela molekula koji sadri
trogubu vezu je stoga linearna
Zbog difuznog karaktera -veza
distribucija elektrona u troguboj vezi ima
oblik cilindrinog oblaka
 z z
pz pz
py py
pz-pz
py-py
x x
+ =

y y sp-sp
sp sp
Struktura alkina (nastavak)
Kao posledica hibridizacije i dve -veze,
troguba veza je vrlo jaka
Takoe je velika i energija C-H veze
terminalnih alkina
Duina CC veze je manja nego kod
dvogube (120 pm), a takoe je kraa i
C-H veza
Razlog: poveani s-karakter hibridnih sp
orbitala (uee s-orbitale je 50%)
Struktura alkina (nastavak)
Karakteristine reakcije alkina su
adicije, s tom razlikom to su manje
reaktivni od alkena
Alkini sa trogubom vezom unutar
molekula su stabilniji od terminalnih
Prvi lan homologe serije je acetilen,
C2H2, po kome se itava klasa
jedinjenja naziva acetilenima
Nomenklatura
Alkini se imenuju po dva sistema:
kao derivati acetilena i
po IUPAC nomenklaturi

Kao derivati acetilena: smatra se da

su vodonikovi atomi u acetilenu
zamenjeni alkil grupama
 IUPAC nomenklatura alkina
Dobijaju imena po istim pravilima koja
vae za alkane i alkene, samo to dobijaju
nastavak in
osnovna struktura je najdui niz koji sadri
trogubu vezu
prisustvo dve, tri itd. trogubih veza naznaava
se imenom alkadiin, alkatriin, itd.
poloaji trogube veze i supstituenata
oznaavaju se brojevima
Numerisanje poinje od kraja blieg troguboj
vezi, a obeleava se prvi ugljenikov atom
trogube veze
IUPAC nomenklatura alkina
(nastavak)

H C C C2H5 CH3 C C CH3 CH3 C C CH(CH3)2

etilacetilen dimetilacetilen izopropilmetilacetilen
(1-butin) (2-butin) (4-metil-2-pentin)

5 3
CH3 CH2 CH C C C2H5
CH3
etil-sec-butilacetilen
(5-metil-3-heptin)
IUPAC nomenklatura alkina
(nastavak)
Ukoliko su u molekulu prisutne i dvoguba
i troguba veza, takav ugljovodonik se
zove alkenin
Pri numerisanju glavnog niza koji sadri i
jednu i drugu vezu, polazi se od kraja koji
je najblii jednoj od njih
Ako su dvoguba i troguba veza
ekvivalentne u odnosu na krajeve niza,
manjim brojem se obeleava dvoguba
veza
CH3-CH=CH-CCH 3-penten-1-in
HCC-CH2-CH=CH2 1-penten-4-in
IUPAC nomenklatura alkina
(nastavak)
Za osnovni niz nezasienog razgranatog
ugljovodonika uzima se onaj koji ima
najvei mogui broj dvogubih i trogubih
veza
Ako u obzir za izbor mogu doi dva ili vie
nizova, izbor se vri u korist
(1) onog koji ima najvei broj C-atoma;
(2) ako je broj C-atoma jednak, uzima se onaj
koji sadri vei broj dvogubih veza. U svemu
ostalom vae isti principi po kojima se
imenuju zasieni razgranati aciklini
ugljovodonici
Fizike osobine alkina
sline su fizikim osobinama alkana i
alkena
Ne rastvaraju se u vodi, rastvaraju se u
nepolarnim organskim rastvaraima kao to je
benzen, ugljentetrahlorid, etar
Gustina im je manja od gustine vode
Take kljuanja rastu sa poveanjem broja
ugljenikovih atoma i sline su takama
kljuanja odgovarajuih alkana i alkena
 Dobijanje alkina
Dva osnovna naina za uvoenje
trogube veze u molekul:
dvostruka eliminacija iz 1,2-
dihalogenalkana ili 1,1,2,2-
tetrahalogenalkana
alkilovanje terminalnih alkinil jona
Dvostruka eliminacija iz
1,2-dihalogenalkana
Budui da se dihalogenalkani lako
dobijaju iz odgovarajuih alkena
adicijom halogena, ova reakcija
omoguava prevoenje dvogube u
trogubu vezu u nekoliko koraka
Reakcija se izvodi jakim bazama

H H H
KOH KOH
C C C C C C
alkohol X alkohol
X X
Dehalogenovanje 1,1,2,2-
tetrahalogenida
Zagrevanjem tetrahalogenida sa cinkom u
prahu, u alkoholnom rastvoru, dobijaju se
alkini
X X
Zn
C C C C
X X

Adicija halogena se primenjuje za zatitu

trogube veze
 Alkilovanje acetilena alkil-
halogenidima
Ova reakcija je u svojoj osnovi supstitucija
Veoma bazni acetilidni anjon zamenjuje
halogenid u alkil halogenidima (ORA 262)
Na +
R C C H R C C Na

X
C C C C + X-
- H HC C
HC C
Konkurentna reakcija
Alkini su slabe kiseline
Acetilidni jon je, kao konjugovana baza,
izuzetno jak, (jai i od hidroksilnog jona)
Jaka baza + alkil-halogenid uslovi za
dobijanje alkena
X
-
C C X + C C + HC CH
H alken acetilen
-
C CH
Eliminacija ili supstitucija?
Kada su supstitucija i eliminacija
konkurentne reakcije, uee eliminacije
raste sa promenom strukture alkil-
halogenida od primarnog preko
sekundarnog do tercijarnog

Raste sklonost ka eliminaciji

0 0 0
RX = 1 2 3

Raste sklonost ka supstituciji

Industrijski nain dobijanja
acetilena
acetilen se industrijski dobija iz
jeftinih prirodnih sirovina, koksa,
krenjaka i vode
CaCO3 CaO + CO2
3C + CaO CaC2 + CO
CaC2 + 2H2O HCCH + Ca(OH)2
Reakcije alkina
Reakcije alkina su posledica trogube veze
i slabo kiselog terminalnog acetilenskog
vodonika
Analogne su reakcijama alkena - reakcije
elektrofilne adicije
Troguba veza je neto manje reaktivna
prema elektrofilnim reagensima od
dvogube, ali je reaktivnija u reakcijama
nukleofilne adicije
U sluaju terminalnog poloaja trogube
veze u molekulu alkina, oni podleu jo
nekim specifinim reakcijama
 1. Adicione reakcije
Elektrofilni reagensi i nain njihove
adicije na trogubu vezu isti su kao i
na dvogubu vezu, izuzev to se
umesto jednog troe dva molekula
reagensa i to je reakcija postupna i
sporija
A A B A A A B
AB AB
C C C C ili C C C C ili C C
B B B A B
Adicija vodonika
Ukoliko se kao katalizator za adiciju
vodonika primeni platina ili paladijum na
uglju, suspendovani u rastvoru koji sadri
alkin, pa se kroz rastvor propusti vodonik,
doi e do potpunog zasienja trogube
veze i dobijanja alkana:

H2/Pt
CH3CH2CH2C CCH2CH3 CH3(CH2)5CH3
 Prva -veza alkina je reaktivnija
nego druga, pa se hidrogenizacija
moe zaustaviti u fazi
intermedijernog alkena primenom
modifikovanog katalizatora (Lindlar-
ov katalizator).
Lindlar-ov katalizator: paladijum
staloen na kalcijum-karbonatu i
tretiran olovo-acetatom i hinolinom
 Adicija vodonika je, kao i kod alkena, sin,
zbog vezivanja vodonika na povrinu
katalizatora, a zatim na istu stranu
molekula
Dobijaju se cis-alkeni, osim u sluaju
terminalne trogube veze
Ako se umesto katalitiki aktiviranog
vodonika za redukciju alkina kao reagens
upotrebi metalni natrijum rastvoren u
tenom amonijaku, dobijaju se trans-
alkeni (opet ukoliko alkin nije terminalan)
 H R
Na, NH 3
C C trans
R H
R C C R
H2
R R
Pd/C C C cis
H H
Trans-adicija vodonika.
Mehanizam
1. FAZA: Prenos jednog elektrona

Na
RC CR Na+ + RC CR

radikalski anjon
2. FAZA: Prvo protonovanje

NH3
RC CR RCH C + NH2
R
alkenil radikal
3. FAZA: Ravnoteni prelaz u stabilniji alkenil-radikal

H H R
C C C C
R R R

cis trans (stabilniji)

4. FAZA: Drugi prenos jednog elektrona

H R H R
Na
C C Na+ + C C
R R

alkenil-anjon
5. FAZA: Drugo protonovanje

H R H R
NH3
C C- C C + NH2
R R H
trans-alken
 Adicija halogena
Posle prvog stupnja dobijaju se
nezasieni dihalogenidi, koji su
obino manje reaktivni prema daljoj
adiciji od samih alkina. Oni se mogu
izolovati i to su proizvodi anti-adicije
X X
X2 X X2
C C C C C C X2 = Cl2 , Br2
X
X X
Adicija halogenovodonika
Alkini adiraju halogenovodonike (HCl
i HBr) i grade nezasiene halogenide
ili geminalne dihalogenide
Oba stupnja reakcije slede
Markovnikovljevo pravilo
H Cl
HCl H HCl
C C C C C C
Cl
H Cl
haloalken gem-dihalogenid
Adicija cijanovodonika
Cijanovodonik se adira na acetilen u
prisustvu barijum cijanida kao
katalizatora i gradi vinil cijanid
H
Ba(CN)2
C C + HCN C C

CN

Metoda za produenje ugljeninog

niza za jedan C-atom
 Adicija vode
Adicijom vode na acetilen u
prisustvu iva(II)sulfata, HgSO4, i
sumporne kiseline, H2SO4, gradi se
vinil-alkohol, koji je nestabilan i
odmah se preureuje u acetaldehid

H H
H H
HgSO4
H C C H + 2
H O C C H C C
H2SO4 H OH H O
 Ovakav tip izomerije, gde se dva oblika
razlikuju po poloaju dvogube veze
(C=C i C=O) i poloaju vodonikovog
atoma (-O-H i C-H) naziva se
tautomerija (tauto isto)
Tautomerija predstavlja dinamiku
ravnoteu (brz prelaz) izmeu dva
izomera uz simultano premetanje atoma
vodonika i dvogube veze
+
C C C C + H
+
H
H O O H
Polimerizacija
Alkini podleu ciklinoj i linearnoj
polimerizaciji
Ciklina polimerizacija
Kada se acetilen provodi kroz zagrejanu
cev, polimerizuje se u benzen

3CHCH

 Metil-acetilen se polimerizuje u sim-
trimetilbenzen, a dimetil-acetilen u
heksametilbenzen CH3

3 CH3C CH
H3C CH3
CH3
H3C CH3
3 CH3C CCH3
H3C CH3
CH3
 Linearna polimerizacija
Kada se uvodi u rastvor bakar hlorida u
amonijum hloridu, acetilen se
polimerizuje u vinilacetilen i divinil
acetilen
CuCl2 HC CH
2 HC CH H2C CH C CH H2C CH C C CH CH2
NH4Cl
vinilacetilen divinilacetilen
 Oksidacija alkina
1. Oksidacija permanganatom
KMnO4
RC CR' RCOOH + R'COOH
Karboksilne kiseline se lako
identifikuju, zbog ega ova metoda
slui za utvrivanje poloaja trogube
veze u molekulu
KMnO4
CH3CH2CH2C CCH3 CH3CH2CH2COOH + CH3COOH
2-heksin buterna kiselina
 Oksidacija alkina (nastavak)
CH grupa kod terminalnih alkina
oksiduje se u ugljen dioksid
KMnO4
CH3CH2CH2CH2C CH CH3CH2CH2CH2COOH + CO2
1-heksin

2. Ozonoliza alkina
O3 H2O2
R C C R' R C C R' RCOOH + R'COOH
H2O
O O
 Oksidacija alkina. Ozonoliza
Acetilen se pri ovoj reakciji pretvara u
glioksal i dalje u mravlju kiselinu:
O3 H2O2
H C C H H C C H 2 HCOOH
H2O
O O mravlja kiselina
glioksal
I ova reakcija moe da se upotrebi za odreivanje
poloaja trogube veze identifikovanjem dobijenih
karbonskih kiselina:
O3
CH3(CH2)7C C(CH2)7COOH CH3(CH2)7COOH + HOOC(CH2)7COOH
H2O
 Kiselost alkina graenje
acetilida
U reakciji acetilena sa natrijumom nastaje
acetilid i oslobaa se vodonik, kao u
svakoj klasinoj reakciji kiseline i metala

RC CH + Na RC C Na + 1/2 H2

Razlog kiselosti terminalnih alkina

Acetilidi tekih metala, npr. Ag, Cu... su
nerastvorni u vodi, a veza izmeu metala i
C-atoma uglavnom kovalentna:
CH3CH2CCH + AgNO3 CH3CH2CCAg
talog
Acetilen
bezbojan gas
Termodinamiki je nestabilan, pri
udaru eksplodira i razlae se na
ugljenik i vodonik
HC CH 2C + H2
Sagorevanjem u struji kiseonika
oslobaa veliku koliina toplote, ak
i do 3400C - upotreba za seenje i
zavarivanje metala