Stereoizomerija

ta je izomerija?
Postojanje dva ili vie jedinjenja koja imaju isti
broj, iste vrste atoma i istu molekulsku masu
Koje vrste izomerija postoje?
Strukturna
skeletna
CH
3
CHCH
2
CH
3
CH
3
CH
3
CH
2
CH
2
CH
2
CH
3
C
5
H
12
:
poloajna
funkcionalna
CH
3
CHCH
2
CH
3
Br
CH
3
CH
2
CH
2
CH
2
Br
CH
3
O CH
3
CH
3
CH
2
OH
Vrste izomerije
Stereoizomerija postojanje izomera koji se
meusobno razlikuju samo po tome kako su im atomi
smeteni u prostoru (ali su meusobno vezani na isti
nain)
geometrijska
optika (supstance zakreu ravan planarno polarizovane
svetlosti za odreeni ugao optika rotacija optiki
aktivne supstance)
1874. utvreno je da optiki aktivne supstance imaju
bar 1 asimetrian (hiralan) C-atom (vezan za 4 razliite
grupe):
mlena kiselina
*
OH
CH
3
CH
COOH
*
jabuna kiselina
OH
COOH
CH CH
2
HOOC
Stereoizomerija
Par izomera koji imaju istu vrednost ugla rotacije
polarizovane svetlosti, a razlikuju se samo u znaku,
zovu se enantiomeri, enantiomorfi ili optiki antipodi.
Odnose se kao predmet i lik u ogledalu
Za optiku aktivnost nije uslov asimetrini C-atom,
ve odsustvo bilo kog elementa simetrije (ravan, osa ili
centar simetrije).
Optiki izomeri koji se ne odnose kao predmet i lik u
ogledalu nazivaju se diastereoizomeri.
C
a
d
e b
C
a
b e
d
Enantiomeri i diastereoizomeri
Primeri enantiomera i diastereoizomera:
CH
3
C Cl H
C H Cl
C
2
H
5
CH
3
C Cl H
C H Cl
C
2
H
5
enantiomeri
CH
3
C H Cl
C H Cl
C
2
H
5
CH
3
C Cl H
C H Cl
C
2
H
5
diastereoizomeri
Enantiomeri imaju identine fizike i hemijske
osobine, osim prema optiki aktivnim reagensima
Diastereoizomeri se ne odnose kao predmet i lik u
ogledalu. Razlikuju im se i fizike i hemijske osobine
Broj moguih stereoizomera se izraunava po formuli
2
n
, gde je n broj razliitih asimetrinih C-atoma
Mezo-oblici
Ukoliko u molekulu ima dva ili vie identinih
asimetrinih C-atoma, broj moguih stereoizomera se
smanjuje.
Mezo-oblici optiki inaktivni, iako sadre
asimetrine C-atome
HO
HO
H
H
H
H
OH
OH
OH H
H HO
H
HO
OH H
COOH
COOH COOH
COOH COOH
COOH COOH
COOH
(+)-vinska (-)-vinska mezo-vinska
Racemske smee
Smea jednakih koliina dva enantiomera je
optiki inaktivna racemska smea
Za razliku od diastereoizomera, racemati se
mogu razdvojiti na sledee naine:
mehanikim razdvajanjem pod mikroskopom
kristalnih enantiomera na osnovu razlika u
hemiedarskim pljosnima (Pasterova metoda)
aktivnou odreenih mikroorganizama
pretvaranje enantiomera u dijastereoizomere

Racemske smee
(A+)(A-)
+
2 (B+)
racemska smesa
optiki aktivni reagens
(A+B+) dijastereoizomeri (A-B+)
regeneracija prvobitnog jedinjenja
(A+) i (B+) (A-) i (B+)
Saharidi (ugljeni hidrati) su polihidroksilni aldehidi ili
polihidroksilni ketoni, ili supstance koje daju takva
jedinjenja pri hidrolizi
Ugljeni hidrati
Nomenklatura i klasifikacija
Prosti ugljeni hidrati obino se nazivaju eeri ili saharidi
Zavretak za eere je oza, npr. glukoza, maltoza, itd.
Postoji vie klasifikacija saharida:
prema broju C-atoma
trioze, tetroze, pentoze, heksoze...
prema tome da li sadre aldehidnu ili keto grupu
aldoze
ketoze
Saharidi
Klasifikacija saharida - nastavak
Saharidi se mogu podeliti i na sledei nain:
A. Monosaharidi. Ugljeni hidrati koji ne hidrolizuju
B. Oligosaharidi. Ugljeni hidrati koji pri hidrolizi daju
nekoliko molekula monosaharida.
1. Disaharidi. Jedan molekul daje dva molekula monosaharida pri
hidrolizi.
a) Redukujui disaharidi. Disaharidi koji redukuju Felingov rastvor.
b) Neredukujui disaharidi. Disaharidi koji ne redukuju Felingov
rastvor.
2. Trisaharidi. Jedan molekul daje tri molekula monosaharida pri
hidrolizi.
3. Tetra, penta i heksasaharidi.
C. Polisaharidi. Ugljeni hidrati koji daju vei broj molekula
monosaharida pri hidrolizi.
1. Homopolisaharidi. Polisaharidi koji daju samo jednu vrstu
monosaharida pri hidrolizi.
2. Heteropolisaharidi. Polisaharidi koji daju vie od jedne vrste
monosaharida pri hidrolizi.
Monosaharidi. Aldoze
Najvanija aldoheksoza je (+)-glukoza (dekstroza,
groani eer)
U prirodi se uvek javlja samo (+)-glukoza
Najlake se dobija hidrolizom skroba i celuloze
Ona se nalazi slobodna, zajedno sa fruktozom i
saharozom, u biljnim sokovima. Med sadri
uglavnom glukozu i fruktozu.
Aldoheksoze koje se ne ravaju imaju etiri razliita
asimetrina C-atoma i stoga 16 optikih izomera. Od
tih 16 izomera samo dva pored (+)-glukoze su
uobiajeni, a to su (+)-manoza i (+)-galaktoza.
Monosaharidi. Aldoze
C
H
OH
O
CH
2
C
C
C
C
H
H
H
H
OH
OH
HO
OH
OH
HO
OH
OH
H
H
H
H
C
C
C
C
CH
2
O
H
C
C
H
OH
O
CH
2
C
C
C
C
H
H
H
H
OH
HO
OH
HO
HO
(+)-glukoza (+)-manoza
(+)-galaktoza
Monosaharidi. Aldoze
Postoji 8 aldopentoza sa normalnim nizom.
Najvanije aldopentoze su:
(+)-apioza (-)-riboza
(+)-ksiloza (+)-arabinoza
OH
CH
2
OH
OH
OH
OH
HO
H
C
C
CH
2
O
OH
H
C
C
H
OH
O
CH
2
C
C
C
H
H
H
OH OH
HO H
H
H
C
C
C
CH
2
O
OH
H
C
HO
C
H
OH
O
CH
2
C
C
C
H
H
H HO
OH
Konfiguraciona nomenklatura saharida
Fierova D, L-konfiguracija
L(-)-glicerol-aldehid D(+)-glicerol-aldehid
HO
CHO
CH
2
OH
H
H
OH
CH
2
OH
CHO
Opti sistem obeleavanja apsolutna R, S-
konfiguracija
Glukoza: 2R, 3S, 4R,5R-2,3,4,5,6-
pentahidroksiheksanal ili 2R, 3S, 4R,5R-
aldoheksoza
CH
3
CHCH
OH
CH
2
H
2
/Pd
CH
3
CHCH
2
CH
3
OH
3-buten-2-ol 2-butanol
[o]
27
D
= +33,2
o
[o]
27
D
= +13,5
o
CH
3
CH
2
CHCH
2
OH
CH
3
2-metil-1-butanol
HBr
CH
3
CH
2
CHCH
2
Br
CH
3
+ H
2
O
1-brom-2-metilbutan
[o]
25
D
=
-5,8
o
[o]
25
D
= +4,0
o
C
H
OH
O
CH
2
C
C
C
C
H
H
H
H
OH
OH
HO
OH
OH
HO
OH
OH
H
H
H
H
C
C
C
C
CH
2
O
H
C
C
H
OH
O
CH
2
C
C
C
C
H
H
H
H
OH
HO
OH
HO
HO
(+)-glukoza (+)-manoza
(+)-galaktoza
Odredjivanje apsolutne konfiguracije
Postupak odreivanja apsolutne konfiguracije
nekog jedinjenja ima dva koraka:
1. korak: primenom sekvencijalnih pravila
odrediti prioritete grupa vezanih za hiralni centar.
2. korak: posle odreivanja prioriteta, molekul
treba orijentisati tako da se grupa sa najniim
prioritetom nalazi suprotno od posmatraa (ispod
ravni papira) i zatim posmatrati raspored preostale
tri grupe. Ako, polazei od grupe sa najveim
prioritetom, preko one sa niim do grupe najnieg
prioriteta od te tri, na pogled prati smer kazaljke
na satu, za konfiguraciju se kae da je R (latinski:
rectus, desno). U suprotnom, konfiguracija se
obeleava sa S (latinski: sinister, levo).
C
a
b
d
e
R - konfiguracija
C
a
d
e
b
S - konfiguracija
prioritet supstituenata: a > b > d > e
Sekvencijalna pravila
Sekvencijalno pravilo 1:
Ako su sva etiri atoma ili atomske grupe
vezane za hiralni centar razliite, prioritet zavisi
od atomskog broja, pri emu atom sa najveim
atomskim brojem ima najvei prioritet
Ako su dva atoma izotopi istog elementa, atom
sa veim masenim brojem ima prioritet.
I
Br
H
Cl
I
II
III
IV
CH
3
Br
H
D
II
I
III
IV
Sekvencijalno pravilo 2:
Ako relativni prioritet dva atoma ne moe da
se odredi primenom Pravila 1, onda treba na isti
nain uporediti atome vezane za svaki od ta dva
atoma (i nastaviti i dalje, ako je neophodno,
uporeujui atome sve dalje od hiralnog
centra).
I
CH
3
CH
2
C CH
3
H
Cl
II III
IV
I
CH
3
CH C CH
2
H
Cl
II III
IV
CH
3
CH
3
I
CH
3
CH C CH
2
Cl
H
Cl
III
IV
CH
3
II
Sekvencijalno pravilo 3:
Ako je prisutna dvoguba ili troguba veza, oba
atoma smatraju se udvostruenim ili
utrostruenim, odnosno:
C A
se izjednaava sa
C A
A C
C A
se izjednaava sa
C
A
A
A C
C
Gliceraldehid:
H C O
C OH H
CH
2
OH
C
H
O
se izjednaava sa
C
H
O
O C
I
II
III
IV
(R)-1-brom-1-deuteroetan (S)-brom-hlor-jodmetan
I
I
II
III
IV
IV
II
III
Br
Cl I
H
Br
D
CH
3
H
Monosaharidi. Ketoze
Izomerne su sa aldozama sa istim brojem C-
atoma
Na C-2 imaju karbonilnu grupu
Ako se D-glicerol-aldehid moe smatrati
prvim lanom aldoza, dihidroksi-aceton je
prvi lan ketoza
O
CH
2
OH
CH
2
OH
dihidroksi-aceton
Monosaharidi. Ketoze
Prvi lan ketoza je ustvari D-glicerotetruloza
Ketozama pripada i fruktoza, najslai od svih eera.
Ima je u vonom soku i medu, a glavni je sastojak
polisaharida inulina
O
OH CH
2
OH
CH
2
C
C H
OH
D-glicerotetruloza
D(-)-fruktoza
O
CH
2
OH
C
C
C
C
H
H
H
OH
OH
HO
CH
2
OH
Fruktoza. Dokaz strukture
Pokazuje uobiajene reakcije karbonilnih jedinjenja
Ne oksiduje se vodenim rastvorom broma u
monokarboksilnu kiselinu i stoga je ona ketoza, a
ne aldoza
Oksiduje se Felingovim rastvorom
U reakciji sa fenilhidrazinom gradi ozazon, koji je
identian sa onim koji se dobiva iz D(+)-glukoze.
Stoga se i karbonilna grupa mora nalaziti na C-2, a
konfiguracija ostatka molekula mora biti identina
sa D(+)-glukozom. Zbog toga (-)-fruktoza mora
pripadati D-seriji.
Fruktoza. Dokaz strukture
Reakcija sa fenilhidrazinom:
ozazon D-glukoze D(+)-glukoza
C
6
H
5
NHNH
2
C
6
H
5
NHNH
2
CH=N-NHC
6
H
5
CH
2
OH
HO
OH
OH
H
H
H
C
C
C
C=N-NHC
6
H
5 OH C
C
C
C
H
H
H
H
OH
OH
HO
CH
2
OH
CHO
D(-)-fruktoza
O
CH
2
OH
C
C
C
C
H
H
H
OH
OH
HO
CH
2
OH
Reakcije monosaharida
Oksidacija Cu(II) jonom u rastvoru
Cu(OH)
2
je slabo rastvoran u razblaenim
alkalijama, pa je ova reakcija spora
Brzina reakcije se uveliko poveava kada se bakar
dri u rastvoru graenjem kompleksne soli sa
tartaratnim jonom (Felingov rastvor) ili citratnim
jonom (Benediktov rastvor)
Dokaz za redukciju je graenje crvenog bakar(I)-
oksida, koji se taloi zato to Cu(I) jon ne gradi
komplekse sa tartaratima ili citratima.
RCHO + 2Cu(OH)
2
RCOOH + Cu
2
O

+ 2H
2
O

Reakcije monosaharida (nastavak)
Dejstvo alkalija
izomerizacija
rezultat enolizujueg dejstva razblaenih alkalija na
sobnoj temperaturi
fragmentaciona degradacija
saharidi u prisustvu alkalija podleu
fragmentacionim reakcijama kidanjem veze izmeu
o- i | C-atoma
intramolekulske oksidacije i redukcije
Izomerizacija
kada se glukoza rastvori u vodenom
rastvoru Ca(OH)
2
i ostavi da stoji nekoliko
dana, gradi se smea iz koje su izolovane
sledee komponente:
glukoza - 63,5%
fruktoza - 21%
manoza - 2,5%
nefermentirajue ketoze 10% i
ostale supstance 3%
Fragmentaciona degradacija
monosaharidi imaju hidroksilnu grupu u |-
poloaju u odnosu na karbonilnu grupu i
stoga su im aldolne reakcije reverzibilne
u prisustvu alkalija podleu
fragmentacionim reakcijama raskidanjem
veze izmeu o- i | C-atoma
Mlena kiselina u obliku laktatnog jona je
uobiajeni proizvod dejstva alkalija na
saharide
verovatno nastaje premetanjem
glicerolaldehida nagraenog fragmentacijom
Reakcije monosaharida. Fragmentacija
O C
CHOH
CHOH
CHOH
CH
2
OH
CH
2
OH
OH
-
HOH
CH
2
OH
CH
2
OH
CHOH
CH-O
-
CHOH
C O
CH
2
OH
CH
2
OH
CHOH
CHO
CHOH
C O
+
HOH
OH
-
O C
CH
2
OH
CH
2
OH
CH
2
OH
CHO
HCHO +
glicerolaldehid
glikolaldehid
dihidroksiaceton
Oksidacija u eerne kiseline
Kada se aldoze oksiduju pomou HNO
3
i
aldehidna i primarna alkoholna grupa se
pretvaraju u karboksilne grupe. Ovako
dobijene dikarboksilne kiseline su poznate
kao eerne kiseline.
HNO
3
HNO
3
sluzna kiselina
HO
HO
(-)-galaktoza
CHO
OH
CH
2
OH
C
C
C
C
H
H
H
H
OH
HO
HO
OH
H
H
H
H
C
C
C
C
COOH
OH
COOH
CHO
OH
CH
2
OH
C
C
C
C
H
H
H
H
OH
HO
HO
(+)-galaktoza
Graenje ozazona
Tok graenja ozazona nije poznat sa sigurnou
Najverovatniji predloeni mehanizam obuhvata
enamin i imino-keto-intermedijer
+ + 2H
2
O NH
3
NH
2
+
CH=N-NH
CH
2
OH
C=N-NH
(CHOH)
3
fenilhidrazin
3H
2
NNH
+
(CHOH)
3
CHOH
CH
2
OH
CHO
NH
2
+
C=O
CH=NH
C O-H
CH-NH-NH CH=N-NH
OH H C
HOH NH
3
+ +
C=N-NH
CH=N-NH
+
2H
2
NNH
CH=NH
C=O
Graenje glikozida
Aldehidi adiraju alkohole gradei poluacetale i
acetale
U reakciji glukoze i metanola:
izolovana su dva proizvoda i kod oba je uvedena
samo jedna metoksi grupa
eliminisan je molekul vode
nastala jedinjenja ne redukuju Felingov rastvor
niti grade ozazone.
RCHO + HOR' RCH
OH
OR'
R"OH, H
+
RCH
OR"
OR'
H
2
O +
Graenje glikozida (nastavak)
Nastajanje intramolekulskog ciklinog
hemiacetala
metil-|-D-glikozid
metil-o-D-glikozid
MeOH
H
+
H
+
MeOH
CHOH
CH
2
OH
C
CHOH
CHOH
C H
H HO
O
C
CHOH
CHOH
C
CH
2
OH
CHOH
H
H
OCH
3
O
O
O
CH
3
O
OH
H
H
H
H
C
CHOH
CHOH
C
CH
2
OH
CHOH
CHOH
CH
2
OH
C
CHOH
CHOH
C
CHOH
CHOH
CHOH
CHO
CH
2
OH
CHOH
Ovakvi acetali se nazivaju glikozidi
Anomerni C-atom - o i | izomeri (anomeri)
Mutarotacija
Mutarotacija je promena ugla rotacije
optiki aktivnih supstanci u rastvoru s
vremenom.
Postoji i kod glukoze, a objanjava se
ravnoteom izmeu otvorene i ciklinih
struktura (o i |-oblika) u rastvoru
|-D-glukoza
o-D-glukoza
HO
O
O
C H
H C OH
OH
HO H
H
H
H
C
C
C
C
CH
2
OH
OH
OH
CH
2
OH
C
C
C
C
H
H
H
H HO
OH
OH
HO
OH
H
H
H
H
C
C
C
C
CH
2
OH
OH
CHO
Predstavljanje strukture prstena i
konformacija
IV
III
II I
6
5
4
3
2
1
CH
2
OH
H
CHOH
O
H
H
H
OH
OH
OH
CH
2
OH
OH
CH
H
H
H
OH
OH
H
OH
O O
OH
H
OH
OH
H
OH
H
H
CH
CH
2
OH
OH
HO
OH
H
H
H
H
C
C
C
C
CH
2
OH
OH
CHO
Hawort-ove perspektivne formule
O
H
OH
H
OH
OH
H
H
OH
CH
2
OH
H
O
OH
H
H
OH
OH
H
H
OH
CH
2
OH
H
o-D-glukoza
|-D-glukoza
piranski i furanski prstenovi
O
O
O
Mutarotacija
Mnoga optiki aktivna jedinjenja daju rastvore ija se
rotacija menja s vremenom
pojava se naziva se mutarotacija
Mutarotacija glukoze prvi put je opisana 1846. godine
Svee spravljen rastvor o-oblika glukoze ima |o|= +112
|-Oblik ima specifinu rotaciju +18,7.
Stajanjem o i |-oblici podleu mutarotaciji i svaki oblik na kraju
daje rastvor sa optikom rotacijom od +52,7.
trei oblik je ravnotena smea o i |-oblika
mutarotacija se objanjava meusobnim pretvaranjem o- i
|-ciklinih poluacetalnih struktura preko ravnotee u kojoj
se nalaze sa otvorenom strukturom
|-D-glukoza
o-D-glukoza
HO
O
O
C H
H C OH
OH
HO H
H
H
H
C
C
C
C
CH
2
OH
OH
OH
CH
2
OH
C
C
C
C
H
H
H
H HO
OH
OH
HO
OH
H
H
H
H
C
C
C
C
CH
2
OH
OH
CHO
Oligosaharidi
Disaharidi. Redukujui disaharidi.
Maltoza
Dobija se enzimskom hidrolizom skroba
C
12
H
22
O
11 + HOH
H
+
ili maltaza
2 C
6
H
12
O
6
maltoza
glukoza
Kiselom ili enzimskom hidrolizom maltoze
dobijaju se dva molekula glukoze.
(C
6
H
10
O
5
)
x
+
x/2 HOH
dijastaza
x/
2
C
12
H
22
O
11
Maltoza (nastavak)
Maltoza se odlikuje sledeim osobinama:
redukuje Felingov rastvor
gradi ozazon
podlee mutarotaciji
gradi oktaacetate i oktametil derivate
To znai da njena struktura ima:
potencijalnu aldehidnu grupu
8 hidroksilnih grupa
hemiacetalni prsten
Struktura maltoze
CH
2
OH
H
H
H
O
HO
H
HO
H
OH
O
CH
2
OH
H
H
H
OH
HO
H
H
OH
O
o-maltoza
4-O-(o-D-glukopiranozil)-o-D-glukopiranoza
|-maltoza
4-O-(o-D-glukopiranozil)-|-D-glukopiranoza
CH
2
OH
H
H
H
O
HO
H
HO
H
OH
O
CH
2
OH
H
H
OH
H
HO
H
H
OH
O
Celobioza
Disaharid dobijen iz celuloze, koji hidrolizom
daje, kao i maltoza, dva molekula glukoze
Razlika je samo u tome to je veza meu
molekulima glukoze |
O
OH
OH
H
H
H
CHOH
O
H
CH
2
OH
H
CH
2
OH
H
O
H
H
H
OH
OH
OH
celobioza
4-O-(|Dglukopiranozil)-D-glukopiranoza
CH
2
OH
H
H
O
H
HO
H
HO
H
OH
O
CH
2
OH
H
H
H
O
HO
OH
H
OH
H
|-celobioza
4-O-(|-D-glukopiranozil)-|-D-glukopiranoza
Laktoza
Mleni eer, prisutan u mleku skoro svih sisara
Industrijski se dobija pri proizvodnji sira, kao sporedni
proizvod
Ispitivanja strukture pokazala su da je laktoza:
redukujui eer
gradi ozazon
postoji u o i |-obliku, koji podleu mutarotaciji
pod uticajem emulsina (raskida samo |-veze) hidrolizuje i daje
jednake koliine glukoze i galaktoze
Koja je od ove dve monosaharidne jedinice redukujua?
hidroliza laktozazona daje D-(+)-galaktozu i D-glukozazon
hidroliza laktobionske kiseline daje D-glukonsku kiselinu i D-(+)-
galaktozu
struktura laktoze, prema tome, mora biti 4-O-(|-D-
galaktopiranozil)-D-glukopiranoza
C
6
H
5
NHNH
2
Br
2
, H
2
O
CH
2
OH
OH
H
O
H
HO
H
H
H
OH
O
CH
2
OH
H
H
H
O
HO
OH
H
OH
H
|-laktoza
4-O-(|-D-galaktopiranozil)-|-D-glukopiranoza
CH
2
OH
OH
H
O
H
HO
H
H
H
OH
O
CH
2
OH
H
H
H
OH
HO
NNHC
6
H
5
C
H
NNHC
6
H
5
H
laktozazon
CH
2
OH
OH
H
O
H
HO
H
H
H
OH
O
CH
2
OH
H
H
H
OH
HO
OH
COOH
H
laktobionska kiselina
hidroliza
hidroliza
CH
2
OH
OH
H
OH
H
HO
H
H
H
OH
O
H C NNHC
6
H
5
C NNHC
6
H
5
C H HO
C
C
CH
2
OH
OH
OH
H
H
D-(+)-galaktoza D-glukozazon
D-(+)-galaktoza
CH
2
OH
OH
H
OH
H
HO
H
H
H
OH
O +
+
COOH
C OH
C H HO
C
C
CH
2
OH
OH
OH
H
H
H
D-(-)-glukonska kiselina
Neredukujui disaharidi. Saharoza
Dobija se iz eerne trske ili eerne repe
Ne redukuje Felingov rastvor, ne gradi ozazon, ne
podlee mutarotaciji i ne gradi metilglikozide
Hidrolizom daje po jedan molekul glukoze i
fruktoze
Prema tome glukoza i fruktoza su vezane preko
dva anomerna ugljenikova atoma
HO
CH
2
OH
H
H
H
O
CH
2
OH
O
H
O
OH
CH
2
OH
H
H
H
H
OH
OH
OH
saharoza
(oDglukopiranozil)-|D-fruktofuranozid
Trisaharidi. Rafinoza
O
H
OH
O
CH
2
OH
H
H
H
CH
2
OH
HO
OH
OH
OH
OH
H
H
H
O
H
CH
2
OH
H
CH
2
O
H
H
H
H
OH
OH
O
rafinoza
Polisaharidi
Homopolisaharidi
Skrob
Kukuruz, krompir i ito su glavni industrijski izvori
za dobijanje skroba. Granule skroba iz razliitih
izvora se razlikuju po izgledu i veliini
U sastav skroba ulaze amiloza i amilopektin
Obe frakcije daju samo glukozu pri potpunoj
hidrolizi kiselinama
Skrob
Amiloza se sastoji od jedinica glukoze
vezanih o-glukozidnom vezom preko 1,4
poloaja dajui linearan polimer, ali takoe
postoje i boni ogranci sa nekoliko
jednostavnih |-glukozidnih jedinica
molekulska masa je izmeu 17.000 i
225.000
Skrob (nastavak)
Amilopektin je vrlo ravast molekul. Grane se
sastoje od 20-25 jedinica glukoze vezanih 1,4-o-
vezama i sa svoje strane su vezane za druge grane
vezama 1,6.
Ravanje se smatra pre da je nepravilno nego da
sledi pravilan red
Odreivanjem molekulske mase amilopektina iz
merenja osmotskog pritiska dobija se vrednost od
1-6 miliona (60.000-370.000 C
6
jedinica), a 400
miliona (2,510
6
C
6
jedinica) iz refrakcije svetlosti
Glikogen
Kiselom hidrolizom daje samo glukozu
Molekulska masa varira od 3-15 miliona
(odreena osmotskim pritiskom)
Mala duina niza i velika molekulska masa
ukazuju da je glikogen vie ravast od
amilopektina, ali inae ima slinu strukturu
Celuloza
Ovaj polisaharid sainjava membrane elija viih
biljaka
On ini oko 10% teine suvog lia, oko 50%
strukture biljaka i 98% pamunog vlakna
ista celuloza se dobija iz pamuka, poto se izvri
odmaivanje pomou organskog rastvaraa i
uklanjajui pektinske supstance ekstrakcijom
pomou 1% rastvora NaOH u odsustvu kiseonika
Glukoza je jedini monosaharid koji je naen u
proizvodima hidrolize
Celuloza (nastavak)
Metodom centrifugiranja dobivene su
vrednosti od 1-2 miliona (6.000-12.000 C
6

jedinica) za molekulsku masu
Pretpostavlja se da su sve jedinice glukoze
vezane |-vezom preko 1,4-poloaja
O
OH
OH
H
H
H O
H
CH
2
OH
H
CH
2
OH
H
O
H
H
H
OH
OH
O H
x
Dekstrani
Ovi glukozani sa velikim ravanjem se
stvaraju fermentacijom rastvora saharoze
pomou odreenih bakterija
Upotrebljavaju se kao zamena za krvnu
plazmu u tretiranju oka prouzrokovanog
gubitkom telesne tenosti
Heteropolisaharidi
Inulin je supstanca koja lii na skrob i
nalazi se u mnogim biljkama, naroito
lanovima familije Compositae
Hidrolizom daje fruktozu i male koliine
glukoze
Hidrolizom pomou enzima invertaze, kao i
rotacija rastvora na levo, ukazuje na |-
vezivanje