1. Uopšteno o fotosintezi?

U procesu fotosinteze kopnene biljke koriste CO2 iz vazduha, H2O i mineralne materije iz zemlje i pomoću
sunčeve energije stvaraju složena organska jedinjenja.
2. Značaj fotosinteze?
Omogucila je stvaranje orgaske materije, produkciju molekula kiseonika, aerobnu razgranju glukoze, stvaranje
ozonskog omotača i ogleda se u tome sto su skoro sva goriva koje koristi čovek su proizvod fotosinteze.
3. Fotosintetički pigmenti?
Glavni pigment je hlorofil, a pomoćni su karotenoidi i fikobilni.
Fotosinetički pigmenti apsorbuju talasne dužine samo iz vidljuvog dela sunčevog spektra.
Hlorofili imaju dve apsorpcione zone, jednu u plavom i drugu u crvenom delu spektra, zelenu propuštaju.
Molekul hlorofila je sastavljen od prstena u čejem centru se nalazi atom magnezijuma, a za prsten su vezani
alkoholi metanol i fitol, estarskim vezama.
Pomoćni pigmenti karotenoidi i fikobilini povećavaju efikasnost fotosinteze tako što upijaju one talasne dužine
koje hlorofil ne koristi i tu energiju prenose na hlorofile.
Karoteonidi imaju apsorpcione zone u ljubičastom i plavom delu spektra koje imaju veliku energiju
Fikobilini imaju apsorpcione zone u crvenom, žutom i narndžastom delu spektra.

4. Vrste hlorofila?

Hlorofila A– zelene biljke, Hlorofil B – više biljke i zelene alge, Hlorofil C – mrke alge, Hlorofil D–crvene alge

5. Proces fotosinteze?

U porcesu fotosinteze se energija elektromagnetnog zračenja sunca pretvara u hemijsku energiju ATP-a, potom
se ta energija koristi za dobijanje organskih jedinjenja. Odvija je se u dve faze:
Svetla faza – vrši se konverzija svetlosti u ATP za koju je svetlost neophodna.
Tamna faza – proizvodi svetle faze se koriste za dobijanje organskih jedinjenja.

6. Svetla faza?

U hloroplastima se na tilakoidima nalaze pigmenti i enzimi koji zajedno nagrade dva fotosistema:
FS1 i FS2.
Kada molekul hlorofila apsorbuje svetlost, njegov elektron na spoljnoj orbitali postaje pobuđen, usled viška
energije, napušta molekul hlorofila. Oslobođeni elektron prihvataju akceptori (transportni lanac elektrona), koji
su poređani tako da elektron uvek sa višeg prelazi na niži energetski nivo. Prelaskom sa višeg na niži energetski
nivo elektron otpušta deo energije koju prima ADP i pretvara se u ATP. Svetlosna energija, pretvorena u
električnu (energija elektrona) je krajnje transformisana u korisnu hemijsku energiju.
Sinteza ATP u svetloj fazi fotosintezi naziva se fotofosforilacija i može biti:
Ciklična, u kojoj elektron izbačen iz fotosistema1 preko niza prenosilaca (transportni lanac elektrona) ponovo
vraća u FS1; u ovom procesu ne učestvuje NADP;
Neciklična u kojoj krajnji primalac elektrona je koenzim NADP koji primanjem elektrona postaje redukovani
NADPH. Fotosistem 1 svoj izgubljeni elektron nadoknađuje iz FS 2, a FS 2 nadoknađuje elektron iz vode. Voda
se razlaže na kiseonik (odlazi u atmosferu) i vodonikove jone koje prihvata NADP i postaje NADPH2. Prema
tome, voda je primarni davalac, a NADP krajnji primalac elektrona u svetloj fazi.
Krajnji proizvodi svetle faze su: O2, ATP i redukovani NADPH2.
ATP i NADPH2 odlaze u tamnu fazu, a kiseonik se ispušta u atmosferu.
7. Tamna faza?

Proizvodi svetle faze, ATP (sadrži energiju) i NADPH2 (donosi vodonik poreklom iz vode), se koriste u tamnoj
fazi da bi se neorganski ugljenik iz CO2 ugradio u organska jedinjenja. To se naziva fiksacija ugljenika i izvodi
se u Kalvinovom ciklusu u stromi hloroplasta. Početno jedinjenje ovog ciklusa je istovremeno i završno i naziva
se ribulozodifosfat (RuDP). Ugljen-dioksid iz atmosfere ulazi u ćeliju (hloroplaste) i vezuje se za RuDP (ima
5C atoma) pri čemu nastaje jedno nestabilno jedinjenje sa 6 C atoma koje se razlaže na dva molekula
fosfoglicerinske kiseline (sa po tri S atoma). Preko niza proizvoda u toku ciklusa opet se stvara RuDP.

Pri okretanju jednog Kalvinovog ciklusa u organska jedinjenja se ugradi jedan C atoma iz CO2. Znači, da bi
nastao jedan molekul fruktoze ciklus mora da se okrene 6 puta.

8. Transport asmilata?

Asmilati su organske materije nastale u listu. Asmilati se kreću kroz floem i na taj način dospevaju do svih
delova ćelija kojima su potrebni. Trasport uglenih hidrata se obavlja u vidu saharoze. Svi asmilati, uključujući i
saharozu, ubacuju se u floem aktivnim trensportom, gde se tako, u nivou lista, ostvaruje njihova visoka
koncetracija. Pošto se u ostalim delovima biljke organske materije troše, njihova koncetracija je uvek manja.
Time je omogućeno kretanje kroz floem pasivnim transportom, sa mesta više na mesto niže koncetracije.

9. Ćelijsko disanje?

Proces u kome se razgradnjom organskih jedinjenja oslobađa energija koja se jednim delom koristi za sintezu
energijom bogatih jedinjenja, najčešće ATP-a.

10. Razgradnja glukoze?

Opšta formula: C 6 H 12 O6+ 6 O2 → 6 CO2 +6 H 2 O

Razgradnja glukoze uključuje biohemijske procese: glikolizu, oksidativnu dekarboksilaciju piruvata i Krebsov
ciklus

11. Glikoliza?

Glikoliza je prva faza razgradnje glukoze i odvija se u citoplazmi. U ovom procesu od jednog molekula glukoze
nastaju dva molekula pirogrožđane kiseline, dolazi do redukcije dva molekula nikotinamid adenindinukleotida,
a oslobađena energija se koristi za stvaranje dva molekula ATP-a.
+ ¿+ 2 ATP+ 2H 2 O ¿

Glukoza+ 2 NA D+¿+2 ADP+2 P =2 PGK +2 NADH +2 H ¿

Odvija se u dve faze:

U prvoj fazi dolazi do toga da od jednog molekula glukoze nastaju dva molekula gliceraldehid-3-fosfat, gde
trošimo dva molekula ATP-a.

U drugoj fazi dolazi do konverzije gliceraldehid-3-fosfata u pirogrožđanu kiselinu. U ovoj fazi oslobođena
energija se koristi za sintezu ATP-a. U prvoj reakciji dolazi do redukcije koenzima NAD + u NADH+H+ i
uvodjenja neorganskog fosfata i nastanka jedinjenja bogatog energijom. U sledećoj fazi dolazi do sinteze ATP-a
tako što sa jedinjenja bogatog energijom prenosi fosfatna grupa na ADP. Do sinteze još jednog molekula ATP-a
dolazi u poslednjoj reakciji.

Ukupan energetski bilans glikolize je da su nastala dva molekula ATP-a.

12. Fermentacija?

Fermentacija je druga faza anaerobne razgradnje glukoze. Najznačajnije su mlečnokiselinska, u kojoj se glikoza
transformiše u dva molekula mlečne kiseline i alkoholna, u kojoj se glukoza transformiše u dva molekula
etanola. Kod i jedne i druge dolazi do sinteze samo dva molekula ATP-a.

U mlečnokiselinskoj koristi se redukovani NADH koji se oksiduje u NAD+ da se ponovo koristi u glikolizi,
njihova uloga je readukcija piruvata u laktat.
+¿+2 ATP+2 H 2 O ¿
Glukoza+ 2 P+2 ADP=2 Laktata+2 H

Sposobnost alkoholne fermentacije imaju kvasci.

+¿=2C 2 H 5OH +2C O 2+2 ATP+2 H2 O ¿
Glukoza+ 2 P+ ADP+2 H

13. Oksidativna dekarboksilacija piruvata?

Oksidativna dekarboksilacija piruvata je reakcija u kojoj pirugrožđana kiselina iz citosola ulazi u mitohodrije i
reaguje za koenzimom A pri čemu nastaje acetil-koenzim A i katalizuje je multienzimski kompleks uz učešće
koenzima NAD+. U reakciji nastaje jedinjenje bogato energijom NADH i dolazi do oslobađanja CO2.
+¿+ CO2 ¿

Piruvat +koenzim A + NA D+¿→ Acetil− Koenzim A + NADH + H ¿

14. Krebsov ciklus?

Prva reakcija je reakcija acetil-koenzim A i polaznog jedinjenja – oksalsirćetne kiseline i njom nastaje prvi
proizvod ciklusa – limunska kiselina. U daljim reakcijama se acetilni ostatak oksiduje do CO 2 i regeneriše
oskalsirćetnu kiselinu i istovremeno se potpuno oslobađa energija koja se koristi za sintezu energijom bogatih
jedinjenja. Tako dolazi do radukcije NAD+ i FAD i nastanka jednog molekula GTP-a. U dvema reakcijama
Krebsovog ciklusa dolazi do oslobađanja CO2
+ ¿+ FADH 2 +GTP + Koenzim A¿

Acetil−koenzim A+ 3 NA D+¿+ FAD+GDP+ P +2 H 2 O →2 CO 2+3 NADH +3 H ¿

15. Oksidativna fosforilacija?

Proizvodi Krebsovog ciklusa NADH i FADH2 oksiduju se tako što svoje elektrone predaju proteinima u
unutrašnjoj membrani koji čine respiratorni transportni lanac. Elektron sa koenzima se prenosi sa jednog na
drugi molekul lanca sve do kiseonika u matriksu koji se redukuje. Kiseonik vezuje i protone i na taj način
nastaje voda. Transport atoma omogućava proizvodnju ATP-a. Na kraju lanca nalazi se enzim ATP-sintetaze
koji fosforiliše ADP.

16. Kompleksi respiratornog lanca?

1 Kompleks – NADH predaje elektrone u prelazi u NAD, e- se prenose do koenzima Q

2 Kompleks – Prenosi e- sa sukcianata na koenzim Q
3 Kompleks – Prebacuje e- sa koenzima Q na citohrom C
4 Kompleks – Prenosi e- sa citohroma C na molekulski kiseonik O2
17. Sinteza ATP-a u procesu razgranje glukoze?

1. Glikoliza – nastaju dva molekula ATP-a, ali i dva NADH, pošto od jednog NADH+H+ se dobija tri
molekula ATP-a, to je ukupno 3*2ATP + 2ATP = 8 molekula ATP.
+ ¿+ 2 ATP+ 2H 2 O ¿

Glukoza+ 2 NA D+¿+2 ADP+2 P =2 PGK+2 NADH +2 H ¿

2. Oksidativna dekarboksilacija piruvata daje NADH+H+, koji predaje svoje elektrone raspiratornom
lancu. Pošto od jednog molekula glukoze dobijamo dva molekula piruvata a od njih onda dva molekula
NADH+H+, a time i 6 molekula ATP-a.
+¿+ CO2 ¿

Piruvat +koenzim A + NA D+¿→ Acetil− Koenzim A + NADH + H ¿

3.Krebsov ciklus – Pošto od jednog molekula glukoze dobijamo dva molekula piruvata i time dva
molekula acetil-koenzim A sve vrednosti se dupliraju. Tako da dobijamo dva GTP-a što je ekvivalentno 2ATP-a,
šest NADH( 3*6= 18 ATP-a), dva FADH2 ( 2*2= 4 ATP-a), to je ukupno 24 molekula ATP-a.

Kad sve saberemo dobijamo da od jednog molekula glukoze nastaje 38 molekula ATP-a.

18. β-oksidacija masnih kiselina?

ß-oksidacija masnih kiselina se odvija tako što se na ß ugljenikovom atomu masne kiseline odvajaju delovi od
po dva C atoma vezani za koenzim A kao acetil-koenzim A. (Beta C atom je drugi po redu od kraja na kome se
nalazi karboksilna grupa.) Ostatak masne kiseline, acil-CoA , koji je kraći za dva ugljenikova atoma, već je
vezan za CoA, može se ponovo ubaciti u rekaciju. Proces se ponavlja sve dok se masna kiselina potpuno ne
razgradi.

Acetil-CoA koji se odvoji od masne kiseline uključuje se u Krebsov ciklus i dalje razlaže.