PAMCENJE

PAMCENJE- system za skladistenje I izvlacenje informacija do kojih se

doslo culima.
REPRODUKCIJA- mogucnost da se ponovi ono sto je pre bilo u iskustvu.
REKOGNICIJA- prepoznavanje sadrzaja koji su prethodno bili u iskustvu.
USTEDA PRI PONOVNOM UCENJU- ako nam je pri ponovnom ucenju
nekog sadrzaja potrebno manje vremena nego prvi put.
ASIMILACIJA- dodavanje nekih osobina nekom objektu ili osobi koja je
povezana sa njom.
RACIONALIZACIJA- dodavanje onoga sto je nama logicno a nema veze sa
tim.
IKONICKO PAMCENJE- pamcenje u kome se skladiste informacije cula
vida.
EHOICKO PAMCENJE- pamcenje za informacije cula sluha.
PAZNJA- usmeravanje mentalne aktivnosti na odredjeni sadrzaj I
zanemarivanje ostalih sadrzaja koje registruju cula.
POP-AUT ILI EFEKAT ISKAKANJA- pojava da neke fizicke karakteristike
sadrzaja se istaknu tako dag a odmah primetimo.
SELEKTIVNA PAZNJA ILI KOKTEL EFEKAT- usmeravanje paznje samo na
jedan sadrzaj.
MEHANIZAM PODELJENE PAZNJE- omogucava obavljanje vise zadataka
istovremeno ali sa smanjenim kapacitetom.
OPERATIVNO ILI KRATKOTRAJNO PAMCENJE- kratko pamcenje nekog
sadrzaja u trajanju od 20 sekundi.
RADNO PAMCENJE- deo memorije koji ne sluzi samo za privremeno
skladistenje, vec da se u njemu informacije obradjuju, sklapaju, povezuju I
sl.
PROCEDURALNO PAMCENJE- odnosi se na memorisanje procedura
izvodjenja neke radnje I ne moramo biti svesni informacija koje pamtimo.
DEKLARATIVNO PAMCENJE- odnosi se na pamcenje cinjenica I dogadjaja
I svesni smo tih informacija.
EPIZODICKO PAMCENJE- odnosi se na dogadjaje koje se pamte kao
celine, sadrze citave skupove informacija I praceni su raznim emocijama.
SEMANTICKO PAMCENJE- sadrzi informacije u vidu definicija I zapravo
predstavlja nase znanje o svetu.

ZABORAVLJANJE
ZABORAVLJANJE- nemogucnost izvlacenja informacija iz pamcenja.
PROAKTIVNA INBIBICIJA- process u kome staro gradivo ometa ucenje
novog.
RETROAKTIVNA INHIBICIJA- kada novonauceni material ometa staro
gradivo.
AMNEZIJA- kraci ili dugotrajni gubitak secanja nakon nekog traumatskog
dogadjaja poput povrede glave.
ALCHAJMEROVA BOLEST- vrsta ostecenja pamcenja I gubitka secanja
koja se javlja kod starih ljudi.
 MISLJENJE
MISLJENJE- skup mentalnih procesa kojima reorganizujemo ili transformisemo
mentalne reprezentacije pohranjene u pamcenju, cime stvaramo nove sadrzaje I
informacije, ukljucujuci I one koje nisu dostupne nasim culima.

MENTALNE REPREZENTACIJE- slike, simboli I ideje kojima mentalno predstavljamo

sebi razlicite predmete I pojave.

MISAONI/ASOCIJATIVNI TOK- specifican sled u kojima se mentalne reprezentacije

nizu I povezuju u procesu misljenja.

VRSTE:

NEUSMERENO MISLJENJE- reorganizzovanje mentalnih reprezentacija pri cemu je

asocijativni tok Slobodan I odvija se bez jasno odredjenog cilja (sanjarenje,
mastanje…).

USMERENO MISLJENJE- namerno reorganizovanje mentalnih reprezentacija sa

ciljem da se resi neki problem.

METAKOGNICIJA- misljenje o sopstvenom miisljenju dok se ono odvija

(planiranje,organizovanje…).

DIREKCIJA- ideja vodilja, odredjuje u kom toku I smeru cemo tragati za resenjem
nekog problema.

IMAGINATIVNO MISLJENJE- misljenje koje se sluzi mentalnim reprezentacijama

onoga sto nije realno, vec fiktivno ili fantasticno.

REALISTICKO MISLJENJE- misljenje koje se sluzi mentalni reprezentacijama

stvarnog I ostvarivog.

KONVERGENTNO MISLJENJE- misljenje od kog se ocekuje da ide ka jednom

odredjenjom resenju za postavljeno pitanje ili problem(resavanje zadataka iz
matematike I fizike).
DIVERGENTNO MISLJENJE- misljenje koje moze ici u razlicitim pravcima I
eventualno dolaziti do razlicitih prihvatljivih resenja za postavljeno pitanje (pisanje
sastava).

STVARALACKO ILI KREATIVNO MISLJENJE- oblik usmerenog misljenja koje void

relativno originalnom, a isto vremeno funkcionalnom resenju nekog pitanja ili
problema.

INKUBACIJA- faza u kojoj nema svesnog I aktivnog rada na resavanju problema ,

vec se on na neko vreme ostavlja po strani.

KRITICKO MISLJENJE- komponenta usmerenog misljenja koji naglasak stavlja na

prosenu toka, sadrzaja I produkata misaonog procesa u odnosu na odredjene
standard, pre svega na osnovu logicnosti I racionalnosti.

SIMBOLICKA FUNKCIJA- sposobnost da se predmet ili pojava predstavi pomocu

neke oznake I da se tim oznakama barata I onda kada predmet ili pojava nisu
dostupni opazanju.

POREMECAJI:

FIKSIRANOST U RESAVANJU PROBLEMA- fiksiranost ili nemogucnost da

promenimo prvobitnu direkciju u resavanju problema.

MAGIJSKO MISLJENJE- vracanje na nize oblike misljenja, cesto se desi da nekad

razmisljamo kao deca ili sl.
 UCENJE
UCENJE- relativno trajna I relativno specificna promena u ponasanju I dozivljavanju
nastala kao rezultat prethodnih mentalnih I fizickih aktivnosti ili iskustava.

KLASICNO USLOVLJAVANJE- oblik ucenja koji se zasniva na automatskom

uspostavljanju veze izmedju 2 drazi tako da jedna od njih pocinje da izaziva
reakciju koju tipicno izaziva ona druga. (Pavlovljiijevi psi)

INSTRUMENTALNO UCENJE- oblik ucenja koji se zasniva na automatskom

uspostavljanju veze izmedju nekog ponasanja I njegovih efekata tako da covek ili
zivotinja uci da izvodi one radnje koje imaju pozitivne efekte (Torndajkova macka I
Skinerovi golubovi).

POTKREPLJENJE- bilo koji cin ili dogadjaj koji povecava verovatnocu da prethodno
izvedena radnja bude ponovljena.

KAZNA- dogadjaj ili cin koji smanjuje verovatnocu da se neka radnja opet ponovi.

UCENJE PUTEM UVIDJANJA- oblik ucenja koji se zasniva na shvatanju bitnih

odnosa (Kalerov Sultan).

UCENJE PO MODELU- oblik ucenja koji se zasniva na posmatranju modela, a sastoji

se u usvajanju ponasanja koja su pracena posrednim potkrepljenjem, odnosno u
suzbijanju onoga za sta model biva kaznjen (deca I Bendurina lutka Bobo).

POSREDNO (VIKARIJSKO) POTKREPLJENJE- potkrepljenje koje se iskusi kada neko

drugi biva nagradjen, odnosno kazna koja se iskusi kada neko drugi biva kaznjen za
svoju aktivnost.

POREMECAJI U UCENJU:

 DISLEKSIJA- teskoce u savladavanju citanja I razumevanja procitanog.

 DISKALKULIJA- teskoce u ucenju matematike I resavanju zadataka.
 DISGRAFIJA- teskoce u savladavanju vestine pisanja.