Развој памћења

Памћење или меморисање

 јестe процес свјесних бића у којем
нервни систем трајно или
привремено чува одређене податке

Памћење обухвата:
Ретенцију или задржавање
у мозгу утисака онога што
смо доживјели или учили.
 Памћење може бити такво да:
 биће те податке може касније поново
оживјети односно активирати –
репродукција
 или такво да се подаци не могу
репродуковати него само препознати при
поновном сусрету с њима – рекогниција
- дијете обнавља или препознаје градиво
само ако су сачувани физиолошки
трагови
- услед њиховог поновног активирања
настају представе или слике које дијете
замишља и тако обнавља или препознаје
научено градиво
Дјечија (педагошка)
психологија
Педагошка психологија бави се:
промјенама у развоју памћења:
1. спонтано - млађи предшколски
узраст,
остаје доминантно и касније…
2. намјерно – када учи неку игру,
задатак,…
 дјецу не смијемо форсирати!
 треба их подстицати!
 није довољан само циљ, већ и
мотивација – да има одређени смисао!
Памћење код:
~ новорођенчета:
1. препознавање спољних надражаја –
значајних за дјечију виталну активност
2. актуелизација условне везе – при
поновном дјеловању истог надражаја
После 3. мјесеца
 препознавање лица мајке и њен глас
 препознаје предмете
Нпр. бочицу за млијеко

5 – 6. мјесец
 препознаје себи блиске особе
 реагује на страна лица
7 – 8 мјесец
 посебан облик памћења повезан са
говором одраслих
Нпр. именујемо неки предмет и дијете
се окрене

9 – мјесец
- дијете репродукује покрете за
одређену ријеч
Нпр. „па, па“ – маше руком
2. Година живота
ријечи се јављају као предмет
памћења
Нпр. дијете понавља ријеч неколико
пута, када угледа предмет оно га
именује…
Што дијете све више
расте и сазријева оно
постаје способније да
препознаје особе које
није видјела дужи
временски период.
изражена је репродукција слике неког
предмета иако га дијете не види, а у
прошлости је био временски или
просторно повезан са њим
Нпр. пролази поред куће у којој је више
пута видјело пса, оно увјек када дође до те
куће каже „ав, ав“, иако пса нема пред
кућом.
Памћење помоћу класификације
предмета

- при разврставању предмета, користе

уопштена знања о њима
- користе практично искуство, активност
Говор и памћење
 Вербално именовање предмета и њихова
појава омогућава развој вербално-
логичног памћења
 пред крај предшколског узраста дијете
има много више успјеха у памћењу
вербалног него у памћењу конкретног
материјала
Логично памћење
- дијете доводи до изражаја радњу коју је
разумјело; за њега главни детаља тог
догађаја
 лакше памти смислене ријечи, него оне
које не познаје

Логично мишљење = логичко памћење

Школски узраст
 памћење се веома развија
 препричава приповјетке без маште
 лакше памти ако:
 размишља
 рашчлањује
 тражи законитости
- уколико заостаје у развоју, дијете
прибјегава механичком обнављању
текстова = напамет учи, без разумијевања
- Не желе да чешће и логично
обнављају градиво

Логична обнављања су посебно

успјешна, а не механичко
понављање градива, јер касније
омогућавају успјешну
репродукцију.
 нервозна дјеца теже уче, не могу да се
концентришу. Тако теже могу да повежу
ново градиво са својим знањем, па га
брзо и забораве.
 неуротичне сметње коче механизме
потребне за успјешно репродуковање
 РАДИЛА:
ЈОВАНА ТАНОВИЋ IIIМ