Универзитет у Београду

Учитељски факултет

ПРИПРЕМА ЗА АКТИВНОСТ / СИТУАЦИЈУ УЧЕЊА

ИЗ ОБЛАСТИ РАЗВОЈА ГОВОРА

Тумачење бајке Девојчица са Шибицама Х. К. Андерсена

и тактилне вежбе

Наставник: доц. др Вишња Мићић Студент: Милица Грубишић 2016/1105

Сарадник: Ђорђе Јанковић

Београд, 24.11.2020
ОПШТИ ПОДАЦИ
Студент Милица Грубишић, 2016/1105
Датум 24.11.2020
Предшколска установа и назив објекта /
Васпитачи ментори /
Узраст групе Предшколска

ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

Назив јединице Тумачењење бајке „Девојчица са шибицама „, Х.К.
Андерсена и тактилне вежбе
Васпитно-образовни циљ Упознавање, доживљавање и тумачење бајке
Девојчица са шибицама Х. К. Андерсена;
Задаци – васпитни  Развијање пажње, концентрације и културе
слушања кроз слушање бајке (етапа изражајног
читања) у централном делу активности;
 Развијање љубави према књижевном делу као и
подстицање за употребу лепог и изражајног
говора кроз слушање (етапа изражајног читања)
и доживљавање бајке;
 Развијање емпатије и осећања бриге о себи и
другоме, поштовање разлика - кроз разговор о
бајци;

– функционални  Развијање мисаоних способности замишљања

 Развијање креативности и слободе кроз захтев
да деца самостално описују
 Оспособљавање за усмено излагање

– образовни  Подстицање деце да размишљају о

Методе васпитно-образовног рада
Облици васпитно-образовног рада
Место одржавања активности
Потенцијали за интегрисање са другим
васпитно-образовним областима
материјалима које додирују
 Рад на богаћњу дечјег речника кроз причање и
описивање
 Упознавање деце са појмовима којима
именујемо тактилне особине предмета.
Вербална метода, демонстративна метода
Фронтални, групни, индивидуални
Радна соба
Упознавање околине - кроз разговор о породици и
родбинским везама
Математика – упоређивање односа веће, мање, бројање
Ликовно – у завршном делу у току стваралачког рада
Физичко – у уводном делу кроз тражење књиге по
соби, кроз развој крупне и ситне моторике током
стваралачког рада

2
ТОК АКТИВНОСТИ / СИТУАЦИЈЕ УЧЕЊА

Називи етапа с Опис садржајâ и сами садржаји

(питања за анализу текста и језичке примере наводите у посебном реду, масним словима)
предвиђеним
трајањем Активност васпитача (немојте доминирати) Активност деце (упослите их!)
Мотивациона Улазим у собу задихана и Деца седе у полукругу, слушају која
припрема – 5 представљам се деци: „Здраво децо, питања им постављам и дају одговоре
минута моје име је Милица и имам веелики на њих.
проблем, дошла сам из једне школе
где ми много волимо да читамо бајке
и да после сваке прочитане бајке
правимо предмете које смо запазили у Деца одговарају на питања која им се
тој бајци како би направили једну постављају у вези бајки, наводе
изложбу. Али ја сам изгубила књигу и ликове и њихова запажања о бајкама.
морам хитно да је пронађем.“ Крећем
се по соби и тражим књигу, очекујем
да ће деца да се понуде да ми помогну
да потражимо књигу. Говорим деци: Деца формирају возић иза мене и
„Станите иза мене у возић да заједно тражимо књигу, стајемо на
кренемо у потрагу за нашом три места да у одређеним деловима
књигом!“ Након што смо пронашли потражимо књигу. Она се налази на
књигу бајки питам децу „Да ли знате последњем стајалишту у нашем
шта су то бајке? Ко се све појављује тражењу.
у бајкама?“ (Деца одговарају
принцезе,принчеви, аждаје,
вештице...)
Говорим им: „ Не знам да ли ће у овој
бајци да се појави неко од њих, рекли
су ми да је ова бајка другачија од свих
које сам до сада читала, баш ме
занима о чему се ради“ Очекујем да
ће и децу да занима и да ће желети да
им прочитам бајку. Ако се то не деси
постављам им питање: „Да ли и вас
занима каква је то другачија бајка од
свих које сте до сада чули?“
Књигу сам сакрила пре почетка
активности у другом делу собе.
Најава „Одлично! Пронашли смо књигу, али Пронашли су књигу, враћамо се на
активности шта је ово на њој?“ Показујем деци тепих, деца формирају формацију
1 минут кутију шибица и питам их да ли знају полукруга на тепиху, одговарају на
шта је то. Деца одговарају а након питања и слушају пажљиво.
дечијих одговора читам наслов бајке и
започињем изражајно читање.

3
Изражајно Трудим се да јасно, гласно и
читање изражајно читам текст бајке. Обраћам
5 минута пажњу на интонацију и брзину
читања. Задржавам дечју пажњу
променом боје гласа и краћим паузама
а затим изражајним наставком читања.
Текст прекидам на одређеним
местима и деци постављам питања
наводећи их да ми дају одговоре шта
очекују да ће даље да се деси. У току
читања Постављам деци питања:
„Како се ви понашате када је хладно;
Да ли знате ко се онда појавио; Шта
мислите зашто девојчица пали
шибице...“
Психолошка Пре него што деци почнем да Деца сумирају утиске и размишљају о
пауза постављам питања правимо паузу тексту
како би се деци слегли утисци и како
30 секунди
би били спремни на разговор.
Разговор о Како вам се допала ова бајка? Деца одговарају на питања и причају о
доживљају Каква је осећања у вама пробудила? својим емоцијама и о томе шта је ова
О чему сте размишљали док сте бајка изазвала код њих, каква су то
слушали ову бајку? осећања.
Разговор о Децо, морам да вам кажем нешто.
бајци заснован Јавили су ми из моје школе да ми
на анализи нашу изложбу предмета направимо
код вас, али они нису баш сигурни да
15 минута
се ви сећате ове бајке и да ћете
направити добру изложбу. Ја сам им
рекла да сте ви били баш пажљиви и
да ћемо то и да им докажемо. Да ли
сте пажљиво слушали док смо
читали бајку? Деца одговарају.
„Ја сам сигурна да на питања која ћу
да вам постављам ви знате одговор.
Немојте да одговарате у глас јер
онда нећемо успети да направимо
изложбу. Након што поставим
питање подигните руку и ја ћу
прозвати једног од вас да ми одговори
на питање.

1. О коме говори ова бајка?

2. О каквој девојчици?
Како она изгледа? Како је обучена?
3. Како сте ви обучени када је
хладно?
4. Где се она налази?Шта ради на
улици?
5. А зашто она ради? Ко је дужан да
ради и зарађује новац за породицу?
6. Где се налази њен тата? Зашто
девојчица не може да се врати
Деца одговарају на питања, један по
један, седе у полукругу и подижу
руку, присећају се детаља, велике
папуче, поцепане кецеље, кутије
шибица, пахуља снега...
Говоримо о социјалној угрожености и
насиљу у породици.
4
 кући?
7. Шта закључујемо о њеном
животу, како она живи? Како се
осећа?
8. Како се осећају деца која тако
живе?
9. Како бисте се ви осећали да сте
на њеном месту?
10. По чему се разликује ваше
детињство од њеног?
11. Шта ви радите у слободно
време?
12. Како друга деца проводе
празнике?
13. Како она заслужује да живи?
14. Шта мислите где је девојчица
отишла?
Деца уочавају да на свету постоји
неправда.
Упоређују ситуацију из стварног
живота са ситуацијом из бајке.
Затим се стављају у улогу девојчице
како би им било приближније и како
би разумели како се она уствари
осећала, самим тим развијају
емпатију.
Закључују да она, као и сва деца,
заслужује срећно детињство.

Стваралачки Звони ми телефон. Говорим деци да

рад – тактилне ме зову моји пријатељи из школе да
вежбе провере како су се они снашли.
15 минута Говорим преко телефона како су деца
била одлична и завршавам разговор.
Деци затим саопштавам : „Децо, да би Деца започињу стваралачки рад.
они били сигурни да ће изложба Одговарају на питања, испитују
одлично да прође након што материјале, опипавају, коментаришу.
направимо наше предмете тражили Упоређују предмете и закључују.
су ми да их сликам и да им пошаљем. Током разговора деца запажају
Потрудићемо се да што лепше и одређене појединости датих
боље урадимо то да наша изложба материјала и њихове особине.
прође савршено.“
Делим децу у 4 групе – црвена, плава,
жута и зелена. На једном картону је
нацртана девојчица и она представља
девојчицу из бајке. На основу тога
како она изгледа треба да се направи Деле се у групе и заузимају своја
велика папуча, кецеља, пахуља и места за столом. Започињу рад у
кутија шибица. Свака група добија групи. Подстичу једни друге и
одређени предмет који треба да стварају топлу атмосферу за рад.
направи као и одређени материјал
који треба да искористи.
Црвена група – Треба да направи
велику папучу од гуме. Задатак је да
исеку шаблон нацртан на гуми. Треба
да уоче какав је материјал. Као уљеза
стављам и дрво да деца уоче разлику у Деца праве папучу од гуме и
материјалу и његовој особини. Дрво је упоређују материјал са дрветом.
грубо и храпаво, гума мекана и глатка. Одговарају на питања.
Постављам им питања : „Како изгледа
ова гума; Шта са њом можемо да
урадимо; Да ли она може да се
савије; А да ли би могли да савијемо
5
дрво; Каква је папуча коју је носила
девојчица а каква је ваша патофна;
Која је већа а која мања...“
Плава група – Треба да направи стару
поцепану кецељу. Понуђен им је
фини, свиленкаст материјал, и Деца праве грубу поцепану кецељу.
грубљи, чвршћи, поцепан материјал са Закључују на основудодиривања
рупицама на пар места. Њихов задатак материјала какав је и усмену излажу
је да на основу текста закључе какав је његове особине.
материјал вернији оном који је носила
девојчица и да залепе чичком траку
која иде око врата и џепове које ће
исећи. Постављам им питања: „Да ли
мислите да је девојчици било топло
док је носила кецељу? Каква је она
била? Који од ова два материјала
мислите да је сличнији њеној кецељи?
Шта мислите због чега је имала џеп?
Где је оно беше држала шибице?“
Џепове праве да би у њих могли да
ставимо кутије са шибицама.
Жута група – Треба да направе кутију
шибица. Њихов задатак је да
опипавају различите врсте шмиргли
(финија и грубља) и да лепком обложе Деца праве кутију шибица тако што
кутију. Након тога ћемо упоређивати картонску кутију облепљују
на свакој страни кутије каква је шмирглом. У току рада опипавају
текстура и где је грубља а где финија. шмирглу и запажају разлику између
Деци постављам питања: „Када фине и грубе шмиргле.
додирнете ову шмирглу какав осећај
имате? Да ли вас више гребе када
додирнете прву или другу? Хајде да се
загледамо, како изгледају ове
шмиргле?“
Зелена група – Треба да направе
пахуље. Оне се праве од светлуцавог
папира који има текстуру и шљокице.
Док деца секу пахуље постављам им Деца праве пахуље по моделу. Пипају
питања :“Сећате ли се где су падале папир који је светлуцав и боцкав а
пахуље док смо читали бајку? Како се затим на њега лепе хладну вату.
ви осећате када пада снег? Какве су Одговарају на постављена питања,
вам руке када правите грудве? Када опонашају понашање када је њима
вам је хладно како угрејете руке?“ На хладно.
пахуљу ће додавати вату коју бих
претходно држала на хладном месту
како би осетили хладноћу под
прстима.
Затим питам децу :“Сада када смо
припремили наше предмете за
изложбу шта мислите како бисмо
могли да помогнемо девојчици да јој
руке буду топле?“ Очекујем да ће
неко од деце рећи да би требало да Деца праве рукавице тако што
6
 има рукавице. Затим им говорим да ће провлаче пластичну иглу кроз
сада свако направити рукавице и тканину а ако им је то превише
демонстрирам начин. Деца исцртавају захтевно лепе чичак траку којом ће
своју шаку на топлој тканини коју спојити рукавице.
ћемо затим исећи у два примерка.
Након тога деца ће пластичним
иглицама провлачити мало дебљи
конац и на тај начин направити
рукавицу за девојчицу. За децу која
буду имала потешкоће са тим сам
спремила чичак, да на тај начин споје
рукавицу. Деца излажу своје радове и праве
За крај, захваљујем се деци на изложбу.
сарадњи заједно са њима излажем и
сликам њихове радове. Поздрављам
их и напуштам собу.
Укупно трајање: 40 минута

ПРИЛОЗИ (текстови, фотографије очигледних средстава, материјали и др.)

Прилог 1 Оригинална верзија бајке Девојчица са шибицама Х. К.
Андерсен
Било је страшно хладно; падао је снег и почињало је већ да се
смрачује; а био је то последњи дан у години, последње вече
уочи Нове године. По таквој хладноћи и мраку ишла је улицама
сиромашна девојчица гологлава и боса; имала је, додуше, папуче
на ногама кад је пошла од куће, али шта је то вредело? Биле су
то веома велике папуче – раније их је носила њена мајка –
толико велике да их је мала изгубила одмах док је претрчавала
улицу, којом су бесно јурила двоја кола; једну папучу после
уопште није могла да нађе, а с другом је побегао неки дечарац,
довикнувши да ће му она послужити као колевка кад једном
буде имао децу.
И тако је девојчица ишла боса, и њене ножице су поцрвенеле и
помодреле од хладноће; У старој прегачи носила је неколико
омотасумпорних шибица, а једно пакло држала је у руци;
цеодан није продала ниједну кутију, нико јој током дана није дао
ни паре. И ишла је тако гладна и прозебла, и изгледала је тако
тужно, сиротица! Снежне пахуље падале су на њену дугу, плаву
косу која се тако лепо увијала по плећима, али она није ни
мислила на њу. Са свих прозора уонаоколо падала је светлост и
тако се пријатно улицом ширио мирис гушчјег печења. „Па ово
се очекује Нова година“, помисли девојчица. Нађе се у углу
двеју кућа, од којих се једна била нешто надвисила над улицу, па
ту седе и сва се шћућури. Ножице је скупила под себе, али је
осећала све већу студен; а код кућеније смела ни да се помоли
јер није продала ниједну шибицу, није добила ни гроша, отац би
је избио, а и код куће, уосталом, није било топлије. Становали су
под самим кровом кроз који је само фијукао ветар, иако су
највеће пукотине запушили сламом и крпама. Њене мале руке
готово се беху сасвим укочиле од хладноће. А, кад би бае смела

7
да извади једну једину шибицу, да њоме кресне о зид, па да
само мало загреје прстиће! Она ипак извуче једну и кресну!
Ох, како јесинула, како је горела топлим, светлим пламеном! –
попут свеће! Чудесна је то била светлост. Девојчици се чињаше
даседи пред великом железномпећи са блештавимбронзаним
вратима и украсима; ватра је у пећи горела тако дивно и тако
пријатно грејала. Девојчица пружи ноге према ватри да и њих
угреје, кад оно – пламен угасну, пећ се изгуби, а она оста да
седи са остатком изгореле шибице у руци. Запали следећу,
шибица прасну и засветле, а тамо где светлост паде на зид, он
постаде прозиран каокопрена. Девојчица угледа унутрашњост
собе, где беше сто, прекривен снежнобелим стољњаком, са
дивним порцеланским посуђем, а на здели се привлачно димила
печена гуска надевена шљивама и јабукама; а што беше за још
веће дивно чудо,гуска скочи из зделе и поче да се гега по поду,
онако с ножем и виљушком у леђима. Стиже право до
сиромашне девојчице, али ту се шибица одједном угаси, и оста
само непрозиран, хладан зид. Девојчица запали нову шибицу, и
ево, нађе се пред величанственом божићном јелком, још много
већом и лепше окићеном од јелке коју је о Божићу видела кроз
стаклена врата у кући богатог трговца. Хиљаде свећица горело је
на зеленимгранчицама, а шарене сличице, каооне што су
украшавале излоге продавница, гледале су на девојчицу. Она
пружи према њима обе ручице – али тада шибица
угаснумноштвосветлашца с јелке диже се увис и настави да се
уздиже и пење све више и више, и девојчица увиде да су то само
сјајне звезде, једна од њих управо полете и паде остављајући на
небу дуг, сјајан траг.
„Неко је умро!“ Помисли девојчица, јер јој је то стара бака, која
је једино имала за њу срца, али већ беше умрла, увек говорила:
„Када пада звезда, једна људска душа ступа пред бога!“
Девојчица поново кресну шибицом о зид: све унаоколо сину, и
у том блеску појави сепред њом стара бака, тако добра, блага и
ведра, тако блиставо осветљена. „Ох, бакице!“ повика девојчица.
„Поведи ме са собом! Ја знам да ћеш, кад се шибица угаси,
нестати и ти као што је ишчезла и топла пећ, и печена гуска, и
дивна огромна јелка!“
И у жељи да што дуже задржи баку поред себе поред себе, брзо
упали све шибице што осташе. А шибице синуше таквим
блеском да постаде светлије него по дану. Бака никад раније
небеше тако лепа и тако велика; она подиже девојчицу и узе је у
наручје, и усред сјаја и радости полете високо, високо. А тамо
куд су отишле више не беше ни хладноће, ни глади, ни страха –
јер беху код бога.
А када сутрадан освану зимско јутро, у углу између двеју
кућа, нађоше девојчицу црвених образа и са осмехом на лицу
– мртву. Смрзла се у последњој ноћи старе године.
Новогодишње јутро свану над мртвим телом девјчице која
држаше у рукама шибице, од којих једна цела кутија беше
спаљена.
„Хтела је да се угреје!“ говораху људи. Алинико није ни сутио
каква селепота указала девојчици пред очимаи у каквом је сјају

8
 са својом баком ступила у срећу Нове године.

Прилог 2 Адаптирана верзија бајке Девојчица са шибицама Х.К.Андерсена

Некада давно, вејао је снег и почео је да пада мрак. Било је то
последње вече уочи Нове године.
По тој хладноћи, мрачним улицама, ходала је једна сирота
босонога девојчица. Имала је на ногама неке папуче када је
пошла од куће, али каква јој је била корист од њих када су биле
поцепане и велике. Биле су то папуче које је некада носила њена
мајка. Оне су биле тако велике да су јој спале с ногу када је
потрчала да се склони испред аутомобила који је пројурио
улицом. Једну папучу више није могла да пронађе а с другом је
побегао неки неваљали дечак говорећи да ће му то послужити
као колевка када једног дана буде имао децу.
Тако је сада сирота девојчица ходала улицом босонога, ноге су
јој већ поплавеле од зиме. У старој исцепаној кецељи носила је
своје шибице, а једну кутију је држала у руци. Није имала среће,
читав дан није продала ни једну једину кутијицу шибица, није
зарадила ниједан динар. Гладна и озебла, лутала је гледајући
људе који у журби ходају улицама не осврћући се на њу. Снежне
пахуље падале су по њеној дугој, светлој коси али она није ни
мислила на тај свој украс. Сви прозори су били осветљени и
окићени, а по улицама се ширио мирис печења – свуда се
припремао дочек Нове године, па је и она маштала о томе.
Сирота девојчица са шибицама се шћућурила у једном ћошку
између две куће, од којих је једна мало више штрчала на улицу.
Ногице је подвилапод себе, али јој је ипак било све хладније.
Кући није смела да се врати, јер није продала ниједну кутију
шибица, није пазарила нити један динарчић, и отац би је грдио,
можда и батинама. А и шта ће тамо, и код куће је исто тако
хладно. Становали су под неким кровом где је промаја дувала са
свих страна, иако су неке веће пукотине запушили сламом и
крпама. Руке су јој се сасвим укочиле од зиме. Пожелела је да
упали једну шибицу мало би се огрејала али се устручавала
мислећи да је то расипање и шта би јој на то рекао љутити отац.
Усуди се и припали једну шибицу и одмах букну пламен. Дрвце
је горело попут свеће и било је тако топло док је држала руку
над њом. Била је то чудесна светлост и девојчици се чинило да
седи поред великог отвореног камина украшеног новогодишњим
украсима и боровим гранчицама. Она испружи ноге ка том
камину да и њих мало огреје, али се тог тренутка пламен
шибице угаси и нестаде камин а девојчица оста са дрвцетом
догореле шибице у руци.
Она упали још једну шибицу, и зид по којем засја постаде
провидан као завеса. Девојчица угледа унутрашњост собе, право
у трпезарију где је био постављен сто са чистим белим
столњаком и дивним тањирима од порцелана. Кад гле, још веће
чудо, гуска скочи из чиније и поче да се гега по поду. Међутим,
таман када је стигла до ње шибица се угаси и пред њом оста
само хладан бели зид.
Запали потом нову шибицу а пред њом се појави прекрасна
окићена јелка. Била је и већа и лепше украшена него она што је
9
 прошле године кроз стаклена врата видела код оног богатог
трговца.
Хиљаде лампиона је горело на зеленим гранчицама, а шарени
украси, као они у излозима продавница, гледали су право у њу.
Девојчица подиже обе руке према лампионима али се шибица
угаси. Међутим, они многобројни лампиони почеше да се
уздижу све више и више, а онда се претворише у сјајне звезде.
Једна од њих паде и остави за собом дугачки траг.
“Неко је умро!” – Помислила је девојчица сећајући се своје
покојне баке која је пазила на њу и која је волела. Она је имала
обичај да каже: “Сваки пут кад падне звезда, нечија душа одлази
на небо.”
Тада девојчица упали нову шибицу, око ње све засја и у том
сјају појави се њена бака сва блистава, блажена и задовољна .
– Бако! – Повика девојчица. – Узми ме са собом! Знам да ћеш
нестати чим се шибица угаси као што је нестао и онај топли
камин и дивно гушчје печење и она предивна велика јелка!
Да и бака не би ишчезла, девојчица брзо, једну по једну, запали
све остале шибице из кутије. Никада раније јој бака није
изгледала тако лепа и тако радосна. Она узе девојчицу у наручје
и понесе је високо, високо у велику радост и предивну топлину.
Сада је девојчица била на небу и више није било ни зиме, ни
глади ни страха…
А ујутру, у оном чошку између две куће, нашли су је румених
образа и са осмехом на уснама. Пред њом је лежало пуно много
изгорелих шибица.
– Хтела је да се угреје! – Говорили су пролазници.
А нико није слутио какве су лепе слике биле пред њом када је са
својом баком запловила у новогодишњу радост.

Прилог 3... Прилог 4 Прилог 5

Прилог 6 Прилог 7 Прилог 8

10
Прилог 9 Прилог 10 Прилог 11

Прилог 12 Прилог 13 Прилог 14

Прилог 15 Прилог 16 Прилог 17

Прилог 18

11
Опис и функција очигледних средстава и других 1. Књига бајки из које читам Девојчица
материјала за истраживање са шибицама
2. Кутија шибица залепљена на књигу
3. Мобилни телефон који ми зазвони
када ме зову пријатељи
4. Велике гумене папуче које је носила
девојчица
5. Поцепана кецеља са џепом у ком је
девојчица носила шибице
6. Пахуља која је падала на њену косу
7. Гума – материјал којим ће правити
папучу
8. Дрво – Материјал који упоређују са
гумом
9. Свиленкаст материјал – Упоређују га
са грубим материјалом за прављење
кецеље
10. Грубљи материјал – Њега коридте за
прављење кецеље
11. Шмиргла – фина и груба – користе је
за прављење кутије за шибице и
упоређују текстуре
12. Светлуцави папир – Користе га за
прављење пахуље
13. Вата – држим је на хладном месту пре
активности како би деца осетила
хладноћу док је лепе на пахуље
14. Мекана тканина налик вуници – деца
је користе да направе рукавице
15. Пластична игла – деца помоћу ње
провлаче конац кроз рукавицу
16. Чичак трака – деца је користе уместо
пластичне игле и конца ако имају
потешкоћа у извођењу тог дела

Коришћена литература Вук Милатовић (прир.), Методика развоја

говора, Учитељски факултет, Београд, 2009.
12
Х. К. Андерсен Девојчица са шибицама,
Просвета, Београд, 1991.

13