ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ВАСПИТАЧЕ

„МИХАИЛО ПАЛОВ” ВРШАЦ

Припрема за усмерену активност из

Развоја говора

Ментор: Студент:
Др Милош Ђорђевић Име и презиме бр. индекса
Мср Љиљана Келемен Mилојевић

Вршац, 2016. године

ОПШТИ ПОДАЦИ
Студент: Јована Симић
Вртић:
Васпитач:
Место:
Датум:
Узрасна група: Припремна предшколска
Број деце:

ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

Методичка област: Развој говора

Јединица активности: Мали коњаник Јован Јовановић Змај
Врста активности: Усмерена активност
Тип активности: Обрада песме
Циљ активности: Разумевање и тумачење садржаја песме
Мали коњаник

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ
АКТИВНОСТИ: Разумевање и тумачење садржаја песме
Мали коњаник.
а) Образовни:
Стицање знања о новим речима и изразима
– (ђиха, узда, рага, цупкат)

б) Функционални:
Оспособљавање деце да запажају главне
ликове у песми и њихове карактерне
особине.
в) Васпитни: Подстицање развоја маште и креативности.
Подстицање деце да схвате поуку песме.

Неговање способности слушања,

разумевања, доживљавања, тумачења,
препричавања књижевног текста.
Подстицање развоја дисциплине и пажње за
време читања тј. слушања текста.
Подстицати децу да искажу своје
доживљаје и емоције поетског текста.
Навикавање на слушање других док говоре.
Створити услове за развој осетљивости за
различите звучне нијансе у употреби гласа и
речи.

Облици рада: Фронтални, индивидуални

Методе рада: Метода разговора, методе демонстрације и
илустрације, метода практичних радова.
Средства рада: Илустрација главне теме песме, текст песме
- појачавање будности и интересовања деце,
текст песме.

Место реализације: Радна соба у вртићу

Коришћена литература:

Матић, мр Радомир (1980): Рад на развоју

говора деце предшколског и млађег
Коришћени уџбеници: основношколског узраста, Београд

Милатовић, др Вук, Цветановић, др Зорица,

Јанићијевић, мр Валерија, Мићић, Вишња
(2009): Практичан рад на развоју говора у
Коришћени извори: предшколској установи, Београд

СТРУКТУРА АКТИВНОСТИ СА
ВРЕМЕНСКОМ АРТИКУЛАЦИЈОМ

1. Доживљајно-сазнајна мотивација 5минута

деце
2. Најава текста
3. Говорна интерпретација 20 минута
књижевног текста (читање,
рецитовање, препричавање,
причање...)
4. Изражавање непосредног
доживљаја
5. (Тумачење непознатих речи)
6. Понављање говорне
интерпретације књижевног текста
7. Тумачење доживљаја
књижевног текста
8. Уопштавање - синтеза
9. Самостални (стваралачки) рад 5 минута
деце (језичка вежба, говорна
игра, импровизација, покретна
игра уз говор)
ТОК И СТРУКТУРА АКТИВНОСТИ
1. Доживљајно-сазнајна мотивација
деце
2. Најава текста
3. (Тумачење непознатих речи)
4. Говорна интерпретација
књижевног текста (читање,
рецитовање, препричавање,
причање...)
Деци показујем слику (прилог број 4). Са
децом започињем разговор о томе да ли су
чули некада за чика Јову Змаја и да ли знају
које је његово занимање и по чему је
познат? Након тога им саопштавам да ћу им
прочитати један кратак текст о њему.
(Прилог број 3).
Деци сада говорим да ћу им прочитати
једну песмицу која је повезана са једним
дечаком и његовом маштом.
Уколико у тексту има нејасних речи, деци
се објашњавају како би разумели
интерпретацију текста.
Након увода, рецитујем, тј. казујем песму
(прилог број 1). полако, правим кратке
паузе између сваке строфе. Темпо је умерен,
изражајно изговарам текст, уз мимику. По
потреби појачавам гласност, па стишавам,
све то у жељи да деца доживе опажање
познатих предмета на нов, неочекиван
начин. Док читам на пано качим
илустрацију која прати радњу песме како
бих децу мотивисала за даљи разговор о
песми. Стварам атмосферу тишине како бих
децу оставила препуштену утисцима које је
песма оставила на њих.
Са децом водим разговор о доживљају
 песме да ли им се допала и због чега? И шта
5. Изражавање непосредног је то што дечак ради у овој песми? Да ли су
доживљаја они се тако некада играли?

Читам деци песму по други пут и користим

слику, коју сам закачила на паноу. Водићу
рачуна да говорим довољно гласно,
6. Понављање говорне разумљиво. Водићу рачуна о интонацији,
интерпретације књижевног текста висини, јачини и боји гласа.

7. Тумачење доживљаја
књижевног текста
Да бих мотивисала децу за разговор о песми
заснован на анализи са њима започињем
разговор о томе да ли су некада били на
селу, да ли знају које све домаће животиње
људи гаје, која је њихова омиљена домаћа
животиња. Такође постављам им питања да
ли су некада били на ранчу и да ли знају
које се животиње тамо чувају, да ли су
некада пробали да уз помоћ родитеља јашу
коње и да ли би волели то да пробају?

Хајде сада да мало поразговарамо о

прочитаној песми. Да ли вам се допала?
Шта значи ово Ђиха, ђиха на почетку песме
коју сам вам прочитала? Шта заправо
представља столица на којој седи? Од чега
му је седло, а од чеча узде? Како се он то
игра са столицом? Да ли мислите да је он
маштовит? Где он то путује? Да ли се љути
на свог коњића? Због чега? Како се ви
играте са кућним предметима?

У овој песми Ј.Ј. Змаја дечак је сав предат

игри и имагинарном путовању на дрвеном
ату. Предмет – столица је претворен у
коњића на чијим леђима је мали коњаник
погледа упртог у даљину, сав некако важан
и занет оним што се дешава.

8. Синтеза или Уопштавање

(у случају да се учи прича) или Прозивам децу како би одрецитовала
Учење стихова напамет строфу песме које су запамтили.
(у случају да се учи песма
напамет)
 Деци задајем задатак да осмисле што већи
9. Самостални (стваралачки) рад број речи којима се може заменити реч
деце (можете назвати ову етапу: цупкат.
Говорна вежба или Језичка игра)

ПРИЛОГ 1.

Ђиха, ђиха, четир’ ноге,

Све четири круге!
Ђиха, ђиха, ми идемо
На далеке путе!

Седло ми је од мараме,
Узда од канапа,
А бич ми је од очина
Пребијена штапа.

Раго једна, баш си лена,

Зар те није срам!
Ал’ кад нећеш ти да скачеш,
Ја ћу цупкат сам.

(Јован Јовановић - Змај)

ПРИЛОГ 2.
 Прилог број 3.

Јован Јовановић Змај је творац српске поезије за децу и њен највећи представник. Прву
своју песму за децу, о Гаши, Јован Јовановић Змај је објавио 1858 године, а за живота
је написао преко 450 дечијих песама. Дечије песме чика Јове Змаја имају најтрајнију
вредност не по уметничкој, него по етичкој вредности. Тиме је Змај постао
родоначелник песништва за децу у српској поезији и најзначајнији представник ове
лирске врсте. Кроз своју лирику Чика Јова Змај усрећио је, васпитао и одгајио
генерације малишана, а није имао бар мало зрнце среће да ужива у одрастању своје
деце и љубави његове жене Руже. Умро је у Сремској Каменици 1904. године. Сремска
Каменица је некада носила име Змајева Каменица, у част Јована Јовановића Змаја.
Најпознатје песме за децу чика Јове Змаја јесу: Ђиха ђиха четри ноге, Пачија школа,
Таши таши танана, Зима зима е па шта је, Ал је леп овај свет (која није изашла као
песма за децу, већ се појавила у збирци песама Ђулићи).

Прилог број 4.