Општи подаци

Студент (име, презиме, број индекса) Тамара Тодоровић 211/2009

Датум 11.03.2012.
Основна школа „Мирко Јовановић“
Учитељ ментор Татјана Талић
Разред и одељење III4
Цас по реду Први
Методички подаци
Наставна јединица: „Стакларева љубав“ Гроздана Олујић
Тип часа: Обрада
Циљ часа: Оспособљавање ученика за логичко
схватање и критичко процењивање
прочитаног текста. Увођење у тумачење
предметности књижевног текста
(повезаност догађаја са местом, временом
и ликовима, ликови, карактеризација
књижевносг лика, односи међу
ликовима). Увежбавање и усавршавање
читања.
Задаци часа: -Увођење ученика у разумевање,
доживљавање и тумачење књижевног
Образовни текста.

Функционални -Развијање психофизичких функција:

мишљења, уочавање битног,
закључивање, развијати способности
ученика у запажању, учити их да се
изражавају лепо и тачно

Васпитни -Богаћење речника, уочавање одлика

бајке
читања.
Облици рада: Фронтални, индивидуални

Наставне методе: Метода разговора, матода рада на тексту,

метода усменог излагања, метода писаних
радова;
Наставна средства: Читанка, табла, наставни листићи
 Методичка организација часа обраде бајке
1. Мотивациони поступак
(припремни разговор)
2. Најава наставне јединице
3. Изражајно (интерпретативно)
читање
4. Емоционална пауза
5. Разговор о непосредном
доживљају и утисцима
6. Тихо усмерено читање-тихо
читање по датом плану
На почетку часа сам постављала
питања ученицима. Шта је то љубав? Да
ли маштају о томе шта ће бити када
порасту? Шта све може да се направи од
стакла? Одговори су били разноврсни.
Кажем ученицима да ћемо на
овом часу радити бајку Гроздане Олујић
„Стакларева љубав“. Пишем наслов на
табли, а ученици у своје свеске. Питам
ученике да ли се сећају да смо у другом
разреду радили бајку „Шаренорепа“ коју
је написала такође Гроздана Олујић и да
ли знају нешто о њој?
Након тога им изражајно читам
бајку.
Ученици усмеравају пажњу на
само дело како би средили своје утиске и
учврстили доживљај након изражајног
читања.
Питам ученике да ли им се допала
бајка? Да ли је пробудила нека осећања у
њима? Која? Да ли им се неки део
посебно допао? Који? Шта их је
изненадило у бајци?
Говорим ученицима да отворе читанке,
да прочитају бајку и да обрате пажњу на
то којим је речима описана птица од
стакла коју је направио дечак.
7. Аналитичко-синтетичко После разговора о утисцима
проучавања приповетке питам их да ли су наишли на неке
непознате речи и изразе. Објашњавам
непознате речи.
Након тога следује анализа коју вршим
кроз следећа питања:
 Ко су главни а ко споредни
ликови бајке?
 Како изгледају?
 Које су њихове особине?
 У каквој је средини дечак живео?
 Каквo je дечаково схватање
стакла и стакларе?
 Шта је највећи сан дечака?
 Како се отац понаша према
дечаку?
 Ко је створио девојчицу од
стакла?
 Како се дечак осећао када је видео
девојчицу од стакла?
 Какав је однос између дечака и
девојчице од стакла?
 Шта је проузруковало то да дечак
гурне девојчицу?
 Шта се догађа када дечак види
гомилицу стакленог праха?
 Како се завршава бајке?

8. Лик безименог дечака На табли пишем (Прилог 1) особине

дечака и заједно са ученицима
откривамо његове особине, емоције,
осећања.

9. Препричавање Питам да ли има неко ко би желео да

преприча ову бајку и приликом
препричавања им помажем, скрећем
пажњу на детаље који су битни. Нејасне
делове разјашњавамо кроз дијалог.
10. Стварно и измишљено у бајци Када смо препричали бајку након тога их
питам шта је у овој бајци стварно а шта
измишљено.Навести их да дођу до
закључка да не постоји чаробњак и да се
од стакла не може направити девојчица
која хода и говори.

11. Самосталан стваралачки рад Говорим ученицима да свако од њих у

својој свесци напише шта би желеле да
буде када порасту и због чега? Делим им
наставне листиће (Прилог 2).

12. Домаћи задатак Да заврше задати задатак са часа и да

нацртају у својим домаћим свескама то
што желе да буду.
Прилог 1. Изгед табле

Прилог 2.

Листић које делим ученицима на крају часа.

Гроздана Олујић је рођена у Ердевику 1934. године. Написала је бројна дела за

децу: Стакларева љубав, Шаренорепа ,Седефна ружа, Дечак и принцеза и друге бајке.
Била је српски романсијер, преводилац и антологичар, добитница Повеље за животно
дело Удружења књижевника Србије и НИН-ове награде за најбољу књигу „Гласови у
ветру“ 2009.године.

Бајкe су приче са фантастичним и измишљеним садржајем. У бајкама се јављају

измишљени ликови и то виле, аждаје, вештице. Правда увек побеђује.