1.

ИНКОРПОРИРАНОСТ САОБРАЋАЈА МЕЂУ ОСТАЛЕ

НАСТАВНЕ ЦЕЛИНЕ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

Једна од чињеница која је изузетно важна за Природу и друштво као наставни

предмет јесте да се у његовим оквирима проналазе различите области и појмови из
свакодневног живота који су у основи сваког даљег учења, опште културе, па и самог
опстајања у овом свету. Јасно нам је да је сваки предмет од важности сам по себи, али оно
што нам посебно привлачи пажњу у оквиру овог наставног предмета јесте могућност да се
током учења градива ученици приближе природи, свакодновном животу, али и да се науче
много чему што ће потпомоћи њихову еманципацију.

Иако је саобраћај као наставна јединица тема нашега рада, морамо нагласити
чињеницу да је он само један од битних сегмената овога предмета. Учењу о саобраћају
често претходе знања из одређених области. Ту пре свега мислимо на учења о околини,
клими и породици, што потпомаже и само разумевање саобраћаја.

Сегменат који се често налази у градиву Природе и друштва, а од значаја је за само

схватање саобраћаја јесте однос у простору међу предметима и људима. Како би се ученик
научио одређеним појмовима из саобраћаја, мора прво овладати просторно-временским
односима, чему свакако много доприносе лекције из овога предмета. Како ћемо касније у
раду показати, учење правилног прелажења улице, знакова сигнализације, као и других
правила понашања у саобраћају.

Учења и лекције о рељефу су веома важне за даља учења о саобраћају. Сазнањима

о томе шта су планине, а шта равнице, шта су реке, а шта мора, даље се деца подстичу да
уче и о различитим превозним средствима, али и да се едукују о томе шта их на којем
месту очекује.

1
 Било да је реч о пуком учењу појмова у рељефу или се, пак, у обзир узимају и
други чиниоци, неопходно је напоменути колико је важно за ученике да се правилно
сналазе у простору, што је једна од јединица која је у области овога предмета, а од велике
је важности. Учење страна света, сазнања о размери и плану, као и сналажење у простору
путем компаса, још једни су од сегмената градива који даље могу бити од користи у
области учења из саобраћаја. Ма колико да се сматра да је сваком човеку својствено
сналажење у простору, неке ствари се ипак уче. На пример, план насеља је нешто што
ученици уче у оквиру градива за трећи разред. Сликовитошћу у уџбеницима и адекватном
применом и репрезентовањем градива од стране учитеља, готово да ће сваки ученик
пронаћи неку занимљивост у оквиру овог градива. Оно што је даље за област саобраћаја
битно, а учи се већ у оквиру претходно поменуте области, јесте учење знакова легенде. Ту
пре свега уочавамо значај знакова као што је школа, зграда, река, раскрсница и слично.
Готово да ће сваки ученик имати бољу способност сналажења у простору ако научи макар
основне појмове и знакове у оквиру учења о плану града и насеља.

Географске карте су нешто што ученицима може бити посебно занимљиво, али
свакако није ни мало лако за разумевање. Основе учења из ове области се базирају на
сналажењу на карти и учењу основних појмова и знакова. Готово да се сваки од њих може
јавити и као значајан за даље сналажење у саобраћају и учења о њему – знакови који се

2
повезују са бројноћу становника, ознакама за планину ило реку и слично. Ученици се
током путовања могу подстицати на употребу карата како би на што бољи начин овладали
њима, али се и учили на самосталност при кретању и путовању.

Као што се из свега претходног може уочити, ученик као важан сегменат
дидактичког троугла у настави Природе и друштва готово је увек у првом плану. Значај
повезивања градива је неизоставан, а само се адекватним преношењем знања могу
очекивати и допробни резултати.

2. МЕТОДЕ РАДА ПРИ ОБРАДИ ГРАДИВА ИЗ ПРИРОДЕ И

ДРУШТВА
Методе, поступци и принципи рада, као и прављења плана и програма, могу бити
од пресудног значаја за градиво из области Природе и друштва. Потреба да се са пуном
иновативношћу учитељи посвете настави, довела је до тога да се у први план ставе
одређене методе рада. Неке од њих јесу:

1. Метода показивања,
2. Метода игре,
3. Мапе ума и слично.
Ово су свакако само неке од метода које се користе, али које се при учењу основа
саобраћаја могу јавити као веома важне. Готово да је сваком ученику лакше да учи кроз
игру и знање које тим путем стекне често бива дуготрајније.

Настава различитих нивоа сложености (најчешће се изводи на три нивоа) један је

од видова индивидуализације наставе природе и друштва и подразумева следеће
активности:

(1) идентификовање наставних садржаја погодних за обраду, понављање, вежбање

или проверавање на три нивоа сложености;

(2) утврђивање нивоа и структуре знања појединих ученика;

(3) израду (припрему) задатака у три варијанте, према нивоима сложености

(једноставнији, средње сложени и сложенији);

3
 (4) извођење наставе и

(5) верификацију наставног рада.

На основу свега што се у претходно наведеном може видети, чак и за учења само
једне једне обалсти градива, као што је саобраћај, ученицима је неопходно на
систематичан начин предочити градиво, уз адекватно његово сегментисање.

У настави природе и друштва могу се, на три и више нивоа сложености обрадити,
на пример, следеће наставне јединице: оријентација у времену, година и месеци у години,
делови биљке, загревање, јесен, зима, пролеће, лето (други разред); текуће и стајаће воде,
привреда и гране привреде, пољопривреда, обележја животиња, мењање биљке током
године (трећи разред); постанак Земље, чулни органи, чување здравља, важнија језера
(четврти разред) и друге. Структура часа наставе применом задатака на три и више нивоа
сложености обично обухвата следеће сегменте.

(1) фронтално упознавање ученика са кључним садржајима наставне јединице;

(2) подела диференцираних вежби (задатака) ученицима;

(3) самостални рад ученика (индивидуални, тандем, групни) на диференцираним

задацима;

(4) вредновање и самовредновање ученичких одговора и решења и

(5) задавање диференцираних домаћих задатака (евентуално).

Ако претходне сегменте применимо на област саобраћаја, свакако морамо

нагласити да је готово сваки од ових пет сегмената наставног процеса од истоветне
важности. Последњи сегменат, повезује се са радом код куће, а као што ћемо касније у
раду показати, за учења о саобраћају и понашања у њему, великог утицаја имају и
родитељи, породица и читава околина.

Задаци наставе природе и друштва су мењали дефиницију и форму у наставним

плановима и програмима. Лекић (1971) наводи следеће задатке наставе природе и друштва

4
дефинисане у Наставном плану и програму за основну школу у Социјалистичкој
Републици Србији из 1963. године:

- Сређује, употпуњује и проширује искуства о природи и животу људи, која деца

доносе из своје средине и на тај начин их припрема да у старијим разредима стичу
потребна знања из области познавања природе и познавања друштва;

- Да упознаје ученике са животом у школи, родитељском дому и средини у којој је

школа и постепено их уводи у организацију тога живота;

- Да уводи ученике у посматрање појава и промена у природи као и радова људи у

разним годишњим добима, да им даје о томе најелементарнија обавештења и да их на
доступан начин упознаје како људи искоришћавају богатства краја у коме живе;

- Да упућује ученике да уочавају изглед и карактеристике земљишта у месту и

крају у коме је школа и да на тај начин стичу одређене представе о географским
објектима, елементарна знања о оријентацији у природи, као и најосновнију картографску
писменост;

- Да упознаје ученике са најважнијим догађајима и личностима из даље и ближе

прошлости краја;

- Да код ученика развија љубав према природи, културне и хигијенске навике,

правилан однос према друговима и старијима, личној и друштвеној имовини, према
својим правима и дужностима, а нарочито смисао за рад, љубав и одговорност према раду;

- Да на основу непосредног посматрања и запажања развија код ученика

способност мишљења и говорног изражавања.

Владимир Пољак наводи следеће задатке наставе (према Де Зан,2005):

а) Материјални, спознајни задаци наставе односе се на „стицање знања о

објективној стварности која се проучава у настави појединих предмета

б) Функционални, психомоторни задаци наставе односе се на „развијање бројних и

разноврсних способности- сензорних, практичних, изражајних и интелектуалних“

5
 в) Васпитни, афективни задаци наставе односе се на „усвајање становитих
васпитних вредности- моралних, естетских, физичких и радних“.

Лазаревић и Банђур (2001) наводе следеће васпитно-образовне задатке наставе

природе и друштва:

- Систематизација, корекција, проширивање и повезивање искуства и знања са

новим знањима о природи и друштву;

- Стицање знања о животу и раду у школи, родитељском дому, природним

условима и раду људи у месту и околини, завичају (свом крају), покрајини, Србији;

- Изграђивање основа научног погледа на свет, с тим што се омогућава ученицима

да уоче и схвате повезаност, зависност и условљеност развоја природе и друштва;

- Развијање интересовања за изучавање природе и друштва, оспособљавање за

посматрање и истраживање појава у природи и друштву и за примену знања;

- Подстицање стварања и развоја способности ученика за учење и стваралаштво;

- Развијање естетских осећања и љубави према природи и подстицање ученика на

чување, заштиту и унапређивање природе и човекове природне, животне и радне околине;

- Упознавање човековог организма и његових функција и навикавање на

одржавање личне и опште хигијене;

- Оспособљавање ученика за живот и рад у колективу, изграђивањем и развијањем

другарства, пријатељства, сарадње и солидарности;

- Васпитање ученика за хумане, равноправне и здраве односе међу личностима

различитих полова;

- Упознавање делатности људи и формирање и развијање поштовања рада;

- Стицање радних навика и свести о правима, дужностима, обавезама и

одговорностима учешћем у животу и раду у школи, породици и друштвеној средини;

- Формирање и неговање љубави, патриотизма и спремности за одбрану слободе и

независности своје отаџбине;

6
 - Развијање осећања солидарности, посебно народа који се боре за слободу и
демократију; -

Оспособљавање за диференцирано проучаавње природе и друштва у предметној

настави (биологије, хемије, физике, географије, историје, техничког образовања и друго).

У Приручнику за учитеље уз уџбеник Природе и друштва (Веиновић и други,

2000) каже се да је сврха изучавања интегрисаног наставног предмета Природа и друштво
да усвајањем знања, умења и вештина деца развијају своје сазнајне, физичке, социјалне и
креативне способности, а истовремено спознају и граде ставове и вредности средине у
којој одрастају, као и шире друштвене заједнице. Наставни предмет Природа и друштво
развија код деце сазнајне способности, формира основне појмове и постепено гради
основе за систем појмова из области природе, друштва и културе. Истовремено, стичу се
знања, умења и вештине које им омогућавају даље учење. Активним упознавањем
природних и друштвених појава и процеса, подстиче се природна радозналост деце.
Најбољи резултати се постижу уколико деца самостално истражују и искуствено долазе до
сазнања- спознају свет око себе као природно и друштвено окружење. Систематизовањем,
допуњавањем и реструктуирањем искуствених знања ученика и њиховим довођењем у
везу са научним сазнањима, дечија знања се надограђују, проверавају и примењују. Преко
интерактивних социјалних активности они упознају себе, испољавају своју
индивидуалност, уважавајући различитости и права других, уче како треба живети
заједно. Усвајањем елементарних форми функционалне писмености, омогућује се стицање
и размена информација, комуницирање у различитим животним ситуацијама и стварају се
могућности за даље учење. Примена наученог подстиче даљи развој детета, доприноси
стварању одговорног односа ученика према себи и свету који га окружује и омогућује му
успешну интеграцију у савремене токове живота. Дефинисани циљеви и задаци наставе
природе и друштва се понављају код различитих аутора. Задатак наставника јесте да
осмисли најбољу стратегију за реализовање наставног процеса, методе, облике, принципе,
начин комуникације, средства у настави, како би испунио задатке које је поставио. Да би
се то постигло Лекић (1971) наглашава десет методичких захтева који се понављају у
дефиницијама задатака и циља а то су:

7
 - Сређује, употпуњује и проширује- изражавају методичке захтеве неопходне да се
реализују основни елементи педагошког садржаја наставе природе и друштва.

- Упознаје, уводи- означавају методичке захтеве неопходне да ученици ближе

упознају родитељски дом и школу као примарне облике друштвеног живота и рада
средине.

- Посматрање, обавештења и искоришћавање. Анализирани са становишта праксе

ови термини значе методичке захтеве који упућују на најприкланији облик сазнања
непосредне околине, на једноставне информације о околини и на елементарно схватање
односа човека и природе. Без ових методичких захтева (посматрање, обавештења и
искоришћавање) настава природе и друштва не може одоговорити захтевима савременог
образовања, васпитања и практичног припремања за живот у природи и друштву.

- Уочавање- темељи се на опажању и посматрању. Без уочавања у настави природе

и друштва не могу се образовати чисте представе о разноврсним и многобројним
објектима, селектовати и разликовати слично у различитом и различито у сличном.

– Упознавање- за реализацију овог задатка неопходна је правилна интерпретација

основног методичког захтева.

- Развијати љубав- овакав задатак илуструје вишестуку естетскоморалну вредност

наставе природе и друштва.

– Развијати способност мишљења и говорног изражавања- за остваривање овог

задатка неопходно је да настава буде богата примерима међусобних односа предмета,
појава и стања у природи и друштву. Де Зан (2005) препознаје три значајна елемента
наставног предмета природа и друштва. Он говори о образовном, васпитном и практичном
значају. Образовни значај састоји се од стицања знања о природи и друштву, развоја
ученичких способности (опажања, мишљења, памћења), али и од резултата, односно
примене знања у свакодневници. Упоредо са стицањем знања, настава природе и друштва
развија различите психофизичке способности и интересовања ученика (перцептивних,
интелектуалних, изражајних и практичних). То је функционална страна наставе, која се
остварује у јединству са стицањем знања и развојем вештина и навика. Васпитни значај
наставе природе и друштво према Де Зану (2005) огледају се кроз усвајање етичких

8
садржаја (правила, обичаја и норми понашања) чије усвајање доводи до обликовања
моралне личности ученика. Ови садржаји такође, утичу и на естетски развој, телесно-
здравствену културу и радно-техничко васпитање. Практични значај садржаја наставе
природе и друштва огледа се у процесу стицања знања, вештина и навика и њиховој
примени у свакодневном животу. Практични рад има значење покретачке снаге у развоју
мисли у којем се практичне операције интериоризују у одговарајуће умне операције.
Ученици кроз садржаје предмета природа и друштво стичу културне, хигијенске, радне,
саобраћајне вештине и навике.

Широко поље изучавања које је покривено наставним предметима Свет око нас и
Природа и друштво конституисано је на „елементарним научним сазнањима природних и
друштвених наука“ (Лазаревић и Банђур, 2001). То значи да је наставни предмет природа
и друштво резултат дидактичко- методичке трансформације садржаја који потичу из живе
и неживе природе, из историје, географије, производње, социологије, екологије, технике,
технологије, саобраћаја, опште културе, културе рада, образовања, уметности и
свакодневног човековог живота. Овако конципиран интердисциплинарни наставни
предмет захтева од наставника широко опште и стручно образовање, сталну потребу за
усавршавањем и праћењем развоја науке и технологије, као и повећан напор у процесу
припремања наставног процеса у свим њеним етапама. Интердисциплинарност и
комплексност садржаја наставног предмета природа и друштво пружа широке могућности
наставнику за одабир наставних метода, наставних облика, врста наставе са акцентом на
иновативне моделе наставе, наставних средстава и медија, извора знања, наставних
објеката. Као следеће обележје наставе природе и друштва Лазаревић и Банђур (2001)
наводе то што су садржаји овог наставног предмета бирани у складу са општим и
специфичним критеријумима и разврстани по својој структури и доступности узрасним
могућностима ученика. Критеријуми избора садржаја наставе условљени су различитим
захтевима. У ове захтеве спадају:

- Усклађеност наставних садржаја са циљем васпитања.

- Усклађеност наставних садржаја са узрасним (психофизичким и васпитно-

образовним) могућностима ученика.

- Просторна и временска близина наставних садржаја.

9
 - Репрезентативност и актуелност наставних садржаја.

Још једна одлика наставе природе и друштва јесте концентрично распоређени

садржаји у комбинацији са сукцесивним увођењем нових садржаја чиме се добија
спирално-узлазни модел распореда и обраде садржаја. Овакав начин обраде садржаја
задовољава основне дидактичке принципе систематичности и поступности,
прилагођености наставног садржаја узрасту и знањима ученика. Ово у пракси подразумева
да се свако ново сазнање темељи на претходном, већ усвојеном знању. Садржаји које
обрађујемо у настави природе и друштва су одређени простором, што значи да се
изучавају само друштвене и природне појаве које су присутне у простору који окружује
ученике. Такође, одабрани су типични примери, што омогућава да се смањи ширина
наставног садржаја. Још један критеријум који одређује распоред учења садржаја природе
и друштва је и важност појава за живот и рад људи. Што је природна појава или
друштвени фактор важнији, присутнији и са већим утицајем на свакодневни живот, њему
се даје више простора као садржају изучавања.

10
 3. УЛОГА УЧИТЕЉА У СТЕПЕНУ УСПЕШНОСТИ ПРЕНОШЕЊА
ЗНАЊА ИЗ ОБЛАСТИ САОБРАЋАЈА

Дидактички троугао је нешто што смо већ претходно у раду помињали. Однос
ученика, учитеља и градива нешто је што је од пресудне важности за разумевање градива
и примену стечених знања. Морамо нагласити да се карактеристике односа ученика према
ученику и градиву разликују од предмета до предмета, као и саме потребе ученика.
Настава Природе и друштва може бити врло пријемчива ученицима онда када учитељи на
прави начин представе градиво и када кроз лекције покажу ученицима како се све научено
уочава и одражава у природи. Као један од важних сегмената рада учитеља свакако јесте
планирање и организација наставе, што захтева његову систематичност, организованост,
али и одлично познавање обимности градива , потреба и могућности ученика.

Поред претходно наведеног, од важности је и да учитељи поседују иновативност и

потребу да се на један активан начин укључе у наставу и учење ученика. Преношење
знања не сме ни у ком случају бити само пуки процес, већ се мора на прави начин
репрезентовати градиво како би га ученици на што бољи начин прихватили, а резултати
били дуготрајнији. У обзир се мора узети чињеница да се знања која се стекну у почетним
разредима основне школе примењују и касније, па је с тога важно и да се градиву
приступи на начин који ће трајно остати у памћењу ученика. Томе много могу допринети
и различите нанваставне активности које се заједно са учитељима спроводе. Шетњом кроз
град ученицима се могу предочити многа правила у саобраћају, као и потенцијалне
опасности. Такав приступ учењу и градиву није устаљен, па се због тога очекује и
дуготрајније знање. Посебно је важно напоменути да такав начин учења деца доживљавају
као игру, па се на тај начин и осећају растерећеније. Учење одређених саобраћајних
знакова, правилно прелажење улице и познавање употребе семафора, на много
занимљивији начин допире до ученика ако се њима приступа на начин који је практичан.

Још једна од одлика квалитетног учитеља јесте и способност да се градиву

приступи на начин који подразумева повезивање, корелативност, са другим предметима.
На пример, ако ученике запитамо како су све осликавали улице на часовима Ликовне
културе или цртајући код куће, можемо их увести у причу и преласку улице и пешачким

11
прелазима. Поред тога, на такав начин се ученици подстичу на непрестану активност у
часу, чиме се свако од њих на један посебан начин може истицати.

Исто тако, од учитеља се захтева да при обради градива из обалсти саобраћаја узме
у обзир чињеницу да у питању нису одрасле особе и да саобраћај и учешће у њему не
доживљавају деца исто као и одрасли, нити да на исти начин могу разумети све што се
саобраћаја тиче. Као што смо већ у раду и напоменули, саобраћај је врло сложен појам, па
се због тога очекује да у наставу буду укључени само они сегменти појмова који су као
такви важни за за правилно понашање деце у саобраћају.

Иако смо на много места у раду напоменули да је учење кроз игру или неку врсту
ваннаставне активности подобно готово за сваку врсту градива, морамо нагалсити да се
при учењу области саобраћаја мора ученицима нагласити да је озбиљност у саобраћају
нешто што је веома битно и да само путем опрезног и правилног понашања могу да
сачувају своју сигурност.

12
 4. ПРАКТИЧНИ ДЕО РАДА (ПРЕДСТАВЉАЊЕ ВИШЕ
УЏБЕНИКА У КОЈИМА ЈЕ ЈЕДАН ОД СЕГМЕНАТА
ПОСВЕЋЕН И ОБЛАСТИ САОБРАЋАЈА)

Први сегменат рада, који је свакако и обимнији, представљао је теоријску основу

учења о саобраћају, али и представљање основних сегмената наставе Природе и друштва.
Као што се из приложеног могло видети, ако се у обзир узме чињеница да су деца од
најранијих узраста укључена у саобраћај као пешаци, возачи бицикла, тротинета, али и као
путници у аутомобилима и аутобусима, важно је децу учити како код куће тако и у школи
како и на који начин је најбоље укључити се у саобраћај, како се понашати, као и које све
опасности вребају у саобраћају. У деци треба развијати свест да није у саобраћају увек све
питање њихових поступака, и да управо због тога морају бити врло опрезни и пажљиви.

Правилник о наставном плану за први, други, трећи и четврти разред основног

образовања и васпитања и наставном програму за трећи разред основног васпитања и
образовања прописује: „Основна интенција наставе предмета Природа и друштво није
само усвајање програмских садржаја, већ подстицање развојних потенцијала детета.
Наведени садржаји су усмерени на развој интелектуалних, психофизичких, когнитивно-
конативних и социјално-афективних сфера личности детета.“

Како би се постигао развој у свим наведеним сферама, наставни предмет је

конципиран тако да подразумева коришћење различитих извора знања, графичких и
електронских медија. Један од графичких извора знања за чију употребу ученици почињу
да се оспособљавају у трећем разреду је географска карта. „Географија полази од карте и
стално се враћа на њу. Може се чак рећи да је нека чињеница утолико географска уколико
се може картографисати, представити на карти...На основу карте се развија географско
мишљење, памћење, резоновање и закључивање и упоређују географски различити и
слични предели и простори“ (Секуловић, 1981:135–136). Осим штампаних географских
карата, које се најчешће користе у настави, пожељно је да се користе карте које израђују
сами ученици, неме карте и виртуелни геоприкази. То значи да ученик у наставном
процесу треба на различите начине да користи различите изворе информација и сазнања.

13
„За садржаје који се не могу обрадити непосредно, наставнику на располагању стоји
велики број наставних средстава, неки инструменти, као и у наставном процесу све
присутнији рачунар... Наставник је дужан да води рачуна о њиховом избору, редоследу и
времену коришћења и тиме допринесе очигледности у настави“ (Милојевић и
Радивојевић, 2013:642).

Термин перцептивне способности неки психолози схватају и дефинишу као

„способност разликовања разних квалитета, интензитета и односа међу дражима у оквиру
једног чулног модалитета. Људи се разликују у погледу опште осетљивости, тј.
способности да региструју и одреде врсту дражи разног степена интензитета (од једва
приметног до максималног). Неки квалитети дражи могу се утврдити са више чула
(квалитет, квантитет, облик, однос)“ (Брковић, 2011:269). Визуелна перцепција као
когнитивна способност почива на опажању чулом вида. Ипак, човек нема посебно чуло
којим би могао да опажа простор као физичку димензију света, па тиме ни простор
приказан на географској карти. Опажање или перцепција простора је чисто психолошка
функција човекове свести. Због тога у активностима које подразумевају рад са
географским картама и скицама, а шире и са сателитским и компјутерским снимцима и
другим материјалима у којима је стварност симболички приказана, ова психолошка
функција долази до изражаја. Овакви појмови су нам од важности за схватање уџбеника и
њихове употребе у настави Природе и друштва.

Оно што је, такође, веома важно за представљање саобраћаја ученицима, јесте и
адекватна заступљеност ове области у оквиру ученика. Последњих година су у употреби
уџбеници различитих издавача, а на учитељима и колективу је да се определе ком
издавачу ће дати своје поверење. У наставку ћемо представити неколико уџбеника који
поседују лекције из саобраћаја, а које се налазе у уџбеницима различитих разреда. Циљ
нам је не само да покажемо њихове сличности и разлике, већ и да укажемо како и на који
начин се уџбеници могу најбоље примењивати у настави, али и код куће, као и на шта
посебно треба обратити пажњу при њиховој употреби.

Први уџбеник којем ћемо пажњу посветити јесте уџбеник за трећи разред издавача
Креативног центра. Уредници овог уџбеника су Симеон Маринковић и Славица

14
Марковић. Оно што нам на први поглед привлачи пажњу јесте опсежност и
свеобухватност овог уџбеника. У свакој од области која се налази унутар овог уџбеника
проналазимо прегршт информација, које ма колико да су дубоко орујентисане, ипак имају
прецизност и сажетост која је неопходна како би деца овог узраста све то и разумела. На
првом месту, неопходно је да напоменемо на који начин је конципиран садржај уџбеника.
Оно што нам на први мах одмах привлачи пажњу јесте адекватна насловљеност целина
унутар садржаја. Област саобраћаја је управо тако и насловљена у садржају и то
омогућава ученицима да одмах схвате о чему ће бити реч у датом одељку. Међутим, са
друге старне, прелиставајући уџбеник приметили смо да је мала раздвојеност целина. На
пример, област саобраћаја је графички и визуелно премало одвојена од претходне целине
и не можемо рећи да је због тога на потпуно адекватан начин одвојена целина од целине.
Ту пре свега мислимо на потребу да се на почетку области и лекција већим насловима, па
чак и целим странама одвоји област од области јер оваквим приступом и приказом немамо
прегледност уџбеника.

Сама област саобраћаја је, слободно можемо рећи, врло детаљно и адекватно
представљена. Од самих дефиницији саобраћаја, па све до детаљнијих појмова и
објашњења, лако се могу уочити главне поставке ове области. На пример, већ при
представљању саобраћајних знакова, јасно се уочава на који начин је усмерено методичко
сагледавање и концепција уџбеника. Поред наведеног, у овом уџбенику морамо истаћи и
систематичност. На врло прецизан начин изалжу се информације које су од важности за
учења о саобраћају. То нам показује да су уредници уџбеника имали у воду и сам узраст
ученика, али и њихове потребе и могућности. Из странице у страницу наглашава се
могућност да се стекну адекватна и преко потребна знања како би се ученици у
бидућности на што примеренији начин понашали у саобраћају.

15
 Поред свега наведеног, морамо нагласити и
да је језик којим је састављена област саобраћаја у
овом уџбенику(односно стил изражавања) изузетно
примерен ученицима и да се, слободно можемо
рећи, у сваком његовом сегменту показује да је увек
и у сваком моменту при стварању уџбеника у обзир
свакако узиман ученик и његове потребе, али и
могућности које се стављају пред наставнике при
употреби овог уџбеника.

Други уџбеник који је овога пута и од другог

издавача, али и за други разред (у питању је четврти
разред основне школе), издавача БИГЗ-а, исто нам је
од велике важности за почетна знања о саобраћају и
кретању у простору за ученике основних школа,
нарочито почетних разреда. Оно што нам привлачи пажњу јесте да саобраћај сам по себи
не заузима у уџбенику посебну целину, већ да се његове крактеристике и одређени
елементи уче у области под насловом Све се креће. Како ћемо касније и на конректним
примерима показати, немогуће и беспотребно је учити ученике саобраћајним знацима, ако
већ нису научили основне појмове из области кретања. Одмах овде долазимо до једног
проблематизованог питања – у уџбенику за трећи разред који смо претходно представили
уче сепојмови из саобраћаја и све што се за саобраћај везује, а у поменутом уџбенику
БИГЗ-а тек у четвртом разреду савладавају се појмови као што је смер надоле, смер нагоре
и слично. То нам одмах указује на чињеницу да нису сви издавачи у истом темпу
конципирали своје уџбенике, али, то нам се свакако може негативно одразити на ученике
и учитеље, ако се узме у обзир чињеница да свим ђацима мора бити омогућено да стекну
иста знања у одређеним разредима, а да само квалитет и степен знања може бити различит
управо због индивидуалности ученика.

У поменутом уџбенику се, између осталог, на врло примерен начин објашњава

кретање кроз ваздух и воду, као и које од та два кретање је лакше спровести. Од ученика
се на таквим местима очекује да могу да примене стечена знања током претходних

16
разреда. Појам пређеног пута је такође уско повезан са облашћу саобраћаја јер се већ при
првом помену пута у ученицима буде асоцијације на место по којем се крећу.

Увиђамо да се и током области које нису дефинисане

јасно као саобраћај много тога може научити и
применити код ученика. Морамо нагласити да је
поменути уџбеник за четврти разред изузетно
прегледан и да се из тих разлога може од учениак
очекивати и да градиво лакше савладају.

Морамо нагласити да ћемо се у следећим

сегментима рада детаљније посветити
ономе што је од велике важности за
методику наставе природе и друштва:
методама рада које се уз дате уџбенике
могу користити, врстама рада, илустративношћу уџбеника и слично.

17
 5. ЗАКЉУЧАК

Заснивајући целокупан наш рад на упоредном приказу теорије и праксе у настави

Природе и друштва у области саобраћаја, један од примарних циљева нам је био да
покажемо како се учење из обаласти саобраћаја одражава на општу културу ученика и
колико је у ствари од важности за њу, али и како се у области методике наставе проналазе
елементи који су од пресудне важности за репрезентовање градива о саобраћају.

Морамо напоменути да је сфера саобраћаја веома сложена и да се због тога са пуно

методичке брижљивости учитељи према њој морају односити. Било да је реч о само
једном наставном часу, или се, пак, сагледава цела тематска целина, јасно нам је да се као
важан појам свакако сагледава и припремљеност и квалификованост учитеља за едукацију
ученика баш из ове области. Узимајући у обзир чињеницу да су ученици још од
најранијих узраста укључени у саобраћај, дошли смо до закључка да је неопходно што
директније утицати на њихова учења из ове области. Учења о сигнализацији, понашању на
улици и слично, једна су од најбитнијих за ученике. Ако се узме у обзир чињеница да су
родитељи ти који поред учитеља много утичу на децу, у раду смо показали и на које
начине све се може остварити заједничко учење у области саобраћаја између породице и
школе, али и како такав начин учења утиче на ученике.

Један од најважнијих сегмената нашега рада био је усмерен на постављање

основних методичких радњи и правила рада према којима учитељи треба да репрезентују
област садржаја, али и читавог градива из Природе и друштва. Као основна окосница
таквога рада свакако се јавља ученик чије могућности и потребе морају бити задовољене.
У обзир смо узимали и савремене токове наставе, чиме смо показали колико се у ствари
може променити принцип учења и рада путем уношења модернијих сегмената наставе.

Посебан и врло важан део нашега рада заузима истраживање базирано на

паралелном постављању два уџбеника. Циљ нам није био да увидимо вредност једног од
њих, већ да покажемо шта је то у ствари важно да поседује уџбеник како би се на прави
начин представило градиво из области саобраћаја. Увидели смо да илустартивност може
донети и добит али и да својом прекомерном употребом може у сенку ставити теоријски

18
оквир уџбеника. Поред свега тога, показали смо и колико је од важности на прави начин
организовати пропитивање ученика на основу питања постављених у уџбеницима. Такви
сегменти нам се показују као врло адекватни за свеприсутно проверавање знања које може
допринети и потреби ученика да се и самостално баве овом облашћу.

Ма колико да смо у свету данашњице свесни потребе да се едукујемо о правилима

у саобраћају, неопходно је још од најранијих дана ученицима предочити шта је то што је
толико важно за њихову безбедност у саобраћају, али и колико лепота саобраћај као такав
пружа.

19
 ЛИТЕРАТУРА

1. Антић, С. (2010). Кооперативно учење: модели, потенцијали, ограничења. Београд:

Институт за психологију Филозофски факултет

2. Безић. К. (1998). Методика наставе природе и друштва. ХПКЗ. Загреб

3. Богнар, Л. (1979). Приступ обради наставних садржаја природе и друштва. Живот

и школа, 1-2

4. Де Зан, И. (2004). Методички темељи уџбеника за почетну наставу природословља

5. Де зан, И. (2005). Методика наставе природе и друштва. Школска књига. Загреб

6. Илић, М. (1998). Настава различитих нивоа сложености. Београд, Учитељски

факултет

7. Ивић, И. (1976): Скица за једну психологију основношколског уџбеника: развој

интелектуалних способности и уџбеник, Психологија, бр. 1-2, 25-45.

8. Ивић, И. , Пешикан, А. , Јанков, Р., Богојевић, А. Пешић, Ј. , Антић, С.,Маринковић,

С. и Шишовић, Д. (2004). Основни стандарди квалитета школских уџбеника,

Београд: Образовни форум

9. Ковачевић-Гавриловић, В. и Н. Стевовић (2006): Књига као средство за подстицање

језичког развоја деце млађег школског узраста, Зборник Института за педагошка

истраживања, бр.39 (134-148). Београд: Инситут за педагошка истраживања.

10. Lytle S. L.(2000). Teacher Research in the Contact Zone. In Kamil, Mosenthal, Pearson,

& Barr (eds). Handbook of Reading Research: Volume III retrieved from

http://www.readingonline.org/articles/handbook/pressley/index.html

20
 САДРЖАЈ

1. Инкорпорираност саобраћаја међу остале тематске

целине наставе природе и друштва 2

2. Методе рада при обради градива у настави природе и друштва 4

3. Улога учитеља у степену успешности преношења знања из области саобраћаја 12

4. Практични део рада 14

5. Закључак 19

6. Литература 21

21