Andrićeva književnost u svom ogromnom rasponu prikazuje slike lepote,

zanosa, dobra kao I slike zla,uzasa,tragedije.Slike zivotnog kraja u hladnim

talasima Drine,Andriceve mudre i lepe Fate Avdagine,njena tragicna odluka i
istovetni cin fascinantno su bliski ,neodoljivo se namecu podjednako snaznim
emotivnim nabojem i mitskim razmerama.

Fata Avdaginaö se u Andrićevom romanu silno izdiže mudrošću i ljepotom iznad

vlastite okoline. Njena tragična krivica je sadržana u gordosti izvan koje život za nju
gubi smisao. To je samosvest dovedena do tragične krajnosti. Fata Avdagina je
povređena činjenicom da se i u višegradskoj kasabi, sa svim njenim zakonitostima i
tabuima, neko, makar to bio i njen neprikosnoveni i idealni otac, usudio da je udaje
bez njenog pristanka. To se može dogoditi i obavezno se događa drugima, ali ne
njoj Avdaginoj Fati koja mora živeti po sopstvenoj visokoj meri, ili će je život kazniti
odsustvom svoje ljudski raskošne pojave.

Ona pokazuje nagonske, voljne i emocionalne karakteristike - jer chovek ne moze

uvek da vlada sobom, jer u njemu postoji podsvest koja ga nagoni da njegovi
postupci budu usmereni protiv njega samog.

Sa mnoshtvom protivrechnih sila u sebi koje deluju najcheshce iz dubine podsvesti,

chovek u zivotu chesto bira reshenja, odluchuje se za postupke koji ga vode
sopstvenoj nesreci, chak i smrti. Mrznja, strah, zavist, sujeta su se skrili u
chovekovom bicu i podstichu ga na zlo i nesrecu.

Njena snaga je svakako ogranicena sposobnoscu da preuzme kontrolu nad svojim strastima I
ogranici potentnost svojih zelja.

fata je morala da ispuni očevu volju i da pristane na vjenčanje, ali isto tako
i obećanje sebi da to nikada neće uraditi. Pripremavši se za svadbu,
istovremeno je tražila i izlaz iz ove bezizlazne situacije. Ipak, ta devojka je vazila
za principijelnu osobu i zelela je da odrzi svoju rec da se ne uda za tog momka. Tako je i
izabrala smrt umesto braka. 
resenje za svoje probleme I muke nasala je u dubokoj I zelenoj reci.

. Fata Avdagina,. Andrić odslikava ljepotu zanosa, vrhunce egzistencijalnog

smisla u snu i igri, sposobnost da se izdrže tragične okolnosti
egzistencije .ona je čist dokaz prolaznosti reke i trajnosti mosta. bacilase sa
mosta u reku, tj. njen život je brzo prošao i prohujao zajedno sa talasima reke dok
su se pesme o njenoj lepoti pevale još dva veka na mostu.