Filozofski fakultet, Novi Sad Odsek za srpsku knjievnost i jezik Predstava o eni u tradicionalnoj kulturi Srba i drugih Junih

Slovena

Ivan terleman, SK 14/09

,,Andrieva ena sa kamena

Mentorka: Prof. dr Ljiljana Peikan-Ljutanovi

Novi Sad, 2012.

Andrieva ena sa kamena

Ivan terleman SK 14/09

Andrieva ena sa kamena1

Lik Marte L. u Andrievoj pripoveci ,,ena na kamenu
Saetak: Rad ima cilj da prikae lik Marte L. u Andrievoj pripoveci ,,ena na kamenu kroz njena unutranja previranja i borbe sa uasnom injenicom da je nemogue pobei od starenja. Biva lepotica, sada usamljena ena, na kamenoj plai se mislima vraa u detinj stvo da bi vratila svoju mladost makar na to kratko vreme. Kljune rei: ena, mladost, lepota, prolaznost, telo, seanje, priroda, kamen

Andri u svojoj prii ,,ena na kamenu, za jednog mukarca pokazuje neverovatno poznavanje ene, njene psihe i problema sa kojima se ona susree u srednjim godinama svog ivotnog veka. Zanimljivo je da uopte neko ko je tokom svog ivota izbegavao veze i drutvo ena, ali koji ih je izuzetno potovao i nikad nije imao nameru da ih zloupotrebi, zbog ega je i bio esto zadirkivan od svojih prijatelja, na ovakav nain ,,spakuje ivot jedne operske pevaice u dvadesetak stranica i na neki nain nam pomogne da razumemo ene koje dele slinu sudbinu kao Marta L. ,,ta ivi i krui u enama i ljudima koji u raznim poloajima lee nepomini na kamenim ploama male plae pod avgustovskim suncem? U svakom od njih je cela ova vatrena vasiona, i svi oni zajedno gube se u njoj, sa svim onim to jesu i to hoe. Niko ni za kog ne zna, niko ne pomilja i ne sluti ta se deava u stvorenju koje, slino njemu, lei na tri koraka odstojanja (Andri, 2003:178). Radoznala pieva priroda navodi Andria da nam predstavi upravo jednu od ena sa tih kamenih ploa i u nama probudi svest o tome kakve se borbe odigravaju unutar jednog tako, naizgled smirenog i spokojnog bia, koje moe leati pored nas na plai ili sedeti na susednom seditu u gradskom autobusu. Marta L. je ena srednjih godina (kako kae Andri: ,,moda blie krajnjoj granici, nego neodreenom poetku toga doba (Andri, 2003:178) koja je na kamenu plau uvek dolazila sama i u tano odreeno vreme. Skakala je u more neupadljivim skokom, uvek odlazila meu poslednjima i niim nije upadala u oi, osim moda upravo tom svojom eljom da ne bude upadljiva.

Preformulisan naslov ,,ena na kamenu, jer ovako zvui efektnije samim tim to naslov govori da e se rad baviti iskljuivo enom. Tim naslovom kao da je ta ena ,,skinuta sa kamena i inkorporirana u ovaj esej.

Andrieva ena sa kamena

Ivan terleman SK 14/09

Ipak jednu upadljivu stvar nije mogla da sakrije, a to je njen oseaj za sklad boja koji se mogao primetiti na njenim kostimima, ubrusima, maramama i toaletnim predmetima. Andri primeuje kako zapravo vei broj ena ima taj uroeni talenat. Njih objanjava jednom divnom reenicom: ,,One, kao biljke, govore i ive bojama (Andri, 2003:179). Na Marti L. odsustvuju sjaj i sveina koji su vezani za mladost, ali je ona i dalje za svoje godine lepo razvijena i negovana i to bi bilo otprilike sve to bi mogli da saznamo posmatrajui tu enu. Nakon spoljanje analize Andri prelazi na njenu svest i iznosi nam neke znaajne dogaaje iz njene prolosti koje sami nismo mogli ni da naslutimo. Iznenadno, bez prethodnih asocijacija, na povrinu njene memorije isplivava dogaaj za koji nije ni bila svesna da se nalazi u njenom seanju. To je dogaaj koji se odigrao u njenoj petnaestoj godini dok je sedela na batenskom zidu. Taj zid bi mogao da ima i jedan simbolini znaaj ako bi njene godine posmatrali kao godine izlaska iz detinjstva, a da se taj dogaaj, koji oznaava njen verovatno prvi susret sa sopstvenom seksualnou, upravo odigrava na ivici tog zida. Na njemu je sedela na taj nain da je svoje noge i intimne predele ostavila dostupne za prodore prohladnog burina ili pogleda sluajnih prolaznika. Zanesena studenom jezom, koja se preko nogu irila celim telom, i pogledom na modro more i naborano more ona nikako nije mogla primetiti da ispod nje stoji Matija, pedesetogodinji dobroudni pola nadniar pola prosjak koji je radio po imunijim kuama. Taj neobian dogaaj prilikom kog je ona po prvi put zadivila nekog mukarca svojim izgledom nesvesno se pojavljuje kao seanje na mladost u kojoj je bila puna samopouzdanja, kada nije brinula o svom izgledu i o tome ta e drugi rei o njemu u doba bezbrine slobode! Za to neverovatno iskustvo joj se zahvaljuje Matija (,,Hvala, senjorina (Andri, 2003:183)) i time pokazuje koliko mu je igrom njenih nogu ulepala dan, a po sjaju njegovih oiju moda i promenila ivot. Par godina kasnije kada je Matija preminuo i Marta pokazuje koliko je ona zahvalna Matiji i koliko joj je znailo to, naizgled neverovatno, iskustvo sa batenskog zida, kada je postala svesna hipnotiue moi sopstvenog tela. Ona pored priloga za Matijinu sahranu, poklanja i novu muevljevu koulju u kojoj bi trebalo da se preminuli sahrani. Kao rezultat toga vidi u nekom polusnu dinovsku senku starca kako se kree preko mora i stena i govori moda i 3

Andrieva ena sa kamena

Ivan terleman SK 14/09

jedinu reenicu koju je ula iz njegovih usta i koja je vrsto vezana za dogaaj sa batenskog zida - ,,Hvala, sinjorina, hvala! (Andri, 2003:184) Trgnuvi se iz neeljenog snovienja, Marta L. nam stavlja do znanja da je fenomen starenja glavni problem s kojim vodi borbu u svojim razmiljanjima, snovima i seanjima. Ona kao da pokuava da pobegne od tih misli okrenuvi se na stomak skrivajui lice u dlanovima, ali od onoga to se nalazi u njenoj glavi nije bilo mogue pobei. Prisea se koliko je njeno telo u mladosti bilo skladno i isto; ona prosto nije ni oseala da ga nosi, jer uopte nije bilo potrebe da misli o njemu. Izgledalo je da ivot tog tela moe samo takav i biti: ,,dovoljan sam sebi, bez straha i poroka, bez niskih obzira i sitnih rauna. (Andri, 2003:186) A sada je sve drugaije. Ne da samo oseti to telo, ve je ono postalo teret koji mora da nosi sa sobom. Gledala je na njega kao na izdajnika, neprijatelja protiv kog se svakodnevno bori sa znanjem da e na kraju sigurno pretrpeti poraz, a znake tog poraza, svakim danom sve vie i vie, oseti na svojoj koi. Ta muka koja je srasla sa njom, jer ta muka je upravo njeno telo, kao i svaka bura morala je da ima svoje zatije kada se sve inilo ipak dobrim i nepromenljivim, ali nakon njega je ona znala da se vrati i jaa i munija i crnja nego prethodni put i da sa sobom odnese sve ono lepo iz sveta koji je okruuje. Ako bi po Desniinom kriterijumu, koji iznosi u eseju o lepoti u romanu ,,Prolea Ivana Galeba, svrstali lepotu Marte L. u lepotu vieg reda, mogli bi njenu poziciju da shvatimo kao postepeno umiranje jednog umetnikog dela koje nikako ne moe da se pomiri sa svojom sudbinom. Sada je i odlazak na more, na kom je odrasla i toliko ga volela u svojoj mladosti, predstavljao muku jer je tada njeno telo najvie dolazilo do izraaja i bilo dostupno tuim pogledima. Nakon to je napustila more prola je kroz dva kratkotrajna, i za nju beznaajna, braka i kroz veliku desetogodinju ljubav sa pravim ovekom koja je i zavrena na lep i dostojanstven nain. Tokom dvadesetogodinje karijere operske pevaice nije imala nikakvih padova i trzavica; njen glas je i dalje bio pun, a tumaenje uloga dublje i zrelije nego ranije. Mladost njenog tela je ljudima delovala kao neprolazna, kao da e veno takva biti, sve do pre nekoliko godina kada je sama poela da uvia promene koje nagovetavaju starost i da se plai kako ona sada izgleda u oima drugih. To njeno 4

Andrieva ena sa kamena

Ivan terleman SK 14/09

muenje i stalno preispitivanje je Andri divno iskazao u reenici: ,,Jer sumnja i briga vide ono to srea i pouzdanje ne mogu nikad da sagledaju (Andri, 2003:188). Ona se pita da li je mogue da nezaustavljivo stari i runja i da uskoro nee biti radosnog leta za nju, jer nee imati hrabrosti da se u takvom stanju pokae pred celom plaom. Marta L. je navikla svet na prelepu mladoliku Martu L. i sada svakim letom oseti da e je biti sve vie i vie sramota da izlazi meu taj bljetavi i sreni svet. Ono to je zanimljivo je to da nju prolaznost ne plai u vidu jedne pokretne trake koja je vodi u smrt, ve je plai time to e njenom telu uzeti svu onu lepotu koja joj je davala tu nesvesnu snagu i volju za ivotom. Ona nema nameru da sija, da oduzima dah mukarcima, da se takmii sa mlaim enama, ve samo da moe da se skromno pojavi na nekoj maloj plai bez oseanja bruke. Stalno prolaenje ispred ogledala, sumnjiavo pretraivanje koe i viemeseno premiljanje oko odgovarajueg kupaeg kostima su u njoj stvarali neki oseaj starakog ludila koje joj je zaklanjalo prave vrednosti sebe i sveta. Na jednoj mirnoj kamenoj plai pod jarkim suncem unutar Marte L. su se reale mrane misli, besmislene optube, bolne rei mune prepirke sa nekim nevidljivim u sebi koja nije mogla da se zaustavi. Smeta joj to to e s godinama njen interes za odravanje izgleda oslabiti, ali ne samo i to, smeta joj i prljavtina koja dolazi sa starou, uporna, tvrdoglava prljavtina koju je skoro nemogue skinuti. Ta prljavtina nije samo spolja, ona je i iznutra, gde je nestala ona mladalaka istoa i sveina. ovek i ako uspe da odri istou u starosti to je ona ,,sterilizovana istoa apoteke a ne istoa sveta (Andri, 2003:189). ,,Ni seda vlas nije asna kad lii na sramotu koju sakriva a sakriti je ne moe (Andri, 2003:189). Sledee od ega se uasava su bore. One na licima starica odaju utisak toplote i izazivaju potovanje, ali na licu lepe ene koja stari predstavljaju znake poraza, neto sramotno to treba skrivati jer izazivaju isti oseaj kod posmatraa kao i kod ene koja ih nosi. One kao da se ne mogu ni oprati; poredi ih sa udubljenjima na spomenicima u kojima se nakuplja praina. I u dananjim okolnostima, u svetu plastinih operacija i doktora koji se igraju bogova, Marta ne bi bila spokojna jer je to vetako podmlaivanje jednako onoj ,,istoi apoteke koju ona ne priznaje i ali za obnovljivim sokovima mladosti. 5

Andrieva ena sa kamena

Ivan terleman SK 14/09

,,Nita nije tee ni stranije nego gledati svet oko sebe oima bive lepotice (Andri, 2003:189). Te njene oi, u mladosti tako mirne i blage, zagledane u svoja posla, sada su stvarale tako tvrd, nemiran, zao i sumnjiav pogled, jer su u tuim oima traile samo utisak koji ostavlja njena pojava. Ona i u ogledalu hvata taj svoj novi pogled, pokuava da ga zamaskira i otera blagim osmehom ali ne uspeva. ak i kad bi uspela, bar na neki nain, da vrati stari sjaj mladosti na svoje lice, ono bi odavalo neki utisak lakomislenosti, luckastosti i nepristojnosti to je budilo u njoj takav gnev da bi najradije neim razbila to ogledalo. Ona ne eli da vara sebe. Ona ne eli jeftinu utehu u priama da je u starosti mudrost. Ona ne potuje ni dostojanstvo starosti. Ona shvata pravo znaenje onog to se zove starenje i starost i nezadovoljava se sopstvenim varkama2. U njoj se upravo budi deo te starake nezainteresovanosti za sve, koje se plai jo od ,,odeljka o starakoj zaputenosti i neistoi; jer ona ne eli vie nita i ni do ega joj nije stalo osim jedne stvari: ,,da moe da sedi onako kao nekad na zidu koji je zatvarao vrt njene mladosti, da ima jo jednom onu snagu da oseti kako, nepomina, leti bezglasno i slepo na onom prohladnom vazdunom talasu. Samo to. A to ne moe i nikad vie nee moi (Andri, 2003:190). ,,A kad god mi tako mislimo da su nam se za neto otvorile oi, to obino znai da smo ih za stotinu drugih stvari zatvorili (Andri, 2003:191). Marta zakljuuje da je najbolje zatvoriti oi i zaboraviti da ih ima. Zaboraviti na sve. Zaboraviti na to kako izgleda, koliko prostora zauzima, zaboraviti na elje, zaboraviti na pojmove starosti i mladosti, sva poreenja i ocene. Izgubiti se u vremenu i prostoru crnila i predati se neprolaznim stvarima ili onima iji vek trajanja je dui od lepote jedne ene; steni na kojoj lei, suncu koje je greje i beskonanom nebeskom svodu. ,,To je dobro. Dobro, ali ne traje dugo (Andri, 2003:191). Svoj mehanizam misli zaustavlja u trenutku kada je pomislila da bi devojke trebalo da znaju kako je ta lepota prolazna, a mi stiemo utisak da bi njene, sada ve ljubomorne, oi bile spokojnije kad bi i u tim devojkama ugasila mladalako

Ponavljanjem zamenice ,,ona elim da ostavim efikasniji utisak na itaoca koji treba da uvidi kako se u njenom ivotu sve zasniva iskljuivo na njoj samoj.
2

Andrieva ena sa kamena

Ivan terleman SK 14/09

samopouzdanje. I tu ulazi u sukob sa onim delom sebe koji joj je govorio da nje ne treba da se tiu druge ene i da treba da gleda sebe. Meutim, drugi deo nje opet daje argument kako to kroz ta ona prolazi eka i druge ene i da ona nije jedina, da njen problem nije toliko jedinstven. Ali opet, ona smatra da iako se isto to deava i drugim enama, mogue je da im se ne deava ba na ovakav nain kao njoj. Pitanje je: da li bi ena, koja tokom svoje mladosti nije posedovala takvu lepotu kao Marta, lake podnosila starost i starenje? Pomalo izofrenino reaguje na misao koja je odjekivala u njenoj glavi: ,,Ne ovako! Poela je da cvili i da udara elom o meku tkaninu, ispod koje je njenu glavu svojom tvrdoom odbijao veiti kamen. Postala bi svesna svog ponaanja i smirila se potujui svoju tenju za neupadljivou, jer ono to joj je najmanje trebalo je jo jedan povod da se tue oi zadre na njenom telu koje lagano stari. I tako dok lei na toj steni u njoj se bore led i vatra. Ono to je zajedniko i jednom i drugom takmiaru je to da idu ka istom cilju; ka nestanku Marte L. kao ljudskog bia. Nakon samo jednog minuta to telo, koje je umiralo jednom od leda i jednom od vatre, ima svoj novi zahtev da ga namae kremom za sunanje. Izmeu sna i jave ona pronalazi odgovore koji joj garantuju oseanje spokoja; bar na neko vreme. Ona shvata da negde u tom svetu koji postoji van njenih misli mora biti mesta za svakoga, pa i nju. Shvata da se nalazi u jednoj idilinoj sredini i da nema ega da se plai tu, jer joj pljusak talasa i ljudski glasovi ne znae nita i nita joj ne mogu. ,,Sporo ali lako se digla pokretima besmrtne boginje... (Andri, 2003:195) Njeno samopouzdanje se vraa i ponovo se oseti slobodno i bezbrino. Marta se baca u vodu bez ikakvog razmiljanja; preputa se onome u prirodi to nije prolazno. Izronivi ona na svoje lice iznosi ,,masku itkog sjaja (Andri, 2003:195) i tako izlazei iz vode u njoj je rasla snaga zadovoljstva nezainteresovana za probleme koji su je muili do malopre. ,,Moda i jeste sve dobro (Andri, 2003:196). U tom trenutku kao da je nastupila smena vedre i mrane Marte L. Ona pronalazi spokoj u trenutnom zatiju i pauzi od munih crnih misli njene mrane strane koja joj je kao neka otrgnuta planina zaklanjala pogled na svetlu stranu sveta koji je okruuje. Andrieva usamljena ,,ena sa kamena nema ivotnog saputnika, u vidu mukarca, iz ijih zaljubljenih oiju bi crpela samopozdanje i snagu za dalje. Ona nema nikog s kim bi mogla da podeli svoje tmurne misli, nekog ko bi je uteio, ako ve ne bi 7

Andrieva ena sa kamena

Ivan terleman SK 14/09

mogao da rei njene probleme. Ona nema nekog ko bi je voleo kakva god da je. Ona nema mua ni ljubavnika. ,,Dokle ovek ostaje mlad? Dokle je ljubljen (van de Velde, 1969:136)3 Da Marta ima nekog ko bi sedeo pored nje na steni, nekog u ijem zagrljaju bi se osetila sigurno, da ima nekog ko bi taj dosadni led u njoj grejao toplim reima i poljupcima, ona ne bi ni imala vremena da zapada sve dublje i dublje u more crnih misli i preispitivanja o prolaznosti ivota jedne ene. ,,ta znai starost kad smo udvoje? (van de Velde, 1969:136)4 Marta L. se sea jedne reenice njenog oca, iz razgovora sa njegovim prijateljem, koja u tom periodu nije imala nikakav znaaj za nju, ali je bila dovoljno upeatljiva i zagonetna da je zapamti za ceo ivot. Njen otac u ali kae svom prijatelju kako je ,,maina njegove ene stalno na opravci i sada kada se Marta nalazi u tim godinama, u kojim se nalazila i njena majka u tom trenutku, oseti sav bol mrane strane te ale. Marta je, za razliku od njene majke, usamljena bez mua i deteta i shvata da je prolaznost ivota odavno ugasila njen bioloki sat i da nikad nee moi da trai utehu za svoje starenje u bujanju jednog mladog ivota u njenim rukama. Nemogue je potpuno se zatiti od misli o prolaznosti i ala za nestankom svega onoga to smo nekad bili, jer to je bitka u kojoj je pobednik unapred odreen. Moramo se prepustiti onome to jesmo i onome to vremenom postajemo i uiniti svoje putovanje ispunjenijim. Iskoristimo dan (ili bar zatija koja nam daju mogunost da budemo svesni dana)! Na kraju je italac moda vie oekivao, ali moda je to ono to je Andri i hteo da postigne. Zar ne oekujemo svi vie od naeg ivota na kraju svega? Dok god postojimo primorani smo da prolazimo kroz borbe izmeu svetla i tame, pobede i poraza,
3

Iz ,,Zlatne knjige grofice Diane (Zlatna knjiga grofice Diane sadri rezultate igre pitanja i odgovora jednog odabranog drutva) 4 Preuzeto iz dela: Stendal ,,O Ljubavi, ali prvobitno pronaeno u Dr T. H. van de Velde (1969). Savren brak, Sarajevo: Izdavako preduzee ,,Veselin Maslea.

Andrieva ena sa kamena

Ivan terleman SK 14/09

nade i tuge. Prepustimo se talasima modrog mora, zracima ,,ognjenog cveta u koji se ne moe gledati, stabilnosti veitih stena; uivajmo u prohladnom povetarcu na batenskoj ogradi dok god ne prestanemo da razlikujemo toplo od hladnog, jer sve do tad mi smo ivi.

Andrieva ena sa kamena

Ivan terleman SK 14/09

Literatura:

Andri, Ivo (2003). ,,ena na kamenu Izabrana dela IX knjiga druga, ,,Jelena, ena koje nema. Beograd: Dereta, 176-197. Desnica, Vladan (2003). Prolea Ivana Galeba, Beograd: Gutenbergova Galaksija. Dr T. H. van de Velde (1969). Savren brak, Sarajevo: Izdavako preduzee ,,Veselin Maslea. Stendal (1976). O ljubavi, Subotica: Minerva. Andri, Ivo (2011). Ivo Andri, Novi Sad: Izdavaki centar Matice srpske.

10