Stanislav Vinaver (1891-1955) Mi se udno razumemo Mi se udno razumemo k'o dva bola, k'o dva vala k'o dva

mosta u otkria: ja te volim udno, nemo, ti si ona udna mala, mata drevna moga bia. O tebi su pitalice, od vekova moje bile, odgovor o kom se sanja. Odgovor je tvoje lice ti si slika one vile; iz deakih nagaanja. I stvari snovi, evo polagano nadolaze k'o da ide vreme tavno. Svaki gest tvoj ja sam snev'o, znam napamet tvoje fraze svaku re sam uo davno. Ostavi Ostavi, ostavi makar svisnuo Sumnje boleive teke pokornosti Preni se, preni se - srce stisnuo, Tragom potonule gluhe sumornosti. Dolaze, dolaze tamnim klepetom, Izvori predrevni vene sanjarije, Svet nam je, svet nam je stare igrarije Zanesen vekovnim gluhim trepetom. uje li, vidi li tajnih tokova Gde se rasklapaju grdni bezdani Sanja li, slua li, slatkih sokova Strahovot lekovit zanos zvezdani.