Cica Gorio Cica Gorio je stekao bogatsvo za vrijeme revolucije prodajuci bra no deset puta skuplje no to ga je kupovao.

Kada je ostao udovac, svu svoju ljubav je posvetio dvema kcerima: kupovao im haljine, nakit, kocije; obezbedio im velik miraz i obe su se udale u aristokratske porodice. Starija kcer Anastazija postala je grofica de Resto, mlada Delfina je postala baronica de Nisen an. Kada su u le u visoko dru tvo, njihove potrebe su postale vece - elele su da se istaknu na balovima i svecanim vecerama. Novac su dobijale od oca koje je, zaslepljen ocinskom ljubavlju, zadovoljavao njihove prohteve i hirove, rukovoden stavom: ''Ocevi uvek treba da daju pa da budu srecni. Uvek davati to znaci biti otac''. Dok je ima pare, pazole su ga i kao parajliju svakome pokazivale. A kad je nestalo novca, nemilosrdno su ga oterale. U pansionu Voker je na ao skloni te, prezren i siroma an. Stalno menja spratovei i iznajmljuje jeftinije sobe. Odrekao se duvana, otpustio berberina, prestao je da se puderi e, nije vi e nosio skupa odela, bivao je sve mr aviji. Cica Gorio '' koji je imao ezdeset i dve godine i izgledao kao da nema ni cetrdeset (...), koji je imao neceg mladalackog u osmehu, sada je licio na izlapelog, nemocnpg i bledog starca od sedamdeset godina''. Kada je ponestalo novca, prodao je nakit, zlatne tabakere, cvjecnjake, posude od srebra, uvek je kcerima davao sa suzama radosnicama u ocima, srecan to su one zadovoljne i srecne. Kada bi u pansionu neko spomenuo ime neke od njegovih kceri, oslu kivao bi da cuje kako su izgledale, jesu li bile srecne, jesu li se lepo provele. Da je njegova ljubav slepa, pokazuje slucaj kada je zakupio stan da bi njegova kcer Dafina imala gdje da se sastaje sa Rastinjakom. Tek na samrti, kad danima nije bilo njegovih kceri jer nije bilo ni novca, prvi put ce izraziti razocarenje i bunt : Ne, one nece doci! Znam ja to ima vec deset godina. Ja sam to pomi ljao ponekad, ali nisam smio da verujem. Umro je cica Gorio sam i napu ten od kceri, kao ubogi siromah. Ispratili su ga samo Rastinjak i Kristof, pokucar gospode Voker. Kceri za koje je sve rtvao nisu do le na sahranu - poslale su prazne kocije i kocija e. E en de Rastinjak E en de Rastinjak je mladic koji je iz provincije do ao u Pariz na studije prava. Tu je osjetio velegradski ivot, upoynao siroma tvo i blagostanje, uporedio svoju porodicu u svetlu pariskog ivota i shvatio da mora ne to da promijeni. Shvatio je da u velikom gradu mora imati ya titnika da bi opstao i da bi mogao da ude u visoko dru tvo koje je postalo njegova preokupacija i glavni cilj. Brzo je do ao u vezu sa daljom rodakom vikontesom de Bozean i njena kuca mu je postala prva stepenica za ulayak u visoko dru tvo. Cinjenica da je rodak vikontese de Bozean, koja je po svom imenu i po svom bogatstvu, jedna od najvecih plemkinja, otvarala mu je vrata aristokratskih kuca i obezbedivala pozivnice za balove. Vec na prvim koracima u to dru tvo Rastinjak mlad, neiskusan i cista srca do ivljava poni enje : njegovo odijelo, dolazak pje ice na bal ili neuglednim kocijama, izazivaju podrugljive poglede i osmjehe slugu koji mu otvaraju vrata. Prvi ulasci u to dru tvo otkrili su muneiskrenost, pritvornost, prevare, la . Mladom i neiskusnom Rastinjaku ele da pomognu svojim savjetima robija Votren i vikontesa Bozean. Votren je dobro upoznao svijet i iskusio dru tvene nepravde pa nastoji da Rastinjaku otvori oci i uka e mu na neprijatne istine. Za Votrena je Pariz obicna kaljuga : Oni koji se u njoj ukaljaju vozeci se kolima, to su po teni ljudi, a oni koji se ukaljaju iduci pje ice, to su lopovi. Ako vam se desi nesreca da ukradete neku sitnicu, pokazuju na vas na trgu pred Palatom pravosuda kao kakvo cudovi te. Ali ako ukradete milion, onda ce vas u salonima smatrati za po tenog covjeka. Pokvarenost je op ta pojava i oru je ljudi osrednjih osobina. U dru tvo treba krciti put bleskom genija ili ume nom pokvareno cu. U ljudske mase treba ili uleteti kao topovsko dule, ili se uvuci kao kuga. Po tenjem se ni ta ne posti e. I vikontesa de Bozean, u jednom trenutku razocaranja, kada je ljubavnik bio napustio, kazuje Rastinjaku istinu o ivotu i upucuje ga kako da se pona a u drustvu u koje hoce da ude : Dakle, gospodine de Rastinjak, postupajte s ljudima onako kako zaslu uju. elite da uspete, ja cu vam pomoci. Uvidecete koliko je duboka enska pokvarenost, izmericete velicinu bedne ljudske sujete. Iako sam pa ljivo citala tu knjigu o svetu, bilo je stranica koje su mi ostale nepoznate. Sad znam sve. Ukoliko hladnije budete racunali, utoliko cete bolje uspeti. Ako hocete da vas se svet boji, udarite bez milosti. I ljude i ene smatrajte za po tanske konje koje cete na svakoj stanici ostavljati da crknu, pa cete ostvariti sve elje. U Rastinjaku je dvojstvo : on je mlad, neiskusan, cist, neiskvaren, rije en da uspije. Ali on je opljackao majku i sestre da bi kupio skupo odijelo i vozio se kocijama, to je uslov da se ude u visoko dru tvo.

Po tome je sebican, kao to su sebicne kceri cica Goria. Ali ce taj isti Rastinjak odbiti necasnu Votrenovu ponudu da se o eni bogatom nasljednicom Viktorinom po tvo pije toga bude ubijen njen brat. Rastinjak ima svoj put : Moja je mladost jo cista kao vedro nebo : ko hoce da postane velik ili bogat covek, treba da se pomiri s tim da mora lagati, povijati se, puzati i uspravljati se, laskati, pretvarati se. Ko pristane na to, zar ne znaci da je pristao da bude sluga onih koji su lagali, povijali se, puzali. Prvo im treba biti sluga, pa onda postati njihov saucesnik. O, ne. Ja cu raditi plemenito, kao svetac, radicu danju i nocu da stecem bogatstvo samo svojim radom. To ce bogatstvo vrlo sporo ici, ali cu zato spavati mirne savesti. Ali, kada postane ljubavnik Delfine de Nisen wn, kada osjeti miris bogatstva, pojmice vrijednost novca i njegovo dejstvo na covjeka: kada ima novac, covej je siguran, samouvjeren, prav i dostojanstven. Visoko dru tvo i, bogatstvo i moralna cistota to ne mo e da opstane jedno pored drugogo, shvatio je Rastinjak. Sudbina cica Goria iz temelja potresa Rastinjaka. Sahrana svoga stradalnika bez krivice ru i sve iluzije koje je Rastinjak gajio o svijetu. Kada je morao da pozajmi franak od pokucara Kristofa da bi grobarima dao napojnicu, Rastinjaka obuzima tuga i gorcina. U tom trenutku je nestao dotada nji E en de Rastinjak koji je elio da svijet osvaja trudom, zaslugom i vrlinom. Pojavio se novi E en de Rastnjak koji upucuje dru tvu pretece rijeci a sad je na nas dvoje red . Na rucak kod gospode de Nisen en odlazi Rastinjak koji prihvata borbu sa dru tvom Sen ermena, ali prihvata i sredstva kojima se ono slu i.

Dru tvo Na samom pocetku romaneskne price, posle predocavanja stanara pansiona gospode Voker, narativni subjekt posebno prati dva glavna aktera price. Rastinjak i Gorio su samo dva suseda, ali sticaj okolnosti pribli ava mladica i starca pa se u toku romaneskne price njihove sudbine preplicu. Balyak je dobro odredio mesta ovim junacima u strukturi romana: to su dva razlicita ljudska tipa i dva sveta, ali se i jedan i drugi uzajamno dopunjavaju. Bez cica goria Rastinjak bi dobio sasvim druge obrise; bez Rastinjaka tragicna sudbina starog Goria, ne bi dobila tako sna ne akcente. Dok je jedan na kraju svoga puta, drugi ga tek krci; dok je Cica Goria uni tila bezdu nost i nezahvalnost dveju kcerki, Rastinjak je na putu da uni ti majku i sestre; dok je jedan pora en od ivota, drugi se bori za pobedu; dok je jedan potpuno skrhan, drugi je zadojen snagom za obracun sa dru tvom. Cica Gorio je iroka freska francuskog dru tva: tu ima licnosti razlicitog socijalog porekla i statusa, razlicitih ideja i ideala, razlicitih moralnih stavova i razlicitih sudbina: ''Ovakav skup ljudi - pi e Balzak sadr i uglavnom bitne elemente celog jednog dru tva''. Za junake ove price Balzak uzima dva razlicita ljudska tipa. Jedno je mladi student prava, koji je do ao u Pariz da zavr i studije i svojim trudom obezbedi sebi mesto u dru tvu. Drugi je ostarjeli negda nji fabrikant, ''jedno nesrecno i odgurnuto stvorenje, jedan mucenik sa kojim su svi terali egu'' Prvi je do ao u Pariz u punoj snazi svoje mladosti, ispunjen verom u ivot, eljan uspeha po svaku cenu. Drugi je na zalasku ivota, na izmaku snage, napu ten pd svojih kcerki, opljackan od sopstvene dece, rtva bezgranicne roditeljske ljubavi. Ljudski svet romana cine licnosti razlicite po poreklu, dru tvenom statusu, mentalitetu i karakteru. One se mogu svrstati u dve grupe: onu koja ivi u ulici Sen enevjev gdje se nalazi pansion gospode Voker, i onaj iz predgrada Sen ermen, gdje su kuce i dvorci ariskokratskih porodica. Na jednoj strani je siroma tvo, na drugoj materijalno izobilje. Na jednoj strani su vidljivi prosjaji iskrenosti, po tenja, prijateljstva i uva avanja, na drugoj strani je bespomucna borba za dru tveni presti , niske intrige, podmetanja, zavidljivost, nemoral. Balzak sa simpatijama prikazuje sen enevjevske itelje, ima sa aljenja ya njihove patnje i stradanja, ima razumjevanja za njihove sitne zlobe i surevnjivosti, ali ih ne idealizuje. Za sen enevjevske itelje nema ni razumjevanja ni simpatija - na svakom koraku je lopovluk, preljuba, bezdu nost, zloba. Cica Gorio nije idealan lik - bogatstvo je stekao na nepo ten nacin, koristeci nevolje siroma nih i gladnih. Ali on je stradalnik i nesrecnik, rtva svojih nezaja ljivih kceri i svoje prevelike ljubavi prema njima. Ni Rastinjak nije idealizovan: dolazi u Pariz cist i neiskvaren, dugo zadr ava moralnu cistotu svoje licnosti, ali postepeno popu ta, prilagodava se sredini i poprima njene manire: i on iskori cava svoje najmilije da bi obezbedio ulazak u visoko dru tvo: i on, na kraju romanesksne price, odlazi da se ukljuci u mete i blato sen ermeskog dru tva.