Janko, lik iz pripovetke Vetar, na granici patrijarhalnih i moralnih zakona i običaja

Tumačiti jedno knjižеvnо dеlo kroz prizmu ličnоsti njegоvоg tvоrcа čеstо znа dа zаmаgli
viđеnjе istog i оptеrеti gа brеmеnоm sаsvim nevаžnih činjеnicа ili јеdnostаvnо dа nаvеdе čitaoca
nа sasvim pоgrešаn put. Imа, mеđutim, i znаčајnih izuzеtаkа. Imа umеtnikа kod kojih је zа
čitаnjе i rаzumеvаnjе njihоvоg stvaralaštva nе sаmо pоželjnо nеgо i nеоphоdnо pоznаvаnjе
detalja iz živоta autora kao I odlika I оkоlnоsti vremena u kојem је dеlо nаstаlо. Jedan od takvih
izuzetaka je i Laza Lazarević. Laza Lazarević je živeo i stvarao na raskršću dva perioda srpske
književnosti, romantizma i realizma. Međutim, ove promene na polju književnosti su zapravo
samo odraz onoga što se dešavalo u društvu toga perioda – patrijarhalne vrednosti, sa kojima je i
sam Laza Lazarević odrastao, su polako nestajale u maglovitoj najavi XX veka koji je donosio sa
sobom neko novo društvo, nova načela i nove vrednosti. Ljudima starog kova je bilo teško da se
uklope, a Lazarević je ovu njihovu borbu maestralno oslikao u mnogim svojim pripovetkama,
između ostalih i u pripoveci ,,Vetar”.

Kao i u mnogim svojim pripovetkama, Laza se i ovde odlučio za pripovedanje u prvom

licu. Narator ovog dela je njegov glavni junak Janko, što sa sobom nosi dosta prednosti. Čitaocu
je lakše da se poistoveti sa glavnim likom, sa unutrašnjom borbom koja se u njemu odvija, sa
sukobom patrijarhalnih i moralnih zakona koji se u njemu vodi. Janko je mladić koji je rano ostao
bez oca i koji živi sa majkom. Odnos između njih dvoje je dosta komplikovan, prožet koliko i
ljubavlju toliko i određenim vidom posesivnosti sa majčine strane, sličnom onom koji su i drugi
velikani svetske književnosti prikazali u svojim delima, kao što je Dejvid Lorens učinio u svom
romanu ,,Sinovi i ljubavnici”. Jankova majka je žena starog kova i dosta autoritativna, koja
Janku, doduše ne otvoreno, već kroz nagoveštaje i naizgled bezazlene savete, nameće svoje
mišljenje o braku. Odrastavši pokraj takvog roditelja, za Janka bračna zajednica predstavlja stub
oslonac ne samo u životu pojedinca, već i čitavog društva. Svestan je Janko da bi ženidba
osobom koju njegova majka ne odobrava unela nemir i nesuglasice u njihove naizgled
harmonične i skladne porodične odnose. Upravo je to i jedan od kapitalnih razloga zašto je krajnji
ishod romana takav kakav je. Međutim, odavno je poznato da srce nema svog gospodara i da oni
pod čijim primatom mi sami živimo često nemaju uticaja na to ko će u naše srce ući. Nešto slično
se dogodilo i Janku onoga dana kada je u bolnici, dok je bio u poseti starom porodičnom
prijatelju Đorđu, ugledao njegovu ćerku. Janko se istog trenutka zaljubio, a ovaj momenat se
pokazao glavnim pokretačem radnje i zapleta ove pripovetke. U njemu počinje da se odvija borba
između zakona zajednice u kojoj je rastao, otelotvorenih u liku njegove majke, i njegovih
moralnih načela. Ovaj susret menja njegov pogled na svet koji ga okružuje toliko da i on sam
kaže da je od tog trenutka sve dobilo drugačiji izgled. Međutim, svestan je Janko duboko u sebi
da njegova majka neće odobriti brak sa osobom koju je tek nedavno upoznao, ali ga to ne
sprečava da pruži šansu svojoj ljubavi. Na samom kraju pripovetke, on saopštava majci svoja
najiskrenija osećanja, a ovaj njegov postupak je prožet tananim zrakom nade da će ona ipak uzeti
u obzir sreću svoga sina i zaboraviti na moralne okove sredine u kojoj živi. Ali majka je još
jednom uspela da na pasivno agresivni način presudi ovom moralnom dvoboju našeg glavnog
junaka i podseti nas da ishod u kome osećanja odnose prevagu nad moralnim zakonima zajednice
ipak pripadaju nekom drugom književnom pravcu.

Laza Lazarević je još jednom uspeo da nam svojim maestralnim metodama pripovedanja
približi unutrašnji sukob mladića koji bi svako od nas mogao da iskusi, a verovatno sa nadom da
će njegov krajnji ishod jednoga dana, u nekoj novoj generaciji društva, biti drugačiji.