Слике париског друштва у Балзаковом роману Чича Горио

Роман „Чича Горио“ чине описи живота и карактера људи који живе у Француској,
тачније у Паризу. Управо нам то ствара слику париског друштва за шта се може рећи да је
један од главних мотива.
Дело почиње описом пансиона госпође Вокер који се налази у улици Нев Сент Женевјев.
То је избледели, стари, са мирисом на буђ, пансион у коме су живели углавном људи
средњег слоја и сиромашни. Од три спрата од којих се пансион састојао живели су људи
хијерархијски распоређени од средњих па све до најсиромашнијих. На првом спрату била
су два најбоља стана у којима су становале госпођа Кутир и млада девојка Викторина
Тајфер. На другом спрату су била два стана у једном је живео старац по имену Поаре, а у
другом одбегли робијаш Вотрен. Трећи спрат је имао четири собе у једној је била стара
девојка Мишоно, а друга старом фарбриканту резанаца Чича Горију. У једној од остале
празне две живео је Ежен де Растињак, младић са југа који је желео да се школује и учи
како би помогао својој породици. Други део Париза чини улица Сен Жермен. Овде је
живела само аристократија, одважни, богати људи, раскош и моћ су се осећали у ваздуху.
У овом делу може се приметити језичка карактеризација где се омаловажава главни лик
романа чича Горио. Некада је чича Горио био богат, звали су га Господин Горио. Носио
скупе капуте, златне сатове, имао је позлаћено и просребрено посуђе и тада је живео на
првом спрату. Имао је две ћерке Анастазију и Делфину које је јако волео и испуњивао им
све жеље и прохтеве. Међутим до богатсва је дошао на непоштен начин у доба кризе је
брашно и резанце продавао по десет пута већој цени. Када је дошло време за удају како би
удао своје ћерке морао је да обезбеди велики мираз. Старија ћерка је постала грофица
Анастазија де Ресто, а млађа бароница Делфина де Нисенжан. Како је време пролазило
ћерке и зетови нису хтели да виђају чича Горија у својим кућама. Новац има моћ али не
може баш све, није могао да избрише њихово порекло. Није више било господина Горија,
почео је да губи новац како би удовољавао ћеркама које су долазиле код њега само због
новца. Када више није могао да плаћа за први спрат прешао је на други, а потом и на трећи
онда га је удовица госпођа Вокер назвала чича Горио. Младић Ежен де Растињак је
студирао права и желео је на поштен начин дође до новца. После неког времена Ежен де
Растињак мења мишљење и жели да се пробије у аристократију. Тражи од тетке да га
доведе у контакт са виконтесом де Бозан. Виконтеса де Бозан била је оличје богатог
друштва, организовала је балове, увек је била тема других, високо постављена у очима
других. Ежен де Растињак упознаје се са виконтесом де Бозан где му она отвара погледе
на сурови живот, и говорила му је да никад не показује осећања јер је она била изиграна.
Код ње се јавља нека врста огорчености. Она је критичар француског друштва. Тада Ежен
де Растињак сазнаје да је грофица Анастазија де Ресто ћерка чича Горија. Он одлази код
грофице Анастазије и бива понижен од стране слуга јер није дошао кочијом, а онда и
сазнаје да су му врата грофице заувек затворена јер је споменуо чича Горија.Ежену се
буди све већа жеља за новцем, за моћи, а моћ је све. Одбегли робијаш Вотрен ступа на
сцену. Надимак му је био Лажи Смрт, јер је много пута „преварио“ смрт. Почиње да
приказује Ежену све мане, извитоперености француског друштва. Показује друштво као
лицемерје. Говори му да пут до богатсва може бити или преко жена или преко живота.
Вотрен му предлаже да среди да убију Викторининог брата младог господина Тајфера.
Зато што је приметио да се госпођица Тајфер заљубила у њега, а онда би он и Ежен
поделили мираз. Ежен то одбија плашила га је чак и помисао на то. У ово време чича
Горио и Ежен де Растињак остварују све чешће конверзације. Чича Горио се распитује за
своју ћерку стално жели да слуша о њој. Виконтеса де Бозеан препоручује Ежену да
покуша да оствари контакт са Делфином. Пошто није имао новца није имао чиме да себи
приушти одело, вожњу кочијом тражи помоћ од породице. Мајци, сестрама, тетки тражи
да му дају огромну своту новца али не говори за шта му је потребан. Мајка му даје тај
новац, али му такође говори да следећи пут иако би тражио не би имала да му да толики
новац. Станари пансиона му говоре да се упицанио, опонашају разне звуке. Док је
виконтеса де Бозеан била у ложи са маркизом д Ажидом, показала је Ежену где је
бароница Делфина де Нисенжан. Једног дана Делфина му даје последњи новац који је
имала да однесе у коцкарницу и да уложи све. Он је добио на коцки тог дана и бароница
Делфина де Нисенжан га је пољубила. Новац јој је био потребан за балску хаљину јер јој
муж није давао новац, тог дана она је плакала и рекла Ежену своје проблеме. Наравно о
сваком тренутку који је Ежен провео са бароницом Делфином чича Горио је желео да зна
све. Чича Горио му је тражио прслук на ком су падале њене сузе и било му је криво што
није знао за њене проблеме. Брижни отац који много воли своју ћерку дао је све што је
имао да би изнајмио стан за своју драгу Дафину и Ежена кога је почео сматрати за сина.
Пошто је процурила вест о Вотрену да постоји могућност да је он одбегли робијаш,
госпођа Мишоно добија задатак да то провери. Након што је храном унео напитак на
леђима му се оцртао жиг било је потврђено да је то он. Пре него да пређу у стан Ежен је
замолио чича Горија да пренесе вест о планираном убиству младог господина Тајфера.
Вотрен је те вечери Ежену и чича Горију сипао нешто у вино те се нису будили све до
следећег дана. Младог господина Тајфера су убили, Вотрена су ухватили, настало је право
расуло у пансиону госпође Вокер. Госпођа Кутир и госпођица Викторина Тајфер отишле
су да живе код Викторининог оца. Госпођу Мишоно су избацили због издајништва, а са
њом је отишао и Поаре. Чича Горио постаје веома болестан. Свађа међу сестрама и то што
није имао да да новца својој ћерци Анастазији нанело му је превише бола. Стање чича
Горија сваког дана бивало је све теже и теже. Ћреке су тих дана долазиле само због новца.
Ежен је за разлику од њеових ћерка био забринут за чича Горија, бринуо се о њему заједно
са Бјаншоном студентом медицине. Када је било вече бала код виконтесе де Бозеан Ежен
није хтео да остави чича Горија, али је чича Горио инсистирао да иде како би му причао
колико је њеова ћерка била лепа. Ежен је отишао и молио Делфину да га прво виде па да
онда иду на бал. Рекла је да ће ићи после бала али није отишла. До тада је чича Горио већ
у страшно отбиљном стању. . Чича Горио је молио Ежена да му доведе ћерке да их види
последњи пут, имао је трачак наде али је био свестан свега. Био је свестан тога да га ћерке
посећују само када им је потребан новац, да не маре за то што је он болестан. Чак је
говорио ужасне речи о њима да је Ежен помислио да не жели да их види, али је рекао да
их воли без обзира на све. Када је отишао код његових ћерки свака је имала изговор да не
може да дође. Анастазији није дозвољавао муж, а Делфина се прехладила после бала.
Чичао Горио је умро у пансиону госпође Вокер која се плашила ко ће платити становање
чича Гориа. Чак није хтела да да чисте чаршаве потребне за чича Гориа. Одржано је опело
и сахрана како тако колико је било у могућности два студента.Због тога што његове ћерке
нити су дале новац, нити су биле присутне на сахрани. Послале си празне кочије што би
симолизирало и празно срце. На споменику је писало : „Овде почива господин Горио, отац
грофице де Ресто и баронице де Нисенжан, сахрањен о трошку два студента“. Ежен је
пусто сузу над гробом, и гледао излазак сунца. Изговорио је тада : „А сад је на нас двоје
ред!“ и упутио се на ручак госпође де Нисенжан.Овде је Ежен персонификовао друштво и
прихватио оно што му се намеће, па се може рећи да је ово ироничан крај.
Слика париског друштва показује нам да овде нема савршених ликова. Због начина на
који је дошао до новца чича Горио није идеалан. Такође ни Ежен де Растињак који због
уласка у богато друштво губи своју моралну част и поприма особине околине. Париз и
предграђе Сен Жермен велика су жеља и страст младих. Да би дошли до тога потребан је
новац око кога се све врти. Пут до новца праћен је гажењем преко свовпстевног морала, а
води до хладнокрвности и егоизма.