Roman ia Gorio Onore de Balzaka govori o bezuslovnoj ljubavi oca prema

svojim erkama. Onore de Balzak je roman ia Gorio, kao i mnoge svoje nazivao
Ljudska komedija. Pisac se trudio da na to realniji nain prikae sliku drutva
toga vremena kao i psiholoke profile ljudi, pripadnika razliitih drutvenih
slojeva. ia Gorio preprianoe vam pomoi da lake savladate ovo izuzetno
knjievno delo.
Smatra se da mu je inspiracija bila ekspirovo delo Kralj Lir koji se liava svega kako bi
njegove nezahvalne erke ostvarile svoje ambicije.
Pisac: Onore de Balzak;
Knjievni rod: epika;
Knjievna vrsta: roman;
Vreme radnje: Kraj 1819. god. i poetak 1920 ;
Mesto radnje: Pariz;
Tema: U romanu se prepliu dve teme, prva, bezuslovna ljubav i odnos oca prema svojim
erkama bez obzira na njihovo ponaanje i druga, elja mladog provincijalca da uspe u
velikom gradu i bude deo viskog drutva.
ia Gorio analiza
Na naoj stranici se nalazi analiza lektire ia Gorio prepriane kroz sledee tekst.
Kompozicija
Roman ia Gorio bazira se na dve kljune prie: mladom siromanom studentu plemikog
porekla Eenu de Rastinjaku i ostrelom proizvoau rezanaca, nekada bogatom i uglednom lanu
drutva, ia Goriu. U pansionu u kome borave nalazi se jo nekoliko likova razliitih godina i
porekla od najniih do najviih drutvenih slojeva. Njihove ivotne prie se meusobno prepliu.
Fabula
Roman poinje opisom pansiona Voker, njegove okoline i prostorija. Nekada pristojan pansion
sad je prljav, pohaban, troan. Prostorije zaudaraju na plesan i vlagu. Boja glavne prostorije se
vie ne raspoznaje, a pokustvo je toliko istroeno da vlada prava beda i sirotinja.
U pansionu ivi sedam stalnih stanara od kojih se pria bazira na tri lika: ia Goria, Eena de
Rastinaka i Votrena.
ia Gorio je bivi proizvoa rezanaca koji se obogatio za vreme revolucije prodajui brano
deset puta skuplje. ia Goriov odnos prema erkama se ogleda u tome to je svu svoju ljubav
usmerio na njih. Kupovao im je haljine, nakit i obezbedio velike miraze kako bi se udale u
aristokratske porodice. One su ga poseivale samo kada im je bio potreban novac. ia Gorio
zbog toga poinje da siromai: skromnije se oblai, hrani, ne puderie, otputa berberina, poinje
da prodaje pokustvo, a i da menja sobe u pansionu zakupljujui sve jeftinije i skromnije.
Nakon nekog vremena u pansion dolazi mladi student plemikog porekla Een de Rastinjak
koji eli da udje u visoko drutvo. G-a de Boean postaje njegova zatitnica, uvodi ga u visoko
drutvo i upoznaje ga sa pravilima istog.
Tu upoznaje nalije Pariza, siromane i nesrene ljude, i Votrena, oveka pariskog podzemlja
Prva devojka koja mu privlai panju na balovima je Anastazija (ia Gorijeva erka),
pokuava da osvoji enu iz visokog drutva, koja ve ima ljubavnika i kada biva odbijen u njemu
se budi sujeta, nesigurnost i jo vea zelja za novcem.
Nakon toga upoznaje drugu erku ia Gorija, Delfinu. Sa Delfinom zapoinje ljubavnu
vezu i on napreduje u drutvu upravo uz pomo nje. Tu dolazi do izraaja bezgranina ljubav ia
Gorija prema svojim erkama jer on iznajmljuje stan u kome se viaju Een i Delfina.
Rastinjak je svestan da se ljudi u Parizu cene na osnovu garderobe, koija, novca I to u njemu u
sutini budi sujetu njegovi moralni pogledi se menjaju.
Ta promena se uoava kada u pismu egoistino trai novac od majke i sestre da bi sebi kupio
odelo. Dok pie pismo, osea u sebi griu savesti, ali ne odustaje od namere da postane deo
visokog drutva!
On se ponaa zatitniki i brine o ia Goriu. Jo uvek nije ravnoduan prema ljudskoj patnji i
stradanju.
Posmatrajui ia Goria, shvata da ovek koji je spreman da se rtvuje za druge, u Parizu biva
odbaen i naputen.
Kada se ia Gorio razboleo, Rastinjak neguje njega u bolesti iz estitosti i zajedno sa
Bjansonom sahranjuje nesrenog starca. ia Gorijeva poslednja elja bila je da vidi erke na
samrti ali su one bile zauzete svaka svojim obavezama, a i vie im nije bio od koristi jer nije imao
novca.
erke ia Goria nisu mogle da doju na sahranu jer su se rano toga jutra vratile sa bala.
Na sahranu alju prazne koije sa koijaima.
Drugu mogunost ulaska u visoko drutvo Rastinjaku daje Misteriozni Votren, poznat po
nadimku La i smrt. Raspoznavi u Eenu tu ambiciju savetuje ga da ubije brata gospodjice
Viktorine, jedne od stanarki u pansionu, i da je oeni. Viktorinin otac je mnogo bogat, ali ju je
razbatinio, a u sluaju smrti brata ona bi nasledila svo bogatstvo svoga oca. Een odbija njegov
plan.
Votren je iveo na drugom spratu pansiona, to ukazuje da nije bio ni imuan, a ni
siromaan.
Imao je 40-tak godina, crnu kosu, nazivao je sebe nekadanjim trgovcem.
Umeo je da proceni oveka, da sazna iz samog pogleda sva njegova oseanja, sve poslove kojima
se neko bavi.
Njegova dobroudnost, ljubaznost i veselost bile su samo maska kojom je od ostalih ljudi titio
samog sebe i sve tajne koje je krio.
Nije imao stalan posao, radio je ta mu je volja. Oni koji mu se nisu suprotstavljali mogli su da
oekuju stalnu podrku od njega i punu pomo dok se prema svojim protivnicima ponaao kao
sam avo. Nakon saznanja ko je on zapravo, biva uhapen.
ia Gorio likovi
Glavni likovi u romanu su: ia Gorio, Een de Rastinjak, Votren
ia Gorio
Penzionosani proizvoa rezanaca. Primer bezgranine oinske ljubavi prema svojim erkama.
Stekao je bogatstvo na nepoten nain ali ga je dao svojim erkama kako bi one bile srene i
ivele u izobilju. Mislio je da novcem moe kupiti njihovu ljubav ali na kraju, mada ve kasno
shvata svoje greke.
Een de Rastinjak
Mlad, poten ovek koji iz provincije dolazi u veliki grad Pariz sa samo jednim ciljem, da zavri
fakultet i da na taj nain obezbedi sebi i svojoj porodici sigurnu i uspenu budunost.
On je izuzetno moralna linost, ali u jednom trenutku i on biva zaslepljen sjajem i nainom ivota
visokog drutva. Od neiskusnog i neiskvarenog mladia postaje zrela osoba koja sebi kri put ka
uspehu.
Lik Votrena
Buntovnik, prestupnik, bori se protiv drutvenih zakona ne priznaje ih.
Po Rastinjakovom dolasku u Pariz rui mu iluzije i predstavu o potenom nainu ivota i daje mu
jasnu i surovu sliku tipova ljudi u Parizu.
Ima veliku fiziku snagu, otru, bistru pamet, neobian, prodoran pogled u kome ima neeg
demonskog.
Moralan je u pogledu mukog prijateljstva, jako ceni svoje prijatelje zatvorenike, a oni imaju
potpuno poverenje u njega on je njihov agent i bankar.
ia Gorio Citati
Nae srce je riznica, ako ga ispraznite odjedanput, propali ste.
Ljudsko srce ima granice u ljubavi ali nema u mrnji
Srea je poezija ena, kao to je toaleta njihov ukras.
Voleo je i zlo koje je od njih dolazilo.
 Ima ena koje vole oveka koga je izabrala neka druga ena, kao to ima jadnih
malograanki koje misle da e stei nae ponaanje ako stave na glave eire koje mi
nosimo.
Vrlina se ne cepka, ona postoji, ili ne postoji.
Imao sam dvadeset i jednu godinu. Jo sam verovao u poneto, u ensku ljubav i mnoge
gluposti u koje ete se i vi zapetljati.
Prema logici praznoglavih ljudi, uvek govorljivih zato to kazuju samo nitavne stvari, oni
koji ne govore o svojim poslovima mora da se bave ravima.
Nita nije neprijatnije nego da svet sazna za nae slabosti.
Zakljuak
Slika Pariskog drutva u romanu ia Gorio upravo govori da je sve podreeno linim
interesima, sticanju moi i novca bez obzira na nain. Prikazuju se svi slojevi drutva od
najsiromanijih do onih imunih kao i laan privid sree.
Moe se slobodno rei da se ni do danas neke stvari nisu promenile i da nije mnogo drugaije.
Onore de Balzak
Onore de Balzak roen je 1799. God. Bio je dramaturg, pripoveda, francuski romanopisac, a
smatra se kljunim autorom relalizma. Roen je u graanskoj porodici i planirao je da se bavi
advokaturom. Meutim kako mu porodica nije poklanjala dovoljno podrke i ljubavi, 1814. god.
seli se u Pariz a kasnije 1820. god. prekida sve veze sa njom.
U poetku mu knjievnika karijera nije ila od ruke tako da poinje da se bavi raznim sumnjivim
poslovima i upada u dugove.
Kasnije se potpuno posveuje pisanju kako bi vratio nastale dugove. Godine 1830. svome
prezimenu dodaje plemiko de i od tada se potpisuje kao Onore de Balzak.
Bio je predsednik drutva knjievnika i dva puta se kandidovao za Francusku akademiju.
U vrlo kratkom razdoblju od samo dvadeset godina stvorio je vie od stotinu dela. Njegovi
najpoznatiji romani su: Izgubljene iluzije, ia Gorio, Roak Pons, Seljaci, Roaka
Bet, Luj Lamber.
Umro je u Parizu, potpuno iscrpljen radom i vraanjem dugova u 51. godini ivota, 1850. godine.