ia Gorio je fabrikant rezanaca koji ima dve divne kerke - Delfinu i Anastaziju.

On je nekada
prodavao brano duplo skuplje nego to ga je kupovao. Mogue je da se obogatio na nepoten nain, ali
je, tako bogat, svu panju poklonio kerkama. Sve je inio za njih: obezbedio im miraz, udao ih, dao im
novac, kupovao im stvari. inio ih je srenim i to je njega ispunjavalo sreom. Ako bi one bile srene,
bio bi i on. Ali, kad ih je udao za bogate grofove i barone, one su osetile tenju da budu jo bogatije.
elele su da budu viene u drutvu, na balovima i na ostalim svetkovinama. Ali, Gorio ne moe sve to
da plati; ne moe da udovoljava svim njihovim eljama. I, one mu okreu lea, a on to vrlo teko
prihvata. Postaje siromaan i, sa ne tako ogromnim novcem, odlazi u jedan pansion gde upoznaje ljude
razliitih osobina, ak i jednog robijaa. Tu, ipak, susree mladog studenta prava koji je iz provincije
doao u Pariz. To je Een de Rastinjak. To je pansion gospoe Voker i Gorio se tu smeta i poinje
skueni, obini ivot u nekom malom staniu. Stanari s kojima se upoznaje daju mu nadimak ia, jer
je u pansion doao kao starac. Neki s njim poinju da se sprdaju, da ga vreaju, da ga ismejavaju, ali on
na to ne reaguje, iako je u dubinu due vrlo tuan i nesrean .Een de Rastinjak je mladi student prava
koji dolazi u Pariz, iz jedne palanke, da zavri studije. Meutim, njegove radoznale oi ne padaju na
knjigu i na uenje, ve na guranje i visoke drutvene redove. Samim tim to nije mnogo bogat, Een
alje pismo svojoj majci i sestri da mu poalju novac zbog odela i zbog studija itd. Meutim, taj novac
on iskoriatava u pogrene svrhe: njime se slui kako bi postao vien na balovima, a uz to, ima roaku,
bogatu groficu de Bozean. Zaboravio je studije, odloio ispit, i posvetio se drutvu. Zaljubio se u
Delfinu de Nisenan, enu barona de Nisenan, ni ne slutei da je njen otac siromaan starac koji ivi u
istom pansionu u kome ivi i Rastinjak. On to saznaje i tako se zbliava sa ia Goriom i poinje da mu
duhovno i finansijski pomae. Njih dvojica postaju veoma bliski prijatelji. Na kraju se sve zavrava tako
to Gorio umire i da niko nije ni znao za njega. Umro je tiho, polako, ba onako da nikoga ne uzbudi ta
njegova smrt. Kerke mu nisu dole na sahranu, a on je to i znao i osuivao ih zbog toga. Smatrao je da
je red da mu dou na sahranu. Kerke su se pojavile dok je on jo uvek leao u krevetu, ali samo na
kratko. Kao da nisu bile. To je njega strano bolelo. Odrekle su se oca, zarad nekakvog bogatstva.
Zaboravile su da je najvee bogatstvo ljubav. Na sahrani su bili jedino prisutni Rastinjak i Kristof,
momak iz pansiona. Na kraju se roman zavrava tako to se Rastinjak popeo na jedan breuljak,
pogledao Pariz i rekao: "E, sad je red na nas dvoje".Rastinjak je promenljiv lik; u puno sluajeva je
dvojaka linost. Pre nego to e doi u Pariz, zakleo se da e samo uiti i da e se poteno obogatiti.
Imao je u sebi morala, asti, dobrote i potenja. Doao je u Pariz dobroudan i neiskavren. Ali, osetivi
ar grada, potrebu za dokazivanjem, Rastinjak se potpuno promenio: osetio je da mu je neophodno
visoko drutveno mesto kako bi uspeo. Nijedan trag morala nije ostao u njemu, sve do trenutka kada se
sreo sa ia Goriom i kada je upoznao i onu lou stranu Pariza - siromatvo, i to kroz Gorioa. Tada je
shvatio da je dvojaka linost. Shvatio je da je eleo slavu i bogatstvo zanemarivi studije, a otkrio sebe
kada je upoznao Gorioa, jer mu je Gorio prosvetleo lice. Njegova dobrota i potenje vratili su na
Rastinjakovo lice saoseajnost. Jedini je pomagao Goriou u tom pansionu, jedini ga je obilazio. Shvatio
je da nije sve sjaj i zlato. Rastinjak je, opet, ambiciozan. On eli da pokae da on nije tek tako, niko i
nita. On eli da dokae da moe da osvoji Pariz. Poslednja reenica na kraju romana koju izgovara "E
sad je red na nas dvoje" pokazuje da on tek tad, nakon to je mnogo tota iskusio, kree u akciju. Tek
tada se on potpuno budi. Tek sada shvata da mora da se obrauna sa Parizom. Tu je ponovo
dominantan drutveni poloaj. G-dja de Bozean postaje njegova zatitnica, uvodi ga uvisoko drutvo, i
upoznaje ga sa pravilima istog;Emotivno slomljena i skrhana, opominje ga da je svet gadan. Brzo je
doao u vezu sa daljom rodjakom vikontesom de Bozean i njena kua mu je postala prva stepenica za
ulazak u visoko drutvo. injenica da je rodjak vikontese de Bozean, koja je po svom imenu i po svom
bogatstvu, jedna od najveih plemkinja, otvarala mu je vrata aristokratskih kua i obezbedjivala
pozivnice za balove. Ve na prvim koracima u to drutvo Rastinjak mlad, neiskusan i ista srca
doivljava ponienje: njegovo odelo, dolazak peice na bal ili neuglednim koijama, izazivaju
podrugljive poglede i osmehe slugu koji mu otvaraju vrata. Prvi ulasci u to drutvo otkrili su mu
neiskrenost, pritvornost, prevare, la.Mladom i neiskusnom Rastinjaku ele da pomognu svojim
savetima robija Votren i vikontesa Bozean. Votren je dobro upoznao svet i iskusio drutvene nepravde
pa nastoji da Rastinjaku otvori oi i ukae mu na neprijatne istine. Za Votrena je Pariz obina kaljuga
.Ezen ivi u pansionu g-dje Voker, i tu upoznaje nalije Pariza, siromane i nesrene ljude, i Votrena.
( rui mu iluzije i predstavu o potenom ncinu ivota, i daje mu jasnu i surovu sliku tipova ljudi u

Parizu)..VOTREN(Lai smrt) prestupnik; odvratnik od drutvenih zakona, Moralan je, u pogledu

mukog prijateljstva, jako ceni svoje prijatelje, Onima koji mu se ne suprotstave, mogu da oekuju
stalnu podrku od njega i punu pomo; a ponaa se kao sam avo prema svojim protivnicima. Rastinjak
e odbiti neasnu Votrenovu ponudu da se oeni bogatom naslednicom Viktorinom poto je ubijen njen
brat.