KOMEDIJA

Def. Jedna od dve osnovne dramske vrste koja sa komike distance obrauje reive sukobe drutvenog ili psiholokog porekla, a ne univerzalna i nereiva protivreja ljudske sudbine. J.P: Komedija je jedini knjievni anr koji ima AKTIVAN ODNOS PREMA LJUDSKOJ PRIRODI. Da bi proizvela smeh ona mora da ue u zainteresovanu poziciju. KOMINO Def. Sve ono u emu postoji nesklad izmeu stvarnih mogunosti jedne linosti i njenih pretenzija, elja, odluka. Primer: Komian je kukavica koji se pravi heroj, tvrdica koji lei na parama a stalno kuka kako e propasti od sirotinje, lani rodoljub ili filantrop, a u stvari sebinjak i mizantrop. KOMPOZICIONE RAZLIKE KOMEDIJE I TRAGEDIJE 1. Lica vei broj lica; likovi prirodniji, blii ivotu 2. Radnja sloenija i ivlja 3. Zaplet sadri nekoliko intriga1 4. Rasplet srean; mire se suprotnosti i pobeuje razumni princip u ivotu. ak i kada glavna linost pretrpi slom u svojim poduhvatima (na pr. Kir Janja) to se smatra srenim krajem jer su krah pretrpeli negativni principi u ivotu a pobedili pozitivni.

KOMEDIJA INTRIGE / ZABUNE / SITUACIJE Def. Vrsta komedije u kojoj zaplet ima prevagu nad ostalim kompozicijskim naelima. Zaplet se ostvaruje intrigom tj. spletkom ili lukavstvom jednog od junaka. Dejstvo intrige je izazivanje nesporazuma, iznenaenja, zabuna... i samim tim komike. Kategorija: Poto joj je prvenstvena svrha da razveseli i zabavi, ak i po cenu pristojnosti, svrstava se u kategoriju tzv. niske komedije. Opis: Neoekivane situacije u koje lica dospevaju usled okolnosti poznatih gledaocu, ali ne i junakovim suigraima (spletke, nesporazum, preruavanje, zabuna, rasejanost). Zato je najee isto to i komedija situacije.
Intriga 1.potajan, lukav postupak koji ima za cilj da stvori zabunu, razdor, da neto osujeti; spletka, smutnja 2.(knji) razvijanje radnje uz ukrtanje razliitih komponenti koje ine sie knj. dela, uz sukobljavanje tenji i interesa raznih linosti; zaplet.
1

Ovde postoji fabula. Likovi na sceni neto ne znaju, oni su u zabuni i zato rade glupe, tupe, smene stvari. Publika osea nadmo u odnosu na likove na sceni. U komediji situacije ne postoji autentian sukob. U renesansi omiljena u Engleskoj i paniji (ekspir Komedija zabuna). FARSA Def. Kratak komad kominog karaktera. Podvrsta komedije intrige u kojoj su likovi jako karikirani, a zaplet se gradi na nesporazumu. & U farsi se nita ne deava ona nema fabulu. Ona je PRIZOR koji treba da nasmeje, pripada KOMEDIJI SITUACIJE, INTRIGE. Prvobitna funkcija. Farse su prikazivane kao meuigre na predstavama misterija sa ciljem da promenom tona razonode publiku izmeu dva ozbiljna dela. Razvoj. Kasnije su farse igrane kao nezavisne celine zbog kratkoe najee po dve-tri na jednoj predstavi ili pre ili posle prikazivanja nekog komada ozbiljne sadrine. Komika. Sirova, puna grubih ala i lakrdijakih efekata. Molijer je svoju karijeru komediografa poeo pisanjem farsi da bi kasnije unosio mnoge elemente ovog anra u svoje komedije.

KOMEDIJA NARAVI (OBIAJA) Def. Vrsta komedije koja ismeva shvatanja, obiaje, navike tj. mane jedne drutvene grupe, epohe ili generacije. Ona se obruava na neku kolektivnu pojavu. Klasifikacija: Namera joj je da ispravi socijalne apsurdnosti (Molijer) te je zato via komedija. Stvara atmosferu podsmeha koja vrlo esto ima otricu socijalne satire. Zato se naziva i drutvena komedija. Zaplet je esto nerealistian i zamren, vaniji no komina lica, koja su retko individualizovana. Komediografi pisci komedije naravi: Aristofan, Menandar, Plaut, Terencije. Utemeljiva nove komedije naravi Molijer.

KOMEDIJA KARAKTERA Def. Vrsta komedije u kojoj komini junak, izvesnim preuvelianim, najee negativnim osobinama (krtost, hvalisavost, nadriuenost) ima prevagu nad drugim naelima dramske kompozicije. // Komedija karaktera ismeva poroke pojedinca koji su dostigli stepen strasti. Klasifikacija: Ova komedija ne eli samo da zasmeje, ve i da poui i retko pribegava vulgarnostima, pa se zato svrstava u tzv. visoku komediju.

Opis: Ona podrazumeva neto univerzalnije od komedije naravi. Komedija karaktera nije vezana za neke konkretne drutvene okolnosti ve se bavi problematikom individue po sebi. (Prave komedije karaktera kod Molijera su Don uan i Mizantrop.) Doivljava obnovu u commedia dellarte i kod renesansnih pisaca ekspir Ukroena goropad.

Molijer
(1622 1673.)

Istorijski kontekst
Period obnove i izgradnje nakon graanskog rata. U 17. veku Francuska je jaa i od panije i od Engleske. Luj XIV i njegova apsolutistika vlast bili su prihvaeni on je ak oboavan od naroda. Ovo je posledica stranog graanskog rata. Plemstvo je privukao stavivi dvor u centar dogaanja. Umetnicima je davao kraljevske penzije. Luj XIV je pokazivao vie interesovanja za pozorite od bilo kog drugog vladara. Drama nikad nije bila u povoljnijem poloaju osim moda u staroj Grkoj gde je jo bila deo kulta. Molijera je kralj i voleo i cenio. Komedije, baleti2 i farse su bili najzastupljeniji po kraljevoj elji, naravno. Pozorite vie nije stvar elite komadi su se prikazivali i po kuama. Tartifa je, iako je bio zabranjen za izvoenje, Molijer lino itao po kuama. Crkva je, pak, i dalje protiv pozorita i drame. Tartif se nije igrao pet godina, a Don uan je, posle nekog vremena, nestao sa scene, sasvim sigurno pod uticajem crkve kralj ga je zabranio, ali zbog veoma religiozne kraljice majke. Glumci su mogli dobiti pomazanje od crkve samo ako se odreknu svog poziva. Nekolicina je regulatora tadanje pesnike umetnosti: Boalo, Dobinjak... Boaloov spis nije, meutim, mogao uticati na trojicu najveih
Molijer je morao da prekine pisanje Tartifa da bi za velike sveanosti koje je kralj spremao za maj 1664. u Versaju, na brzu ruku napisao Princezu od Elide, galantnu komediju sa muzikom i baletom.
2

Kornej, Molijer, Rasin jer su do tada sva njihova dela ve napisana (osim Rasinove Fedre). Dobinjak je objavio Pozorinu praksu stroga pravila koja su se morala potovati. Utoliko je vea spretnost, vetina tadanjih pisaca. Dobinjak: - istie razum kao vrhovno merilo kao uostalom i Boalo. - insistira na jedinstvu radnje kae da ne treba da postoje drugi tokovi... - mesto dogaanja treba da bude enterijer, a ako je eksterijer onda treba da bude manji da se ljudi mogu videti i uti. Mesto radnje ne sme se menjati jedinstvo mesta. - trajanje radnje bi trebalo da se poklopi sa trajanjem predstave ako to pisac ne moe da postigne radnja ne sme da traje vie od 12 sati. - treba da bude 5 inova ovo je Horacijeva ideja. - itd.

Biografija
an Batist Poklen je bio sin zanatlije, tapatera pravi bogata buruj. 3 Kad je imao 10 godina umrla mu je majka. Otac mu je bio tvrdica negativna tradicija; ovo se u modernim studijama demantuje. kolovan je na koledu Klermon. Nije tana tradicija da mu je kolski drug bio Sirano de Bererak niti da je studirao teologiju. U svojoj dvedesetoj godini sa porodicom Bear osniva Slavno pozorite, koje je posle nepune dve godine propalo 4, pa se sa Bearima pridruuje jednoj putujuoj trupi, uzima glumako ime Molijer, i poinje da pie a u veini svojih komada igra glavne uloge (apsolutno vrhunski domet glume tog vremena; igrao je, na primer, Orgona u Tartifu.). ef ove grupe postaje 1650. i ona postaje najbolje provincijsko pozorite. 1658. otvaraju pozorite u Parizu, pod pokroviteljstvom kraljevog brata. Zauzeli su dobru salu, ali su je delili sa Italijanima koji su igrali komediju del arte. Molijer ima neke elemente ove komediju u svojim dramama. 1662., u 40oj godini, oenio se Armandom Bear, znatno mlaom sestrom Madlene Bear (Molijerove saradnice i prijateljice). Ona ubrzo postaje prvakinja trupe proslavila se Selimenom u Mizantropu. Nema
Molijerov otac je bio trgovac tapetama, a potom je stupio u kraljevu slubu u svojstvu kraljevog tapetara / dvorskog dekoratera. Poasno zvanje tapetara kraljevske kue je rano preneo na najstarijeg sina, ali an-Batist nije imao naklonosti za trgovinu... 4 1645. se naao u zatvoru zbog duga (koji je napravio za potrebe iznajmljivanja dvorane i reije) i odatle ga je izvadio otac.
3

dokaza da mu je bila neverna ovo je opet negativna tradicija proizala iz biografskog tumaenja literature. Izmeu 1664. i 1666. Molijer pie svoje najbolje drame: Tartifa, Don uana i Mizantropa. (Ipak, izmeu ovih drama postoje znatne razlike: u Tartifu je prisutan realistian ton, u Don uanu fantastika; Tartif i Mizantrop su u stihu, a Don uan u prozi.) Poetkom 60tih godina kralj ih uzima pod svoje, a 1667. zvanino postaju kraljeva trupa. Molijer je ve 67. godine bio ozbiljno bolestan patio je od tuberkuloze. Umro je tako to mu je pozlilo na sceni (etvrto izvoenje Uobraenog bolesnika) tri sata kasnije. Crkva nije dozvolila da se sahrani danju i na groblju. Kralj je uinio poslednju uslugu Molijeru pitao je kardinala do koje je dubine zemlja crkvena, a onda je rekao da se Molijer sahrani dublje. Tako je ovaj ipak sahranjen na groblju i to nou. Sa Armandom je imao troje dece. Ona se udala etiri godine posle Molijerove smrti. Prvo izdanje Molijerovih drama priredio je La Gran mladi i lepi glumac Molijerove trupe koji je pisca oboavao i jo za Molijerovog ivota beleio Molijerove opaske. (Ove beleke su sauvane i gotovo svi biografski podaci su iz njih.)

Komedija 17. veka

Vitanovi: Komedija 16. i 17. veka je pod velikim uticajem tradicije: - antike - italijanske - panske. Otkako su sredinom 16. veka humanistiki obrazovani francuski komediografi prezrivo odbacili i potisli u provinciju sirovo veselu narodnu farsu da bi svoju inspiraciju potraili kod Grka i Latina, i osobito otkako je trijumf italijanske commedia dell'arte5 bio potpun, sa scene vie nisu silazili hvalisavci, tvrdice, runi i pohotljivi starci, lukave i dovitljive sluge itd. Molijer takoe trpi ogroman uticaj antike, italijanske i panske komedije. U skladu sa klasinim shvatanjem originalnosti, on je, kao to je
Commedia dell' arte javlja se u Italiji; ne postoji tekst ve samo okvirna pria, glumci su slobodni da improvizuju; tipski likovi (Pulinela prevrtljivac, spletkar; Dotore ueni cepidlaka, Pantalone priglupi otac; Arlekino lukavi sluga (spletkar) ili zabavlja je najduhovitiji i najlukaviji, izvodi ale).
5

i sam govorio, uzimao ono to mu je moglo koristiti tamo gde ga je mogao nai.6 Molijerova originalnost. I mahnito vesela commedia dell' arte i romaneskna barokna komedija, ograniavale su se preteno na komiku zapleta i situacija, a linosti su obino imale vrlo malo individualnosti te su ostavljale utisak smenih ili grotesknih marioneta. Molijer nije odbacio ni komiku zapleta, ni komiku situacije, pa ak ponekad ni romaneskne neoekivanosti u radnji i raspletu, ali on daje novu sliku ljudskih naravi. On slika ive ljude kojima vladaju strasti uprkos izvesnim dominantnim crtama dovedenim do kominog apsurda, uvek je ljudska priroda data kao sloena... Tartif nije samo inkarnacija hipokrizije, ve je i razvratnik, i ba ta oblapornost njegove prirode doprinosi dobrim delom njegovoj propasti. Don uan je sinonim amoralnog zavodnika ena, ali ovaj pokvareni razvratnik nije lien neke cinine gordosti slobodoumnog oveka i aristokratski otmenog arma.

Klasicizam
J. Pilipovi: - otac kao najvanija simbolika figura - tema: represivni poredak. Molijer moe da problematizuje ovaj poredak na nain koji je transparentniji, laki za tumaenje (u odnosu na tragediografe) Vitanovi: Jedan od vanih sukoba renesansne i klasine komedije je sukob roditelja i dece, glave porodice i ostalih ukuana. Pobuna protiv oca, prema arlu Moronu, u tragedijama predstavlja tragian in (jer otac oliava neprikosnoveni poredak vrednosti), a u komedijama je pobuna protiv oca mogua, legitimna i budi simpatiju (zato to je u komedijama otac esto slaba, bedna linost, koja samo agresijom i golom tiranijom pokuava da nametne svoju volju).7 Ovo gledaoca oslobaa od potisnutog, podsvesnog straha od napodnoljivih autoriteta svih vrsta. To je veselje koje se raa iz imaginarnog trijumfa slabih nad monima.

Molijer je zapoeo svoj knjievni rad pisanjem farsi po ugledu na narodnu srednjovekovnu farsu, a zatim i komedija zapleta po ugledu na italijanske komedije. 7 Ova shema ini osnovu radnje u Tartifu i Tvrdici, Uobraenom bolesniku itd. Deca, pomognuta slugama, brane se i spasavaju od zlovolje oca, bezumno opsednutog nekom strau ili idejom.
6

Odlike Molijerovih drama:

1. priroda za Molijera dominantna. (& Vitanovi: Kult prirodnosti za Molijera podrazumeva odsustvo izvetaenosti, otuenosti od sopstvenog drutvenog i ljudskog bia.)8 Osnovna intencija Molijerova je da na neki nain izvrgne ruglu pokuaj obezvreivanja izvorne ljudske prirode. (Molijer je daleko od toga da kanjava ljudske poroke on nastoji da kanjava pokuavanja da se suzbije ljudska priroda.) 2. zlatna sredina ovaj pojam priziva aristotelijansku etiku, ali Molijer je bio obrazovan i verovatno se povezao ovim pojmom sa Lukrecijem.9 ((Epikurejska zlatna sredina ivot bez strasti... )) Kod Molijera svet treba da postane apologija tela. 10 3. osnovna tema obraun sa nizom apstraktnih tema. Tri grupe apstrakcija: apstrakcija jezika (?) primarno se manifestuje kroz kritiku precioznosti (Uene ene); u pojmu braka apstrakcija nauke i vetine Primarno se manifestuje u pojmu medicine. Ovde je medicina vana kao pokretaka vetina koja dominira telom, vetina koja nije naivna. apstrakcija morala ili zakona ovde spadaju tzv. velike komedije: Mizantrop, Tartif, Don uan 4. ? & Povjest: Molijer ostaje u granicama etike mere (l'ethique de la mesure). Svet, spoljnji i unutranji, s njegovim datostima, nije mogue ni potpuno odbaciti, ni potpuno prihvatiti, tako da prevladava neprestana tenja za ravnoteom, odnosno prelazom iz neautentine egzistencije u autentinu, a to je, naravno, neto potpuno razliito od etike graanske zlatne sredine. Na to nas upozorava Molijer svojom galerijom neautentinih likova: lanih lekara, lanih uenjaka, lanih bolesnika, lanih vernika, lanih puritanaca s njihovim maskama koje suprotstavlja autentinosti, jednostavnosti, spontanosti u granicama prirode. Za Molijera je odnos izmeu prave prirode pojedinca i uloge koju igra postao bitni problem ovekove linosti. Dakle, od ekstremnih
Povjest: Molijer trai pravo na zemaljski ivot, na spontanost i prirodnost. Kategorija telesnosti kao medij ljudske egzistencije se ne preutkuje. Samim tim Molijer se suprotstavlja svim ekstremnim apsolutizacijama kojima je strana spontanost i prirodnost. Molijer odbacuje herojsku sublimaciju i polazi od onoga to je u oveku prirodno. On, dakle, polazi od ovekove povezanosti sa svetom prirode, i njegove animalnosti... 9 Smatra se da je Molijer preveo Lukrecijev spev O prirodi stvari. 10 Film Kralj plee u njemu je Molijer sporedan lik, ali se film bavi problemima tela koji su jako vani za Molijera.
8

manifestacija, apsolutizovanja ili negiranja ovekove veliine (Kornej, Rasin) doli smo kod Molijera do morala koji ne prihvata ideju o ovekovoj veliini, ali ga ne liava ni nade. Taj moral ne negira ni ovekovu egzistencijalnu animalnost ni potencijalnu spiritualnost. To je moral u kojem da i ne koegzistiraju na oba plana, moral koji ne trai od oveka da vodi borbu protiv sebe, nego nad sobom. Smeh dobija drutveni smisao razgoliavanja, naglaavanja neke manjkavosti, a istovremeno tei da taj nedostatak potisne, dokine, uspostavi ravnoteu. *** Za razumevanje Molijera je vaan Pjer Gasendi suta suprotnost Dekartu. Napisao je Oglede protiv Aristotela.11 Kult Aristotela je opte mesto 17. veka a Gasendi je pripadnik pravca koji se zove neopironijanstvo zasniva se na Piru, predstavniku antikog skepticizma.
Kao prvi skeptik se pominje Piron iz Elide, koji je iveo na prelasku iz IV u III vek, te bio savremenik Epikura i Zenona stoika. On je uio da je privid gospodar svih stvari. (Zbog ovoga ga ismeva Diogen Laertije kae da su Pirona morali zadravati da ne ide preko provalije, poto njegova metoda porie da provalija postoji. Diogen Laertije, a kasnije Hjum slede tradiciju po kojoj pironizam podrazumeva odbijanje da se prihvati svedoanstvo ula. Druga, verovatnija, tradicija koju na primer prihvata Montenj, povezuje Pirona sa glavnim tokom antikog skepticizma, u oslanjanju na moral i obiaje drutva, i na izbegavanje svih spekulacija koje nisu nune). Kako je privid gospodar svih stvari, nita nije i ne moe biti razumljivo. Zato, ukoliko se eli stei duevni mir, nita se ne sme definisati. (EPOH uzdravanje od donoenja (bilo kakvog) suda. Ovo je skepticima cilj. Epoh e nam omoguiti ataraksiju unutranji mir, nepomuenost, nezainteresovanost spram sveta, a na taj nain postajemo stvarno sreni. Ne treba donositi nikakve sudove: ni vrednosne, ni saznajne... Postavlja se pitanje: Kako onda iveti? Skeptici odgovaraju: prihvatiti konformizam. Treba se ponaati u skladu sa zahtevima koje nam drutvo namee. Konformizam ne mora nuno da ima negativnu konotaciju. Jedino stalna sumnja, tj. uzdravanje od konanih sudova moe olakati ljudski ivot i ublaiti bol koji dolazi sa naim grekama.) Slino nekom budistikom sveteniku koga je moda upoznao kao pratilac Aleksandra Makedonskog na njegovom pohodu na istok, Piron je naukovao da kada ne sudimo, onda i ne greimo.

Kod Gasendija ovaj skepticizam oivljava kao spoj skepticizma i epikurejstva. Na Molijera je Gasendi uticao svojim postulatima:
Objavljivanje filozofskog dela kojim se Gasendi suprotstavlja uenju Aristotela, neobino je hrabar gest on indirektno podrazumeva suprotstavljanje sholastikom uenju crkve. Ovo delo je proeto skepticizmom na tragu Montenja.
11

1. sistemsko miljenje je lano, ono uvek vodi zabludi. Ovaj stav potie iz ubeenja da su ula osnovni izvor saznanja. (To je stav koji stoji nasuprot Dekartovoj postavci o uroenim idejama.) Lok koji kae: Nita ne postoji u razumu ega nije bilo u ulima, mnogo duguje Gasendiju. & Istina se utvruje proveravanjem njene pretpostavke u praksi. 2. ovek je nesvodljiv na jedan atribut. Kod oveka je uvek prisutan sukob suprotnosti, unutranje antinominosti. U oveku su prisutna najmanje dva suprotna lana. (Ukoliko se ovek moe svesti na neto, to je bar par suprotnosti.) & Gasendi kae da je nemogue doneti nekakav vrst teorijski stav o oveku zato to je ovek suvie komplikovan. Molijer je usvojio senzualistike principe Gasendijeve etike tvrenje da ovek moe biti srean samo ako sledi prirodu. & Gasendi je protiv strogog odvajanja materije od duha. Za njega postoje mnogobrojne i nerazluive spone kojima se duh i telo proimaju.12

MOLIJEROVA POETIKA Data u nesistematskom obliku u Kritici kole za ene i u Predgovoru Tartifu. 13 Molijer odbija Aristotelovu logiku i pravila.14 1. Ideja o relativnosti estetskog suda Molijer ustanovljava kategoriju utiska. (Jedni ocenjuju na osnovu pravila, a drugi se preputaju utisku, bez slepih predubeenja.) Ukoliko smo u sistemu koji priznaje celovitost oveka onda utisak ima vrednost. Iz toga proistie da je slaganje svih neto to moe da bude samo po sebi dovoljno. & Kategorija zdravog razuma se raslojava na: 1.pravila; 2.utisak. Zdrav razum je opovrgnut idejom utiska. (?) ((Ili zdrav razum potvruje ideju utiska?)) 2. Apologija ula pravilo svideti se. Molijer ironino kae da se divi misaonim sistemima koji objanjavaju ono to se nekom svidi. ( ako se komadi pisani po pravilima ne sviaju, a oni koji se sviaju nisu po pravilima, ispada,

Uporedi Dona! Oni su savremenici! O Molijerovim teorijskim stavovima videti u Hristievoj hrestomatiji Teorija drame. 14 To su pravila kojima ljudi zbunjuju neuke, rekao bi ovek da su ta pravila umetnosti neto najtajanstvenije na svetu; to je, meutim samo nekoliko jednostavnih primedbi zdravog razuma o onome to bi oveku moglo uskratiti zadovoljstvo koje nalazi u takvim pesnikim tvorevinama. Povoenje za ovim pravilima je isto kao kad bi ovek koji je jeo neki izvrstan umak hteo da ispita da li je on dobar na osnovu recepata iz Francuskog kuvara.
12 13

neizbeno, da su pravila ravo sastavljena. Zato se treba prepustiti utisku) 3. Komedija je prikazivanje ljudskih slabosti i to uglavnom savremenika. Smene slike koje se prikazuju u pozoritu su javna ogledala. 4. Podsmevanje ima vaspitnu funkciju: Nita bolje ne popravlja veinu ljudi od slikanja njihovih greaka. ovek pristaje da bude zao, ali nee da bude smean. & ...ako se zgraavate na pokudu neke mane, to znai da javno optuujete sebe da je imate. 5. Molijer je protiv hijerarhizacije rodova. Tragedija prikazuje heroje, a komedija ljude. Tee je prikazati likove u komediji nego u tragediji zato to su likovi u tragediji proizvoljni portreti15, a ljudi (likovi komedije) moraju da budu tako oslikani da se savremenici u njima prepoznaju to su portreti koji moraju da lie!

MOLIJEROV POSTUPAK Vitanovi: Radi postizanja komikog efekta Molijer se slui: 1. preuveliavanjem umnoavanjem i nagomilavanjem istih ili disparatnih elemenata. 16 2. ((uproavanjem linosti i ideja)) svoenje likova na neku karakternu osobinu dovedenu do krajnosti likovi postaju krajnje ogranieni zastupnici nekoliko uproeno shvaenih ideja, koje svima naturaju... Time ukidaju vanost principa za koje se zalau. 3. kontrastriranjem likova sudari linosti suprotnog karaktera 4. paralelizmima / kontrastiranjem govora Molijer metod kontrasta primenjuje i na planu govora, sluei se posebnom vrstom paralelizama, u teoriji nazvanom molijerovska repeticija. Tim postupkom dve linosti suprotnog karaktera, u paralelnim govornim tokovima, iskazuju naizmenino srodne misli i oseanja u dva dijametralno razliita registra. Obino se reenice i itavi pasusi prevode sa patetinog i uzvienog na prozaini i vulgarni stil. To smenjivanje lica i njegovog izvrnutog nalija stvara utisak mehanikog kretanja. Ova vrsta paralelizama obino se javlja u odnosima gospodara i sluge, pogotovo ako sluga, odnosno slukinja, nije od onih dovitljivih i otroumnih kao Dorina u Tartifu. Divne primere sukobljavanja i ukrtanja dva suprotna i meusobno
Oni se epure priajui o dubokim oseanjima i stihovima prkose sudbini, optuuju udes i govore uvrede bogovima... 16 Ovime se poveava opti utisak otuenosti.
15

10

iskljuiva nivoa Molijer je dao u Don uanu u odnosu plemia i njegovog sluge.

DRAME
KOLA ZA ENE Tema ove drame je mo tj. kontrola, elja za moi. Problem koji se na poetku postavlja je: Kako napraviti idealnu suprugu? Glavni junak eli da stvori enu koja ga nee prevariti. On je neko ko ima mo, ona je ni malo nema. On je, istovremeno, u poziciji staratelja on ju je odgajio. (Hijerarhizovana ljubav je dovedena do apsurda: ona je siroe, a on njen staratelj) Ovo je sutinski incestuozno on je simboliki otac i simboliki mu. Molijer izjednaava dve represivne figure figuru oca i figuru mua. Re je samo o igri moi, ne o ljubavi On je odgaja da bude savrena ena a to znai: neobrazovana, neuka (ne poznaje drutvene odnose), neupadljiva i nedopadljiva (treba da se svidi samo svom muu; ne sme da se doteruje, minka) i ne treba da se drui. Ona takoe ne sme da dolazi u kontakt sa priborom za pisanje treba da bude liena svake duhovne vrednosti! 17 Kad ne bi bilo autentinog pozorinog razreenja (deus ex machina) ovo bi bila prava tragedija. (Molijerove drame su bliske tragedijama jer u njima postoji autentini sukob, a to je borba individua ) Osnovna intencija Molijera je to da na neki nain izvrgne ruglu pokuaj obezvreivanja izvorne ljudske prirode. Molijer je daleko od toga da kanjava ljudske poroke on nastoji da kanjava pokuavanja da se suzbije ljudska priroda. SMENE PRECIOZE Precioznost pokret u 17. veku pokret fine, istanane, panevropske (?) enske knjievnosti. To su dugaki romani, preteranog, visokoparnog stila; odlikuju ih nizovi metafora i bestelesni, poboni erotizam. To su romani koji se izmetaju iz vremena i prostora, tee idealnosti. Precioznost ignorie telesni aspekt ljubavi i drutvenu ulogu ljubavi i ene Glavni lik ima erku koji eli da uda Precioze ive u romanima beanje u sopstveni svet je njihova tenja. Njihova tragika je u tome to ne uspevaju da pobegnu one jesu stvorile jedan svet, ali ga ne razumeju Molijer napada preciozni odnos prema ljubavi. Ljubav ovde ne postoji jer joj nedostaje kljuni telesni momenat odlikuje je nenost liena telesnosti. Ona je protivna ivotu.
Ideja stvaranja ene Pigmalion. Ovde je ideja da se iz neega neivog stvori neto ivo. U koli za ene se ivo bie zatvara u svet koji je neka vrsta smrti.
17

11

MIZANTROP Mizantrop znai ovek koji mrzi. (Erazmo kae za Timona Atinjanina koji je doao u skuptinu samo jednom, da bi rekao: Znate onu smokvu o koju se svaki dan veate? E, pa sutra u je posei, pa ko hoe da se vea moe jo veeras. Timon Atinjanin je prvi poznati mizantrop18 i cinik pored Diogena. Zato se anegdote vezane za njih dvojicu esto meaju.) Filantrop. ovek sam i nita ljudsko nije mi strano. Ova reenica je iz Terencijeve komedije Samomuitelj. Podrazumeva se filantropski kontekst iz koga ova reenica izrasta. Filantropija je osnovni kontekst ove reenice. Cela drama se kree od mizantropije do filantropije; od univerzalnosti do partikularnosti. Drama je DIJANOETIKA19 ispituje fenomen ljubavi prema oveanstvu i fenomen ideala: Kako ideal moe funkcionisati u drutvu? Ova drama problematizuje i jezik, odnos prema jeziku. Prisutan je momenat cinizma. Ova drama je u tradiciji PALIJATE20 zato likovi imaju grka imena. Alsest i Selimena: Selimena mlada ostala udovica; zato je slobodna time je izbegla tutorstvo oca, brata ili mua. Alsest je mizantrop ali i filantrop, a i Selimena, mada je ona njegovo nalije oni su obrnuti po tome ta kod ljudi mrze, a ta vole: Selimena mrzi one koji su poroni, a Alsest mrzi sve ostale jer ih trpe porone. Selimena kao koketa. Alsest i Selimena su slini slau se po toj svojoj inteligenciji, moi opaanja. Oni se slau po svom opaanju oveanstva. Ona je superiorna jer uvia, od samog poetka zna, kakvi su ljudi, ali sa njima ipak kontaktira. Ona je klasini sluaj KOKETE. Lik kokete ima dugu tradiciju. Selimena nije samo ljubazna prema ljudima, ona mukarce zavodi. Ona je u zamci IGRE MOI. Ona osea neprekidni prezir to je druga strana njene moi Alsestov sistem vrednosti. On kae da su svi ljudi koji su laskavci ogreili protiv univerzuma. U celom svetu drame neko ne opovrgava njegov sistem vrednosti. Taj univerzalni sistem vrednosti ostaje tokom drame. & Alsest identifikuje sebe i univerzum. On kae da ono to
Priu o Timonu Atinjaninu (u ivotopisu Marka Antonija) kazuje Plutarh, odakle se, za Timona Atinjanina, nadahnuo ekspir. Lik gunavog namora koji izbegava ljude javlja se i u novoatikoj komediji. 19 Dijanoetian 1.(fil) rukovoen razumom, razuman; dijanoetike vrline kod Aristotela one vrline u kojima dolazi do izraaja razum, znanje, mudrost, za razliku od etikih vrlina kod kojih se razum pojavljuje kao gospodar elja i strasti. 20 Palijata lat. pallijatus odeven u grki ogrta vrsta rimske komedije koja je cvetala od kraja 3. do kraja 2. veka stare ere. Nastala je kao prevod-prerada dela nove atike komedije, iz koje je, sa tematikom, preuzela i obiaje, mesto radnje (helenistiki grad), imena, odeu. Glavni predstavnici su Plaut i Terencije.
18

12

rade laljivci i podlaci da je to protiv univerzuma kao da je njegov etiki sistem univerzalni kriterijum vrednosti. Ovo je trik svakog totalitarizma neto to je nekad bilo lino poinje da se univerzalizuje. & Na drugi pogled Alsest duboko voli oveanstvo. On ima ideala i stalno se razoarava to ga ne vidi u ljudima, stalno se razoarava u svoju viziju oveanstva. Ovde se javlja problem nametanja sopstvene vizije svetu. Alsest je privlaan svim enama u komediji. Zato ene vole TOTALITARNE UMOVE? La Brije u Karakterima opisuje mizantropa kao cinika koji se dri podalje od sveta i uvek ostaje u stavu nezainteresovane mrnje kao ena kada doe u posetu drugoj eni na pr. susret Alsinoje i Selimene. Zavretak. Selimena na kraju doivljava drutvenu smrt, ali ona to moe da podnese. Odbija da ide sa Alsestom Njoj Alsest predlae neku vrstu idealne zatvorenosti (pustinja u koju Alsest na kraju ide je za pravo zamak u provinciji koji ima sve, ali nije u Parizu), ali ona hoe slobodu On njoj predlae ideal precioznosti ljubav beskrajna, zatvorenost u dvoje. Ovo ipak podrazumeva stranu klaustrofobinost, straan strah U ovoj drami je prisutno oivljavanje antikog skepticizma. Molijer neposredno preuzima itav deo iz Lukrecija kada govori da je oveku koji voli neku enu ona, kakva god da je, lepa. To implicira da je nemogue doneti nekakav sud ako je emocionalnost angaovana. Molijera interesuje da li se moe doneti sud o ljudskoj prirodi i sa kojeg stanovita i da li on moe da ima ire znaenje. Odgovor drame je da je to nemogue. (Drama govori da se taj sud ne moe doneti zbog emocionalnosti.) & Gasendi kae da je nemogue doneti nekakav vrst teorijski stav o oveku zato to je ovek suvie komplikovan. Kad Elijanda govori o tome da je oveku koji je zaljubljen ta ena, ma kakva da je, lepa to implicira da je nemogue doneti sud ukoliko je emocija angaovana. Vrednost i vrlina izgubili su supstancijalnost.21 Vrlina je postala model prilagoavanja drutvu. Poenta je biti u skladu sa normama drutva. Drutvo je postalo centar i treba biti u skladu sa drutvom, a to je ono to Alsest izriito nee on nee da se prilagodi hipokriziji, koja je u stvari prilagoavanje drutvu. Ako ovek jednom ue u drutvo, on ne moe izai to je tragedija savremenog drutva.

Supstancijalnost 1.bitnost, vanost, sutastvenost 2.stvarnost, realnost 3.vrednost 4.samostalnost 5.snaga, hranjivost
21

13

Alsestov problem je problem jezika jezik je postao loe orue misli; tako je postao sredstvo drutvenog prilagoavanja. Problem je u tome to jezik uopte ne tei da iskae neku supstancijalnost. Preterana primitivnost jezika tei da zameni jezik mislima (?). Svi gresi su, u stvari, gresi jezika: Ljudi stalno misle jedno, a govore drugo. Jezik odstupa od onoga to ljudi stvarno misle. (Kritika soneta sonet je vrlo jasan, ali kod kojim je to reeno je beskrajno komplikovan i to Alsest mrzi.) U ovoj drami nema sukoba i nema fabule u klasinom smislu. Ovo je u velikoj meri tragedija Samoljublje je dominantno. Prava ljubav ne postoji. Ljubav je samo funkcija samoljublja.

14