Posto ces procitati knigu, da ti ne pisem o likovima bas.. najbitnija je sama struktura romana, njegova forma, i ideja.

MenaKG: Struktura je slozena, moze se okarakterisati kao drustveni, kriminalisticki i ljubavni roman. Piscev kriticki odnos prema savremenim pojavama i likovima. Dat je presek razlicitih drustvenih slojeva tog doba. MenaKG: Kad vec pominjem doba, u romanu je radnja data precizno, pocetak 19.veka, tacnije period 1819.1820. vreme burbonske restauracije (mozes pogledati na netu nesto o tome: povratak Burbona, oslabljeno plemstvo koje nema neki veliki uticaj u drustvu, ali je titula jos uvek na ceni i sl.). MenaKG: Balzak, izriciti realista, dao je jednu istinitu pricu, pricu zivota toga doba. Elementi su iz stvarnosti, sto je naravno, i odlika samog realizma. U romanu imas 3 teme: 1) ocinska ljubav prema kcerima, 2) sudbina siromasnog studenta prava (Ezen de Rastinjak) kome je osnovni cilj uspeti u zivotu, pre svega u drustvu. On napusta svoje mladalacke ideale, i 3) slika robijasa Votrina, u "podzemlju" poznatog kao Lazi-Smrt. Roman je prvo zamisljen kao propovetka, kasnije je prerastao u roman. Dat je prikaz pariskog drustva, pre bi se moglo reci da je kritika tadasneg vaspitanja. U romanu je, pre svega, data problematika odgoja, tj. vaspitanja. Lik Gorija: -grotaskna ljubav oca, -on ima ulogu svodnika izmedju jedne njegove cerke i Rastinjaka, -Gorio dajuci svoju ljubav bezuslovno i po svaku cenu (sopstveno ponizenje, nemarnost prema svom duhovnom stanju i sl.), ostao je bez njihove ljubavi, -vaspitanje se bazira na na materijalnom (prenosi se ideja povratka korenima, prirodi, koju je propagirao Zan Zak Ruso. Gorio je tuzna figura u rukama svojih kceri, koje ne obaziruci se na njegove psiho-fizicke patne i njegovo stradanje, uzimaju sve sto se moze uzeti. Gorio je na kraju svog nistavnog zivota sahranjen kao poslednji otpadnik, izmucen, ostavljen od najblizih. Sahranu su obezbedila dva studenta, cerke nisu "mogle" doci, nemajuci kad... Sto se tice Rastinjaka, mlad, neiskusan, zeljan upoznavanja same srzi pariske elite, pariskog "krem" drustva. U svojoj mladalackoj naivnosti, postaje instrument vestih i prevejavih ljudi, kojima on dodje kao "trofej" za njihove spletkaroske igre. Ne bi se moglo reci da je Rastinjag glavni lik, on je samo jedan pokretac radnje romana, ima ulogu "vodica" kroz pariski svet: pocev od najnizih drustvenih slojeva pa sve do onih najvisih. On se kao licnost neprestano razvija, upija u sebe sve momente, sve slike druistva. Kada sam vec pomenula "razvijanje", Cica Gorio pripada tipu "bildungs romana", gde likovi nisu karakterni od samog pocetka romana pa tako kroz ceo roman. Likovi su okarakterisani tako, sto se oni kroz ceo roman neprestano razvijaju. Naime, to razvijanje likova, njihovog dusevno-duhovnog stanja, jeste i karakteristicno za ovaj roman. Draga, ceo zivot je jedno veliko placanje, samo na razlicite nacine :) Evo smernica.. -prolaznost zivota i poniznost pred sudbinom, -raskalasni zivot tadasnje burzoazije, -zivot sluge kroz cica-Goriov lik-sluga sopstvenoj deci, -sopstvena propast, nemoc pred nemoralnim zivotom cerki (rasipanje, nebriga prema ocu, bludnicenje...), -propast jedne porodice (kako sejes-tako ces i znjeti), -pitanje krivice za moralnos cerki: da li je sam on krivac, da li su one krive, -sibolicki lik Gorija, simbolicna slika njegove sahrane, -antropolosko, socolosko, ontolosko pitanje, -pitanje zrtve, pitanje odnosa drustvo-pojedinac... Eto, pa se snadji... Zadovoljstvo je moje (wave)