Platonovo i Aristotelovo shvatanje umetnosti

Iako su Platon i Aristotel stajali u odnosu učitelj/učenik između njihovih filozofija postojale su velike
razlike.Tako i po pogledu na umetnost Platon i Aristotel će imati oprečne stavove. Ipak kao i u ostalim
delovima svojefilozofije Aristotel će često polaziti od Platonovih stavova.

Platon je imao negativan stav prema umetnosti a pre svega pesništvu, iako je i sam u mladosti imao
pesničke ambicije, pre susreta sa Sokratom.U kontekstu idealne država Platon kaže da bi pesnike trebalo
nagraditi a zatim proterati iz države, a razloge za to daje na 3 različita nivoa:

1.nivo je nivo ontološke kritikepoezije. Platonova teorija ideja nam govori da su stvari u realnomsvetu u
kome živimo samo senke ideja. Umetnost je samim time za Platona senka senke, pretstavlja
podražavanje ne samih ideja već njihovih senki i time je još dalje od suštine. Zatoumetnost ne pretstavlja
nikakvu vrednost i umetnik nije bitan.

2. nivo je etički nivo kritike. Po Platonu pesnici time što kazuju kvare omladinu. Platon je posebno kivan
na grčku mitologiju. On smatra da kroz mitove omladina dolazi do saznanja dasu vrline kao što su
pravičnost i umerenost dobra stvar ali da je put do njih mukotrpan. Stvara seslika da se neumerenošću i
nepravičnošću koje su na dohvat ruke lakše postiže sreća, da su teosobine one koje će nam brže i lakše
doneti prijatnosti. Ovo ima poguban uticaj na omladinu i bolje bi bilo da ovoga nema. Platon smatra da
bi država trebalo da se pozabavi ovim da bi trebaloda država striktno nadgleda rad pesnika i uvede
cenzuru.

3. nivo kritike se odnosi na opasnost koja od poezije preti državi jer umetnost uzburkava emocije. Platon
kaže da je uživanje problematično jer isušuje mozak. I ovde Platon uglavnom misli naomladinu i kaže da
poezija uzburkava afekte i da bi zbog toga država mogla imati problema jer neće moći da kontroliše
stanovništvo. Platon je čak video problem i u ljudskom smehu.

Aristotelova teorija umetnosti je takođe mimetička, i on smatra da je umetnost oponašanje, ali ga

vrednuje drugačije, u vezi sa svojom ontologijom.

Kako je za Aristotela suština stvari u pojavi, umetnost po njemu upravo tu suštinu oponaša, govori nam o
opštem.

Po Aristotelu je umetnost, pogotovo poezija,mnogo bliža filozofiji od na primer istorije jer govori o
opštim stvarima dok istorija govori o konkretnimdogađajima koji su mogli i da se ne dese.Aristotel daje i
definiciju tragedije:

Tragedija je podražavanje ozbiljne radnje licima koja deluju ane pripovedaju a u cilju izazivanja afekta
sažaljenja i straha da bi se oni pročistili.

Aristotel koristi termin katarza koji su već i pitagorejci upotrebljavali a koji znači pročišćenje i
medicinskog je porekla. Dakle,za razliku od Platona koji smatra da je to što umetnost izaziva afekte
negativna pojava, Aristotel smatra daafekti pročišćavaju