Jovan Dučić

 Bio je srpski pisac, pesnik i diplomata

 Pripadao je modernističkom pokretu u književnosti,
ali se u njegovom stvaralaštvu, od stavova do estetike i
književnih postupaka, mogu prepoznati romantičarske
crte
 Studirao je u Ženevi, diplomirao je pravo, proputovao
je ceo svet i bio je odličan poznavalac evropske kulture
i hrišćanskog nasleđa
 Zbirka putopisa pisanih u formi pisama
 Pisani su od 1900. do 1940. godine
 Prvi put su objavljeni 1930. u okviru petog toma
Dučićevih sabranih dela (u ovom izdanju ih je bilo 8)
 Godine 1940. Srpska književna zadruga izdaje
dopunjeno izdanje, sa još dva putopisa
 Zbirka sadrži deset putopisa koji su naslovljeni kao
pisma
 Pismo iz Švajcarske – Alpi, Drugo pismo iz Švajcarske
– Ženeva, Pismo iz Francuske – Pariz, Pismo sa
Jonskog mora – Krf, Pismo iz Italije – Rim, Pismo iz
Grčke – Delfi, Pismo iz Španije – Avila, Drugo pismo iz
Grčke – Atina, Pismo iz Palestine – Jerusalim, Pismo iz
Egipta – Kairo
 Poslednja dva pisma pripadaju izdanju iz 1940. godine
 U svom eseju o Pismima iz Norveške Isidore Sekulić,
Dučić je istakao:
,,Treba onamo otići duboko spreman da se sve
uoči, primi, razlikuje, poredi, oseti, zavoli ili
omrzne. Ne opisuju se gradovi nego vizije, ni
narodi nego rasni geniji, ni umetnička dela
nego umetničke mogućnosti, ni kultovi nego
njini uticaji, ni događaji nego viši motivi, ni
istorija naroda nego istorija duha i duše.’’
 Nema težeg roda od putopisa i on pre svega mora biti
autobiografija jednog srca i jedne pameti
 Nije isto kada pišemo o Norveškoj i kada pišemo o
Francuskoj, Italiji ili Španiji gde nijedna stvar ne stoji
bez veze sa dubokom istorijskom udubinom
 U razgovoru sa saradnikom budimpeštanske mesečne revije
Literatura:
,,Ja sam na primer odmah posle završetka svojih studija u Ženevi i
Parizu stupio u diplomatsku službu, i način života koji sam vodio
kao diplomata, vrlo je povoljno uticao na razvoj moga talenta.
Upoznavao sam redom metropole, mogao sam mnogo putovati,
predamnom se otvarahu sva vrata do kraljevskih dvorova, i ja sam
mogao doći do svega. Moj se obzor proširio, zadobio sam mnoga
iskustva, mnogo sam naučio, i došao sam u dodir sa ljudima
najrazličitije vrste. Jednom reči, pružila mi se svaka prilika za
skupljanje impresija. A to sam uvek i činio. I pisao sam ono što sam
posmatrao. Pisao sam o svakoj zemlji u kojoj sam se kretao. Ali to ne
behu putopisi; pokušavao sam uvek shvatiti duševni i duhovni život
zemlje, i zadržao se jednako na onom što je od večne vrednosti i
karakteristično po dotičan narod. Na tom polju ne beše samo
književnik, nego i diplomata, koji mora bezuslovno da poznaje
nacionalne karakteristike.’’
 Žanrovsko određenje: putopisni esej (bez
dokumentarnih i reporterskih elemenata)
 Gradovi i himere kao pandan Dučićevoj poeziji
 Lirski putopis
 Značenje reči himera: neman iz grčke mitologije, lav,
koza i zmaj
 Figurativno: varka, samoobmana, uobrazilja, sanjarija,
neizvodljiva misao
 Optičke iluzije usled prelamanja svetlosnih zraka
 Sve vreme se opisuju davna vremena, sadašnjost se
izostavlja, najviše ga zaokuplja helenski svet
 Tekstovi su sastavljeni od različite građe: istorija,
teologija, mitologija, književnost,
umetnost,etnografija, folklor itd.
 Dučićeve refleksije o istoriji, mitologiji, religiji itd.
 Avgust
 Pustoš u Alpima, pejzaž koji ograničava
• Sve je ogromno i sve hladno; i sve je ili veoma tamno ili veoma
svetlo. Ti kontrasti tište dušu i sputavaju misao.
• Čini mi se ovde da danas već ne želim ono što sam juče želeo
svom snagom.
• A ceo ovaj pokret visina koje izgube sve linije, pretvore se u
krupne ognjene mase, koje nosi vetar desno i levo. To su
svakodnevne epopeje svetlosti ovih Alpa koji ne zadivljuju nego
zaprepašćuju za ceo život. Rađanje sunca na Jungfrau, to je
najveći događaj u kosmosu, i nešto što čovekovu sudbinu na
zemlji učini najbednijim slučajem među svima stvarima.
• Različiti predstavnici evropskih naroda: Englezi, Nemci, Rusi,
Francuzi, Italijani
• Različiti umetnici
 Decembar
 Ima gradova koji imaju svoju dušu; to su oni gradovi
koji imaju svoju prošlost. U tome su gradovi slični
ljudima.
 Ostali gradovi imaju dušu koja je kaluđerica, ili
prosjakinja, ili bludnica. Ženeva nema dušu.
 Ruso i Volter
 U Parizu se brzo živi, ali u Ženevi se brzo ostari.
 Pariz, proleće
 Što razlikuje Pariz od svih drugih gradova na svetu, to je što u njemu
nikad nismo potpuno nesrećni, ni kada smo najsiromašniji.
 Pariz je najveća raskrsnica života. Čovek je do Pariza jedno, a od Pariza
je drugo.
 Samo u Parizu imamo osećanje da živimo u kulturnom centru svega
čovečanstva.
 Francuska je najslobodnija zemlja
 Francuska je kao najlepša žena na svetu
 Ja delim ljude na dve vrste: na one koji vole Francusku i one koji je ne
vole.
 Onaj koji mrzi Francusku, nije samo loš po intelektu i nekulturan
čovek, i prostak, nego je i loš po srcu, nepravedan i zločest nevaljalac.
 Pariz izgleda veći i važniji od Francuske.
 Rim je svetom vladao, a Pariz je svet iznova stvarao.
 Jesen
 Holanđanka
 Najlepši grad na svetu, to nije onaj čije su pijace i bulevari
najraskošniji, nego onaj grad na čijoj ulici ima najviše lepih žena.
 Još nečeg, međutim, da nagovesti da smo već u blaženom
homerskom predelu i prvi put na jednom mitskom ostrvu. Sve je
ovde legenda.
 I postignuto je savršenstvo homerske metafore pre nego što je i
postalo bilo grčko društvo! U Homera je odista sve njegovo, bez
predaka i bez poslednika.
 Sve je u umetnosti lakše stvoriti nego jedan jezik pesnikov.
Homer i Dante i Šekspir su zato ne samo pisci velikih dela nego i
najvećih jezika, a to je skoro božanska moć i misija među
ljudima.
 Oktobar
 Samo je još u Italiji moguće videti lepotu i tišinu,
nepodvajane i ujedinjene.
 Naš idejni život je vezan za grčke filozofe, naš moralni
smisao za jevrejske proroke, ali naša ideja o građanskoj
veličini za rimske karaktere. Zato ovde u Rimu niko nije
stranac. Svi su pili na tom izvoru, i svi smo prožeti ovom
svetlošću. Na svakom starom kamenu ovog grada ima nešto
napisano od dubine svih ljudskih kolena, i ovde je
zapečaćeno nešto od sopstvene sudbine sviju nas.
 Rim je grad slave i tuge.
 April
 Video sam mnogo predela na svetu gde su se rešavale velike
sudbine. Nijedno od tih bojišta nije jezivije od ove sunčane
ravnice, nedaleko od Helikona, i u samom podnožju
Parnasa.
 Antički karakteri
 Filip i Aleksandar
 Paganstvo
 Sofokle kaže: ,,Teba sa sedam kapija je jedino mesto gde
smrtni ljudi rađaju bogove.’’ Jedino ovaj pesnik atinski
ostavlja nam ovako retko mišljenje o Tebancima.
 Maj
 Osnovni utisak o mestu
 Istorija i istorijske ličnosti
 Svetiteljka Tereza de Ahumada
 Sveta Tereza je nesumnjivo bila jedna od najvećih figura španske
istorije. Bila je velika ma u kojem narodu i ma u kojem veku, kao
što se to kaže za Julija Cezara. Da je živela u Vavilonu, bila bi
Semiramida, u Egiptu Kleopatra, u Grčkoj Aspazija ili Lais, u
Srbiji Jelena Anžujska ili Milica, u Francuskoj Pomadura, u
Engleskoj Jelisaveta, u Rusiji Katarina II.
 Ima žena koje ne nose svoju čar u linijama lica, nego u izrazu
lica; ni u boji očiju, nego u pogledu; ni u crti usta, nego u
osmehu; ni u govoru, nego u muzici glasa; ni u formama tela
nego u pokretima tela. Tu lepotu koja se ne da sračunati ni
formulisati, imala je po celom izgledu ova svetiteljka.
 Septembar
 Govor o paganstvu, školama, filozofima
 Tri osnove antičkog duha: Ideja, Lepota i Tišina
 Atina je kolevka filozofije, arhitekture, skulpture
 Atinjani su sebe smatrali višim od ostalih naroda
 Nijedan narod, ni pre ni posle ovog, nije imao toliko genija da od svog boravka na svetu
napravi samo veličinu i lepotu.
 Euripid, sin jedne atinske piljarice, ali i veliki i božanstveni pesnik, tvrdi da njegovi
genijalni zemljaci imaju prirodno pravo da vladaju svima drugim narodima.
 Aristotel je bio zagovarač ropstva
 Akropolj
 Tišina pokaže u vazduhu pokoji zaostao stih Eshila odozdo iz starog teatra.
 Čovek na Akropolisu pati zajedno sa kamenjem
 Nema ovde nijedne stope tla kuda nije prošao jedan bog; ni kamena na kojem se nije
odmorio jedan mudrac; ni tačke vidika na kojoj se nisu zamislile oči kakvog pesnika; ni
puta kojim nije dotrčao kakav heroj da primi maslinov venac pobede; ni brežuljka sa
kojega nisu izgovorene najblistavije reči besednika...
 Sveti Sava
 Meša Selimović:
,,U izdanju Srpske književne zadruge, 1940,
nešto su izmenjeni jezik i stil, upotrebljena je
slika i misao. Najčešće kazivanje uspešnije,
bogatije, a ponekad kao da je opterećeno
rečima bez kojih se moglo. Izmenama je
knjiga uglavnom dobila.’’
 Iz poglavlja o Jerusalimu:
 Hristos je, dakle, heroj, a ne sladunjavi svetac i siromašak;
to je junak koji se bije na mestu, osvetnik koji preti smrću i
razorenjem. Ovo se jasno vidi iz svih evanđelja. ,,Nebo i
zemlja proći će, ali moje reči neće proći’’, kaže u jednom
momentu herojskog ponosa i ohole vere u svoje božansko
poreklo.
 Iz poglavlja o Kairu:
 Kairo današnji nije kao drugi gradovi, nego jedno slučajno
ljudsko naselje.
 Kairo, iako najveća prestonica u Africi, sasvim je sporedna
stvar u Egiptu.
 Nil istovremeno teče i u vazduhu kao muzika, dokle po
zemlji teče kao svetlost.
 Jovan Deretić: putopisi su pisani majstorski i najveći su domet srpske
proze
 Boško Novaković vidi Dučića na čelu bogate srpske putopisne proze
20. veka i ističe stilski sjaj, bogatu sadržajnost i oznake modernog
evropskog duha, širih estetskih koncepcija i značajnih umetničkih
kvaliteta
 Slavko Leovac je video Dučićeve putopise kao putopisne eseje o
nečemu što je sudbonosno značajno, što je duhovno uzorno i duševno
uzbudljivo... a što je suštinski različito od putopisnih uspomena i
putničkog dnevnika
 Jovan Delić je istakao u svojim studijama o Gradovima i himerama:
unapređujući putopis, Dučić ga je otvorio prema eseju, lirici i romanu.
Oni koji su ga oponirali, zapravo su ga sledili
 Meša Selimović je rekao da su znatno bogate istorijske reminescencije i
filozofska uopštavanja i da je puno duhovitih zapažanja
 Jovan Deretić, Istorija književnosti za treći razred
srednje škole
 Jovan Delić, O poeziji i poetici srpske moderne
 Meša Selimović, „Napomene“ u: Gradovi i Himere
 Jovan Dučić, „Moji Saputnici“ u: Sabrana dela Jovana
Dučića, knj. IV
 Slavko Leovac, „Putopisni eseji Jovana Dučića“ u: O
Jovanu Dučiću, Sabrana dela Jovana Dučića, knj. VI
 Novaković Boško, „Od putašestvija do modernog
putopisa“ u: Izbor srpskog putopisa