UNIVERZITET U NIŠU

FILOZOFSKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA FILOZOFIJU

ZAVRŠNI RAD

Student Vučković Jelena 272

Mentor doc. dr Biljana Radovanović

Naslov teme: Bekonovo učenje o metodi i znanju

Niš, jul, 2017.

Apstrakt:

Ovaj rad ima za cilj da analizira idejne doprinose Frensisa Bekona, jednog od
najznačajnijih engleskih filozofa XVI I XVII veka, razvoju novovekovne misli. Razmotrićemo kako
je njegova Velika obnova uticala na tok filozofije, koje dalekosežne posledice ima njegovo
učenje na napredak koji je ostvarila novovekovna naučna misao, kao i u kojoj meri je to, na
epohalnom planu, dovelo do promena u organizaciji života i formiranja nove slike sveta.

U uvodnom delu rada objasniću perspektivu i predstavu o svetu i čoveku u Srednjem

veku, i koje promene na duhovnom planu donosi Renesansa. Ranija slika sveta, tipična za
Srednji vek, u kojoj nadzemaljska sreća i spasenje čoveka dolaze kroz kroz religiju i čovekov
odnos prema Bogu, prestaje da bude dominantna. Čovek se sve više okreće ovozemaljskim
vrednostima, potrebama i ciljevima. U Srednjem veku priroda je bila skrajnuta a istraživanje
njenih zakona zapostavljeno, za razliku od Antike gde je ona gotovo imala božansko određenje i
status. Međutim, renesansni čovek želi sve više da spozna principe na kojima počiva priroda,
kao i da njene zakone i postulate podredi svojim vlastitim potrebama i ciljevima. Glavno
sredstvo ispunjenja tog zadataka je bilo naučno znanje. Dok se u Srednjem veku nije obraćala
pažnja na praktičnu primenu znanja, Renesansa je to promenila, i uz pomoć nauke čovek je
nastojao da upozna zakone prirode kao i da ih praktično iskoristi i upotrebi za ispunjenje svojih
zamisli i potreba.

Budući da je glavni predmet proučavanja postala priroda logično se kao jedna od glavnih
misaonih preokupacija novovekovne filozofije nametnulo pitanje uspešne naučne metode koja
bi sigurno, efikasno i precizno mogla istraživače i naučnike da vodi do pouzdanih i nesumnjivih
znanja. Tumačenje strukture sveta i iskustveno proučavanje prirode dalo je veliki zamah razvoju
racionalističkih i empirističkih filozofskih koncepcija u Novom veku. Frensis Bekon u okviru svog
projekta Instauratio magna piše Novi organon, kao pandan Aristotelovom Organonu,
inagurišući novu metodu kao i novi koncept znanja. U radu ću navesti sličnosti i razlike
Aristotelovog učenja u odnosu na Bekonovo, kao i razmotriti prednosti i osobenosti ovih
koncepcija.

2
 U drugom delu rada, kroz nekoliko potpoglavlja, predstaviću najznačajnije segmente
učenja Frensisa Bekona onako kako je ono izloženo u delu Novi organon. Bekon jasno stavlja do
znanja da novo vreme zahteva novu istraživačku metodu i drugačiji pristup prirodi i znanju. On
kritikuje stanje u kojem se trenutno nalaze nauka i filozofija i zahteva njihovu obnovu kroz
drugačije određenje metode istraživanja i cilja spoznaje. Bekon ukazuje na nove pronalaske
(štampa, barut, magnet) i naglašava koliko su ovi pronalasci izmenili učenost, ratovanje i stanje
u moreplovstvu, te upućuje da se do ovih pronalaska nije došlo putem aristotelovske fizike već
iz poznavanja i testiranja same prirode. Umesto Aristotelove deduktivne metode Bekon je
istakao put postupnog i postepenog induktivnog zaključivanja, a kao glavni moto novog viđenja
svrhe znanja istaknuta je parola: Znanje je moć! I Aristotel je naglašavao da čovek ima stalnu
potrebu za saznanjem, ali je kao najvažnije isticao teorijsko znanje koje je vredno upravo po
tome što nije sredstvo za nešto drugo. Njegova svrha je u njemu samom, dakle cilj je znanje radi
znanja. Bekon je vesnik novog doba u kojem se od znanja zahteva da bude praktično
primenjivo, upotrebljivo i korisno. Vrednost znanja je u njegovoj konkretnoj primeni koja bi
trebala da omogući ljudima da uspostave i prošire svoju vlast nad prirodom. Znanje bi trebalo
da bude u službi čoveka i da doprinese razvoju celokupnog društva i čovečanstva. Ovakvo
viđenje je otvorilo put za nesmetani i ubrzani dalji razvoj i napredak nauke i tehnike.

Da bi primena metode o kojoj govori Bekon bila moguća prethodno je potrebno da se

naš razum obračuna sa zabludama koje ga osujećuju na putu dolaska do istine. Lažne pojmove,
zablude, tj. idole Bekon je podelio u četiri grupe, i to su: ,,idoli plemena”, ,,idoli pećine”, ,,idoli
trga” i ,,idoli pozorišta”. Njegova kritika idola sadrži opis prirode ovih zabluda i predstavlja nam
način na koji one ometaju naš um u nastojanju da dođe do ispravnog saznanja. Ovim se otvara
problematika analize granica, prirode i subjektivnosti našeg saznanja, te ukazuje na tipične
grešake koje u procesu formiranja znanja činimo. U radu ćemo istaći značaj koji je Bekonova
kritika idola imala za iniciranje rasprave o subjektivnosti ljudskog saznanja i za podsticanje
pitanja o karakterističnim formama našeg spoznajnog aparata.

U zaključku ćemo govoriti o savremenom svetu koji je izgrađen i osmišljen na temeljima

novovekovnih zaokreta u nauci i filozofiji. Posle velikog optimizma i vere u moc nauke dvadeseti

3
vek je doneo i značajnu kritiku nekontrolisane (zlo)upotrebe prirode i proširenja ljudske moći
nad njom. Čovek se suočio sa katastrofalnim posledicama svog uverenja da mora nužno ovladati
prirodom kako bi je koristio za svoje ekonomske potrebe, čime je doveo u pitanje kako svoj
opstanak tako i opstanak svakog oblika života na Zemlji.

Struktura rada:

1. Uvod

a) Stara slika sveta. Renesansa vs Srednji vek

b) Nov pristup izučavanju prirode

2. Koncipiranje problema:

a) Obnova nauke kroz Instauratio magna

b) Bekonov plan obnove nauke

c) Aristotelov Organon naspram Bekonovog Novog organona, sličnosti i razlike

d) Bekonova induktivna metoda

e) Bekonovo suprotstavljanje Aristotelovoj doktrini i novi pristup saznanju

f) Znanje je moć

g) Kritika idola ( Idoli plemena, idoli pećine, idoli trga, idoli pozorišta)

3. Zaključak:

U zaključku ćemo razmotriti koliko je zapravo Bekonova metoda važna za razvoj nauke
kakvu danas poznajemo. Da li je poboljšala status savremenog čoveka u svetu i sa kojim
novim posledicama primene nauke se danas suočavamo?

4
Uvod:

U ovom radu pokušaću da objasnim idejne doprinose nauci i naučnom mišljenju kroz
delo: ,,Novi organon” Fransisa Bekona. Bekon koji živi u previranjima između Srednjeg veka i
Renesanse, gde Aristotelova fizika ima još uvek jak osnov svakog mogućeg znanja u njoj nalazi
mnogo mana i zamerki, pre svega da svo znanje koje možemo imati zapravo ne služi nikakvoj
svrsi, ne poboljšava život čoveka, ne pomaže mu u svakodnevnim aktivnostima, ne menja
kvalitet samog života, to je zapravo znanje radi znanja, koje nema nikakvu upotrebljivost. Bekon
smatra da znanje ako ga već posedujemo treba da olakša sam život čoveka, da mu svakodnevne
aktivnosti učini što prijatnijim, da se priroda iskoristi u njenoj punoj snazi, a ne da bude
skrajnuta kako je to bio slučaj u Srednjem veku gde se na prirodu gotovo nije obraćala nikakva
pažnja. On želi da umanji religijski značaj, koji je u Srednjem veku veoma jak i na to mesto
dovede prirodu koja je u Antici imala gotovo božanski status. Na ovom putu mu stoji
Aristotelova fizika i veliki broj pristalica i autoriteta koji se jako drže principa koji su objašnjeni u
Aristotelovom: ,,Organonu”, da bi oslabio uticaj Aristotelove fizike, on sebi postavlja zadatak da
napiše veliko delo: ,,Instauratio magna”1, međutim on je napisao samo neka poglavlja ove
velike zamisli, celo delo nažalost nikad nije završeno. Bez obzira što nije završio svoje veliko
delo, njegovi delovi koji su napisani kao što je Novi organon, doneli su veliki zaokret u
tadašnjem mišljenju i percipiranju stvarnosti i stvaranju nove slike sveta.

Bekon smatra da je potrebna nova istraživačka metoda, za razliku od Aristotelove

dedukcije, gde se zaključivanje vrši tako što polazi od opštih premisa i svodi na pojedinačno, on
uvodi novu metodu zaključivanja indukciju, gde zaključivanje polazi od pojedinačnog i završava
se sa najopštijim. Naglašavajući važnost nove svrhe saznanja izgovara novu parolu: ,,Znanje je
moć”!

1
Velika obnova

5
 On smatra da pomoću ove metode može ispitati prirodu i sve njene zakone i na taj način
je upotrebiti i pokoriti čoveku. On želi da pomoću nauke i naučnog saznanja ispita i proveri
gotovo sve prirodne zakone i na taj način iskoristivši prirodu poboljša čovekov svakodnevni
život. Smatra da je Aristotel bio u krivu jer je smatrao da je saznanje dovoljno samo radi
saznanja, ne on želi da da novu dimenziju saznanju, a to može samo ako ga praktično primeni u
svakodnevnom životu. Naglašava koliko je promenjena situacija u ratovanju, moreplovstvu i
pismenosti samo zbog pronalaska baruta, magneta i štampe i naglašava da se do ovih
pronalaska nije došlo zahvaljujući Aristotelovskoj fizici već iz poznavanja i testiranja same
prirode.

Misli da pomoću uma, a uz eksperiment i test, možemo doći do nesumnjivih istina i

spoznaja koje nam mogu približiti i demistifikovati prirodu i njene zakone, mada smatra da je
svaki um zaveden od strane ,,idola”, tj. određenih zabluda, koje zamračuju naše vidike i smetaju
nam na putu do sagledavanja opštih istina i zakona. Idola ili zabluda ima četri i to su: Idoli
plemena, Idoli pećine, Idoli trga, Idoli teatra, kasnije u radu će biti više reči o svakom idolu i
kako on tačno smeta u procesu zaključivanja.

U zaključnom delu rada ćemo videti kako Bekonova dostignuća imaju uticaj na današnje
vreme i tehnologiju. Da li se možda danas priroda zloupotrebljava više nego što je Bekon želeo.
Da li ako nastavimo ovim tempom možemo uništiti prirodu i od dobre i poslušne je načiniti
zlokobnom.

6
 STARA SLIKA SVETA – RENESANSA I SREDNJI VEK

Današnja upotreba reči nauka se jako razlikuje od upotrebe reči ,,nauka” u Srednjem
veku, a i od toga kako se upotrebljavala u Grčkoj ta reč. Nauka u Grčkoj nije bila egzaktna zato
što nije morala i nije bilo potrebe da bude tačno određena. U Srednjem veku ne nailazimo često
na upotrebu ovog pojma. U Srednjem veku umesto filozofske začuđenosti i propitivanja o samoj
suštini stvari, filozofija se gotovo svodi na religiju tj. Hrišćanstvo i akcenat je na bespogovornoj
veri u Boga, tvorca svega vidljivog i nevidljivog, razum i promišljanje ne igraju veliku ulogu u
Srednjem veku. Srednjovekovna filozofija želi da racionalno objasni iracionalne pojmove, ona
nije upućena na objašnjenje, razumevanje, tumačenje već više na pravce i uputstva kako
trebamo da vodimo život u grešnom svetu.

Nauka ne nalazi svoje mesto u Srednjem veku, međutim stvari sec drastično menjaju sa
nadolazećom renesansom i novim misliocima koji raskidaju sa religioznim učenjima i stavljaju
razum na mesto slepe vere. Pobeda razuma u tumačenju prirode i društva oslobađa čoveka
religiozne potčinjenosti i otvara mu nove vidike i puteve za razumevanje prirode i njenih
zakona.

Renesansni čovek ne prekida potpuno veze sa Srednjim vekom, ali pravi oslobađajući
zaokret ka razvoju kako na individualnom planu, tako i na razvoju i napredku celog čovečanstva.

Renesansa je sva u previranjima između starog i novog. Sa jedne strane slobodno

ispitivanje prirode naspram srednjovekovne inkvizicije, razvoj tehnike i nauke naspram bujanja
misticizma i praznoverja, nestanka feudalnog sistema i rađanja nove građanske klase. Sama
filozofija zbog svih ovih promena se bitno menja i u centar pažnje stavlja čoveka i njegov položaj
u društvu.

7
 Moderna filozofija zbog svih promena koje je doživela dostiže svoje bitno određenje već
u mišljenju Frensisa Bekona. Bekon u središte svoje pažnje postavlja problem ljudskog saznanja
i kako to saznanje iskoristiti i nadvladati prirodu, za ovaj poduhvat se mora poslužiti
induktivnom metodom.

NOV PRISTUP PROUČAVANJU PRIRODE

Bekon je vesnik novog doba pronalazi i analizira novu induktivnu metodu za razliku od
Aristotelove stare deduktivne. Indukcija je vrsta postepenog zaključivanja koje ide od opšteg ka
pojedinačnom i ono što vredi za jedan pojedinačan slučaj vredi za sve, tj. ceo zaključak.
Induktivnu metodu srećemo u dve različite varijacije kao potpunu gde se nabrajaju svi slučajevi
koje želimo da testiramo i kao nepotpunu gde svi slučajevi nisu nabrojani. Za tačan zaključak je
pouzdanija potpuna indukcija.

Iako mu neki spočitavaju da nije ni naučnik, ni filozof, čak da nije on ni pronašao novu
metodu indukcije, svakako mu priznaju da je njegova uloga u istoriji filozofije velika jer je
odredio cilj same filozofije, a to je poboljšavanje života ljudi. Ne mogu mu osporiti ni da se u
njegovim promišljanjima i promatranjima naziru osnove empirizma i racionalizma što će kasnije
postati dve velike odrednice Novog veka i moderne filozofije.

Pokušaj da napiše svoje veliko delo ,,Obnova nauka” je očigledno bio preambicizan
poduhvat za njega, ali delovi koje je uspeo da napiše nam daju uvid u njegov novi istraživački
metod i značajno olakšavaju razvoj nauke i tehnike u tom trenutku. On je svakako čovek novog
vremena i želi da slobodno istražuje prirodu i njene zakone i da ih učini što korisnijim za čoveka,
te možemo reći i da je preteča humanizma, mada se nije toliko bavio čovekom i njegovim
pravima koliko je želeo da ispita i prouči prirodu.

Slobodno istraživanje prirode je gušio srednji vek, a bez istraživanja prirode i njenih
zakona nije moguć ni razvoj nauka, ni tehnološkog prosperiteta koji je bio svojevrsna borba

8
protiv religioznih i mistifikovanih ostataka srednjeg veka. Bekon koji živi na prelazu iz starog u
novi vek se svesrdno trudi da se oslobodi mišljenja starih autoriteta kao što su Platon i Aristotel.
On u mišljenjima starih grčkih filozofa vidi dosta materijala za plodan početak nauke i tehnike,
nalazi zamerke Platonu i Aristotelu jer smatra da se njihova filozofija pretvara u besmisleno
brbljanje koje troši energiju i vreme, a za uzvrat ne daje ništa. Čak je dao određene smernice
kako je ta filozofija štetila razvoju nauke, neke od njih su sledeće: dragocen gubitak vremena
koji je mogao da se iskoristi za proučavanje prirode, guranje prirodne filozofije u stranu,
nedovoljno ljudi koji bi se posvetili proučavanju prirode, pogrešan cilj nauke a i kada je cilj pravi,
opet je po njegovom mišljenju pogrešna metoda, klanjanje starim autoritetima...

Želeći da obnovi nauku on se bori protiv svih uzroka koji su doveli do usporavanja
naučne misli. Njegova želja za obnovom je fokusirana na dve tačke: da se ispravno odredi cilj
naučnog saznanja i da se nađe odgovarajuća metoda koja ovaj cilj može sprovesti u delo. Prvo i
najvažnije po njemu je svakako cilj, šta mi to želimo da istražimo i saznamo, kada definišemo cilj
nekako se sama nazire i medota kojom dolazimo do cilja, ali početak svakog naučnog
istraživanja je cilj i to on često ponavlja u svojim spisima, jer bez cilja je svako istraživanje
besmisleno. Za razliku od Aristotela koji smatra da je saznanje samo sebi cilj, Bekon smatra da
cilj saznanja treba da ima neku praktičnu koristi i da to služi ljudima u olakšavanju
svakodnevnog života. Da ne bi bilo zabune, on ne želi individualnu korist ili korist određene
skupine ljudi, on želi da rastereti celo čovečanstvo i da mu život učini što lakšim i prijatnijim uz
pomoć nauke i razvoja. Vlast se nad prirodom može postići samo naukom, da bi se bavili
naukom moramo posedovati odredjna saznanja, te on tu objedinjava dve najveće ljudske želje
za znanjem i moći. On želi da čovek vlada prirodom, a ne priroda čovekom, dosta je u tome i
uspeo, mada ne potpuno.

9
 OBNOVA NAUKE KROZ INSTAURATIO MAGNA

Kao što smo već ranije napomenuli Bekon postavlja sebi za cilj da napiše veliko delo
,,Instauratio magna“ koje je trebalo da pruži valjane instrukcije za obnovu nauke, nažalost ovo
delo nikad nije napisano onako kako je Bekon to želeo da uradi. Naime po njegovoj zamisli to
delo je trebalo da se sastoji iz šest manjih celina a to su: Prvi deo ,,Podela nauka“, ovaj deo je
trebao da objasni i izloži stanje u nauci u tom trenutku i predoči kako bi se one dalje razvijale i u
kom pravcu, ni ovaj deo nije uspeo da napiše onako kako ga je zamislio; Drugi deo ,,Novi
organon ili uputstvo za tumačenje prirode“ ovaj deo ima za zadatak da pronadje novu metodu,
ovaj je deo završen; Treći deo ,,Pojave sveta ili prirodna i eksperimentalna istorija radi osnivanja
filozofije“, ovaj deo treba da prikaže istorijske prilike u svetu, što se tiče ovog dela Bekon je
izdao više radova vezano za ovaj deo ali je bio svestan da nije ni blizu da iscrpi celu temu; Četvrti
deo ,,Lestvica razuma“ je trebao da prikaže kako uz pomoć Bekonove metode dolazimo do
saznanja; Peti deo ,,Preteče ili anticipacije druge filozofije“ ovaj deo je trebao da prikaže novu
filozofiju koja počiva na osnovu prikupljanja činjenica, svi ovi delovi treba da odvedu do šestog i
konačnog ili ,,Druga filozofija ili aktivno znanje“ ova velika konačnica je trebala da bude nova
filozofija koja počiva na naučno utvrđenim činjenicama i znanjima. Što se tiče četvrtog i petog
dela postoje neki rukopisi, ali mi ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo koje je Bekon kojem delu
namenio, što se tiče šestog dela ili krune ovog velikog dela, Bekon ga nije ni počeo i smatrao je
da to prevazilazi njegove moći i da to može biti odrađeno samo ako sreća ili sudbina umešaju
svoje snage, dakle na kraju je sam priznao da je ovo bio preambiciozan poduhvat za njega, tako
da celo delo nikada nije završeno nažalost.

Njegov plan obnove nauka iako nedovršen, u delovima koji su napisani obiluje novim
idejama i svežinom novog veka. Njegov glavni plan i zadatak je bio na dve osnovne tačke: da se
odredi cilj istraživanja, kao jedno od najvažnijih i osnovnih zadataka, jer šta radimo ako
nemamo neki cilj, šta želimo da postignemo, ako nemamo cilj uzalud sva istraživanja i
prikupljanje činjenica, onda bi ga to svrstalo među Aristotelovce ili znanje radi znanja, što on
nikako nije želeo, želeo je da se oslobodi starih autoriteta i uticaja i da stvori novu filozofiju ili

10
nauku. Pošto je već istakao cilj kao najvažniji momenat celog istraživanja, trebala mu je i
metoda, kako doći do cilja, kojim putem, on je za svoju metodu odredio metodu indukcije. Već
smo rekli da je to logička metoda i da se zaključivanje vrši od pojedinačnog ka opštem. Opširnije
o samoj metodi biće kasnije u radu pod odeljkom: ,,Bekonova induktivna metoda“.

ARISTOTELOV ORGANON NASPRAM BEKONOVOG NOVOG ORGANONA,

SLIČNOSTI I RAZLIKE

Prema Aristotelu osnovni cilj filozofije i nauke je da predstavi osnovu stvari koje
istražuje. Da bi to bilo moguće, potrebno je pronaći odredjna oruđa koja mogu da zavedu red u
mišljenju i tako dodjemo do nepobitnih istina. Aristotel u tu svrhu piše ,,Organon”2 gde daje
uputstva kako pravilno da mislimo i zaključujemo, ovo delo je bilo dobar temelj za logiku kakvu
danas poznajemo. On smatra da oblici mišljenja na osnovu kojih izvodimo zaključke
korespondiraju sa oblicima stvarnosti, ovo se naročito primećuje u odeljku: ,,Kategorije”.
Kategorije su po njemu osnovni oblici mišljenja na kojima počiva i samo naučno saznanje. On u
svom odeljku ima deset kategorija i to su sledeće: supstancija (čovek), kvantitet (težak dva
kilograma), kvalitet (ljubičast, talentovan za pisanje pesama), relacija (trećina), mesto (u
Beogradu), vreme (sutra), položaj (trčanje), posedovanje (biti obučen), delanje (pisati), trpljenje
(biti sagoren). Prva kategorija je svakako najvažnija jer ona je nosilac ostalih devet kategorija
koje su samo svojstva i nisu moguće bez prve kategorije ili supstancije, ovih ostalih devet
kategorija koje su samo svojstva prve se nazivaju akcidencije. Aristotel nijednoj od ovih
kategorija nije dao ni afirmativni, ni negativni karakter, one nemaju istinitosnu vrednost, one
svoju potvrdu ili negaciju dobijaju tek u sudu, one ako se ne nalaze kao premise jednog

2
Oruđe

11
zaključka nemaju nikakvu validnost. Istina se, dakle, može otkriti jedino u sudu, ne u
kategorijama. Aristotel razmatra različite oblike sudova, svi ovi sudovi su u formi silogizma koji
je on prvi konstruisao, što bi značilo da svi imaju dve premise i jednu konkluziju ili zaključak. U
zavisnosti od toga kakve su nam premise, takav će biti i zaključak. On ima četri vrste oblika a to
su: univerzalno – afirmativni, univerzalno – negativni, partikularno – afirmativni, partikularno –
negativni. U zavisnosti od vrednosti premisa da li su afirmativne ili negativne takav je i zaključak.
Sve ovo ima za cilj otkriće određenog naučnog metoda kojim ćemo doći do istine. Njegova
metoda kojom se može doći do nesumnjivih istina je silogistička dedukcija, gde on pretpostavlja
da su premise istinite, samim tim mora biti istinit i zaključak.

Sa druge strane Bekon najavljuje da je potrebno drugačije da se misli, da se pronađe

novo oruđe ispravnog mišljenja, nova metoda, najavljuje veliku obnovu nauke koja je bila
zapostavljena u srednjem veku. On pronalazi novu metodu, daje instrukcije kako treba misliti,
naglašava da je važno imati cilj istraživanja, a ne da nam bude važno samo znanje radi znanja
kao kod Aristotela. Bekon ne daje toliko uputstva i tumačenja kako mi trebamo da mislimo, on
sve zasniva na eksperimentu, proveri, testu, prikupljanju činjenica i na kraju da li smo postigli
cilj koji smo postavili sebi ili smo došli do nekog drugog zaključka, što se njega tiče i jedno i
drugo je plodonosno mišljenje kad je zasnovano na empirijski proverljivim činjenicama, ali da
mislimo apstraktno o nekim stvarima a da ih iskustveno ne proverimo, ravno mu je brbljanju
bez smisla. To je glavna tačka u kojoj se Aristotel i Bekon razilaze.

I jedan i drugi teže saznanju kroz promišljanje i zaključivanje, to je sličnost koja povezuje
ova dva sistema, samo što na različit način dolaze do zaključka. Aristotel smatra da njegove
kategorije odgovaraju stvarnim stvarima u prirodi, Bekon ipak želi da to proveri. Aristotel se ne
bavi testovima, eksperimentom, on donosi zaključke o stvarima na osnovu promišljanja, tako da
što se tiče toga, on je zbilja dolazio do nekih fantastičnih zaključaka, koji nemaju nikakve veze sa
stvarnim stanjem stvari, ali nikako ne smemo zanemariti koliko veliku ulogu njegov Organon
ima za sadašnju logiku. Kada bi spojili da sve premise budu iskustveno proverljive i da tako

12
zaključujemo mislim da bi došli do nesumnjivih istina o većini stvari koje su nam problem. Što se
tiče Bekonovog načina zaključivanja ili indukcije, postoji mali problem, jer se samo u potpunoj
indukciji može govoriti o nesumnjivoj istini, a da li mi možemo da nabrojimo sve moguće
pojedinačne slučajeve da bi na kraju došli do one poslednje opšte? Pa to je malo teži slučaj, za
neke manje kompleksne stvari, verovatno je i moguće navesti sve pojedinačne slučajeve, ali kad
se radi o nekom komplikovanijem problemu, gotovo da je nemoguće navesti sve, samim tim i
zaključak do kojeg na kraju dolazimo je nepotpun. To je negde i mana njegovog metoda.

Sličnosti su da obojica žele doći do istine, samo na različite načine, po meni su oni samo
dve strane iste medalje, mada Bekon želi da svoje istine iskoristi u cilju vlasti nad prirodom dok
Aristotel nema takvih ambicija, on smatra da je posmatrački način života, najbolji i najviši
mogući način dostojan čoveka i filozofa, posebno filozofa. Bekon se naravno sa ovim ne slaže on
želi praksu, aktivnost, ne kontemplaciju. Dolazimo do zaključka da koliko ima razlika, toliko ima i
sličnosti između ova dva velika filozofa.

BEKONOVA INDUKTIVNA METODA

Kao što smo već ranije napomenuli Bekon želi da spozna prirodu i istraži njene zakone i
na kraju i stekne moć nad njom, za ovo istraživanje mu je neophodna odgovarajuća metoda, on
stvara od novu indukciju, ona se razlikuje od stare Aristotelove koja je bila samo puko
nabrajanje po svojoj sistematičnosti i postupnosti.

Bekon pre nego što pristupi istraživanju pomoću inuduktivne metode smatra da duh
treba da bude očišćen od idola ili zabluda, kasnije će biti više reči o idolima, i da spozna prirodu,
a pravo poznavanje prirode se ogleda u tome da se spoznaju uzroci koji uslovljavaju određene
pojave. On uzroke deli na materiju, formu, delatni uzrok i svrhu. On smatra da je najbitnije od
ova četri uzroka spoznati formu, skrivenu šemu tela i proces koji se u njima međusobno odvija.

13
Pod unutrašnjom šemom tela Bekon misli na građu, koja se može otkriti samo dubokim
misaonim promišljanjem. Što se tiče forme Bekon tu nije baš najjasniji, ali se očigledno misli na
odredjenne komponente, kvalitete i kvantitete iz kojih su sve stvari sastavljene. Misli se na
boju, miris, ukus, gustinu, težinu... Ona su najprostija svojstva stvari i kada bi oduzeli bilo šta od
određene stvari to više ne bi bila ta ista stvar. Ni sam Bekon nije tačno definisao šta su to forme
kod njega da li zakon po kome određene stvari su to što jesu ili pak sama suština stvari. Na
nekim mestima mi mislimo da je to zakon po kome su te stvari ono što jesu, a na drugima da su
to same te stvari. Mada njemu nije bio cilj da mistifikuje svoje učenje, u ovom slučaju što se tiče
formi nije bio dovoljno precizan. Njegova induktivna metoda se zapravo bavi pronalaženjem i
ispitivanjem formi ili najprostijih svojstva samih stvari, ako uzmemo za primer da su to forme.
Da bi se pristupilo proučavanju formi pomoću induktivne metode Bekon je sastavio tri tablice,
to su sledeće: tablica postojanja i prisutnosti (to je tablica gde su predmet i pojava prisutni u
prirodi čiju formu želimo da ispitamo); tablica odstupanja u bližem (to je tablica gde je ta
priroda odsutna, ali su jako slični predmetu iz prve grupe gde je ta priroda prisutna); tablica
stupnjeva ili upoređenja (to je tablica gde se navode primeri koliko je ta priroda prisutna u
predmetima) . Pomoću ovih tablica Bekon je pravio hipotezu tj. odokativno odredjivao traženu
formu. Ova hipoteza je trebala da prođe kroz još mnogo provera da bi bila prihvaćena kao
istina, Bekon nije objasnio koje to još provere treba da prođe hipoteza da bi bila usvojena kao
istina.

Bez obzira na njegovu nedorečenost i nedovršenost ne smemo zanemariti činjenicu da

je ona bila dobro polazište za kasnije četri Milove3 metode induktivnog istraživanja (metoda
slaganja, metoda razlike, metoda paralelnih promena i metoda ostatka), koje se i danas koriste
u nauci i logičkom istraživanju.

3
Dzon Stjuart Mil je bio engleski empiristički filozof 19. veka poznat kao utemeljivač novog pravca u filozofiji
utilitarizma. Jako je važan i njegov rad na polju logike, zapravo samo nastavak Bekonovog induktivnog zaključivanja

14
 BEKONOVO SUPROTSTAVLJANJE ARISTOTELOVOJ DOKTRINI I NOVI

PRISTUP SAZNANJU

Kao što smo već videli u prethodnom odeljku Bekon započinje jedan sasvim novi pristup
ispitivanju i istraživanju prirode i ne samo prirode već i samog puta dolaženja do saznanja, nije
više aktuelno samo promišljanje i kontemliranje kao kod Aristotela, neophodno je da stvari
koje hoćemo da ispitamo stavimo na test i proveru.

Bekon smatra, kako smo to već ranije rekli da svako istraživanje ima svoj cilj i metodu,
da saznanje nije tu samo radi saznanja kao kod Aristotela, već da treba i mora da ima viši cilj, da
služi ljudima, da imaju neku praktičnu korist od njega. Pravi cilj nauke nije gomilanje
bespotrebnog saznanja u neograničenim količinama kao kod Aristotela već upravo suprotno,
određene proverljive iskustvene činjenice u službi ljudi, njihova praktična primena radi
olakšavanja života, vlast nad prirodom, ne strah od nje.

Nije najjasnije da li se Bekon suprotstavlja konkretno Aristotelovom učenju ili pak

tumačenjima Aristotela u srednjem veku. Aristotelovo učenje u srednjem veku je dosta bilo
izmenjeno jer su oni pomoću njegovih dokaza izvodili dokaze za postojanje Boga, praktično je
njegovo učenje o silogizmu bilo može se reći zloupotrebljeno od strane filozofa koji su želeli na
sve moguće načine da njegovu logiku iskoriste kao instrument kojim će dokazati nešto
iracionalno.

U svakom slučaju koliko Bekon zaista poznaje Aristotelovo učenje nama ostaje
nepoznanica, ali koliko god da ga poznaje stvarno ili njegovu iskrivljenu sliku, on u dubini smatra
da je ono potpuno pogrešno i ne služi baš ničemu.

15
 ZNANJE JE MOĆ

Kao i Aristotel i Bekon teži saznanju, ali ne bilo kakvom, već strogo naučnom, onom koje
mora menjati svet, prirodu, društvo, koje mora imati svrhu, a ne biti saznanje radi saznanja, da
ne bude samo sebi cilj, već da ima cilj da menja, preobražava, obrazuje prirodu i društvo.
Ovakav pristup saznanju prvi ima Bekon, on je otvorio put istraživačima prirode, prirodnim
filozofima poput Galilea, Njutna i dr.

Da bi uopšte stigao do ovakve vrste saznanja, kao što smo već ranije govorili mora imati
cilj šta istražuje i metodu kojom do tog cilja treba da stigne. Njegova metoda je induktivna, a cilj
se sam po sebi menja u zavisnosti od toga šta želi da istraži. Bez obzira na cilj istraživanja on želi
doznati pre svega istinu, njegovo ga istraživanje može odvesti i do nekog drugog cilja, to nije
bespotrebno trošenje vremena, jer on zna put kojim je došao do nekih novih saznanja i otkrića.
Čak neki naučnici se jako obraduju tome kad pokušavaju doći do jednog cilja, a ispadne nešto
sasvim drugo, kao što je na primer Kristofer Kolumbo4 tražeći put za Indiju otkrio novi kontinet
Ameriku.

Bekon je za svoj cilj postavio da istraži prirodu i sve njene zakone, naglašavajući koliko je
promenjeno stanje u pismenosti, ratovanju i moreplovstu otkrićem štampe, dinamita i
magneta, naglašavajući da se do ovih saaznanja nije došlo Aristotelovskom fizikom nego
testiranjem i proučavanjem same prirode. On želi da pokori prirodu, da iskoristi njene resurse i
podredi njene zakone celom čovečanstvu. Želi da ima vlast i moć nad prirodom, a da bi imao
vlast mora prevashodno da stekne znanje o prirodi i njenim zakonima, te tako dolazimo do
njegove glavne maksime i parole koja će se kasnije citirati često u različite svrhe, a ona glasi:
,,Znanje je moć!”. On kad je izgovorio ovu maksimu mislio je isključivo na praktično i primenljivo

4
Trgovac i moreplovac iz Djenove, najpoznatiji po tome što je otkrio novi kontinet Ameriku

16
znanje koje će olakšati svakodnevni život čoveku, nije mislio na bilo kakvu zloupotrebu, niti na
individualnu korist. Mislio je na moć i vlast saznanjem nad prirodom u službi čoveka, u kasnijim
epohama se ta moć dosta izvitoperila, ali o tome će biti više reči kasnije.

KRITIKA IDOLA

(IDOLI PLEMENA, IDOLI PEĆINE, IDOLI TRGA, IDOLI POZORIŠTA)

Razum treba da obradi činjenice i osete koji su nam dati u iskustvu, ne sme da preskače
od pojedinačnih činjenica na opšte zaključke, nego postepeno i sistematski da obradi sve, ali na
ovom na izgled jednostavnom putu on ima smetnju idola ili zabluda. ,,Idol” bi mogli da
definišemo oslanjajući se na izvorno značenje ove reči a to je lažna slika (utvara), nešto što nije
stvarno, već imaginarno, izmišljeno. Ovi lažni pojmovi zavaravaju ljudski um na putu do istine,
zamagljuju stvarnu sliku stvari, nekad je čak potpuno iskrivljuju. Tako da su jako opasni na putu
do sagledavanja stvarnih istina i činjenica. Bekon navodi i prepoznaje u svom okruženju četri
vrste idola, a to su: Idoli plemena, idoli pećine, idoli trga, idoli pozorišta.

Idoli plemena su takve zablude koje imaju svoj koren u samoj ljudskoj prirodi. Ljudi
obično smatraju da su čula ili um koji stiču rođenjem nepogrešivi detektori za sve spoljne
uticaje, ali pogledajmo samo jedan primer kako nas čula varaju: zamislimo da nam je levo uho
zapušeno ili da smo gluvi na to uvo od rođenja, a baš iz tog pravca dopire zvuk koji mi čujemo
desnim uhom, mi možemo da tvrdimo i da budemo potpuno sigurni da zvuk dolazi sa desne
strane, jer ga mi sa te strane čujemo, a zapravo zvuk dolazi sa leve, ali pošto mi imamo defekt
na levom uhu, mi čujemo zvuk desnim uhom i neopozivo tvrdimo da zvuk dolazi sa desne strane
i tako i sebe i druge dovodimo u zabludu jer neosporno verujemo svojim čulima koja nas
ponekad varaju. Postoji još jedan dobar primer gde nas čula varaju i ako nemamo nikakv defekt,
zamislimo sledeću situaciju, imamo tri posude u kojima je voda različite toplote, u jednoj posudi

17
je voda ledena, u drugoj mlaka, a u trećoj baš topla, ako jednu šaku zaronimo u ledenu vodu, a
drugu u jako toplu vodu i tako držimo par trenutaka, zatim obe šake uronimo u posudu sa
mlakom vodom, ta mlaka voda će nam stvoriti osećaj na šaci koja je bila uronjena u ledenu
vodu da je zapravo ta mlaka voda prilično topla, a na šaci koja je bila u izrazito toploj vodi,
stvoriće osećaj da je ta ista mlaka voda jako hladna. Iz ova dva ogleda koja smo maločas
prikazali dosta nam je jasno kako nas čula varaju i obmanjuju, tako da nikako ne smemo da im u
potpunosti verujemo i da ih uzmemo za pravu meru svih stvari oko nas.

Idoli pećine su zapravo zablude svakog pojedinačnoj čoveka. Svaki čovek je jedna priča,
jedan svet za sebe. Svaki se čovek formira na osnovu toga u kom je okruženju rođen, kako je
vaspitan, ko su mu uzori, na koga je upućivan da mu bude uzor, čitanjem određene literature...
Nema na ovom svetu dva istovetna ljudska bića zato svako sudi po sebi, po sopstvenom
nahođenju kako misli da bi trebalo. Pogledajmo sada jedan primer dva vršnjaka koja su rođena i
rasla u različitim kulturama i sredinama. Pretpostavimo i da su sličnih intelektualnih
sposobnosti, to je za naš primer jako važno. Neka prva osoba bude Veljko, a druga neka bude
Uroš. Veljko je od najranijeg detinjstva uživao sve komfornosti normalnog života počev od
posebne sobe, redovnih obroka, određene literature prikladne za njegov uzrast, roditelji su se
trudili da prepoznaju njegove kvalitete i da ih razvijaju, podsticali su ga da vežba i čita, da radi
na sebi u svim mogućim aspektima. Veljko je sve ove pogodnosti pametno iskoristio bio dobar
đak kasnije bez problema upisao fakultet, završio ga kao jedan od najboljih i sada vodi srećan i
uspešan život, bar po njegovim standardima. A pogledajmo sada primer Uroša koji nije imao
toliko ,,sreće” da se rodi u porodici koja bi mu omogućila sve ono što je bilo omogućeno Veljku,
morao je da počne da radi od ranog perioda još kao dečak, obrazovanju njegovi roditelji nisu
pridavali veliku pažnju, sobu je delio sa još dva brata, često nije bilo ni dovoljno hrane za sve...
Ali bez obzira na sve ove nedaće koje su ga pratile kroz život on je uspeo da završi osnovu školu,
pa srednju i na kraju je želeo da upiše i fakultet, ali zbog slabog predznanja loše je uradio
prijemni i nije primljen na željeni fakultet. Uroš i Veljko su zajedno radili prijemni za fakultet,
nakon testa je Veljko komentarisao kako je test bio lak, na šta je Uroš samo ćutao. Iz ovog
primera jasno uočavamo da ne možemo donositi zaključke i sudove na osnovu svog života i
svoje prirode, jer možemo donositi jako pogrešne zaključke.

18
 Idoli trga imaju svoje poreklo u jeziku kojim se ljudi međusobno sporazumevaju. Samo
ime simboliše mesto ljudskog okupljanja. Ljudi pogrešno koristeći jezik sami stvaraju
nesporazume i nedoumice. Pogledajamo samo primere iz srpskog jezika koliko ima homonima i
sinonima i koliko oni mogu proizvesti nedoumica i nejasnoća u svakodnevnom govoru. Prvo da
objasnimo šta su to homonimi, to su reči koje se izgovaraju potpuno isto ili sa malo drugačijim
akcentom, a znače potpuno različite stvari, npr. kosa na glavi i kosa kao oruđe za košenje trave,
zatim grad kao vremenska neprilika i grad kao naseljeno mesto. Sinonimi su pak različite reči, a
istog značenja ili jako bliskog, primeri za to su brz isto je što i hitar, okretan, zatim učenik može
biti i đak, školarac. A gde je tu tek žargon i koliko nerazumevanja može proisteći ukoliko nismo
upoznati sa određenim načinom govora u određenoj sredini, gde ljudi određene stvari nazivaju
imenima koje nemaju nikakve veze sa njihovom stvarnom namenom, na primer naziv za auto je
u žargonu kolica, novac je keš... A tu je i književni jezik koji takođe nije isti kao svakodnevni, pa
je u književnom jeziku, konj at, tiho je tijo... Nismo obradili sve jezičke grupacije, gde može doći
do nerazumevanja i mimoilaženja u razumevanju, tako da je ova Bekonovska zabluda zaista
kamen spoticanja na putu do prave istine i saznanja.

Idoli teatra proizilaze zato što ljudi ne žive u stvarnoj i prirodnoj sredini, već pod velikim
uticajem istorijskih dešavanja i religije, zato možemo reći da je sam ljudski život jedna velika
pozornica i sve što se na njoj dešava se razume preko određene filozofske, religijske ili istorijske
prizme. Ljudi često imaju običaj da upoređuju događaje iz svog života sa sličnim događajima koji
se dešavaju junaku njihovog omiljenog dela i da se identifikuju sa istim. Na primer čoveka koga
prate nevolje se nekad i nesvesno identifikuje sa pravednim Jovom5 i smatra da mu je sva
nesreća od Boga kako bi ispitao njegovu veru. Ljudi se jako teško oslobađaju ove zablude i
gotovo nikad ne vide stvarno stanje stvari.

5
Jov je biblijska ličnost, na njega je Bog u pustio sve nedaće ovog sveta, oduzeo mu bogatstvo, potomstvo, azatim
poslao na njega tešku bolest, međutim Jov se nikad nije odrekao Boga, niti hulio na njega, potom Bog videvši pravu
veru kod njega, vrati sve što mu je oduzeo i tako pravedni Jov nastavi svoj život u sreći i Blagostanju. U Hrišćanstvu
se ovaj primer često uzima za trepeljivo podnošenje svakog stradanja koje Bog šalje na svoje vernike

19
 Ukratko smo objasnili Bekonove idole ili zablude i kako one deluju na ljudski duh i kako
ometaju proces saznavanja istine. Trebamo osloboditi razum od svih ovih zabluda da bi mogli
dosegnuti istinu i spoznaju. Um i duh moraju biti očiščeni od svih ovih zabluda jer ako je
zarobljen njima nikada ispravno ne može suditi i ispravne zaključke donositi.

Međutim Bekon nije dao rešenja kako da sprovedemo ovo čišćenje uma od idola, on čak
kaže da su idoli teatra stečeni i da je njihovo uklanjanje jako teško, a da ova ostala tri koji su
prirođeni gotovo ne možemo otkloniti. Dalje kaže da mi moramo da prepoznamo i raskrinkamo
određene zablude i da razum mora suditi pomoću indukcije u pravom smeru. Ovako objašnjena
borba protiv idola je prilično loše postavljena, jer pre nego što upotrebimo indukciju naš razum
mora biti čist, a ne da ga tek putem indukcije čistimo, jer indukcija nije bila predstavljena kao
sredstvo čišćenja zabluda.

Ima dosta slabih mesta u Bekonovoj filozofiji, ali je njegovo učenje ipak dosta korisno za
budućnost. Njegov zahtev da se ljudski duh očisti od zabluda i loših uticaja tiče se
srednjovekovnih dogmi, sama filozofija započinje dva velika pokreta u novovekovnoj filozofiji:
empirizma i racionalizma.

20
 ZAKLJUČAK

Moramo napomenuti da je na Bekona veliki uticaj imao tadašnji aristotelizam, i ako on

možda toga nije bio svestan, bez obzira na ovaj uticaj Bekon je predvideo i najavio silovit razvoj
nauke i tehnike. Važnost njegove metode za dalji razvoj nauke je od neprocenjivog značaja,
postavio je fiziku na eksperimentalnu ravan, gde joj je i bilo mesto i zahvaljujući tome se došlo
do novih otkrića izuzetno značajnih za dalji razvoj čovekovog okruženja. Njegova indukcija koja
je zamenila staru dedukciju je puno pomogla toj ekspanziji nauke koju je on najavio.

Kritika idola je istakla subjektivnost čovekove spoznaje, odnosno nemogućnost da se

čovek distancira od svojih rodnih i individualnih karakteristika koje utiču na proces saznanja.
Samo njegovo učenje o idolima je blistav početak onoga što će kasnije postati razne ideologije.
On je svojim učenjem pokazao da čovek nije tabula rasa6 i da njime upravljaju razne predrasude
i da zbog njih čovek često greši na svom putu do pravog saznanja.

Zaslužan je i za samu promenu koncepta saznanja, svojom parolom: ,,Znanje je moć“ je

uticao da se sam koncept znanja promeni, da znanje ne služi kao samom sebi cilj, već da ima
korisnu i praktičnu primenu. Uticao je da se koncept znanja pragamtički doživi, što je otvorilo
put za razvoj pragmatičkih ideja u teoriji, odnosno u filozofiji kao i generalno u društvu.

6
Neispisana tabla, prvi je ovaj izraz upotrebio Aristotel i njime se označava stanje čovekove duše, tj. njen animalni
karakter, da na njoj ništa ne piše, da smo prazni list papira po rođenju koji tek treba da se ispuni iskustvima i
saznanjima

21
 SADRŽAJ

UVOD.....................................................................................5

STARA SLIKA SVETA – RENESANSA I SREDNJI VEK..................7

NOV PRISTUP PROUČAVANJU PRIRODE.................................8

OBNOVA NAUKE KROZ INSTAURATIO MAGNA....................10

ARISTOTELOV ORGANON NASPRAM BEKONOVOG NOVOG

ORGANONA, SLIČNOSTI I RAZLIKE........................................11

BEKONOVA INDUKTIVNA METODA......................................13

BEKONOVO SUPROTSTAVLJANJE ARISTOTELOVOJ DOKTRINI

I NOVI PRISTUP SAZNANJU....................................................15

ZNANJE JE MOĆ.....................................................................16

KRITIKA IDOLA (IDOLI PLEMENA, IDOLI PEĆINE,

IDOLI TRGA, IDOLI POZORIŠTA) ............................................17

ZAKLJUČAK............................................................................21

22
Literatura:

1. Gajo Petrović – Engleska empiristička filozofija, Matica Hrvatska, Zagreb, 1955.

2. Fransis Bekon – Novi organon, Naprijed, Zagreb, 1986.

3. Martin Hajdeger – Doba slike sveta, Sarajevo, 1989.

4. Aristotel – Organon, Kultura, Beograd, 1965.

5. Frederik Kopolston – Istorija filozofije, Grčka i Rim, BIGZ, Beograd, 1991.

6. Frederik Kopolston – Istorija filozofije, Kasni srednji vek i renesansna filozofija, BIGZ,
Beograd, 1994.

7. Rutlidž – Istorija filozofije, Renesasa i racionalizam sedamnaestog veka, Plato,

Beograd, 2007.

8. Whitney, Charles. Francis Bacon and Modernity. New Haven, CN: Yale University
Press, 1986.

9. Vickers, Brian. Francis Bacon. Harlow, UK: Longman Group, 1978.

10. Gaukroger, Stephen. Francis Bacon and the Transformation of Early-modern

Philosophy. Cambridge, U.K. ; New York : Cambridge University Press, 2001.

23
24