Učiteljski fakultet u

DOKIMOLOGIJA Beogradu

Uvod:

Testovi znanja, kao i zadaci objektivnog tipa imaju veliku obavezu da se prilikom sastavljanja
pitanja obrati na nekoliko osnovnih osnovnih pravila, kako bi njihovim uvažavanjem došle do izražaja
pozitivne, a potisle se negativne strane tehnike testiranja. Neophodno je pridržavati se opštih
uputstava pri sastavljanju svih tipova zadataka. Pravila:

a) Test zadataka treba da je gramatički ispravan;

b) Nije preporučljiva upotreba nejasnih, manje poznatih kao i nefunkcionalnih reči;
c) Izbegavati formulacije iz udžbenika, jer podstiču formalizam u znanjima učenika;
d) Izbegavati dvosmislenost pitanja; sugestivnost, ,,zamke’’;
e) Izbegavati neprecizne kvalifikacije i nejasne, neodređene pojmove, koristiti reči sa preciznim
značenjem;
f) Izbegavati zamršen ili nepodesan raspored reči;
g) Konstrukcija rečenice treba da je što jednostavnija: skratiti složene rečenice, razdvojiti ih na više
manjih, radi veće jasnoće;
h) Uključiti sve bliže odredbe kako biste obezbedili razumnu osnovu za razumevanje pitanja
(eksplicitno izrazite ono što je implicitnou vašem mišljenju);
i) Prilagoditi težinu ajtema grupi i cilju kome je namenjen;
j) Izbegavati irelevantne putokaze koji olakšavaju tačan odgovor;
k) Izbegavati stereotipnu frazeologiju;
l) Ostaviti dovoljno prostora za odgovore i skorovanje;
m) Izbegavati upotrebu dugih i zamršenih tvrđenja sa mnogo određenih fraza;
n) Izbegavati odgovore koji se međusobno poklapaju ili obuhvataju.

Dakle, pomenute sugestije mogu se smatrati opštim pravilima, pa će se o njima voditi računa bez
obzira na grupu, vrstu zadataka. Zadacima objektivnog tipa obično se svrstavaju u dve velike grupe:
1) zadaci u kojima je ispitanik u situaciji da reprodukuje ispravan odgovor, usvojene sadržaje i 2)zadaci
u kojima ispitanik bira ispravan odgovor u ponuđenim odgovorima. O bema grupama postoje različiti
tipovi zadataka. U reproduktivnoj su tip prisećanja i tip dopunjavanja. U grupi u kojoj ispitanik bira
ispravan odgovor su: a) tip višestrukog izbora; b) tip uređivanja i sređivanja.

Tako, pored već pomenutih, često srećemo i klasifikaciju na testove objektivnog tipa i esejskog tipa.
Dalje se prema ovoj klasifikaciji u okviru grupe testova objektivnog tipa nalaze testovi čiji zadaci,
pitanja, imaju sledeće oblike, tipove:

a) alternativni izbor, c) pridavanje, e) sređivanje;

b) višestruki izbor, d) prosto prisećanje i dopunjavanje; f) kombinovani zadaci.

2
 Učiteljski fakultet u
DOKIMOLOGIJA Beogradu

Značajna je napomena da svaki od ovih tipova ima i više različitih kombinacija i podtipova, pa je lepeza
testovskih pitanja, tipova, vrsta zadataka vrlo široka. U daljem prikazu daće se opisi, kraća objašnjenja
prednosti i nedostataka onih zadataka koji se najčešće koriste u zadacima objektivnog tipa.

Alternativni izbor

Za zadatke ovog tipa smatra se da se najčešće koriste, ali da im jevrednost najmanja. Odgovori
učenika sastoje se od izjašnjavanja zaokruživanjem ili podvlačenjem odgovarajuće reči ili slova, kao npr:

DA – NE -Glavni grad Jugoslavije je Beograd.

Slično alternativnom izboru, mada se dosta retko u praksi sreće, ipak se u literaturi nalazi na tzv.
grupne zadatke alternacije. Njihova je suština u tome da se uz nepotpun iskaz nudi više iskaza od kojih
se bira tačan. Iskaz je obično u vidu jedne reči ili skraćenih rečenica. Oznakama plus ili minus koje se
sastavljaju ispred tačnih, odnosno netačnih iskaza daju se, u stvari, odgovori ispitanika. Npr:

Uputstvo: u nepotpunom iskazu, koji je dole dat, oznakama plus ili minus odredite tačnost,
odnosno netačnost iskaza. (Plus ili minus upišite na liniji ispred iskaza).

1. U rotoru nekog generatora indukovaće se jača struja

... ako se rotor okreće sporije;
... ako je za jezgro rotora uzeto meko gvožđe;
... ako je magnetno polje sporije;
... ako je brzina obrtanja slabija.

Druga varijanta je modifikovani alternativni izbor. U ovim zadacima alternacije ispitanik treba ne samo
da označi tačan, odnosno pogrešan iskaz, nego i da nađe odgovarajuću reč kojom će se u stvari zadatak
rešiti. Ovim se smanjuju mogućnosti pukog prepoznavanja i od ispitanika traži viši stepen poznavanja
sadržaja. Ovo je razlog čestih preporuka za korišćenje ove modifikacije zadataka alternativnog izbora.

Primeri:

Uputstvo: 1. Ako je tvrdnja tačna, zaokruži slovo ’’T’’, a ako je pogrešna zaokruži slovo ’’P’’’i
uradite prema sl. uputstvu:
- na crticu ispred a) reč zbog koje je tvrdnja pogrešna
- na crticu pod b) upišite reč kojom bi tvrdnja bila tačna.

T – P Naš veliki pesnik Branko Radičević bio je veliki protivnik Vukove reforme jezika.

a) protiv b) pristalica

T – P književnik Laza Lazarević, pisac pripovetke ,,Prvi put sa ocem na jutrenje’’, bio je
predstavnik realizma u našoj književnosti.

3
 Učiteljski fakultet u
DOKIMOLOGIJA Beogradu

a) _______________ b) _______________

2. Uputstvo: Tačne tvrdnje označite zaokruživanjem slova ’’T’’, a kod pogrešnih ćete
zaokružiti slovo ’’P’’ i na liniju ćete upisati reč koja tvrdnju čini pohrešnom. Prvi zadatak je
rešen kao primer.
T – P Mesto elementa u periodnom sistemu zavisi od broja neutrona.
T – P Kod ležišta sa elastičnim valjcima, valjci su urađeni od spiralno uvijene tačke.
3. Ovo je treći vid zadataka modifikovanog alternativnog izbora. Iskazi se daju u vidu
zaključaka, a odgovori se daju, kao i u prethodnima, zaokruživanjem slova ’’T’’ ili ’’P’’
ispred tvrdnji, a nakon toga slovo ispred navoda koji argumentuje mišljenje ispitanika,
odnosno zaokružen odgovor.
Uputstvo: Tačnost, odnosnno netačnost zaključka označite odgovarajućim zaokruživanjem
slova (Tačno ’’T’’, netačno ’’N’’), a potom zaokružite slovo ispred jednog ili više navoda za
koji smatrate da odgovaraju vašem mišljenju.
T – P a) Kod dece ne postoji nikakav urođen strah.
b) Kod dece postoji urođen strah od snažnih zvukova.
c) Deca se plaše samo ako se i roditelji plaše.
d) Kod dece se javlja strah samo posle bolnog iskustva.

4. Četvrti vid. Odnosno varijantu alternativnog izbora čine zadaci tzv. narativnog izbora. U ovoj
varijanti alternativnog izbora ispitanik treba da odredi da li su ponuđene tvrdnje tačne ili netačne.
Zadaci ove varijante koncipirani su tako da ispitaniku stvore utisak stvarne situacije u zadatku kako bi
ga što više motivisali i održali mu pažnju. No, ovo ima i svoju negativnu stranu, povećava
neekonomičnost, jer povezivanje sadržaja, stvaranje što realnijeg konteksta, traži dosta teksta koji nije
u direktnoj funkciji zadatka.

Uputstvo: u jednoj dokimološkoj diskusiji učestvovao je i diskutant koji je izneo u svom izlaganju
tvrdnje od kojih su neke tačne, a neke pogrešne. Navodi za koje treba utvrditi da li su tačni ili
pogrešni podvučeni su. Ako je tvrdnja tačna, zaokružite slovo ’’T’’. A ako je netačna zaokružite
slovo ’’N’’. T–N

Prednosti i nedostaci zadataka alternativnog izbora

Brojne su prednosti ovog tipa zadataka. Među najznačajnije ubraja se nekoliko:

a) Lakoća sastavljanja i lakoća shvatanja uputstava za njihovo rešavanje;

b) Primenjivost na različitim sadržajima i mogućnost obuhvata širokog i raznovrsnog sadržaja;
c) Lako i objektivno ocenjivanje odgovora;
d) Pogodni za usmeno testiranje, brzo proveravanje poznavanja činjenica, utvrđivanje znanja itd.
e) Pogodan posebno za sadržaje kod kojih postoji samo dve alternacije.

Kao slabosti zadataka alternativnog tipa posebno se ističu:

4
 Učiteljski fakultet u
DOKIMOLOGIJA Beogradu

a) niska relijabilnost;
b) velika mogućnost nagađanja tačnih odgovora (teoretska mogućnost je 50%);
c) dosta je teško formulisati potpuno tačne, odnosno potpuno pogrešne tvrdnje, a da se već u
njihovoj formulaciji ne otkriju tačni odgovori.

Ocenjivanje zadataka alternativnog tipa

Najčešće zadaci ovog tipa ocenjuju tako što se za svaki tačan odgovor daje po jedan bod.
Postoji, takođe i drugi način ocenjivanja, koji se u suštini ne razlikuje od prethodnog, jedino što se
koriste tzv. kazneni bodovi, koji se oduzimaju od pozitivnih bodova.

Zadaci višestrukog izbora

Za zadatke višestrukog izbora smatra se da su visoko relijabilni i dosta objektivni. Ovo su razlozi
njihove najčešće primene. Ovi se zadaci formulišu u obliku pitanja na koja se daje više odgovora od
kojih je obično samo jedan tačan. Ispitanik ima zadatak da pronađe tačan ili pak najtačniji odgovor,
odnosno onaj koji najbolje odgovara. Ovom tipu pripadaju i zadaci koji su formulisani u vidu nepotpune
tvrdnje koju treba dopuniti ponuđenim rečima, delovima rečenice nekim podatkom i sl.

Varijanta 1: Zadatak u obliku pitanja:

Koji je najviši vrh na Zemlji?
1. Mon Blan 3. Kilimandžaro 5. Akonkagva.
2. Gaurinsankar 4. Mont Everest
Varijanta 2: Pitanja koja traže najbolji odgovor.
Uputstvo: Među ponuđenim odgovorima pronađite onaj koji će najpotpunije dopuniti
ponuđenu tvrdnju:
a) Pored peći iz koje je izlazio plin našli su čoveka u nesvesti. Prvo i najvažnije što treba da
se uradi je:
1. pozvati lekara, 3. politi ga hladnom vodom,
2. preneti čoveka u bolnicu, 4. trljati mu ruke i noge.
Varijanta 3: Asocijativni izbor
Kako je već u nazivu rečeno u ovom tipu zadataka višestrukog izbora od ispitanika se očekuje da
među ponuđenim odgovorima pronađe reč, rečenicu, dakle, odgovor koji je najviše povezan sa
prvim delom zadatka. Učenik treba mešu ponušenim odgovorima da izabere tu reč i da ga
označi. Smatra se da ovaj tip zadataka, pored merenja znanja dobro može da identifikuje i
sposobnost učenika za uočavanje povezanosti među sadržajima.
Poredak koji stoji na početku zadatkau vezi je sa jednim od podataka koji stoje u dodatku.
Pronašite onaj koji je u vezi i označite ga:
1.IX 1939.g. a) Minhenski sporazum, c) kapitulacija Francuske,
b) okupacija Čehoslovačke, d) napad na Poljsku.
Varijanta 4: Nalaženje analogije

5
 Učiteljski fakultet u
DOKIMOLOGIJA Beogradu

I ovo je jedan od varijanti zadataka tipa višestrukog izbora. U zadacima ovog tipa od učenika se
traži da na osnovu poznavanja određenih činjenica uoče određene odnose i na osnovu analogije
donesu zaključak, reše zadatak. Učeniku se daje dva pojma koja su u određenom odnosu. Uz
njih se daje i treći i ponudi se dalje još nekoliko pojmova od kojih učenik treba da odabere jedan
koji stoji prema onom trećem ponuđenom pojmu u istom odnosu se nalaze prva dva ponuđena
pojma. Primeri:
Elektricitet: Edison: štampanje: a) Leonardo de Vinči c) Franklin
b) Nikola Tesla d) Gutenberg

U ovoj je vrsti zadataka značajno da od traže uočavanje odnosa i analogiju, pre nego što mere samo
poznavanje činjenica, tj.poznavanje činjenica nije dovoljno da bi se ovi zadaci rešili. Zadaci ovog tipa
nisu pogodni za učenike slabijih sposobnosti, kao ni za mlađi uzrast, jer se na ovom uzrastu još uvek
teže uočavaju odnosi i teže zaključuje po analogiji. Mlađi učenici teže shvatanju uputstva za izradu ovih
zadataka i tehniku odgovaranja, što je još jedan od razloga da se preporučuju za mlađi uzrast.

Značajna je još da se pri sastavljanju zadataka ovoga tipa mora voditi računa o tome da odnosi u
zadatku ne budu suviše teško uočljivi, kao i potreba da odnosi budu karakteristični i relevantni za
materiju koja se ispituje.

Varijanta 5. Nalaženje greške (obrnuto višestruki izbor)

U ovoj varijanti zadataka višestrukog izbora od učenika se traži da nađe pravilan, tačan, najbolji
odgovor, nego da među tačnim odgovorima nađe pogrešan. Ova je varijanta pogodna onda
kada pitanje sadrži više tačnih odgovora i kada je lakše naći jedan netačan, tj. kada je teško naći
više pogrešnih odgovora.
Zadaci višestrukog izbora, kako se već iz prethodnog pogleda vrsta ovih zadataka moglo videti,
imaju široke mogućnosti za merenje učeničkih performansi. Najznačajnijim se smatra
mogućnost da se njima mere sposobnosti za interpretaciju sadržaja, zatim selekciju i primenu
znanja. Takođe je zapaženo da su ovi zadaci pogodni za merenje sposobnosti razumevanja i
rasuđivanja. Navešćemo neke od njih:
1. Pitanja kojima se proverava prepoznavanje definicija:
Vrednost koja se određuje sabiranjem svih skupova i podelom zbira sa brojem slučajeva naziva
se:
a) američka sredina, c) harmonična sredina, e) modus.
b) medijana, d) standardna devijacija
2. Pitanja kojima se proverava uočavanje uzroka, uslovljenosti pojave ili postupaka:
Među donjim navodima zaokružite slovo ispred one tvrdnje koja predstavlja najvažniji uzrok iz
svetskog rata:
a) Želja Rusije da pomogne Srbiji koja je bila napadnuta;
b) Težnja Srbije da ujedini Južne Slovene;
c) Težnja imperijalističkih sila za novom podelom sveta;
d) Zaoštrene imperijalističke suprotnosti;

6
 Učiteljski fakultet u
DOKIMOLOGIJA Beogradu

e) Spremnost komunističkih partija u industrijski razvijenim zemljama da izazovu revoluciju, jer

su procenile da su za to sazreli uslovi;
f) Oštra politička borba Južnih Slovena, naročito omladine u Bosni.
3. Pitanja u kojima se traži uočavanje posledica:
Pri hidrolizi skroba nastaje:
a) fruktoza, b) glikoza, c) saharoza, d) maltoza.
4. Pitanja kojima se proverava uočavanje suprotnosti:
Koji je pojam suprotan pojmu naturalne privrede:
a) industrijska privreda, c) privreda u razvoju,
b) robno-novčana privreda, d) planska privreda.
5. Pitanja za proveru uočavanja osličnosti i razlika:
Lednička jezera od veštačkih razlikuju se po:
a) boji i količini vode, c) načinu nastanka,
b) dubini i prostranstvu, d) flori i fauni u njima.

Sličnost između srednje vrednosti i medijane je u tome što su jedna i druga za:

a) centralnu tendenciju, d) varijaciju, e) odnos.

b) rastojanje, c) položaj,
6. Pitanja koja se odnose na poznavanje rasporeda i klasifikacije pojmova:
Među motore sa usisavanjem goriva spadaju:
a) dizel motori, c) propulzivni motori, e) turbo-reaktivni motori.
b) turbinski motori d) benzinski motori,
7. Pitanja kojima se proverava prepoznavanje opisa:
’’Za ovaj slikarski pravac karakteristično je da se oblik pod uticajem svetlosti menja, gubi se
kontura, forma se raspada. Svetlost je glavna preokupacija slikara; oni je razlažu na kolorističke
sastojke, proučavaju njenu igru i treperanje, njen uticaj na formu i oblik, traže karakteristične
treptaje prelamanja zrakova.’’
Na osnovu prethodnog opisa potrebno je da odredite na koji slikarski pravac se
konstantacije u njemu odnose:
a) realizam, b) romantizam, c) impresionizam, d) fovizam, e) kubizam.
8. Pitanja kojima se proverava razumevanje primene principa:
U kome se od datih navoda najbolje objašnjava princip kapilarnosti:
a) Tečnost se penje kroz stablo biljke,
b) Hrana se stvara u lišću biljke,
c) Lišće nekih biljaka gubi zimi svoju zelenu boju,
d) Biljke otpuštaju vlagu kroz stome.
9. Pitanja za promenu procene metoda i postupaka:
Najbolja sterilizacija instrumenata i brizgalica vrši se:
a) ključalom vodom, c) plamenom, e) formalinskim parama.
b) suvom sterilizacijom, d) vodenom parom pod pritiskom,

7
 Učiteljski fakultet u
DOKIMOLOGIJA Beogradu

10. Pitanja kojima se proverava poznavanje termina i reči:

S leve strane date su neke strane reči, pojmovi, a sa desne strane je dato po pet reči, izraza
od kojih jedna ima isto značenje kao i strana, odnosno zadata reč; označite reč koja je ista sa
zadatkom:
diskusija - a. zaključak, c. raspravljanje, e. proba.
b. svađa, d. ubeđivanje,
egoizam - a. savlađivanje, c. središte, e. vlast.
b. gojaznost, d. sebičnoost.
U prednosti, po oceni mnogih, spadaju činjenice da su zadaci ovoga tipa pogodni za
ispitivanje kompleksnih ishoda naastave i učenja, da je skorovanje lako, jednostavno i dosta
objektivno, a i učenici dosta lako shvataju uputstva.
U nedostatke, pak, ubrajaju se konstatacije o tome da se ovim zadacima najčešće traži samo
poznavanje činjenica, zatim da samo sastavljanje traži dosta vremena, zbog specifičnosti koje
smo naveli kod varijanti u objašnjenjima zadataka, nisu usmerena za usmena ispitivanja i sl.

Zadaci tipa pridavanja

I u ovom tipu zadataka ima više varijanti (poznato je desetak različitih varijanti). Suštima im je u
pridavanju veza određenim pojmovima, koji su po nekom kriterijumu vezani. Najčešće se zadatak daje
u formi dve ili više kolona u kojima su ispisane reči koje označavaju pojmove, pojave, procese...
Zadatak je učenika da ih na određeni način spoji.

Primer: Sa leve strane nalaze se imena književnika, a sa desne naslovi književnih dela. Na crticu ispred
književnog dela upiši broj koji je dat ispred imena književnika za koga smatraš da je napisao delo.

1. V. Nazor - Prolom
2. I. Andrić - Gospoda Glembajevi
3. B. Ćopić - Daleko je sunce
4. M. Crnjanski - Na Drini ćuprija
5. M. Krleža - Orlovi rano lete
6. M. Lalić - Prva brazda
7. D. Ćosić - Prvi put sa ocem na jutrenje

Kao što je već pomenuto, postoje različite varijante ovog tipa zadatka.

Varijanta 1: Prepoznavanje misaonih pojmova i definicija

Uputstvo: u jednoj koloni (leva) date su definicije procesa, a sa druge (desne) nazivi
misaonih procesa kojima formiramo pojmove. Na crticu ispred definicije upišite broj one
misaone operacije koja odgovara ovoj definiciji:
- Izdvajanje i zanemarivanje nebitnih osobina predmeta i 1. Upoređivanje
zadržavanje osobina koje su ispitivane i karakteristične. 2. Analiza

8
 Učiteljski fakultet u
DOKIMOLOGIJA Beogradu

- Misaona radnja kojom se odlike, apstrahovanje na osnovu 3. Sinteza

temelja ograničenog broja pojedinačnih slučajeva, protežu 4. Identifikovanje
i na sve ostale slučajeve iste vrste. 5. Diferenciranje
- Spajanje rastavljenih karakteristika, u nove celine... 6. Apstrakcija
- Uočavanje istovetnih odlika... 7. Generalizacija
- Raščlanjavanje konkretnih predmeta na njihove sastavne
elemente...
- Uočavanje izvesnih razlika u onim osobinama koje na prvi
pogled izgledaju istovetno...

Varijanta 2: Prepoznavanje formule

Uputstvo: S leve strane u koloni su nazivi jedinjenja, a sa desne njihove formule. Na

crticu pored formule upišite broj kome formula odgovara:

1. Sirćetnakiselina............................................C2 H4.........._______
2. Kalcijum hidroksid........................................Fe3O4........._______
3. Kalcijum oksid..............................................Ca(OH)2......_______
4. Acetilen........................................................Ch3COOH..._______
5. Magnetit.......................................................CaO............_______
6. Hematit.........................................................F3O3.........._______
7. Butan.............................................................C4H10......._______
8. Metil alkohol.................................................

Varijanta 3: Zadaci klasifikacije

Uputstvo: Sa leve strane date su osnovne grupe pumpi, a sa desne nazivi. Na crticu sasvim
desno, upiši broj grupe kojoj (s obzirom na konstrukciju) ta pumpa pripada.

1. klipne pumpe baštenska..........................................._____

membranska......................................._____
2. obrtne pumpe krilna..................................................._____
mlazna................................................._____
3. specijalne pumpe diferencijalna......................................._____
zupčasta.............................................._____
Varijanta 4: Poznavanje instrumenata i nihove namene
Uputstvo: Na crticu ispred instrumenata upiši broj one veličine koju taj instrument meri:
1. pritisak gasova hidrometar..........................................._____
2. specifična težina altimetar.............................................._____
3. vlažnost vazduha barometar..........................................._____
4. nadmorska visina aerometar..........................................._____
5. atmosferski pritisak manometar........................................._____
6. temperatura

9
 Učiteljski fakultet u
DOKIMOLOGIJA Beogradu

Varijanta 5: Uočavanje brojnih veličina

Uputstvo: Na liniju desno, pored razlomaka stavite broj one vrednosti koja je jednaka sa
vrednošću razlomka:

1. 0,02 1/2....................................................______
2. 0,75 6/4....................................................______
3. 0,50
4. 0,25 1/4...................................................______
5. 1,50 3/4...................................................______

Varijanta 6: Uočavanje povezanosti stavova i generalizacija

Uputstvo: Generalizacije koje su date odmah ispod uputstva ilustrovane su nekim od

iskaza ispod njih. Utvrdite koji iskaz ilustruje neku od generalizacija i označite to znakom + ispod
odgovarajućeg znaka generalizacije. Ako iskaz ne ilustruje ni jednu od generalizacija, onda u
kolonu X stavite 0 (prva je kao primer).

A. Navike pokazuju težnju da se i dalje održe iako je nastao uslov kojim su one nastale.
B. Socijalne grupe koje zadrže relativnu statističnost, pokazuju manji uticaj na druge, nego
grupe koje pokazuju veće promene.
C. Lak prilaz mogu pokazati težnju da se pomogne unapređenje civilizacije.
D. Pokreni narod često pokazuje osobine civilizacije.
A B C D E X
________________ 1. Mi se rukujemo desnom rukom.
________________ 2. Feničani su doprineli razvijanju pismenosti.
________________ 3. Kinezi su dugo imali slab uticaj na ostali svet.
________________ 4. Na engleskom narodu jasno se vidi uticaj Saksona i Normana.
________________ 5.Dugo godina Engleska je bila vodeća zemlja sveta i u njoj su nastajale
mnoge nove ideje.

U prednosti spadaju: a) skoro potpuna objektivnost ocenjivanja,

. b) brzo i lako ocenjivanje po utvrđenom
. c) štede vreme za sastavljanje i prostor, a pogodni su i za obradu...

Kao nedostaci najčešće se navode sledeće konstatacije:

a) nije lako sastaviti jednostavna i precizna, kratka i jasna uputstva za dosta složene zadatke, te
učenici mlađih razreda teže shvataju uputstva za ove tipove zadatka,
b) postoji opasnost da se više traže jednostavni odnosi u testovima i poznavanja činjenica.

Zadaci tipa – prosto prisećanje i dopunjavanje (ili zadaci kratkog odgovora)

10
 Učiteljski fakultet u
DOKIMOLOGIJA Beogradu

Već je u naslovu naznačeno da se ovi zadaci, iako različiti, svrstavaju u istu grupu, čak ih većina
autora zbog velike sličnosti i svrstava u istu grupu i označava istim imenom kao zadatke kratkog
odgovora. Od formulacije zadataka, zavisi da li će zadatak biti u obliku prisećanja ili dopunjavanja. Kod
prostog prisećanja zadatak je formulisan u obliku pitanja, a zadataka dopunjavanja dat je u obliku
nepotpunog iskaza.

Primer: a) prosto prisećanje: Koliko Jugoslavija ima stanovnika?________________

b)dopunjavanje: Jugoslavija ima ____________ stanovnika.

Varijante: a) Na crti pored imena navedite po čemu je data ličnost poznata u kulturi starih Grka:

Sokrat______________; Homer____________; Fidija_____________.

Platon______________; Arhimed___________;

b) Na crticu pored svakog prideva upišite njegov prvi stupanj poređenja (komparativ):

mio_________; plitak_________; zao_________; visok_________; dubok_________,

c) Bakterije se prema načinu ishrane dele na: 1. ______________ i 2._____________

d) Izračunaj koliko je: 16-4 x 5:6 -2 =_____

e) Reši jednačinu: X/5 – 8 = __________ Rešenje: X = __________

Zadaci tipa sređivanja

Zadaci ovoga tipa pogodni su za ispitivanje ne samo znanja nego i sposobnosti logičkog
mišljenja i sređivanja činjenica po nekom kriterijumu, sposobnosti kvalifikacija. Smatra se da su slični sa
zadacima pridavanja.

Primeri zadataka sa različith kriterijuma sređivanja:

a) Označi brojevima od 1 do 5 redosled po kome se javljaju društvena uređenja:

-feudalizam; -kapitalizam; -socijalizam;
-robovlasništvo; -rodovsko društvo. (vremenski redosled)

b) Označi brojevima od 1 do 5 redosled razvijenosti mozga kod navedenih životinja:

-golub; -gušter; -pas; -šaran; -žaba. (kriteriji-razvijenosti)

c) Označi brojevima od 1 do 4 redosled reakcija koje čine refleksni luk:

-mišići; -prijemni refleks; -osećajno vlakno; -motorno vlakno. (kriteriji redosled pojava)

d) Označite brojevima od 1 do 5 red veličina kontinenata od najvećeg do najmanjeg:

-Evropa; -Azija; -Afrika;

11
 Učiteljski fakultet u
DOKIMOLOGIJA Beogradu

-Južna i severna Amerika; -Australija. (kriteriji - veličina)

Kod ovih zadataka značajna je napomena o njihovom ocenjivanju. Većina autora smatra da nema
dovoljno argumenata da se učeniku priznaju delovi urađenog zadatka, jer je način utvrđivanja bodova
prema broju napravljenih grešaka dosta složen, a efekti nisu ravni naporu.

Kombinovani zadaci
Postoje sadržaji, pa i ciljevinastavnog rada, koji je najbolje ispitivati kombinovanim zadacima. U
opisu pojedinih tipova je dotaknuto i pitanje mogućnosti njihovog kombinovanja, tj.nagoveštene su
mogućnosti slaganja jednih s drugima.

Uputstvo: Navedene su tri grupe poznatih ličnosti u određenim oblastima. U svakoj grupi po jedna
ličnost ne pripada toj koloni (grupi), pronađite je i pored njenog imena na liniju upišite oznaku ’’O’’. Na
linije iznad svake kolone naziv grupe, određen aktivnošću kojom su se navedeni u toj grupi bavili, u
kojoj su poznati. Na kraju brojevima označite hronologiju pojave ličnosti u svakoj grupi.

Zakonodavci

4 Solomon -Aleksandar Makedonski -Sokrat

1 Hamurabi -Homer -Ristotel
3 Likurg -Kserks -Leonida
0 Krez -Pompej -Seneka
2 Mojsije -Pir -Marko Aurelije

Esejski tip zadataka

Suštinska odrednica zadataka esej tipa odnosi se na činjenicu da učenik u ovim zadacima
slobodno sam sastavlja, slobodno iznosi svoje misli, piše šire odgovore na postavljena pitanja. Zadaci
esejskog tipa podrazumevaju dublje poniranje u širu oblast, viši nivo interpretacije, dakle, ne samo
poznavanje činjenica i njihovo klasifikovanje, nego i analizu, sinteze, pa i vrednovanja znanja, a iznad
svega toga i prostor za kreativne pristupe iznošenju materije. Značajno je navesti još jednu ozbiljnu
zamerku ovim zadacima. Smatra se da je ozbiljan nedostatak činjenica što se ovakvim pitanjima ne
može zahvatiti više sadržaja, dakle, zamera se esej testu na nedovoljnoj zastupljenosti i
reprezentativnosti gradiva koje je predviđeno nastavnim programom. Činjenica je da se u ovom testu
najčešće predviđa od 5 do 10 pitanja, koliko je moguće da učenik detaljnije samostalno, slobodno
osmisli. Naravno, ova pitanja posebnu celinu, svako za sebe.

12
 Učiteljski fakultet u
DOKIMOLOGIJA Beogradu

Zaključak:

Izrada testa kao vrlo složen posao ima određen redosled faza ili elemenata koji se mora
poštovati, kako bi bio uspešno okončan. Broj pitanja (dužina testa) određuje se nakon utvrđivanja
materijskih karakteristika testa i baždarenja, što, dakle, zavisi od relijabilnosti, valjanosti
diskriminativnosti zadataka. Ali, postoje ovde neke napomene koje važe pri sastavljanju zadataka, a
mogu biti korisne i uticajne na ukupnu vrednost testa, čak iako sastavljamo zadatke objektivnog tipa
(bez namera za proverom metrijskih karakteristika i drugih ispitivanja vrednosti ovih zadataka). Tako
se, recimo, zna da homogenost testa utiče na dužinu. Homogeniji zadaci mogu u najmanjem broju
ispitivati jednu oblast, nego heterogeni. Zatim je značajno dužinu testa usaglasiti sa vremenom,
predviđenim za rešavanje testa. Planiranje težine zadataka u testu zahteva, posebnu pažnju. Težina
zavisi od težine sadržaja koji se ispituje, odnosno od cilja testiranja. Vrednovanje težine zadataka u
testu vrši se najčešće tako što se svakom zadatku daje jedan bod. Ali je vrednovanje moguće uraditi i
drugačije, tj. dati različite vrednosti.

13
 Učiteljski fakultet u
DOKIMOLOGIJA Beogradu

Literatura:
 Grozdanka Gojkov ,,Dokimologija’’, Vršac, 2003.

14