Primena esej testa

Poto je u naoj literaturi manje pisano o esej testovima, ukratko emo istai neke njihove bitnije
karakteristike. Neke aspekte kompleksnijih postignua uenika nije mogue meriti primenom
standardizovanih ili neformalnih testova znanja. To se, u prvom redu, odnosi na one fenomene o kojima
uenici treba da organizuju ili izraze svoje misli, da integriu odreene ideje i argumente, da razrade i
reavaju neke probleme, da dokazuju ili opovrgavaju pojedine dokaze. Tamo gde treba izraziti veu
slobodu odgovora primerenije je koristiti esej testove. Bitna karakteristika esej pitanja je sloboda odgovora
uenika. Esej test, u prvom redu, treba koristiti pri merenju onih znanja koja se ne mogu meriti testovima u
kojima su pitanja objektivnog tipa.
Pitanja u esej-testu mogu biti:

sa kraim restriktivnim odgovorom i

sa proirenim odgovorom.

Osnovne odlike
Bitna razlika izmeu testova sa pitanjima otvorenog i zatvorenog tipa i esej testa je u tome to je prvi vie
zasnovan na merenju znanja prepoznavanjem dok se druga vrsta (esej testovi) zasniva na merenju
sposobnosti selekcije, organizacije, integracije injenica, generalizacije i na proceni ideja i dokaza. To se
moe izraziti i sledeim pregledom obeleja (vrednosti).
Bitna obeleja-vrednosti testova sa zadacima zatvorenog tipa
Prepoznavanje

odnosa uzrok-posledica

primene principa

valjanosti ponuenih argumenata

odrivih hipoteza

vaeih zakljuaka

adekvatnosti postupaka i tehnika

Bitna obeleja-vrednosti Esej testa sa skraenim restriktivnim odgovorom

Zasniva se na sposobnostima uenika da ocene:

odnos uzrok

posledica

objasne primenu principa

iznesu relevantne argumente

formuliu odrive hipoteze

formuliu vaee zakljuke

provere i potvrde mogue pretpostavke

objasne metode i postupke

i daju druge odgovore koji se zasnivaju na sposobnostima izdvajanja, objanjavanja,

dokumentovanja, uporeivanja, i sl.

Bitna obeleja-vrednosti Esej testa sa proirenim odgovorom

Slian je prethodnom s tim to se trai vii nivo poznavanja materije. Uenici treba da izraze i
organizuju ideje, integriu znanja, da na osnovu steenih znanja konstruiu odreena reenja, oblike, da
procene vrednost nekih ideja i tome slino. Ovim testom se mere produktivna znanja.

Zahtevi za sastavljanje esej testa

Kompleksnije merenje ostvarenih rezultata u uenju primenom esej testa, u prvom redu, zavisi od
formulisanog esej pitanja. To, naravno, vai i za sastavljanje svih drugih test pitanja. Esej pitanja
sastavljaju se za ispitivanje rezultata uenja koji se ne mogu dovoljno pouzdano i obuhvatno meriti
testovima sa zadacima objektivnog tipa i za sadraje koji se ne mogu egzaktnije srediti u vidu frekvencija i
drugih kvantitativnih pokazatelja. U onim sadrajima gde pojedine vrednosti nisu jednake najprimerenije je
korienje esej testova.
Esej pitanja ne smeju se formulisati na brzinu. Ona moraju da budu promiljena, selektivna, jasna i precizna, ni preiroka ni preuska. Moraju biti briljivo konstruisana tako da se njima akcentuju odreeni
aspekti ponaanja i izmere elje i rezultati uenja. Mnogo je lake, naravno, formulisati pitanja sa
skraenim, restriktivnim odgovorom nego pitanja sa proirenim esej odgovorima. U pitanjima sa opirnim
odgovorom ekstremna sloboda oteava vrednovanje. Ta se potekoa moe prevazii naznakom
osnove po kojoj e se procenjivati odgovor.
Od kvaliteta pitanja zavisi kompleksnost i pouzdanost merenja rezultata uenja. Slaba je varijanta, na
primer, ako uenicima postavimo pitanje: zato se ptice sele? Mnogo je bolje ako ovo pitanje postavimo u
sledeoj formi: navedite tri bitne hipoteze koje bi mogle da objasne zato se ptice u jesen sele na jug.
Drugi oblik postavljenog pitanja jasno ukazuje uenicima koja se forma odgovora od njih oekuje. Ujedno,
ovakvo formulisano pitanje podrazumeva uenikove sposobnosti da formulie odrive hipoteze i
prihvatljive dokaze. Ono omoguava preciznije vrednovanje i voenje rezultata uenja uenika.
Previe ograniena, restriktivna pitanja bie manje efikasna za merenje sposobnosti selekcije, organizovanja i integrisanja pojedinih ideja. Esej pitanja sa proirenim odgovorom kriju opasnosti koje smo
napred komentarisali, a njih je mogue prevazii navoenjem izriitih smernica uenicima kakav se
odgovor trai.

Zahtevi za kontrolisanje pitanja u esej testu. Esej pitanja, u pogledu forme i sadraja, zavisna su od didaktiko-logike strukture gradiva odreenog predmeta. Esej test, kako istie Benjamin Blum, je pogodniji
za ispitivanja uenikih postignua u nastavi drutvenih predmeta. Putem esej testa je mogue
uspenije proceniti sposobnosti uenika da organizuju, sistematizuju i uopte svoja znanja.
Od formulacije esej pitanja, u prvom redu, zavisi usmeravanje uenika da saopti kompletan odgovor. Ona
mogu biti sasvim specifina ili sasvim uoptena. Opta pitanja treba ralaniti na specifina kako bi se u
odgovorima otkrila dubina poznavanja materije, ispoljio intenzitet znanja.
Uopteno se moe postaviti esej pitanje: Analiza pesme Deda i unuk. Meutim, ovako uopteno esej
pitanje mogue je ralaniti na sledea specifina pitanja:

jezike i stilske odlike pesme,

satirini elementi u pesmi,

emocionalno-refleksivni ton pesme.

Kroz ralanjavanje uopteno postavljenog esej pitanja mogue je, u veem stepenu, meriti nivo
znanja, mogunost uoavanja, interpretacije, a sve to doprinosi objektivnosti ocenjivanja. Svaki od
specifinih zahteva mogue je izraziti brojem bodova, radi objektivnijeg ocenjivanja, na primer: jezikostilske odlike pesme -do 15 bodova.
Esej pitanja mogu biti razliitog tipa.

Tip pitanja

Primer

Selektivna pitanja (selektivno podseanje) Koju vrstu stilskih figura koristi Njego u "Gorskom vijencu"?
Pitanja uporeivanja (uporeivanje dveju ili
vie veliina, pojmova, stvari)

Po emu se prolee razlikuje od jeseni?

Evaluativna pitanja (evaluativno

Koji su najvaniji razlozi prelaska materije iz jednog u drugo

podseanje)

agregatno stanje?

Klasifikaciona pitanja (pitanja kojima se

trai klasifikacija)
Pitanja uzrok-posledica (pitanja koja se
odnose na uoavanje uzrok-posledice)

Kom rodu pripadaju lav, tigar i ris?

Zato je svea prestala da gori pod staklenim zvonom?

Rezimirajua pitanja (pitanja rezimea,

Kakva je posledica godinjeg kretanja zemlje? Ukratko opii

saetog izlaganja)

kruenje vode u prirodi.

Pitanja-skiciranja

Skiciraj kruenje vode u prirodi. Skiciraj zatvoreni strujni krug.

Pitanja "za" i "protiv"

Obrazloi "za" i "protiv" primene atomskih centrala u

proizvodnji struje.

Esej pitanja imaju prednosti u odnosu na pitanja objektivnog tipa, a te prednosti se ispoljavaju u sledeem:

uenik ima vie mogunosti da ispolji i primeni svoja znanja,

ima vie mogunosti i slobode da organizuje materijal, injenice, da ih grafiki prikae,

uenik moe da iznese svoja originalna reenja, ideje, da postavi nove hipoteze.

Nedostaci esej-testa, u prvom redu, se svode na oteane mogunosti vrednovanja. Ovaj test trai
vie vremena za itanje, kodiranje odgovora i vrednovanje