Dokimologija i srodni pojmovi

Dokimologija definie kao didaktika

disciplina koja prouava sisteme ocenjivanja ponaanja ispitivaa i ispitanika. Zadatak
dokimologije je da proui, pronae i praksi ponudi valjane naine i postupke
prosuivanja i ocenjivanja. Skolska dokimologija, smatra se uom dokimolokom
disciplinom, jer se ona izriito posveuje pitanjima ispitivanja i procenjivanja
uenikih vaspitno-obrazovnih postignua u kolama. Osnovna joj je funkcija
da identifikuje i proui uticaj svih onih faktora koji kvare metrijsku vrednost kolskih
ocena, a zatim ima zadatak dalje da pronalazi naine i postupke to
objektivnijeg i pouzdanijeg, a time i valjanijeg, ispitivanja i merenja uenikih
znanja i drugih vaspitno-obrazovnih postignua. Predmet dokimologije jeste prouavanje
pitanja vezanih za sistematinost ocenjivanja,
objektivnost i pouzdanost ocene i ispitivanja, validnost i objektivnost kolskih
ocena, metode i postupke kojima se dolazi do kolske ocene i sl. Usko vezani za pojam
dokimologija su i pojmovi dokimastika, koja se
odnosi na tehnike proveravanja i ispitivanja, doksologija, ija je sutina u
sistematskom prouavanju uloge i znaaja vrednovanja u nastavi.
Pojam dokimologije je grkog porekla; potie od rei: dokime, to
znai pokuaj, proveravanje i rei: logos istina.
Osnovni dokimoloski pojmovi
Ocenjivanje je predmet dokimologije misli se, pre svega na psiholoki
aspekt. Ocenjivanje, kao jedna faza, mikro element nastave, tog sloenog procesa u kome
svi elementi, etape /pripremanje, obrada novih sadraja, vebanja, ponavljanja i
proveravanja/, svaki sa svojom saznajno-logikom, psiholokom, materijalnotehnikom, didaktiko-metodikom i dr. komponentom, mora biti povezan u
skladnu i jedinstvenu celinu, u razliitim periodima razvoja nastavne prakse i
didaktikih teorija, bilo je razliito definisano. Ono se, najpre dugo odnosilo,
uglavnom, na znanja uenika. Ovo posebno vai za period skolastikih kola
u kome se smatralo da je uenik savladao odreene sadraje ako je znao
doslovno da ih ponovi. na primeru skolastikog uenja i ocenjivanja
istie se kao karakteristian autoritativni metod predavanja, koji proizilazi iz smisla,
shvatanja sutine, nastave i obrazovanja i njihove vrednosne osnove. Tesna veza
ocenjivanja i drugih aspekata nastave reflektovala se i na
sutinu pojma ocenjivanja, te se ona jednom vezivala samo za znanje
uenika, da bi se u drugim periodima, kasnije, sutina ocenjivanja sagledavala
i u svetlu potpunijih i odreenijih zahteva da se ocenjivanjem utvruje stepen
usvojenosti uenikih znanja, umenja i navika, stepen njihove profesionalne
osposobljenosti, odnos prema radu /uenju/, ispunjavanje odreenih normi i
sl. 1Proveravanje znanja koje je za cilj imalo vernu reprodukciju
nauenih sadraja, postepeno se zamenjuje postupcima koji trae primenu
novih znanja u svim situacijama. ostaje pitanje
ta je ocenjivanje. Pod ovim pojmom smatra se postupak kojim se, prema
utvrenim propisima, prati vaspitno-obrazovni rad uenika i razvoj uenika i
odreuje nivo koji je uenik postigao. 2 A utvreni propisi su pravila koja

propisuju kolske vlasti i najee u vidu uputstava za ocenjivanje, odnosno

pravilnika o ocenjivanju, propisuju nastavnicima, tj. obavezuju ih na
pridravanje. mnogi autori za ocenjivanje smatraju da predstavlja jedan od
svojevrsnih oblika merenja, koje se, za razliku od egzaktnih, zasniva na
subjektivnim tehnikama i postupcima. Pojam ocenjivanja ponekad se ograniava na
davanje opte brojane
ocene, te se iz potreba da se obuhvate sve strane uenikove linosti
ocenjivanje, odnosno, postupci koje ono podrazumeva, nazivaju
vrednovanjem, dakle, poistoveuju se znaenja ova dva pojma. Postoji vie naina
ocenjivanja. Najee se uoavaju postupci vezani
za sadraj i formu ocenjivanja. Prema spoljnoj formi uoava se tzv.
numeriko, koje se odnosi na izraavanje suda nastavnika u vidu broja,
odnosno skale. Skale se kreu od 1 do 5, odnosno od 1 do 10, ili se, pak, ovi
sudovi o napredovanju i nivou usvojenosti sadraja, dakle, ostvarenosti
postavljenih, podrazumevanih zadataka izraavaju u vidu procenata, ili
rangova. Opisne zamene za odreene stupnjeve usvojenosti znanja, navika,
vetina i dr. u vidu ocena "zadovoljava", "istie se", "ne zadovoljava" i sl. su
samo formalne zamene za brojeve. Postoji, dakle, vie vrsta ocenjivanja: numeriko,
slovno i opisno.
Slovno se najee zasniva na trostepenoj skali /A, B, C/ i znai procenu
nivoa ostvarenosti programskih zadataka; numeriko, koje se oslanja /u
naem sistemu ocenjivanja/ na petostepenu, odnosno estostepenu skalu /od
5 do 10 na studijama/ i opisno ocenjivanje, sa svojim modalitetima /ue i ire/.
Opisno ocenjivanje je, takoe, izraavanje sudova o napredovanju uenika, po
nekima je to ocenjivanje reima. Sutinska komponenta ocenjivanja, tj. njegov sadrinski
aspekt,
odnosi se na procenu vaspitno-obrazovnog nivoa i napredovanja uenika. Zato neki autori
ocenjivanje smatraju vrednovanjem, a ocene
pedagokim sredstvom, tj. sredstvom podsticanja uenika na usavravanje. prema
sadraju ocenjivanje moe biti sintetiko i obuhvatati vei broj strana
uenikovog vaspitno-obrazovnog nivoa i napredovanja, ili, pak, analitiko koje
je imalo za cilj da obuhvati samo jedan aspekt.
Praenje je za veinu didaktiara sloena, kompleksna i, trebalo bi da
bude, kontinuirana delatnost u kojoj nastavnik, primenom odgovarajuih
tehnika /testiranja, skaliranja, evidentiranja.../ i instrumenata, dakle, sistemom
postupaka, tehnika i instrumenata dolazi do informacija o razvojnim tokovima i
nivoima ostvarenosti predvienog cilja i zadataka vaspitno-obrazovnog rada. Praenje je,
dakle, u funkciji ocenjivanja i slui za prikupljanje informacija o
nivou, kvalitetu ostvarenja u nastavi sa stanovita utvrenog cilja.
utina merenja je, dakle, u poreenju
dveju veliina, a funkcija mu je, kao i funkcija praenja, informativna. Ono
treba da prui tane podatke o ishodu obrazovanja uenika, da bi se moglo
izvriti njihovo procenjivanje i ocenjivanje sa veom sigurnou i veim
stepenom tanosti. 3 Svrha merenja u didaktici je da se formiraju instrumenti i
postupci kojima bi se preciznije odreivali, merili ishodi vaspitanja i
obrazovanja. Merenje se u kolskim situacijama najee vezuje za upotrebu

testova, skala stavova i sl. i u tom smislu jasno se razlikuje od evaluacije, koja
se za razliku od merenja, koje oznaava poreenje sa standardnim
koliinama, dodeljivanje brojeva svojstvima i sl., odnosi na subjektivne
sudove, procene. Merenjem se, dakle, kvantitativno odreuju ili, pak,
procenjuju najee znanja, zatim, psiholoke funkcije, crte, ili dispozicije;
odreuju se jaine odgovora jedne navike, jaine stavova uenika,
sposobnosti /tzv. mentalno testiranje/...U svakom sluaju, merenje je u funkciji
ocenjivanja, procenjivanja,
vrednovanja, slui, dakle, utvrivanju i uporeivanju obrazovnih i uopte
razvojnih promena u ostvarivanju cilja i zadataka nastave, pa i ire, vaspitnoobrazovnog rada u koli. To je, dakle, postupak kojim se nastavnik slui u
dolaenju do suda, procene kao osnova ocene.
Ocena /eng. marks, franc. notes, nem. Zensuren, rus. ,
, / - sredstvo za registrovanje uspeha uenika 2 , dakle, to je izraz
stepena ili svojstva, osobina po kojoj se neto razlikuje, karakteristika, ili
konvencionalna vrednost. Funkcije ocene su viestruke, a odnose se najpre na izraavanje
suda
nastavnika o napredovanju i postignuima uenika, dakle, obavetavaju
uenika i roditelja o postignutom uspehu, zatim slue kao osnova za
prevoenje uenika u naredni razred, odnosno stepen obrazovanja; motiviu
uenike na vea zalaganja, a i pokazatelji su posebnih sposobnosti kao
osnova za izbor zanimanja i, naravno, informiu o efikasnosti kolskog rada 5 .
RAZVRSTAVANJE Za procenu /koja je izvrena na osnovu pravila koja propisuju
korienje preciznosti, potpunosti i nepristrastnost/ karakteristika ili kvaliteta
nekog lica, odnosno, procesa ili predmeta kae se da je izvreno
razvrstavanje. Razvrstavanje je, dakle, uporeivanje pojedinosti sa predstavnicima
stepena,
klasa. Lice koje se uporeuje dobija skor, ili rang one osobe kojoj je
najslinije; svrstava se u klasu prema svojstvima koje poseduje, odnosno
prema slinosti svojstava sa onima koja reprezentuju klasu. svrstavanje se ee
oslanja na procene, a merenje na precizno uporeivanje kvantitativnih
svojstava. Svrstavanje, klasiranje ak, pri proceni, kao informacije za
poreenja, koristi rezultate merenja.
Pored prethodno odreenih pojmova, za ocenjivanje uenika znaajno
je odrediti ovaj pojam i u odnosu na pojam vrednovanja.
Vrednovanje ili evaluacija smatraju se sinonimima /evaluation;
Wertung/. Evaluacija podrazumeva odreivanje relativne vrednosti neega
prema usvojenom standardu. U didaktici i pedagogiji uopte evaluacija se odnosi na
procenjivanje razvoja uenika prema ciljevima nastavnog programa. Evaluacija, prema
tome, obuhvata promene linosti uenika, kao ishode i postignua, izazvane ne samo
nastavom, nego ukupnim kolskim radom. Za sticanje potpunijeg uvida u celovitost
linosti uenika, takoe se
koristi ispitivanje kao tehnika utvrivanja nivoa ostvarenosti ciljeva,
postignua. Sastavni deo evaluacije, moda ak i njen
sutinski deo je procena, prosuivanje dobijenih rezultata, kojim se, u stvari,
omoguuje utvrivanje stepena i kvaliteta ostvarenosti vaspitnih ciljeva i

zadataka utvrenih kriterijumima, normama, standardima. Za evaluaciju je znaajno u

kojoj meri je formirano praenje. Sistem praenja prethodi vrednovanju. Praenjem se
prikupljaju selektivni podaci za proces vrednovanja, a vrednovanjem se utvruju ire
promene u razvoju linosti, ostvarivanju vaspitno-obrazovnih ciljeva i koncepcija rada
kole.
Vrednovanje rada kole predstavlja kompleksno i detaljno
sagledavanje rada nastavnika i uenika. Ovo podrazumeva da su pre vrednovanja
utvreni, definisani, jasno odreeni ciljevi i zadaci koje bi trebalo ostvariti i koje
je mogue vrednovati, dakle, definiu se vrednosti koje se ele u procesu
vrednovanja sagledavati.
Verifikacija /proveravanje/ je jo jedan od pojmova koji su bliski
ocenjivanju, odnosno, blii pojmu vrednovanje. Upotreba pojma vrednovanje
odnosi se, kao to je ve konstatovano, i na ocenjivanje, tj. procenjivanje
rezultata rada vaspitno-obrazovne organizacije u celini u podruju vaspitanja i
obrazovanja. Pojam verifikacije se danas ree sree u vezi sa
neposrednim vaspitno-obrazovnim radom u koli, jer se odnosi na postupke
proveravanja i utvrivanja ispunjenosti uslova za obavljanje vaspitnoobrazovne delatnosti u srednjem obrazovanju.
3. NOVE PARADIGME U OCENJIVANJU KAO SEGMENTU
KVALITETNOG OBRAZOVANJA
Da bi od zadovoljavajue kole postala kvalitetna potrebno je po
ovom autoru da se najpre promene sami nastavnici, a da se onda dogode i
promene na materijalnom nivou, spoljanje. On je smatrao da je za ono prvo
znaajno da se najpre stvori kod nastavnika oseaj ukljuenosti, predanosti,
vlasnitva, koji su neophodni za otkrivanje kvaliteta, a onda dalje e iz ovog,
kao i iz drugog, spoljanjeg stvaranja, stvarnog rada na promeni klime u
vaspitno-obrazovnom radu nastajati i predanost, elja za kvalitetom, ponos i
sl. Gren, B. W. Glaser i drugi pobornici ovog shvatanja kao znaajan
uslov kvalitetnog rada u koli istiu znaaj principa korisnosti ili praktinosti
znanja koje se nudi uenicima. 1 Dalje je posebno znaajna struktura nastave i
proces uenja u kome uenici aktivno uestvuju. Pobornici ovog pravca smatraju da e se
nakon usvojenih vetina stei vea motivacija i sposobnosti za sticanje ireg obima
znanja, za koje naglaavaju da e uenici tada biti motivisaniji, odnosno da e ga smatrati
potrebnim i zanimljivim. U literaturi koja se bavi ovim pristupom nastavi i uenju u njoj
pominju
se tri glavna naina:
- metoda reci mi,
- pokai mi,
- ukljui me, Sutina ove paradigme zasniva se na shvatanju da
se 15% od onoga to nauimo dobija od onoga to drugi kau, 50% od onoga
to vidimo, a 90% iz onoga to sami kaemo i uradimo.
I ZNANJE - prepoznavanje informacija
1. definii, 2. sastavi popis, 3. zapamti, 4. imenuj, 5. zabelei, 6. ponovi,
7. ispriaj, 8. priseti se, 9. izvesti;

II RAZUMEVANJE - shvatanje informacija

1. opii, 2. objasni, 3. identifikuj, 4. izvesti, 5. razmotri, 6. izrazi, 7. prepoznaj,
8. raspravljaj, 9. smesti.
III PRIMENA - primena znanja u reavanju problema
1. izloi, 2. vebaj, 3. primeni, 4. ilustruj, 5. izvedi, 6. prevedi, 7. protumai,
8. intervjuii, 9. prikai;
IV ANALIZA - razdvajanje informacija kako bi s eprilagodile razliitim
situacijama
1. razlui, 2. uporedi, 3. napravi inventar, 4. rei, 5. pitaj, 6. napravi dijagram,
7. eksperimentii, 8. raspravljaj, 9. diferenciraj;
V VREDNOVANJE - prosuivanje korisnosti
1. izaberi, 2. prosudi, 3. predvidi, 4. proceni, 5. rangoraj, 6. odaberi prioritete,
7. vrednuj, 8. izmeri, 9. izaberi.
VI SINTEZA - primena informacija radi poboljanja kvaliteta neke ivotne
situacije
1. predloi, 2. uredi, 3. organizuj, 4. kreiraj, 5. sastavi, 6. klasifikuj, 7. pripremi,
8. povei i 9. formulii.
Osnovni elementi metode ukljui me odnose se na: smislene
sadraje, korisne vetine, aktivno uee uenika. Kao ishodi ovakvog uenja
pominju se sledei: uenici moraju znati da sluaju, veto usmeno da
komuniciraju, dobro da itaju, piu, raunaju, da budu prilagodljivi, jer
preduzea ele radnike koji znaju kreativno da misle i reavaju probleme, da
znaju da postavljaju ciljeve i da budu motivisani da ih ostvare.
Za nastavu, usvajanje znanja u njoj, a svakako i za ocenjivanje
znaajna je motivacija. W. Glaser, kao jedan od pobornika paradigme o kojoj
govorimo zagovornik je teorije kontrole u kojoj tvrdi da se nae ponaanje
zasniva na pet osnovnih uroenih potreba: za opstankom, zabavom,
slobodom, ljubavi ili pripadanjem i moi. Iz ovoga je proizalo njegovo
shvatanje da uenici u uenju treba da zadovoljavaju svoje potrebe za moi,
slobodom, ljubavlju..., Teorija kontrole temelj je graenju kvalitetnih odnosa u nastavi, a
zasniva se na zadovoljavanju osnovnih (u fusnoti navedenih) potreba uenika.
Njome se eleminie sindrom uradi ovo, pa e dobiti to, za koji se smatra
da je velika zapreka u kvalitetnom radu. Kvalitetna kola, dakle, smanjuje vanost
samostalnog rada i konkurencije, a teite prenosi na timski rad i saradnju. Ostvarivanje
odreenih ciljeva ima vie
pristupa, kojim e im se pristupiti, ostvarujui ih zajedno sa drugima ili
(saradnjom) ili protiv drugih (konkurencija) zavisi od toga kakav smo pristup
prihvatili. Zagovornici kvalitetne kole misle da to moe da se naui u koli.
Zato se smanjuje vrednost samostalnog rada i konkurencije, a teite se
prenosi na timski rad i saradnju. Tako timski rad i saradnja spadaju u red
najvanijih vetina koje se trae u svetu rada. Rad u grupama smatra se da daje vee
mogunosti za
zadovoljavanje osnovnih potreba uenika nego samostalan rad; zadovoljava
tako bolje potrebu za pripadnou, ali i za priznavanjem i zabavom. Zato je glavni
zadatak kvalitetne
kole nauiti uenike kako da sami sebe vrednuju, a u svemu ovome i

nastavnici treba da ue kako da vrednuju svoj rad, jer koraci kvalitetne

nastave su: usredsrediti se na kvalitet, ukinuti prisilu i navesti uenike da
vrednuju svoj rad.
Samovrednovanje se smatra najteom vetinom, ali se smatra da
vredi zalaganje nastavnika u ovom smeru, jer e ona doprineti kvalitetu
uenikovog ivota ne samo u uenju i koli, nego i kasnije u ivotu. Jedan od
bitnih karakteristika samovrednovanja je injenica da se od uenika oekuje
da raznatraju sopstveni rad i smiljaju naine kako da ga poboljaju.