Task bar: nalazi se na dnu ekrana.

Na levom kraju
se nalazi START a na desnoj indikatori. Dugme
START pokrece start meni preko koga aktiviramo
zeljene programe I izvrsavamo naredbe. Indikatori
pokazuju trenutni status Windowsa I sistemsko vreme.
Folder- sluzi kao fascikla u koju smestamo neke podatke
File- to je pojam koji oznacava neki program
Clipboard- to je posebna Windows datoteka koja obezbedjuje
privremeno cuvanje podataka I omogucava razmenu teksta
sema,crteza medju razlicitim Windows aplikacijama.

Kompresiju podataka koristimo kada zelimo da cuvamo

kopije datoteka vaznih sadrzaja kada nemamo dovoljno
prostora na disku ili kada podatke saljemo elektronskom postom.
Programi za multimedijalne aplikacije
1. Media PACK- za obradu audio prezentacija
2. Photoshop- za obradu slika
3. Premier- za obradu video klipova
4. Power Point- za kreiranje multimedijalnih
prezentacija sa slikom,zvukokm, filmom

Windows omogucava:
Optimalno koriscenje raspolozive memorije
Jednostavna instalacija hardvera I softvera
Jednostavno kopiranje I brisanje disketa
Uvid u kataloge-datoteke znacajne a
koriscenje u razlicite svrhe
Ostvarivanje detaljnog uvida u vrednost svakog kataloga
Saznavanje osobina novih hardverskih komponenti
Razumevanje sustinskih karakteristika multimedijalnih
uredjaja I ostalih karakteristika
Windows95 omogucava koriscenje starih DOS aplikacija
I time omogucava povecanje upotrebljivosti I postojecih baza podataka

Proces prevodjenja izvornog programa

1. Leksicka analiza I dijagostika gresaka
2. Sinktaticka analiza I dijagnostika gresaka
3. Konstrukcija radnog programa
4. Optimalizacija radnog programa
5. Obavestenje programera

Strategije I metode progamiranja

1. Izbor strategije I metode programiranja
2. analiza I definisanje problema
3. izrada algoritma
4. kodiranje, testiranje I izvodjenje programa
5. dokumentovanje programa
Postoje 2 strategije:
1. Bottom up (odozdo na gore)
2. top down (odozgo na dole)
Metode programiranja su:
1) modularno ( osnovni oblici povezivanja
su bezuslovno,uslovno I iterativno)
2) strukturno programirnje gde spade:
sekvencija,selekcija I interakcija.

Faza programiranja analiza I definisanje problema

1.Precizna indentifikacija problema na bazi
korektnog uradjenog snimka postojaceg stanja
2. stvaranje podloge za izradu algoritma
3. analiza mogucnosti organizacije funkcije ili
procedure resenja problema
4. univerzalnost programskog resenja
5. mogucnost visekorisnickog resenja
6. kreiranje sveobuhvatnog Sistema zastite podataka
Strukture I karakteristike algoritma
1. Linijska struktura algoritma je prepoznatljiva po
tome sto se svaki modul odnosno algoritamski korak
izrazava samo jednom I to jedan iza drugog u tacno
utvrdjenom redosledu.
2. Struktura sa podalgoritmima je slozeniji oblik structure
I prepoznatljiv po tome sto u njemu postoje ispitivanje
odredjenih uslova I u zavisnosti od toga grananje na neke
druge operacije sa podatkom u redosledu korak koji je
definisan redosledom izvodjenja njegovih modula I koji
nije indentican sa baznim algortimom.
3. Struktura sa petljom ili ponavljajuca struktura prepoznatljiva
je po visestrukom ponavljanju jednog ili vise koraka.
4. Slozena struktura algoritma predstavlja kombinaciju svih
navedinih struktura I karakteristicna je za sve kompleksnije problem.

Karakterisike algoritamskih Sistema su :

Definisanost- podrazumeva da je procedura
odredjena algoritmom deterministicki prenos
sto znaci da redosled izvodjenja algoritamskih
koraka kojima se ulazi transformise I izlaz mora biti
precizno odredjen bez ikakvih dvosmislenosti.
Determinantost se odnosi na to da process
pretvaranja ulaza I izlaza mora biti jednoznacno
odredjen diskretni vremenski interval.
Masovnost se definise u odnosu na velicinu
ulaznog skupa elemenata odnosno nakon potrebnog
broja iteracija svaki algoritam se mora zavrsiti.
To znaci da mora biti definisana procedura kraja.
Efikasnost- algoritma je uslovljena duzinom vremena
koje je potrebno za transformaciju ulaza I izlaza pod
atom algoritmu, moze da podrazumeva I optimalno
koriscenje memorijskih resursa sto znaci da se algoritam
kreira tako da sadrzi potreban br operacija koje dovode
do resenja

Kodiranje,testiranje I izvodjenje programa.

Pisanje programskih instrukcija u nekome od programskih jezika
predstavlja process kodiranje. Ovo se radi na bazi razvijenog
algoritma, odnosno programskog dijagrama toka, u skladu sa
formalizovanim pravilima konkretnog programskog jezika.
Osnovni cilj testiranja programa je u proveri njegove ispravnosti
tj tacnosti. Ovo je vrlo znacajno s obzirom da se program u principu
koristi duze vreme, tako da bi svaka prikrivena greska, koja se ne
uoci za vreme testiranja mogla kasnije imati negativne posledice za
korisnika. Postoje dve vrste testiranja:
1. formalin
2. logicko testiranje
Formalnim se otkrivaju formalne greske u programskim instrukcijama
a logickim se otkrivaju funkcionalne ili proceduralne greske u program.

Testiranje programa
osnovni cilj tesiranja programa je u proveri njegove ispravnosti
tj tacnosti. Ovo je vrlo znacajno s obzirom da se program u
principu koristi duze vreme tako da bi svaka prikrivena greska
koja se ne uoce za vreme testiranja mogla kasnije imati negativne
posledice za korisnika. Postoje dve vrste testiranja:
1. formalni- kojim se otkrivaju formalne greske u programskim
instrukcijama
2. logicko testiranje- kojim se logickim otkrivaju funkcionalne ili
proceduralne greske u program
Ovakve greske je teze otkriti, test je moguce sprovesti u 3 stepena:
1. Testiranje modula sa testnim podacima
2. Testiranje logicke ispravnosti integrisanog programa sa test podacima
3. Testiranje celog programa sa stvarima
Dokumentovanje I odrzavanje programa
Dokumentovanje je posledica faze programiranja koja je zavisna
od izbora I metode programiranja. HIPO metoda je jedna od
najznacajnijih metoda dokumentovanja programa, njegove
structure I njegovog modula. Ciljevi HIPO metode su :
1. obezbediti dokumentovanost programa od ideje do eksplatacije
2. opisati strukturu I funkcije modula,programa
3. opisati process ulaza,izlaza I transformacije za svaki modul programa
4. obezbediti opis dizajna programa u celini pre I nakon kodiranja
Telekomunikacija
Elektronsko povezivanje fizicki udaljenih racunara,a
telekomunikacioni sistem kao komponenta kompatibilnih
telekomunikacionih uredjaja kojim se povezuju fizicki
udaljeni uredjaji kojima mogu da se prenose tekstovi,slike
,zvucni signali I video informacije.

Funkcije telekomunikacionih sistema

Uspostavljanje veze I prenos inf izmedju posiljaoca I primaoca
Odredjivanje pravca protoka poruka najefikasnijim putem
Vrsenje najelementarnije obrade informacija kako bi se osiguralo
da prave poruke stignu do pravog primaoca
Kontrola eventualnih gresaka I kontrola protoka informacija
Konverzacija prenosa poruka od jedne brzine u brzini koju moze
da postigne komunikaciona linija

Vrste komunikacionih medija

*telefonski kabl
*koaksioni kabl
*utb kabl
*mikrotalasni I grugi radio talasi
*opticka vlakna
* satelitski prenos
Satelitski sistemi
Pored bakarnih linija sa uzemljenjem ili optickih
provodnika koje za usluge koriste tel. kalitanje,
mnoge kompanije za transfer podataka koriste
iznajmljene ili sopstvene satelitske pamo sisteme
( npr CHRYSLER CORP)

Sta je ISDN?
Integrated Services Digital Network- integrisane usluge
digitalnih mreza. Medjunarodni telekomunikacioni standard
koji omogucava komunikacionom kanalu da prenosi digitalne
podatke istovremeno sa glasom I video informacijama.
Komponente telekomunikacionih Sistema su: hardverski uredjaji,
komunikacioni mediji I komunkacioni softver kojim se
vrsi kontrola svih uredjaja.

Hardverski uredjaji
1.racunari za obradu podataka
2.terminali
3.komunikacioni procesori
Protokoli
Pravila I procedure koje omogucuju primopredaju
podataka izmedju dve tacke Sistema nazivaju se protokoli.

TCP
Transmission Control Protocol/Internent protocol za
kontrolu prenosa. Skup protokola koji je razvilo americko
ministarstvo odbrane da povezalo razlicite racunare preko
razlicitih vrsta mreza. Ovo je osnovni protocol koji se koristi na netu.
Zadaci protokola
1. Indentifikacija svih komponenti na komunikacionoj stazi
2. osiguranje aktivnosti primaoca
3. verifikacija korektnosti primljenih poruka
4. postavljanje zahteva za ponovni prenos poruka koje ne
mogu tacno da se interpretiraju

Intranet I ekstranet
Intranent je koriscenje tehnologija baziranih na internentu
u okviru organizacije,a u cilju podrske komunikaciji I
pristupu informacijama. Moze se reci da je internent
privatni internent. Ekstranet je IS- informacioni system
koji koristi internent kao spoljasnju komunikacionu
infrastrukturu za komuniciranje sa drugim informacionim sistemima.

Podela rac mreza prema geog podrucju

1. LAN mreza koja pokriva ogranicena geog podrucja
2. MAN mreza koja pokriva gradsko podrucje
3. WAN koja pokriva siroka geografska podrucja

Lan mreze sa stanovista arhitekture

1 Hijerarhijska mreza
2. Point to point mreza
Arhitektura hijerarhijske mreze podrazumeva organizaciju
povezivanja racunara sa mikrokompjuterima,pc,terminalima I sl
Arhitektura point to point mreze podrazumeva razlicite mogucnost
i direktnog povezivanja dve jedinice pa otud I naziv tacka sa tackom.
U sustini radi se o jednostavnoj mrezi kod koje glavni racunar zadrzava
funkciju upravljanja kominikacijama,ali ne I kontrolu prenosa podataka

Tri topologije rac mreza

1. Zvezda- centralna uloga u upravljanju mrezom ima
Host-Mainframe Computer koji je direktno povezan
sa razlicitim manjim jedinicama. U ovom tipu mreze
mogucnosti I kapacitet Host-Mainframe Sistema
opredeljuju protok informacija.
2. Sabirnica ili bus tip mreze koji se gradi na ideji
postojanja jedne glavne komunikacione linije,na
koju se zatim povezuju mini, mikro I druge
ulazno-izlazne jedinice.
3. prsten predstavlja zatvoreni tip komunkicionih
mreza u cijem okviru se mogu nalaziti racunski
resursi razlicitog nivoa I kapaciteta

Klijent server mreze

Klijent/server model je baziran na distribuciji funkcija
izmedju dvatipa nezavisnih I autonomnih procesora server
I klijenata. Klijent je bilo koji processor koji zahteva specificne
usluge od server ili u razlicitim racunarima povezanim preko mreze.

Zastite informacija u komun mrezama

1. Svaki racunar moze imati lozinku koja onemogucuje neovlascenim licima koriscenje
2. U procesu prijavljivanja u komunikacionu mrezu svaki korisnik ima definisanu
lozinku za rad u mrezi
3. U fazi proektovanja I instaliranja info Sistema definise se tzv hijerarhijski pristup
odredjenim grupama podataka tj omogucuje se selektivni pristup razlicitim grupama
podatakka
4. Zastita odredjenih programa lozinkom u okviru dozvoljene grupe
5. Dozvola za citanje podataka read only bez mogucnosti izmene podataka

Vestacka inteligencija se moze definisati na vise nacina. Tako npr Winston

smatra da je vestacka inteligencija studija ideja koje omogucuju racunarima
da budu inteligentni, dok se po Nissonu vestacka inteligencija takodje opisuje
kao disciplina koja ima zadatak da istrazuje prirodu inteligencije.

Razvoj vestacke inteligencije

*Godina razvoja I preusmeravanja (1961-1970) potraga za general program solverima
* Godine specijalizacije I uspeha (1971-1980) otkrice Sistema zasnovanih na znanju
* Trka za aplikacijama 1981 medjunarodna konkurencija I komercijalni poduhvati
I razvoj neuralnih mreza I rasplinute faze logike.
Elementi vestacke int prema Grantu
- heuristicko istazivanje-otkrivanje
-modelovanje I predstavljanje znanja
-rezonovanje I logika
-jezici I alati vestacke inteligencije
-prepoznavanje prirodnog jezika
- racunarska vizija I prepoznavanje
oblika, ekspertni system

Ekspertni sistem
Ekspertni sistem je racunski sistem koji koristi formatne
nacine predstavljanja znanja koje covek poseduje I metode
logickog zakljucivanja da putem odgovarajucih racunskih
programa obezbedi ekspertni savet ili misljenje o problem
za koji je korisnik zainteresovan.

Tri svrhe aplikacije u delu koriscenja ES

1. Korisnik trazi odg na zadati problem
2. korisnik dodaje znanje u ES
3. korisnik uci od ES povecavajuci svoje znanje
Struktura ES
Danasnji ekspertni sistem se sastoje iz baze znanja,
baze podataka , mehanizma zakljucivanja ,
mehanizma objasnjavanja I interfejsa izmedju
coveka I racunara
Oblici predstavljanja znanja
1. Produkciona pravila
2. logicke seme
3. iskazni racun
4. predikatski racun
5. frejmovi
6. hijerarhija I inkluzije
7. semanticke mreze

Klasifikacija ES
Zavisno od oblasti u kojoj se primenjuju I zadaci ekspertnih Sistema
variraju,pa je na tom osnovu data njihova klasifikacija
u osam osnovnih grupa:
1.interpretacioni sistemi tumace evidentirane podatke kojima se
opisuje situacija ili stanje Sistema
2. sistemi za dijagnostiku, zakljucuju o kvarovima Sistema
3. sistemi za predvidjanje, prognoziraju posledice pojednih odluka
4. sistemi za dizajn, razvijaju konfiguracije nekih objekata uz uvazavanje
zadatih ogranicenja
5. sistemi za planiranje, oblikuje buduce akcije odredjenih objekata
6. monitorski sistem, uporedjuju opazanja o ponasanju Sistema sa
najvaznijim osobinama potrebnim za uspesno ostvarenje planiranih rezultata
7. sistemi za ispravljanje otkrivaju I uklanjaju greske propisujuci lekove
za otklanjanje neispravnosti u funkciji Sistema
8. sistemi za kontrolu, upravljaju ponasanjem celokupnog Sistema..