Питања за колоквијум:

1. Место школског оцењивања у систему евалуације у

образовању;
 Ефекти вођеног школског оцењивања огледају се:
- у унапређивању наставе и учења;
- ставовима ученика према школи и наставницима;
- мотивацији ученика за учење;
- ангажовање у настави и изван ње и
- статусу ученика у породици, школи и кругу вршњака.
2. Функције оцењивања;
 Напредовање ученика у учењу.
3. Принципи оцењивања;
 Принципи су општег карактера и

- указују да је оцењивање део ефикасног планирања наставе и учења, критична

активност у наставној пракси и посебна професионална вештина успешног
наставника;
- у први план истичу питање како ученици уче, значај подшке напредовању
ученика, утицаја на мотивацију, емоције и самопоштовање ученика;
- помажу да оцењивање постане фактор за упознавање циљева учења и
критеријума за вредновање исхода учења, чинилац који развија способности
ученика за самооцењеивање и активност која треба да обухвати цео распон
ученичких постигнућа.
4. Исходи и стандарди
5. Оцењивање засновано на исходима и стандардима.

Питања за испит:

1. Функције оцењивања у односу на ученике.

1. Информативна функција оцењивања (повратне информације)

2. Инструктивна или развојна функција оцењивања (следећи корак у учењу)
3. Мотивациона функција оцењивања (подизање самопоуздања и
заинтересованости ученика)
4. Евалуативна функција оцењивања („оцењивачка улога оцењивача”)
Оцењивање помаже ученицима да:
 постану свесни циљева учења,
 овладају стратегијама учења,
 препознају остварене успехе и
 процене потенцијале за нова постигнућа
 2. Функције оцењивања у односу на наставу.

 постану свесни циљева учења,

 овладају стратегијама учења,
 препознају остварене успехе и
 процене потенцијале за нова постигнућа.
1. Информативна функција оцењивања
2. Аналитичко – евалуативна функција оцењивања
3. Корективно – иновативна функција оцењивања
Оцењивање у односу на наставу:
 Обезбеђивање квалитета основе за унапређење квалитета и ефикасности
наставе
 У фокусу су циљеви наставе и исходи учења и постигнућа ученика
3. Како превазићи недостатке традиционалног оцењивања.
 Усмерено је на закључну процену постигнућа.
 Посебна активност која се одвија у време наставе.
Да би оцењивање било корисно у пртвом плану треба да буду интереси ученика и
родтиеља,наставника и ђколе, а не уважавање опђтих, формалних, безличних прописа.

4. Принципи оцењивања.

 Принципи су општег карактера и

- указују да је оцењивање део ефикасног планирања наставе и учења, критична

активност у наставној пракси и посебна професионална вештина успешног
наставника;
- у први план истичу питање како ученици уче, значај подшке напредовању
ученика, утицаја на мотивацију, емоције и самопоштовање ученика;
- помажу да оцењивање постане фактор за упознавање циљева учења и
критеријума за вредновање исхода учења, чинилац који развија способности
ученика за самооцењеивање и активност која треба да обухвати цео распон
ученичких постигнућа.

5. Како оцењивање помаже ученицима да се боље ангажују у

настави.

 Оцењивање које охрабрује ученике, истиче напредовање и постигнућа,

позитивно утиче на мотивацију за учење.
 Очувати мотивацију и кад ученик није постигао очекивани резултат.
 Створити услове за повећано залагање.
 6. На који начин се може користити оцењивање ученика за
вредновање и унапређење наставе.

7. Како оцењивање помаже родитељима да прате учење и

напредовање деце.

Како би оцењивање било усмерено на оно ђто интересује ученике и родитеље јесте да
они буду укључени у процес оцењивања. Да би се то десило потребно је створити
услове, окружење обуку и вежбање. Оспособљавање ученика за процес оцењивања и
укључивање одвија се током тог процеса.
8. Исходи образовања.

Су дефинисана знања , веђтине,ставови и вредности које ученици треба да реализују

током образовања. Исходи описују саме ученике; њихова знања, оно што могу да ураде
под одређеним околностима, како се понашају у одређеним ситуацијама, чему теже
итд.

9. Образовни стандарди.

Оцене о остварењу исхода и квалитета образовања подразумевају да постоје

дефинисани стандарди. Праћење и процењивање квалитета образовања је могуће само
уколико постоје стандарди којима се одређује шта се сматра квалитетом у
образовању.најважнији стандарди су:
- Стандарди квалитета услова-материјали,технички просторни услови
- Стандарди квалитета процеса-опис и карактеристике квалитетног наставног
процеса
- Стандарди квалитета исхода-садржај, својјства знања и вештина након
завршеног одређеног нивоа образовања

10. Процес успостављања образовних стандарда.

Основна претпоставка успостављања образованих стандарда јесте дефинисање и

утврђивање исхода образовања, основни пут ка успостављању стандарда је евалуација
нивоа и квалитета остварености утврђених исхода. У наредном периоду дефинисани
иходи образовања представљаће основу:
- Вођеног наставног образовања и целокупног школског рада
- Повезаности система образовања
- Осигурање квалитета образовања кроз сталан процес провере остварености
дефинисаних исхода.
11.Улога исхода образовања у вођењу образовног процеса и
осигурању квалитета образовања.
Исходи образовања представљају основу за осмишљавање припрему реализацију
праћење и анализу наставног и образованог рада. Са развојем нове концепције
образованог рада, развојем наставника, развојем школе и система образовања у целини
утврђени исходи постаће основа за:
- Избор садржаја наставног рада
- Избор наставних метода
- Оређивања и планирања активности ученика и наставника
- Обезбеђивање и припрема потребних наставних средстава и опреме за рад
- Оређивање начина пражења процеса и утврђивања ефекта активности

12. Оцењивање засновано на исходима.

Је пре свега процењивање индивидуалног напредовања, праћење рада и напредовања

сваког појединачног ученика на путу ка дефинисаном исходу, тако је могуће стећи
увид у квалитет образовања у систему у целини – колико је ученика остварило
дефинисане исходе, као и који су поступци да им се омогући постигнуће планираног
исхода.

13. Предности оцењивања заснованог на исходима.

 Критеријумско оцењивање – то је оцењивање које се заснива на утврђивању да
ли је и у којој мери ученик постигао предвиђене исходе, без обзира на то да ли
су остали ученици у одељењу успешнији или мање успешнији од њега. Када се
наставници придржавају у свим школама истих критеријума приликом
оцењивања, ода ученик добија стабилно значење, тада се на основуу оцене
закључује шта он зна или не зна и које вештине поседује. Исходи дефинишу
кључна знања и вештине које ученици треба да поседују након одређеног
завршетка школовања.
 Исходи као пут ка индивидуализацији -значи узимати у обзир претходно знање
ученика и његово иксуство, као и уважавати разлике у темпу рада и учења.
Читав наставни процес треба базирати на индивидуализацији,
 Исходи као основа о разумевању и праћењу ученикових развојних потреба -
посебно обраћање пажње на потешкоће и проблеме које ученик има у учењу и
прецизно идентификовати шта је оно на чему у наредном периоду ученик треба
да ради. Исходи морају бити остварљиви за све ученике али и довољно изазовни
како би их мотивисали на рад и труд и напор у учењу.
14. Формативно оцењивање.
То је оцењивање које се одвија у току процеса учења, где усмерава ученика на
одређена постигнућа, циљеве,садржаје и исходе што га подстиче да прави планове у
учењу, где преузима активнију улогу у свом развоју. Такође формативно учење има и
превентивну улогу – спречава појаву неуспеха, оно је кључни елемент успешног
управљања процесом наставе и учења.
Оцена је формативна јер омогућава сагледавање обима, темпа и квалитета напредовања
ученика, уочавање остварених исхода учења у претходном периоду и постављање
циљева наредних корака. Формативна оцена – описна оцена

15. Сумативно оцењивање.

Сумативно оцењивање се примењује на крају образованог процеса на који се односи
има две онсновне функције:
- Сведочење о врсти и нивоу школске спреме
- Селекција кандидата у ситуацијама када је школски успех један од критеријума
нпр упис у наредну фазу школовања
16. Повезаност формативног и сумативног оцењивања.
Повезани су на два начина:
- Сумативне оцене су делом исход формативних оцена
- Уз сумативну оцену се могу дати образложења која имају исту структуру и
намену као код формативног оцењивања, те постају основа за израду
индивидуалних акционих планова за учење у следећој фази школовања
17. У односу на наставни процес, у чему је специфичност
формативног, а у чему сумативног оцењивања.
Формативне оцене су опсине што значи да аналитички приказују учениково
напредовању у учењу, приказују јасно издиференцирану слику учениковог успеха.
Сумативне оцене не садрже опис, за њих тачно мора да се знају сви исходи које је
остварио ученик да би добио најнићу или највишу оцену

18. Значење термина „оцена“ и „оцењивање“.

Оцењивање је процес праћења и вредновања тока и исхода учења а оцене су исход или
продукт тог процеса. Оцене су искази о успеху који је ученик постигао у појединим
наставним предметима у одређеном временском периоду.

19. Описно оцењивање.

Је скуп исказа о постигнућима у свакој од компоненти предмета оцењивања. Број и
врста компоненти предмета оцењивања структуирају опсину оцену. Она може бити
изражена нумерички и то низом бројева чћије је значење познато.

20. Принципи описног оцењивања.

 Информације које садржи описна оцена треба да су јасне и речене на начин који
је разумљив ученицима, родитељима и наставницима
 У њој треба прво навести оно што је ученик постигао
 Треба их увек повезивати када је то могуће са постизањем дефинисаних исхода
 Оне треба јасно да спецификују следеће кораке или развојне потребе
 Оне могу садржати позитивне коментаре о понађању и залагању у циљу јачања
мотивације и самопоштовања ученика
 Наставници треба често да користе усмено описно оцењивање
21. Описне оцене.
Састоји се из усменог и писаног извештаја о напредовању ученика о успеху који је
постигао и о следећим корацима у процесу учења.

22. Нумеричке оцене.

Када се степен успеха симболички представља бројем или словом, где постоје
устаљене и формализоване вербалне формулације њиховог значења.

23. Припрема наставника за оцењивање.

 Планирање оцењивања у склопу планирања и припремања наставе
 Праћење напредовања ученика у току реализације наставе
 Евидентирање информација о постигнућу и раду ученика
 Извештавање о напредовању и развојним потребама ученика
 Вредновање квалитета и ефикасности наставе и процеса учења
24.Шта укључује планирање и припремање наставе.
Укључује доста различитих и међусобно повезаних активности:
- Годишње планирање појединих наставних блокова који се занивају на
циљевима и исходима који су дефинисани у пшколском програму
- Прикупљање информација о учениковом претходном учењу и искуству
- Анализа услова у којима ће се одвијати наставни процес и п рипремање
адекватних услова за рад
- Проналажење различитих путева информисања и упознавања ученика и
родитеља о циљевима и исходима учења и наставе
- Одлучивање који аспекти школског прогара ће бит укључени у одређени
наставни блок
- Одлучивање који ће циљеви бити у фокусу
- Идентификовање развојно значајних активности
- Избор стратегија , садржаја, наставних метода рада , учења
- Планирање конкретних задатака
- Идентификовање могућих тешкоћа у процесу учења
- Одлучивање о оцењивању и на који начин ће бити
25. Праћење реализације наставе и учења.
- Јасни постаљени циљеви учења и подучавања
- Подстицање мотивације за рад и учење код ученика
- Примена разноврсних али и адекватних методичких решења
- Континуирано праћење рада и напредовања ученика
26. Поступци оцењивања.
 Посматрање посматрање наставника се дешава свакоднецно у различитим
ситуацијама, то омогућује наставницима увид у карактеристике понашања
ученика.
- Као начин извођења може бити : пригодно и систематско посматранје
- У односу на предмет посматрања може бити : опште посматрање, усмерено или
селективно,
- У односу на рад и понашање ученика: да ли пратимо ученика као појединца или
као групу; коју активност пратимо
 Испитивање -у нашим школама доминирају усмено и писмено испитивање.
Усмено обухвата разговоре, усмена излагања ученика на задате теме, ученичким
објашњавањем појава, процеса и појмова, јавним презентовањем и слично.
Писмено испитивање је облик испитивања у којем наставник поставља питања
усмено или писмено , а ученици одговарају писмено. У писменом испитивању
користе се диктати, краће писмено одговарање, писмени тематски радови,
контролни задаци
27.Шта се користи у процесу оцењивања.
 - Планирањеукључивање поставњаље јасних циљева за сваки блок наставе који
ће се односити на дефинисане исходе учења, садржаје и циљеве у појединим
областима школског програма и на било које друге цињеве које је школа
поставила за своје ученике.
- Настава се бави оном што треба да буде научено, обухвата садржаје и
активнопсти који су изабрани да помогну ученицима да постигну постављене
циљеве.
- Евидентирање укључује записивање сумарних констатација о напретку сваког
ученика .
- Извештавање омогучује ученицаима да у току учења добију усмене или писмене
коментаре о свом раду и да сазнају како напредују,
- Вредноваше узимање у обзир свих информација регистрованих у току
оцењивања. Алаизом тих информација наставници вреднују квалитет и
ефикасност обављене наставе и то са циљем да ефикасније планирају будућу
наставу.
28. Од чега зависи избор начина и поступака оцењивања.
Оцењивање треба да буде:
- Планирано и детаљно припремљено
- Заступљено у свим фазама наставног процеса
- Реализовано применом различитих стратегија,поступака оцењивања одабраних
у складу са дефинисаним циљевима и исходима наставе и учења, одликама
наставних активности
- Положно евалуацији и систематском унапређиваљу
29. Чему доприносе квалитетне повратне информације и јасна
комуникација.
Доприносе поштеној процени ученика, као и стварању квалитетног односа између
родитеља и школе, ученика и наставника.

30. Шта представља извештај о напредовању ученика.

У извешрају о напретку ученика наставник показује да добро познаје ученика и тиме
стиче поверење од родитеља где родитељ боље прихвата сугестије наставника о даљем
учењу ученика. Инфпрмације које наставник даје ученику или родитељу треба да;
- Оставе утисак да наставник познаје ученика
- Буду позитивне, да мотивишу ученике
- Идентификују следеће кораке у учељу
- Пруже јасан опис поостигнућа
- Буду основа за дијалог и сарадљу породице и школе
- Буду написане за родитеље али их могу користити и ученици и други
наставници
31. Стандардизовани и нестандардизовани тестови.
Стандардизоване тестове израђује екипа стручњака и они поседују задовољавајуче
метријске карактерситике:
- Ваљаност
- Поузданост
 - Дискриминативност
- Објективност
- Стандардизованост
У школи се најчешће користе нестандардизовани тестови: низови задатака објективног
типа, неформални тестови знања које конструишу сами наставници.

32. Улога израде домаћих задатака.

- Начин на који ученици се оспособљавају за самостални рад и учење
- Развијају навике систематског рада, планирање времена и самоконтроле,
развијају свест о дужностима и одговорностима
- Доприноси развијању социјалних вештина код ученика и способности за
тимски, сараднички рад уколико предвиђају реализацију задатака у паровима
или мањим групама
33. Националнa и међународна тестирања образовних постигнућа
ученика (PISA и TIMSS).