8

Lifnost- metodi i modeli Ko11cept11al11i i metodolofki okviri psiholog!Je lifnosti 9

posmatrati kao jedan od neophodnih uslova za pojacano interesovanje za psihicki

Zivot pojedinca.
Danas se smatra da ekstremna individualisticka perspektiva moze dovesti do
paradoksa. Naime, postoje mnogi va2ni kolektivni aspekti lifoosti, koje ne bi trebalo
. zanemariti u procesu proucavanja individue. Odnos izmedu krajnjeg individualizma i
1 KONCEPTUALNIIMETODOLOSKI kolektivizma moze se ilustrovati kroz stav Marija i Klakhona (Murray & Kluckhohn
prema Pervin, 1989) da je u nekim aspektima svaka osoba jedinstvena, u nekim
aspektima svaka osoba nalil.-uje drugim osobama, i da su u nekim aspektima svi ljudi
OKVIRI PSIHOLOGIJE LICNOSTI slicni.
U revoltu protiv ,,godina razuma", koje su dominirale u osamnaestom veku,
1.1 romantizam devetnaestog veka nagla5avao je va2nost iracionalnosti, spontanosti i
N as;ana~ p~ihologije licnosti kao posebne impulsivnosti. u literaturi, umetnosti i filozofiji romantizam se moze prepoznati u
naucne discipline delima Getea, Silera, Novalisa, Bajrona, Nicea itd. U psihologiji je taj uticaj
najoCigledniji u uoblieavanju koncepta nesvesnog, posebno u okviru psihoanalize.
Iako Frojd (1899/1976b) nije otkrio postojanje nesvesnog, njegova deskripcija ovog
Prepoznavanje individualnih razlika . . . . . fenomena uticala je na uoblieavanje kulturne i filozofske misli dvadesetog veka. U
svakodnevnom zivotu St . . 1ma veliki adaptlvru znaeai· u
· · oga Je illteresovan· okviru akademske psihologije koncept nesvesnog je pre2iveo do danafojih dana, iako
ljudsko drustvo. PokufaJ"i tum • . • Je .za .o~ temu staro, verovatno, koliko i
.
I P ak, bilo acenia ponasania ljudi ·• · • . .• u izmenjenoj i manje grandioznoj formi, u vidu implicitnih ill automatskih procesa,
je neophodno da dr potlcu )OS 1Z antlckih vremena
• . se stvore o edeni p d 1 · · · · koji operifo izvan svesnog iskustva (Kihlstrom, 1999).
naucnog lspitivanja Covekovog p ihi vk •. re US OVl za pojaVU SlStematskog i
kretanja pocetkom dvadeseto i: ~ og z1vota.. Opsta intelektualna i duhovna
lifoosti, Sto J·e dovelo d gcve . po. St~a SU porast interesovanja za proucaVanj·e
TreCi va2an preduslov u procesu formiranja psihologije lifoosti kao posebne
akademske discipline bilo je posveCivanje neobifoo velike pa2nje mere'!}11 i psihometriji.
. v• 0 i.ormirania psihol .. liv . Psihologija lifoosti se trudila da prati u korak prestizl].e egzaktne nauke, koje su se
istrazivanja i posebne akadem k di . lin ?giJe cnostl kao posebne oblasti
s e sc1p e u okviru ih 0 1 .. ubrzano razvijale krajem devetnaestog veka. Moderan naglasak na preciznosti i
Na proucavanje lienosti liki . . . ps ogiie kao nauke.
?ominantne u devetnaestom ve~e U u~cai. 1male su tri .intelektualne teme, merenju bio je prioritetan u radovima Frensisa Galtona, britanskog naucnika i
statisticara: ,,Karakter koji oblikuje nase ponasanje je definitivno i trajno 'neSto' i zbog
illteresovanje za iracionalno i nesvesno i ~eliki p1tlaniaku su: ver?vani.e u individ11alizrw1,
1999). nag as na mere!!Jtl (Willter & Barenbaum toga ... je razumno da pokusamo da ga merimo" (Galton, 1884 prema Winter &
' Barenbaum, 1999, p. 5). U prvoj polovini dvadesetog veka, americki eksperimentalni
Y to vreme, zapadna filozofska klima .
verovanie da je svaka indiVl.d • . . .
. . .
ie u pm plan istlcala individt1a/i'7am psiholog Torndajk insistirao je na stavu da ,,ako stvari postoje, one postoje u nekoj
ua vazna 1 jedinstven z £ . . . ,; ' koliCini, a ako postoje u nekoj koliCini, one mogu biti merene" (Thorndike, 1914
morali su postojati odredeni dru • . .. . a. a ormiranie takvih ubedenja
sto je Burkard (Burckhardt 186~tveno1stonJski preduslovi. Neki istoricari kulture, kao prema Winter & Barenbaum, 1999, p. 5). Popularnost Binea i ranih testova
su u srednjem veku ljudi ~ali sv~:;~a W:r:ter·~·Barenbaum, 1999), zakljuCili su da inteligencije takode je uticala na porast interesovanja za merenje u psihologiji lifoosti.
dakle neke socijalne grupe M d . seb1 iskliucivo kao delu rase, porodice klase Ubrzan razvoj tehnologije procene uticao je na pojavu testova za procenu lifoosti,
sebe kao individue a ne. s e Utlmka' uddob~. renesanse ljudi su poceli da prep,oznai·~ napravljenih po uzoru na testove inteligencije. Tek kasnije su psiholozi poceli da
. di "d . ' amo o eo Slte dru•tv . dni razvijaju neke drugaCije tehnike merenja, koje su ukljuCivale i procenu ponasanja.
ill V1 ualizma, osoba se posmatr k . s ene zaie ce. Iz perspektive
partner, porodica institucii·e kula ao jedno telo, dok se sve ostalo (okruzeni·e Naglasak na merenju bio je u skladu sa imperativom korisnosti, koji je u
. di .d ' ' tura) posmatra ka0 i· • . " ' psihologiji lifoosti postavljen u ranom razdoblju njenog razvoja. Ocekivalo se da
ill V1 ue. Spoljafoje okruZenje P .. • ".spo Jasnie , odvojeno od
ostvarenih odnosa individue rn:t?X sa:n?. kao unutrasnia reprezentacija, ili objekti znanja iz ove oblasti pruZe pomoc u refavanju problema americkog drustva, koje se u
• V1 ualistlcka perspektiva se u tom smislu moze tom periodu suoeavalo sa dramaticnim promenama. Ovaj imperativ podstakao je
pojavu psiholoskih mernih instrumenata. Vudvortova lista podataka lifoosti, koja
 10
Lifnost- lllefodi i lllodeh· Ko11cept11a/11i i 1J1etodolofki okviri psihologije lilnosti 11
mozda predstavlja prvi test lifoosti baziran d
u cilju re8avan·a 'edn ak ·v na mo elu IQ testova, razvijena je upravo 1999). Pre 1920. godine, termin lifoost bio je koriscen na prvom mestu u diskusijama
trenutku k d J J . og pr tlcnog problema (Winter & Barenbaum 1999) U u okviru psihopatologije i razmatran je u okviru medicinske specijalizacije iz
a a su, aprila 1917 godin SAD v ' ·
iskustvo Sa takozvano . e, usle U rat, druge armije SU Vee imale psihijatrije. Indikator izrastanja podrucja lifoosti kao odvojenog i autonomnog polja
. m ,,ratnom neurozom" (d v .. ·
Amencka psiholoska asaci· .. dm . an~s~Jl naziv - PTSD). Zato je psfuoloskfu istraZivanja jeste i pojava naucnfu casopisa U kojima SU obradivane teme iz
testova ,,osetljivosti na s~~~11ako.. ah nap~~~a. korms1iu za razvijanje dijagnostickih domena lifoosti.
emocionalne nestabilnosti R' b Ojl ~u ;arms~ieru da ~rocenjuju jedan aspekt opste S druge strane, metodoloskom razvoju psihologije lifoosti velik doprinos je u
istorija bolesti ,,neuroticruh ob~~ ~ :i-ort Je .napr~:io dugacku listu simptoma iz godinama njenog nastajanja dao Rejmond Katel (Cattell, 1973). Katel je insistirao na
:ia ~oja se moglo odgovoriti :~ d~ illt:~ c;~stavio seniu ad 116 jednostavnih pitanja, metodoloskom razvoju psihologije lifoosti, primeni faktorske analize i drugih
izracunavao sabiranjem skorova . . U:t~r & .Bar~nba~, 1999). Ukupni skor se multivarijatnih tehnika u podrucju proueavanja lifoosti. Svoju prvu knjigu o lifoosti
vojnike ad neuroticnih ill d :;;:_ pojedinacrum aitenuma 1 razlikovao je ,,normalne" poceo je stavom da ad merenja zavisi ceo buduCi napredak nauke (Winter &
inventar samoprocene, 'usm~re~ na sa ,,ratnom n~uro~om"'. To je bio prvi objektivan Barenbaum, 1999).
osobina lifoosti koja i'e u ka ... . pr~~enu..oso~ma licnostl. Zapravo, procenjivana je
. Sllijlffi 1straz1vanjlffia lffienovana kao neuroticizam
U smeravan1e na me · · · .. . . ·
u duhu tradicionalno . ~e~Je ie :esumn11vo konsno za nauku Ciji je cilj razvijanje
hendikep, pasta se o~~~tlviz~a ~:err:aestog veka. Medutim, to maze da bude i 1.1.1 Dva pristupa proucavanju licnosti
zanemarivanje mraXnih :~~ar:J;;_ 1.s~az:va~a usme:av~ na pojave koje je lako meriti, uz
prema nekim autorima' J s. . 1 s ozenih osobma 1 procesa u licnosti. Na primer Od najranijih dana, psihologija lifoosti je obuhvatala dva povezana, ali
' upltrua samoprocene ko1'i k · · '
IQ-testova osetlj.ivi su sam ( . su onstru1saru po modelu ajtema suprotna smera: a) proueavanje individualnih razlika, ill dimenzija po kojima se ljudi
o na svesne a ne 1 na impli · ) · ·v
zasnovani na atomisticko. re . v :itne procese. Oru su ob1cno razlikuju jedni ad drugih i b) proueavanje pojedinih osoba kao jedinstvenih celina. Ta
delova k .. d J p ~ostava da se slozena celina maze rastaviti na niz malih
. ' OJl su me usobno jednaki i ko'i se mo k . . dva pristupa su razliCito nazivana: ,,analiticki" naspram ,,strukturalnog'',
,,lmperativ merenja" u psih l ... li v .J gu ombmovati. U tom pogledu ,,kvantitativni" naspram ,,kvalitat:ivnog" itd. VeCina razlika izmedu ta dva pristupa
2000), ponekad liv· . o Og1J1.. c1:1os~, prema nekim autorima (Carver & Scheier' obuhvacena je pojmovima ,,nomotetsko-idiografsko", terminima koje je prvi
v Cl na vie sa pljalllm covek k .. · · · · · '
mracnoj Strani ulice ali fu tr v· tl' . om 0)1 je izgub10 SVOJe kljuceve na upotrebio Vindelband (Windelband, 1894 prema Rosenzweig, 2004). Vindelband
Sta '. . azl ~a osve 1eno1 strani, zato sto tamo maze da vidi
razlikuje dve vrste nauka. J edne su nomotetske i ukljueuju discipline kao sto su fizika,
koji su man~a d:::~:i;v~:tise ~~~e lr?cesi i pojav:e slo~enije strukture, ka~ i oni hemija i biologija, a druge SU idiografske discipline, kao StO SU istorija, knjiZevnost i sl.
koje mora uklj·uav·tl· odr d '? ~. v 1a ~azov kada ie u p1tanju naufoo istra.iivani·e Prema njegovom stavu, nomotetske nauke tra.ie funkcionalne principe ill zakone u
e eru naan re01stro · · · '
proucavanjem bavi. o· vania 1 merenia fenomena Cijim se formi ,,Ako a, onda b". Idiografske discipline pokufavaju da sagledaju pojedinafoe
Iako se ,,oficijelni" nastanak p ih 1 ·· li v ·v dogadaje, koji se ne mogu ponoviti i nikada ne mogu dovesti do determinizma koji
Olporta (Allport & All s o ogiie cnosti cesto vezuje za poi·avu radova neki autori poku8avaju da utvrde. Poseban problem koji se vezuje za ovakvu podelu je
port, 1921) i M .. (M
Barenbaum 1999) njeni v . ania urray, 1938 prema Winter & problem generalizacije. Neponovljivi, individualni fenomeni, kao sto je, recimo,
americki p;egled ;siholofk~c~~ se::;ogu ~deti nekih petnaestak godina ranije. Prvi Napoleonov poraz kod Vaterloa, izmieu generalizaciji.
objavljen 1921 g din 0 . era e k~Ja se odnosi na lifoost i karakter bio je Gordon Olport je preuzeo ovaj Vindelbandov kriterijum i uveo ga u podrucje
Allport 1921) . Oo . e: 1 Vlffid poslom_ s1stematizacije bavio se Olport (Allport &
' · n Je ze ea a napr di rink .. · psihologije lifoost:i, razlikujuCi dve vrste teorija. Jedne su predstavnice nomotetskog
koncepta ko'a su u to . avi s ·v, Clju izmedu licnosti i karaktera, dva pristupa, a druge idiografskog pristupa.
bihevioristm!a OlportvJ.reme P?dJedndaka konscena da opifo isti pojam. Sla.iuCi se sa Prema nekim autorima (Wolman, 1960), ova dist:inkcija unosi u psihologiju
kop. , e sugensao a se druo-i te · d fini ka · v
su u skladu sa v ,. d . o· rmm, e san o licna uvereni·a dosta zabune, naroCito kada je u pitanju status idiofenomena u odnosu na mogucnost
. vazeam stan ardima p v · dn · ·
prikladna tema za siholoska . v· . onasai;.ia, o os1 na poiam koji nije generalizacije. Ona ozivljava srednjovekovnu diskusiju izmedu ,,realizma" i
koristiti termin lifoo;t T . ~straz1van1a. Olport 1e zastupao stav da bi trebalo ,,nominalizma". ,,Realisti" su pridavali postojanje klasama objekata (vodi uopste ili
. o 1e us oro postala standardna praksa (Winter & Barenbaum
ljubavi uopste), dok se ,,nominalisti" bave pojedinacnim objektima i dogadajima
'
 12
Lifnost - 111etodi i 111odeli Koncept11alni i metodo/ofki okviripsihologije lifnosti 13
(kapima vode ill zaljubljenim fovekom) iv .
objekata i dogadaja. Nominalistick I di,.• eru1.u .da.su vo.da i ljubav samo nazivi klasa odlike nomotetske teorije. Ovu distinkciju izmedu metoda saznavanja i njegovog
d .,;. .. o g e ste pnp1su1e e0?1 .. . kl. •.
ogauajlma, a SVe OStalo (kategori' ill. kl ) . 1::>-StenClJU lS . JUClVO stvarima i ishoda vaino je uoCiti kod velikog broja teoreticara koji proklamuju idiografski
.. . Je ase tretu:a kao P . d
generaliz aa1e 1 apstrakciJ·e. Volm (W Im roizvo mentalne operacije - pristup, kao sto SU bill Olport (Allport, 1962), RodZers (Rogers, 1982), itd.
. ,. d . an o an 1960' p dr' Cesto se med:u klinicki orijentisanim psiholozima maze prepoznati stav da se
smatra1ua a Je svaka stvar ill d d . . d '. . ; o zava ovakvo shvatanje,
£enomen lllJe ·· samo neki istorijskioga d d .
a1 Je an 1diofenom
, .
z b··
en. ase ru 1 neponovljivi oni have svakom osobom kao idiofenomenom, sto maze liCiti na idiografski pristup.
vazduhu u ovom ·casu i druge · ogdna aJ, v~c 1, na Primer., naboj elektriciteta u No, ne bi trebalo zaboraviti da su metode procene u klinickoj psihologiji uglavnom
, pnro e POJav k . d • .
trenutku. Zato su predmet svih uka .di r e. OJ~ se esava1u u odredenom razvijene na osnovu niza istraiivanja koja su imala za cilj standardizaciju pojedinih
. . . na 1 o1enomeru Ali • .
1St1ru, ona mora da se bavi gru isan·em . . · , posto nauka teZi najopstijoj testova i tehnika. Sama ideja norme koja za cilj ima pored:enje rezultata ispitanika sa
elemenata, dakle da generalizu1· •. !? . J idiofenomena na osnovu zai· ednickih rezultatima grupe ili uzorka populacije je u osnovi nomotetska ideja. Stoga se klinicari
'. e Clnjeruce.
. St~?a svi opSti pojmovi u psiholo ... . . - i te kako oslanjaju na opsta znanja i podatke koji su rezultat nomotetskog pristupa, jer
z~anja, poticu od apstrakcii·e i generaliz .. glMJl, ka? 1 ;1 ostalim oblastima ljudskog bez njega ne bi mogli koristiti instrumente kao sto su 1vfMPI (Biro, 2001) i niz skala
it . . . aaJe. edutim sto .•.. I . ... konstruisanih za procenu specificnfu dimenzija lifoosti, kao StO SU skale depresivnosti
P an1u, man1e 1e slienosti medu p . dni . , su vis11 s ozeru11 procesi u
medusobno mnogo razliCitii'a nego npa . cima neke klase; tako su dva foveka (BDI; Beck et al., 1988) ili anksioznosti (STAI; Spielberger et al., 1970).
'di , na pnmer d k .
1 ogr~fskog pristupa to se obieno tretira kao , ve ap1 vo~e. ~edu zastupnicima U praksi se ipak mogu pronaCi stavovi da pojedini projektivni testovi mogu
smatra Wolman, izvesne razliCit . p:epr~ka generalizaajl u psihologiji. Ali, poslU.Ziti kao izvor podataka 0 odredenoj individui bez koriscenja generalizacija, sto
. ..
komb10aa1e osti ne sprecava1u g aliz .. .
slicnih elemenata mogu da fo . . ei:i~.r aa1u, 1er, na primer, stvara osnovu za idiografski pristup. Najcesce pominjani testovi su Rorilah, TAT,
potrazi za istinom psiholozi prou. . li~a1.u razliate celovite strukture. U TNR, Crtez ljudske figure (Rapaport, 1968). Cak i ako se prenebregne Eksnerov
. cava1u raz c1to 1 . dni 'k . . • ,,
moI ekularno 1 molarno. Svaki od ....:L. ka zaJ~ c o, po1edinacno i opste, (Exner, 1993) pokufaj standardizacije Rorsaha kao iskljuCivo psihometrijski, dakle,
. . 'ki o v .u.1 aspe ta sadrz1 • . .
Statistic pregled, zivotna istorija . din . .nesto 1Stlne: studija slueaja i nomotetski posao, niz projektivnih testova jednostavno ne maze da se koristi ako se
nekoj naciji".(Wo~an, 1960, p. s11{01e ca 1 rezultati proucavanja inteligencije u ne uzmu u obzir rezultati koje drugi ljudi na njima postiZu. Klinicar koji je obucen za
... ~like .koje postoje izmedu studi'e slufa •. . . . njihovo koriscenje primenjuje odred:ena iskustva u cilju pored:enja specifienog
osob111sp1tivan1a velikog bro1·a 11'udi • J . Ja.kao naana prikupl1an1a podataka o odgovora sa odgovorom ,,prosecnog" ispitanika, ili,. pak, odgovorom tipicnog
· 'di cesto se opisuiu ka lik .
1 1 ografskog pristupa. Teoretican· k .. k . o raz e izmedu nomotetskog predstavnika odred:ene klinicke grupacije. Situacija vod:enja intervjua takode ne maze
li. OJl onste nom 0 t ki . .
. ~nost pomoeu osobina koje svi ljudi posedu'u u , ~:s p~stup ob1foo opisuju biti oslobod:ena nomotetskih nacela, jer klinicki psiholog poredi osobu sa kojom
1diografskog pristupa smatraju da ne .J ve~em ill man1em stepenu. Pristalice razgovara sa drugim osobama, i sa teorijskim ili medicinskim pretpostavkama od kojih
prou.cavana u kontekstu njene vlastit!~:o~v~. iste. osobe i da lienost mora biti polazi. Zapravo, ni najokoreliji pristalica idiografskog pristupa ne maze poreCi
drugim osobama. g aci1e, 1:J. da se ne maze porediti sa koriscenje izvesnih generalizacija i pored:enja sa opstim principima prilikom
. . Iz perspektive teorija lienosti tesko . .. . posmatranja odred:ene, neosporno jedinstvene individue. 0 ovome govori filozof
idiografsk~g i nomotetskog pristup~. SamaJe napraV:~ Jasnu distinkciju izmedu Moris Koen: ,,Da sva postojeea biea, Ziva ili ne, jesu individue, nijedan racionalista
posmatranJa, koje maze biti upitni 'k k tei:idena1a da se rezultati nekog nema potrebu da porice. Ali to niposto nije nesaglasno sa Cinjenicom koju istice
asocijacija, uopste u pravcu sveobuhva~e ot, ~. spkei:im~ntalno ill putem slobodnih Aristotel da nema znanja ili znacajne tvrdnje koja se odnosi na bilo koju individuu, a
• .
P on~sar:~e, dr . eon1e OJa bi pruial b' • . .
o . a~ Je nomotetskog stava. Od n'e a .. a o 1asn1en1e za ljudsko koja nije data u vidu univerzalija ili apstrakcija. Ja mogu nejasno da ukaZem na neki
teo-:i1a licnostl. Cesto se teorija izgrade J J
~Je usp~la da se ,,saeuva" nijedna predmet, ili ga mogu uhvatiti rukom, ali time ne mogu objektu da pridam neko
tretu:a kao idiografska. Takav je slucaJ:an;p~ d acima do~11enim. klinickim metodom znacenje i ne mogu cak ni reCi 'to' za taj objekat, a da ne koristim neki apstraktni
osnovu metoda slobodnih asoci1'a .. M ~J .ovom psihoanalizom razvijenom na termin koji je primenljiv na druge individue. Ako upotrebim pravo ime objekta, ono
(1899/1976b
. 0 uopstava zakljucke ClJa. euutim u s · ·
d k 'ih . '
... ·•
• VOJOJ teonJl licnosti Frojd ima znacenje iskljuCivo po konvenciji koja u krajnjoj liniji poCiva na apstraktnim
psihoseksualnog razv01·a kao 1· strukturo li~J .Je dosao, smatrajuCi da su faze terminima" (Cohen, 1931 prema Wolman, 1960, p. 510).
' a cnosti k 0 · · ·
modelu i strukturalnoj teorii'i karakt . . • 1.u Je op1sao u svom topoloskom Stoga distinkcija izmedu nomotetskog i idiografskog pristupa decenijama
, ensticne za sve ljude Psih aliz .
· oan a, stoga, ima sve usmerava painju na pogrefou stranu problema. Kada su u pitanju teorije lienosti, ta
 14
Lif11ost - n1etodi i mode/i Ko11cept11a/11i i metodofofki okviripsihofogije /ic11osti 15
distinkcija je nepotrebna Svaka t ·· .
nomotetska. Medutun· P ·v · · e?nJa (l svaka procena lienosti) je po definiciJ.i 1.2 Sta je licnost?
' ocetru lZVon podat ka k .. k .
mogu biti razliCiti. Pri tome 1·e P dn . a. OJ1 .se onste u procesu generalizacije
v resu o p1tan1e kvaliteta tih d ka N · ·
klinickog metoda zahteva mnogo d v• . . po ata . rume, pnmena
. uz1 vremenski penod riku i· · . Jedan od razloga za svakodnevnu upotrebu reCi lienost je zelja da se prenese
?osma.tran1a koji se maze smatrati dovofoim d b. . za ~ .? 1an1e broia
1e u p1tanju grupna primena upitnika 1 a 1 se iz:eie generalizaa1e, nego kada utisak konzistentnosti i kontinuiteta o osobi. Konzistentnost u ponafanju tokom
govori o vrednosti dobij.enih m· .c .. sam?procen~. Ali, sama ta Cinjenica nista ne vremena i u slicnim situacijama.prufa posmatraeu doZivljaj da se kroz razliCite situacije
v iormac1p u 1ednom 1 dru 1 v. v radi o istoj osobi. Osim toga, upotreba ave reCi podrazumeva uverenje da ono sto
mogu cuti ocene da su podaci d b .. . u gom. s uca1u. Ipak, cesto se
predstavljali gradu za Frojdovu te~ri~eru met?d?m ~1?~ 0.~ asocij.acija, koji su osoba radi, misli ili oseea ima poreklo u njoj samoj, da postoje faktori unutar osobe
veliku zamerku nenaucnostt· 1· ne 1 ' l~ena~cru.. Krittcan psihoanalize su uputili koji uzrokuju njeno ponasanje. Sustinski, laicko shvatanje lienosti poCiva na
prover jlVOStl psih ali . vkih · adaptivnoj potrebi za razumevanjem i predvidanjem tudeg ponasanja. Upoznati neCiju
1962; Eysenck, 1957b' Sliv · db , . . oan tlc pojmova (Popper
. 'J· cne pnme e upucu1u se 1 mn · dru · ·· ' licnost znaCi prepoznati konzistentne obrasce ponasanja te osobe, sto pru2a osnov za
su pro1stekle iz iskustva klinicar din d ogim giro teon1ama koje
predstavnika psihosocijalnog pristua sre om vadesetog veka, kao StO SU teorije zakljuCivanje 0 njenim buduCim akcijama. Ove predikcije SU cesto znaeajne za
pristupa (Rogers, 1947). pa (Fromm, 1984; Horney, 1970) ili humanistickog donosenje odluka u svakodnevnom zivotu.
Po svojim ciljevima, rad naucnika i teoreticara lienosti ne razlikuje se bitno od
· Cinjenica da je distinkcija izmedu . . . ·
uvek aktuelna u psihologiji lie . ~omo~etskog 1 idiografskog pristupa jos procesa koji se odvijaju u svakodnevnom zivotu. Zadatak svakog ljudskog biea je
orijentisanih istraZivaca da naglas:ostl ?~van, ~' jedne sr::ane, o potrebi metrijski razvijanje nekog modela ljudskog funkcionisanja i nekih pravila za predvidanje
.. . . ,,naucru status sopstvenih m d la di . . ,. ponasanja. Taj model, i pravila za predvidanje koja proizilaze iz njega, formiraju
o d teon1skih s1stema nastalih n .. o e , stancira1ua se
druge strane, verovatno je da a osnovu potena1alno nenaucnih izvor d aka osnovu teorija u svakodnevnom zivotu. Razlika u odnosu na izgradnju naufoe teorije
.. . a po at . S
~:istojl 1 je u tome sto naucnici prave eksplicitnije modele, definifo svoje termine jasnije i
P siholozima humaru·stl·cvke on1entac11e
..
da
potreba, mozda najnaglaseni1· a medu
d .
?~jafojenja ljudskog ponasanja, sto ~aka;; ~o u~ru ~reveliko~ ~ticaju ~,br~jki" na sprovode sistematska istraiivanja radi evaluacije kvaliteta svojih predvidanja. Naime, u
1diografskog i nomotetskog. pnnos1 potenciran1u razlika izmedu svakodnevnom zivotu eovek maze da prihvati nejasnu teoriju i da pokaZe pristrasnost
kada su u pitanju podaci koji idu u prilog njegovim v~rovanjima ili ih opovrgavaju,
dok se od naucnika ocekuje da budu jasni u vezi sa konceptima koje razvijaju i, koliko
god je to moguce, objektivni u interpretaciji rezultata do kojih dolaze.
 17
Ko11cept11a/11i i metodolofki okviri psihologije licnosti
16 Lic11ost - n1etodi i 1JJodeli
k nfi ·· 1· neuroendokrinog sistema
relativno stabilan i trajan siste:ri t~esn~ ~ gura~Je ·zenk ·e n lasak stavio
1.3 Definicije licnosti k, 1953) Kao predstavnik psihob1oloskog pnstupa, AJ I agk b.
(Eysenc . . nih dimenzi"Ja licnosti koje su u tom konte stu itno
na stabilnost osnov ' .
determinisane bioloskim predisponirajuCim ~akt?rin::a. liku. u okuSa"Je
U razmatranju definicija lienosti va2no je imati na umu dve stvari. Prvo, RazliCiti kvaliteti ljudskog funkcrorusanJa veoma komp ] . p
definicija odra2ava vrst11 ponafarga na koje psiholog usmerava pa2nju i vrst11 lJJetoda koji . .. . . dik .. onasan·a. U slucaju usmeravanp paznie samo na
ce koristiti proucavaju6 to ponasanje. Drugo, ne postoji prava ill pogre5na definicija procene, mterpretaciJe ill pre. :1le ~ k ~ . I eaj sa manifestnim ponasanjem,
neke aspekte ljudskog funkc1orusan1a, ao s~o 1e s u v . Naucno proueavanje
lienosti. Kao ni ii. pogledu mnogih koncepata u 01..-viru psihologije, ne postoji opsta .. vne determmante ponasania.
saglasnost ni u pogledu jedinstvene definicije lienosti. Na primer, Votson je definisao mogu se zanemantl rnn~ge vaz . b. . vilnosti i zakonitosti funkcionisanja
lienost kao ,,krajnji produkt naseg sistema navika" (Watson, 1924 prema Eysenck, uc:nos~ po~s~va .da otkri1e, :az7:~~~a:E~:nisanja takode moze da predstavlja
1947, p. 22). Njegova definicija odra2ava osnovnu premisu bihevioristickog pristupa, a lienostl. Ins1sttr~1e. n~ svesmm di a P . . . ti vke ori.Jentaci). e u nauci dvadesetog veka.
.ednu od zamki koja 1e pos1e ca poz1t1V1S c . alizi Sto
ktav prema nesvesnim procesima poistovkecuje. ~e sa stpasvihomol!~~J:i~~~:~ankori~na ~
to je: celokupno ponasanje ljudi je nauceno. Ova definicija govori o usmerenosti na
manifestno ponasanje, kao osnovni mogu6 predmet proucavanja psihologa. S druge . .. . v• . u domenu oo-n1ttvne z:,- .
su naJnOVlJa 1straz1van1a z:,-- • • v· nih automatskih
psihologiTjuakli 0c~oest1s·~le::c:c~~e:~:~a::tl:a ~fc:=~: ::~l~a::J~v~~o~eudje p~tra~
strane, u definiciji se implicitno postulira i stav prema metodama proucavanja
manifestnog ponasanja. V alidne metode su one koje iskljueuju bilo koju vrstu
introspektivnih podataka i baziraju se na objektivnom posmatranju ill eksperimentu. procesa. u , , k· · ovatno opnnett 1
za va2nim bioloskim markerima po~asanja, sto ce ukperspe ~dVl, ;;rde:finici'J. e lienosti u
· Olportova definicija lienosti je verovatno jedna od najcitiranijih definicija u . . u licnostt U tom konte stu, moz a
istoriji psihologije lienosti. Ona glasi: ,,Llenost je dinamicka organizacija unutar promeru stava prema po1m . · . k . bi trebalo da prate napredak u
individue onih psihofizickih sistema koji determinifo njegovo karakteristieno n:~:~~d~::~:j~r:~: =~~e p~:~~;~iefenome~a, ~ i ~;oaenja mnogih
prilagodavanje okru.Zenju" (Allport, 1937 prema Eysenck, 1947, p. 22). Ova de:finicija p g . d riku r . i analizu podataka u vezl sa licnoscu.
savremenih meto a za p P 1an1e
odrafava veoma slozen stav prema licnosti. Na prvom mestu, potenciranje
karakteristicnog nafina prilagodavanja verovatno je posledica Olportove tefoje da naglasi
''
znaeaj idiografskog pristupa u proucavanju licnosti. s druge strane, akcenat koji je
stavljen na nafine prilagoilavarga u skladu je sa savremenim evolucionistickim
postavkama u vezi sa ulogom koju licnost sa svojim osobinama ima u procesu 1.3.1 Teorife licnosti
adaptacije na spolja5nje okru.Zenje. De:finicija ukazuje i na veoma suptilan stav prema
odnosu konzistencije i promena u ponasanju. S obzirom na to da je u pitanju
U okviru psihologije lienosti razvijen je veliki broj :eorijskih sistkime_ma.
dr v · ego 1 prema ne
o:u .se
vazrum
dinalJJicka 01;f!,anizacija, lienost se stalno nalazi u aktivnom odnosu prema okru.Zenju i medusobno razrun:ju: ne skan:1° dprem~ .~a ~:~~ ~aucnih teorija i modela. Svaka
r alnim karaktenstikama o1e eterroIDlsu s .. . . ki
procesu promene, ali se ipak moze govoriti o karakteristicnim obrascima koji iorm . anih koncepata ill ideja kojl op1su1u ne
impliciraju i stav prema konzistenciji ponasanja, neophodnoj za adaptivno f
teorija je sastavl1ena od mea:isob~o ove~t koje sadrZi teorija obieno poseduju
funkcionisanje jedinke. Na kraju, potenciranje psihoftz!ckih sisten1a ukazuje na Olportov fenomen. Veze koje post.oje ~me 1i~ onsak . a Posto se teorije usmeravaju na
stav prema bazicnim osobinama, koje poseduju biolosku osnovu, kao i psiholoske odredeni stepen generalizacr1e, s cno z o~a. . . ·uCim ravilima.
. v . ·ie odredenih fenomena, one se moraiu zasruvatl na odgovara1.. P .. bl
manifestacije. ob 1a~n1en . d dnose na naCin na koji procenjlvane vania e
De:finicija od koje krece Ajzenk glasi da je ,,lienost relativno stabilna i trajna Pravila, na pnmer, mogu a se o.
organizacija karaktera, temperamenta, intelekta i telesne konstitucije, koji determinifo korespondiraju sa poje~ ko~ce?ttma.k t i kauzalne. Deskriptivne teorije
Teori· e mogu b1t1 deskripttvne, e sp1ana orne .. . v .
individualan proces prilagodavanja spolja5njem okru.Zenju" (Eysenck, 1953, p. 2.). Pod . J· · v· ih 1 ··· lienosti Osnovna uloga teonie ie pruzanJe
karakterom Ajzenk podrazumeva relativno stabilan i trajan sistem konativnog imaju naimanJl znacaJ u _PS o ogi11 v. . ob· afo· enja u vezi sa konstruktima
ponasanja (,,volja''). Temperament obuhvata relativno stabilan i trajan sistem objafojenja (Carve~ & Sc~eie.r, 2000). ~ez pruzan~e lteo~· e bi trebalo da poseduju
emocionalnog ponasanja (,,emocije"), intelekt se odnosi na relativno stabilan i trajan na koje se odn?s1'.. teon1a 1e beskodiki:s~a. Ka~ ··a teori1}e je suptilnija i mnogo tefa
sistem kognitivnog ponasanja (,,inteligencija'') a telesna konstitucija odnosi se na moguenost predikciie fenomena. Pre ttvna ClJ
 18
Iic11ost- llletodi i lllodeli
od ~~s~l:Oat~r::ie funkcije, tj. pru.Zanja objafojenja (Carver & Scheier, 2000). Vetina
teon1a licnost:l je ve sl v v• v • b ,. . .
. . . . oma ozena, ame se ne moze 12 ecr lZVestan stepen ne1asnoce a
sarrum t1m 1 ruska prediktivna moc. ' iskljucivo na jednoj vrsti podataka, bez obzira da li su to podaci o neuroticnim
Svaka teorija poseduje formalnu strukturu i empirij. sku osnovu. Formalna
struktur kr k ·
. a :1 JU~Je aps~: ~e. te~e, poznate kao koncepte i konstrukte, i niz
v •
pravila ko!a _sluze z~ ob1asn1en1e nJihove povezanosti sa empirijskim posmatranjima.
Od?o:ara1uca pra~~ koja povezuju apstraktne termine sa ~mpirijskim procenama
~azivaiu. se sem~~~kom osnovom teorije. U poslednje vreme psiholozi se cesee
mteresuiu za emp~jsku osnovu teorije nego za njenu formalnu strukturu. Oni su
uglavnom usme~~~ .na uspostavljanje jasnih definicija koje povezuju formalnu
strukturu sa empmiskim podacima.
Empirijska osnova teorije omogueuje njenu proverljivost. Ako se odred:ene
pre~?stavke. r:,e po:vr~e u don:-e~~ istra.Zivanja, teorija se ili modifikuje ili opovrgava.
Teoniska 0~1asn1~n1a_cesto uklJUCUJU modele i cesto se teorije baziraju na modelima.
Ipak, po~:oy razlika 12i:ied:u teorije i modela. Model bi trebalo da: a) se zasniva na
:a~emattckim k?n~ept:lma; b) posmatr~. je.~ostavne. Cinjenice u istra.Zivanjima; c)
dikaln~ se razliku1e od prethodne teonie ili modela 1 d) nije u potpunosti razvijen
kao teonia.
Prema :1-ekim autorima, u nauci se mogu razlikovati dve vrste modela (Black,
1?~2 pre:x:ia Fngg & Hartman, 2006). Jedno su analogni modeli, koji se odnose na
slicnost ~~ed:u s~a .ili ?braza~a, a drugo su matematicki modeli, u kojima
ma~emattcki o~os1 ob1asn1ava1u ~~lacrje ~med:u fenomena. Primer analognih modela
moze s~ pronacr ~ domenu kogruttvne psihologije i informacionih procesa, u kojima
se pr~vi paralela 1Z1:1ed:u kompjuterske i ljudske obrade i skladistenja informacija
(BteWl!l, 1988). Pnmer matematickih modela su teorije lienosti zasnovane na
faktorsko analitickom radu (Cattell, 1973; McCrae & Costa, 1990).
1.3.1.1 Kriterijumi za dobru teoriju licnosti
. ~.asiene t~orije lienosti razvijane su u prvoj polovini dvadesetog veka. Iako se
!edanv V:eliki de.o psihologa us.n::r~va~. na merenje psiholoskih konstrukata, postojao je
1
zn~.ca1an b~oJ, uglavnom klinicki onientisanih, psihologa i psihijatara koji su razvijali
teon1e bez iasnog ~eto~oloskog okvira. Te teorije su najcesce bile deskriptivne i
~ksplanatorne: Teon1e ko1e su proizasle iz iskustva klinicara u radu sa pacijentima, kao
sto su ~roidova, Adlerova, RodZersova, Kelijeva itd., nisu imale jasno
~~nc~~tualizovan metodoloski okvir koji bi omoguCio testiranje hlpoteza u vezi sa
v c~~sc~. Mnoge od ovih teorija naknadno su empirijski proveravane, ali su mnogo
cesce bile na udaru strogih kriticara.
Ko11cept11a/11i i llletodo/ofki okviTipsiholo?Jje !ic11osti 19
Kada su u pitanju vrste izvora podataka, slienu jednostranost ispoljili su i
bihevioristi, insistirajuCi na eksperimentima sa zivotinjama. I<ada se teorija temelji
pacijentima ill zivotinjama u laboratoriji, ona mora posedovati slabosti.
Poslednjih godina kriterijumi za dobru teorijsku paradigmu postaju slozeniji.
Ajzenk (Eysenck, 1991a) smatra da je paradigma teorijski model usvojen od strane
vetine istraZivaea u toj oblasti, koji obuhvata usklad:ene metode ispitivanja, standarde
dokazivanja i opovrgavanja i procedure eksperimentalnih istra.Zivanja. Dakle, naglasak
se pomera sa pitanja ,,Sta je licnost?", na pitanje ,,Koje istraZivacke metode su
najefikasnije u procesu dokazivanja i opovrgavanja konstrukata u vezi sa lienosfo?"
Llene kontemplacije u kontekstu psihologije lienosti nemaju vise onu ulogu koju su
imale u slavna vremena psihoanalize i humanisticki orijentisanih psihologa. Postovanje
istra.Zivackih pravila postaje nu2an uslov za bavljenje ovom oblasfo. Stoga je neke
paradigme, poput kognitivne (Brewin, 1988), tdko jasno definisati, jer u svom
repertoaru poseduju niz eksperimentalnih istra.Zivanja koja zahtevaju koherentniju
teorijsku pozadinu.
Ajzenk (Eysenck, 1991a) se bavio i pitanjem da li postoji paradigma u
istraZivanjima lienosti. Postulirao je nekoliko kriterijuma za adekvatnu teoriju lienosti:
1. Teorija nije ogranicena uskim segmentom istra.Zivanja.
2. Iz teorije moraju proizilaziti proverljive dedukcije. Dedukcije moraju
pru.Zati bolja objafojena za fenomene nego druge teorije. Dedukcije
moraju biti prediktivne. Dedukcije morajµ ·biti u skladu sa empirijskim
podacima.
3. Teorija se mora baviti definicijom, poreklom i med:usobnom
povezanosfo osobina lienosti.
4. Osobine lienosti moraju biti organizovane hijerarhijski, od
najspecificnijih, do najopstijih. Mora postojati distinkcija izmed:u stanja i
osobina. Principi organizacije moraju biti u skladu sa modelom i model
mora biti proverljiv.
5. Teorija mora imati socijalnu va.Znost. Ona mora pru.Zati objafojenja za
fenomene kao StO SU kriminal, seksualno ponasanje, mentalna oboljenja,
akademske sposobnosti itd.
6. Teorija mora biti univerzalna.
7. Teorija mora biti konzistentna u vremenu.
Tradicionalno orijentisani teoreticari smatraju da bi svaka teorija lienosti
trebalo da obuhvata validna objafojenja u vezi sa nekoliko osnovnih tema. Hogan
(Hogan, 1998) smatra da psihologija lienosti moze biti definisana kao empirijska
analiza ljudske prirode. Svaka teorija bi zato trebalo da se posveti proueavanju sledeCih
tema:
 21
Ko11cept11a/11i i llletodolofki okviri psihologije lif11osti
20 l.ifnost- 111etodi i 1J1odeli
nagla5avao da bi paradigme prirodnih nauka trebalo da se primene u svim oblastima
1. Motivacija.
v . Motivacio
. ne teme SU eksplanatorru. koncepti U psiholoo-ij"i nauenog rada, ukljucujuCi i drustvene nauke.
li
ko cnostl
t k usmereru
. b.na poku
. sai o b"iasnienia uzroka ponasanja. U tom
v
v • v • • o~ Medutim, psihologija lifoosti je do te mere slozena oblast da nijedna njena
n e stu 1 oso me licnosti kao determinante v • teorijska paradigma ne maze da poseduje visoku prediktivnu mac. Ova ogranicenja
predstavljati i podstrekace za akciju. ponasania, mogu nisu karakteristifoa samo za psihologiju. Na primer, Krik (Crick, 1988 prema
2. Nesvesni
.. procesi. Svaka k ompetentna teonia ·· licnosti mora da obuhvata·v Magnusson, 1999), naucnik koji je poceo svoju karijeru kao fizicar a onda nastavio
razvii:n~ stavove prema nesvesnim procesima i njihovom utlcaiu
P
istra2ivacki rad u oblasti molekularne biologije, zakljueuje da strogi zakoni formulisani
onasanie. . na u fizici ne mogu biti pronadeni u biologiji, zbog prirode fenomena koje ona proueava.
3. ~I~efinicija self-~?ce~:,a mora biti sastavni deo svake teorije Ovaj zakljucak je relevantan i za fenomene kojima se bavi psihologija, a
4. OJ. Svaka teonia . licnosti mora pruiitl. o b.iasn1enia v • • o razvoJ· u i posebno psihologija lifoosti. Interakcija izmedu naslednih uticaja, spoljafojih
Promenama U razvOJU licnosti tokom zivota. okolnosti i same lifoosti je veoma slozena. Stoga bi zadaci empirijske psihologije
5 · Zdrfiniel~s~: Na kraj~, svaka teorija bi trebalo da sadrZi viziJ:U model ili trebalo da budu: 1) identifikacija faktora koji odreduju funkcionisanje foveka na
e dJU, . zrelostl' kao i 0 b iasn1en1a· v • • u vezi sa nastankom' p ihi vkih razliCitim nivoima strukture i procesa i 2) identifikovanje i razumevanje mehanizama i
poremecaia. s c principa pomofo kojih ti faktori operifo (Magnusson, 1999).
VeCina klasicnih
prikaz relevantnih t .. udZbenika dr iz p ih I ·· liv · v
s . o ogije cnostl podrzava ova) stav i sadrZi •

eon1a prema o edenoi strukturi N . v v , •

se odnose na strukturu . . .v • • aicesce su u p1tanju oblasti koje
Medutim, poslednjih ~J:.c~eo~~=OJ s~nfs~. <H:~I i 1:fildzi, ~983; ~ervin, 1989).
konceptualnih i metod I vkih p . o ogi1e licnostJ. dolazi do ruza znaeajnih 1.3.2 Problemi strukture - osobine Jicnosti
Prema nekim o os . pr(Momena, ~oie su se odrazile i na stav prema teorijama.
lifoosti mora pruiiti odgovor na nekoliko va2nih r~a .' . 'sav~em~a psih?logija
autonma ehrab1an & Be th 1991) Osobina lienosti predstavlja najcesCi strukturalni element mnogih teorija
medusoban odnos ponasani· a lifoostl· . . . nihp1t~!a. ~!Vl set p1tan1a odnos1 se na lienosti. Naucni pristup proueavanju lienosti cesto se izjednaeava sa proueavanjem
. ' 1 s1tuaoo vaniabfr na ko1"i v• • v •
sistema osobina. Teorije lienosti se razlikuju po vtsti jedinica ili strukturalnih
u funk ciJi licnosti? na koi"i naCin •e ponasanie v •
u funkdjl • •• • •
s1tuacija:> naonn kJe ..ponasan1e
ponasanJ~ ~so be u vezi sa interakcijom 1
. . .a _011 na~ Je
koncepata koje koriste, kao i po naCinu na koji konceptualizuju organizaciju tih
v • v• •

lifoosti i situaci· a? D
na razvOJ 1 promene u struk..,,..; livcnostJ.:. na ko ..1 J v• rugi liset p1tan1a odnos1 se jedinica. Neki teoreticari razvijaju slozene, a neki jednostavne strukturalne sisteme.
~aon. Mnogi postuliraju hijerarhijsku organizaciju pojedinih elemenata sistema. Uprkos tim
• Cl.UJ. v "" •
mtervencije su neophodne da bi dosvl d
o o promene u licnostJ.:>J . se cnost razvip? koje
v
razlikama, najcesCi zajednicki element koji sadrze sve teorije je koncept osobine
Cesto se kao kriterijum dobre t ·· ili ·
Koncept predikcije se u psih I ... keo:1J~ modela koristi prediktivna mac. lienosti.
istraZivanjima termin dik .. o O~Jl., onstl u dva konteksta. U empirijskim Gordon Olport bio je jedan od prvih autora koji je poku5ao da sistematizuje
. pre dJa na1cesce oznacava statisticku dik .. k .
.. bli 1. kri .. . pre ..OJ~, Oja se
oblast proueavanja lienosti i definise mnoge termine sa nejasnim i dvosmislenim
odnos1 na relacije izmedu prediktorskih
predikcija cesto se koristi i u brojnim rakti~ru:1Ja . .. ten1skih .. van1abli. Terrnin znacenjem. On je definisao osobine kao osnovne determinante ponasanja (Allport,
psiholoske metode, kao sto je selekciJa ~= ~ltuaoi:i~ u ko1mia se primenjuju 1962). Osobine lifoosti predstavljaju stabilne intemalne karakteristike, koje uzrokuju
uslovima, predikci"a oznacava s" .. a za o e ene poslove. U takvim ponasanje i poseduju stabilnost u vremenu i situacijama. Ovakvu konceptualizaciju
Medutim, cilj na~foog rada i_~ost ili verovatnoeu ja;!ianja odredenih dogadaja. osobina lienosti prihvatili su manje-vise svi autori u okviru dimenzionalne paradigme
objafojenje naCina i razlo J o.;;~reno na for~ulao1.~. _osnovnih principa za (Cattell, 1973; Eysenck, 1957; McCrae & Costa, 1999).
(Magnusson, 1999). U prirot! ~aukam! tivez:in~s~ razliotih_ sl~zeru:i fenor:ier:a Osnovni problem koji se javlja u vezi sa relacijama izmedu osobina lienosti i
ponasanja je kauzalnost. VeCina teoreticara osobine posmatra kao osnovne motivifoce
zakona ko1"i ponekad ;..,... · · ku
' =•aJu visa predikti
da zauzimaju stav kako bi psihologi· tr bv:;_u
primer, Pirson (Pearson 1892 pr Ja ~ o a se ugleda na egzaktne nauke. Na
:oc.
. . pnnopi su formulisam u vidu preoznih
, p ih 1 .
s o oz1 su veoma rano poceli snage, koje determinifo specififoa ponasanja. Na primer, Brodi smatra da su ,, ...
osobine lienosti kauzalne. One su genotipski oblikovane latentne karakteristike
' ema agnusson, 1999) je u Gramatici nauke lifoosti koje determinifo naCin na koji osoba reaguje na socijalno okruZenje" (Brody,

22 Iifnost- llJetodi i llJode/i
1994,. P· 19~: ~Ur_ie:izionalno orijentisani autori uglavnom osobine lifoosti definifo
kao, ~e_nz.tJ~_mdiVldualnih razlika sa tendencijom ka konzistentnim obrascima misli
osecania 1 akc11a (1v.kCrae & Costa, 1990).
. Ovaj stav predstavlja sustinu pojma osobine u dimenzionaln · ih I ·· ·
Naime b. li. . d OJ ps o Ogt)l.
• , .oso me cnost! ~re stavljaju osnovu za odredeno ponasanje. Iako je
pona~anJe:_ sar::io odr~ o~ob:ne,..ono se pre moze posmatrati i procenjivati nego sama
osobma. Sto 1e osobma izrazeruia, ponasanje ljudi u odredenim itu ·· b. bal
da b d dl.. ·· karak . s acr1ama 1 tre o
u e upa JlVlJe, • ten~ti~~je i lakse za procenu. Ponasanje je najceSCi indikator
na osnovu kog se moze zak11ucrt1 o postojanju odredene osobine (Carr & Kin b
1938 prema Matthews et al., 2003). gs ury,
~pak, os~bine lifo~sti. pr_edst~:Vljaju samo tendenciju, dispozicij~ za odredeno
reago_vanie. Da bi s: ponasanJ~ 1~pol1ilo, neophodni su spoljafoji uslovi. Na primer,
~~es1vn~ osoba moze se ponasatl pokorno i poslufoo pred sefom, a agresivno u kuCi
ili kafaru. Isto tak?, ?soba koja je prijatna prema bliZnjima i poznanicima moze biti
gruba pr~:na prospcrma. O~o~a k~j·a· ima se~ibilitet za umetnost, puno Cita i odlazi
na pozonsne
l d predstave,
· moze•1spol11ti netrpeljivost prema baletu · Dakle , osobm·e rusu ·
apso utn~ ete~ante P?nas~j_a, ali, na osnovu ucestalosti i intenziteta odredenog
reagovania m~~e _se donet! zak11ucak o stepenu njihove izrazenosti.
. .. Rel~cr1e izmedu osobina i ponasanja nisu uvek tako jednostavne. Kauzalni
~t!ca)l o~?bm~ na ?or:-asanje m_ogu biti ~direktni (Matthews et al., 2003). Osobine u
mterakCIJl
,. . .sa s1tuacrorum • . faktonma doprmose poj· avi prolaznih sran1·a, koia · mogu imat!
· ·
vecr .1:tl~aJ na p~na_sanie ;iego bazifoa osobina. Na primer, neposredna pretnja iz
s_p~ljaS?Je~ ~~enia moze g~n~ris:ti prolazno stanje anksioznosti, kao i ponasanje
ko1e•. m1e t1p1c:°o za _osobu ~Oja mace nema jako izra2enu osobinu anksioznosti. To
zi:~cr da_ k~nz1ste_?tru obrascr ponasanja koji su u osnovi neke osobine lifoosti moraju
bit!liku"
stabilnid u duzem· vremenskom periodu i u razliCitim situacii·ama. Iako se oso b"me
raz . JU. o p~ol~nih ras_polozenja i stanja, mnoge empirijske studije pokazuju da su
osobme
• 1 stania cesto u Vlsokoj• • korelaci1"i
• IWlatson
\ vv & Clark, 1992) • Ekstraverz11a
·· Je,
· na
pnmer,. p~vezana sa poz1t1vrum raspolozenjem, a neuroticizam sa negativnim
raspolozeniem.
• . ~ak~_rman (Zuc~erman~ 1976 prema Matthews et al., 2003) navodi nekoliko
vaznih kriteniuma za raz~lmvanie osobina i stanja. ImajuCi u vidu da se i 0 jednom i 0
~g~:U ~onstruk~ naicesce zakljueuje na osnovu upitnika samoprocene, ovi
kriteniumi su p~e i:s~ometrijski, nego konceptualni:
. 1. Up1trucr za procenu osobina i stanja moraju imati visoku internalnu
konz1stentnost. Medu_tim,. ui:i~ci za procenu osobina moraju pokazivati visoku test-
retest pouzdanost, ali ~p1trucr ~a procenu stanja ne. U osnovi ovog kriterijuma je
pretpostavka da su osobme stabilne, dok stanja imaju tendenciju da budu promenljiva.
23
Ko11cept11al11i i 1JJetodolofki okviri psihologije Jifnosti
2. Upitnici za procenu osobina i stanja trebalo bi da imaju niske medusobne
korelacije, ali validan upitnik za procenu neke osobine mora imati osrednje korelacije
sa srednjom vrednoseu skorova na nizu upitnika za procenu stanja koja su bliska toj
' osobini. S obzirom da su stanja promenljiva, ne mogu se ocekivati visoke korelacije
izmedu upitnika koji procenjuje odredeno stanje i odredenu osobinu. Ali, ako se
procenjuje stanje anksioznosti u nekoliko situacija, srednja vrednost tih skorova
trebalo bi visoko da korelira sa osobinom anksioznosti.
3. Validan upitnik za procenu osobina lifoosti mora imati vise korelacije sa
nekim drugim upitnicima za procenu osobina, nego sa upitnicima za procenu stanja.
Na primer, osobina anksioznosti trebalo bi da ima vise korelacije sa nekim drugim
osobinama, kao sto je neuroticizam, nego sa stanjem anksioznosti.
4. Upitnici za procenu stanja trebalo bi, za razliku od upitnika za procenu
osobina, da pokaZu osetljivost na prolazne spoljafoje uslove za koje se ocekuje da
imaju uticaja na relevantan konstrukt. Drugim reCima, upitnici za procenu
anksioznosti moraju pokazati osetljivost u uslovima eksperimentalne manipulacije,
dok upitnici za procenu osobina ne bi trebalo da manifestuju takvu vrstu osetljivosti.
Nomotetsko i idiografsko shvatanje osobine. Ideja o osobinama kao
kvalitetima koje poseduju svi ljudi, ali u razlicitom stepenu, podrazumeva
pretpostavku da su osobine univerzalne i jednako relevantne za sve ljude. Medutim,
zagovornici idiografskog pristupa insistiraju na individualizovanosti osobina,
sugerifoCi da je ljude nemoguce porediti jer ne postoje1 dve jednake osobine kod dve
razliCite osobe. I kada se isti termin za opisivanje osobine primeni na dve osobe,
njegovo znacenje ne mora u oba slueaja biti jednako (Dunning & McElwee, 1995
prema Carver & Scheier, 2000). Pa cak i ako je to znacenje jednako, znaeaj pojedine
osobine za razliCite ljude i dalje ne mora biti isti. Nomotetsko shvatanje osobina ne
negira osobenost i jedinstvenost, ali se ona smatra produktom jedinstvene
kombinacije kvantiteta, tj. speci£foe kombinacije stepena izra2enosti velikog broja
osobina.
Iako nomotetski pristup osobinama dominira u savremenoj psihologiji
lifoosti, pojavljuju se i koncepti koji pokazuju fleksibilniji stav prema proueavanju
pojedinih individua. Jedan od njih je pojam JJJetacrte ili tJJetaosobine koji uvode
Baumajster i Tajs (Baumeister & Tice, 1988 prema Reise & Waller, 1993). One
predstavljaju dispoziciju posedovanja ili neposedovanja odredene osobine. Koncept
metaosobine implicira da neka osobina ne mora biti jednako primenljiva na sve ljude.
Pored toga, Telegen (fellegen, 1988 prema Reise & Waller, 1993) razmatra konstrukt
,,traitdness" koji se odnosi na stepen u kom je ponasanje osobe u skladu sa
dimenzionalnim konstruktom osobine. I ovaj konstrukt implicira nejednaki znaeaj
odredene osobine za razliCite ljude jer sugerise da se ljudi razlikuju po varijabilnosti
 24
licnost - JJJetodi i 1JJodeli Ko11cept11al11i i 1JJetodolofki okviripsihologije licnosti 25
ponasanja vezanog za odreaenu b.
varijabilnosti u ponasani·u u v . osodr~u. Tako osobe kod kojih postoji malo nejasno razgranicene i dovoljno razdvojene da bi bile prepoznate kao distinktivne
. ez1 sa o euenom os 0 b.
,,traited", jer je kod njih prisutna kr . . . _mom mogu da se oznace kao kategorije. Pojam taksona, koji promovise Pol Jv1il, podrazumeva neku realno
osnovi pojma osobine N oss~:=uaCTona konz1stentnost ponasanja koja lezi u postojefo kategoriju koja predstavlja poseban generator varijanse, ima eksplanatornu
.. . . asuprot npma, osobe koi· . i· . .
vanpbilnosti u ponasani·u . e ispo Javaiu visok stepen moc i maze se identifikovati posredstvom razliCitih grupa kvantitativnih indikatora
. u vez1 sa nekom os b"
,,untraited". Iz toga proizilazi da. • . . ~' 1:11°~ mogu da se smatraju (Meehl, 1992; Meehl, 1999). Na primer, Mil (Meehl, 1992) smatra da se mogu
P onasani·e " untraited"· Za merenie J~ p_onasanie ,,traited ljudi mnogo predvid11"ivi1·e nego identifikovati tipovi normalnih i tipovi patoloskih nivoa u lienosti. Identifikacija
1 pr ·· ·
statistiCkih postupaka k0 ..1 d . ocenjlvanie ovog fenomena autori koriste niz kvalitativno razliCitih kategorija koje mogu posluziti u opisu lifoosti zahtevaju
1 mogu att podatke o k · ··· · di · .
odgovora na ajteme u u 1.tru. . OllZ1stenCTJ1 m vidualnih obrazaca drugaCije statisticke procedure od onih koje se uobieajeno koriste u domenu
.. P crma samo-procene Ovi · k · •
tend enCTJe u savremenoj psih0 I ... Ii. .d . novi onceptt odrazavaju psihologije lienosti, na prvom mestu taksonomske analize. Rezultati nekih istraZivanja
funkcionisanja. Ogtjl cnostt a se proucavaju svi aspekti individualnog (Smederevac i sar., 2005) sugerifo da tipoloski i dimenzionalni pristup ne bi trebalo
tretirati kao suprotstavljene paradigme, vec kao komplementarne aspekte psihologije
Odnos izmedu osobine i ti liv . . • . . individualnih razlika.
dominantan u periodu dok psih I _pa. .cnosti. ~ipol~ski pnstup lienosti bio je
di SC!p· 'lin o Ogtja )OS uvek ruie bila £ · ka ·
a. Najpoznatija tipologija Ii. . . Hi kr Otmltana o zasebna
razvrstati u jedan od cetiri tl. . cknols~ Je. po. ~t~?~enova, u kojoj se ljudi mogu 1.3.2.1 Kritike koncepta osobine - debata licnost-situacija
(Matth ews et al 2003·\ Poku· pa. o encru lanhoIi•cru· 1. flegmaticni
., /· .. ' sanmnn1cru
sap.. k·ategon1aln 1:>·~~
· Ii. ' me ·
(Jung 1921/1984e) tipol ... ( k . ?g op1sa cnostt prisutni su i u Jungovoi·
' Ogtjl e Stravertru - 1ntrov rtni) ka · s· .. Krajem sezdesetih godina dvadesetog veka dimenzionalna psihologija suoCila
zasnovanoj na osobinam t I e. . ' o 1 u eldonovoi ttpologi1"i se sa velikim izazovom. Njene osnovne postavke bile su na udaru kriticara, na prvom
a e esne graae u koio liku. .
endomorfni, mezomorfni i ektom fni (C , J. se raz JU tn somatotipa: mestu Voltera Misela. U knjizi ,,Personality and assessment" (1vlischel, 1968) on je
y- · or arver & Sche1er 2000)
. •· . 1J?OV1 se, prema konvencionalnom shva . 'dn . .. . izneo argumente protiv tvrdnji o stabilnosti osobina lienosti. I<:ao predstavnik
razliCTte 1 diskontinuirane u odn . dn tanju, o ose na kategonie, koie su biheviorizma, smatrao je da se ljudi ponafaju razliCito u razliCitim situacijama i da se
. osu 1e a prema drugo· azliku d . .
pnstupa u kom se osobin Ii. . J, za r o dimenz1onalnog ne moze specifikovati osobina koja determinise poriasanje u odreaenoj situaciji.
. •. . a cnostt posmatra kao k tin D · ·
1strazivan1a su podrfavala stav d ,. k on uum. ugt ruz godina I<:arakteristike i zahtevi situacije vrse primaran uticaj na ponasanje. Misel je na taj
a veCllla ta ozvanih ti d .
ekstremne skorove na kontm· k pova pre stavlja samo naCin napao osnovne premise psihologije crta - naglafavanje njihove stabilnosti i
(McCrae & Costa 1990· Widi uumu na om su di trib · dim ..
& F . s utrane enz1ie osobina konzistencije u vremenu i situacijama. Najveca zamerka odnosila se na zanemarivanje
Ajzenkova dimeurija e~ktr ge~ (E ranCTs, 1985). Kao primer moze posluiiti karakteristika spoljafojeg okruZenja u oblikovanju ponasanja od strane autora
tipologijama, individue se ~:er211~vr y~enc~ 1947). Naime, prema klasicnim dimenzionalnih modela lienosti.
introvertni. Meautim dim .~ k statt 1:. J~dan od dva tipa - ekstravertni ill Osnovni metodoloski okvir za proueavanje strukture i meausobnih relacija
. , enz11a e straver211e-mtro .. dr •.
poloVlma ova ekstremna po nasania• . d0 k ,.
verziie
r di sa z1 samo na svo1'im
y
osobina lienosti predstavljaju korelacione studije. Dokazi o konzistenciji osobina
tacaka kontinuuma izme=u o d ' l se VeCllla JU moze smestiti na neku od dobijani su obieno kroz test-retest istraZivacki dizajn. Misel smatra da visina
.. u va va po a.
Poslednjih godina se ipak • . koeficijenta korelacije izmeau dva ista metoda procene ponasanja nije dovoljan
dimenzionalnim i tipolos·kim . mogu cutt sve oprecnija misljeni·a u vezi sa argument za tvrdnju o postojanju stabilnosti osobine. Naime, obifoo se dobijaju vise
pnstupom S • • ,. · . ·
ne moraju biti samo kvantitati ka · ;e su ces~ stavovi da razlike izmeciu Ijudi korelacije izmedu istog instrumenta u razliCitim vremenskim intervalima nego izmedu
pristupa, nego i kvalitativne. U :;\ri·so. st~ su?~ns~. predstavni~ dimenzionalnog podataka dobijenih samoprocenom i nekih manifestnih bihevioralnih indikatora. Misel
pojavljuju u tom obliku Tak A P dl kimf . istrazi_v~Jrma kategonie se praktieno ne zakljueuje da postojanje takvih kontradiktornih rezultata govori o niskoj validnosti
. · o sen or 1 saradniCT (A d f
pojmove rasplinutog i diskretno-ras lin . . sen ~rp et al., 2001) uvode koncepta osobine lienosti.
kategorijalno-kvantitativnu prirodu tip~ u~oI? tl~a, iznoseCT u prvi plan dualnu, Drugi vazan argument protiv stabilnosti osobina lienosti Misel nalazi u visini
Naime, grilpe formirane u nekom mul~a, .?Ja o stupa od tradicionalnog shvatanja. test-retest korelacija dobijanih u dotadafojim studijama. U veCini istraZivanja te
vanptnom prostoru mogu istovremeno biti
korelacije dostiZu visinu od 0.30, koja, prema Miselu (Mischel, 1968), obuhvata veoma
 27
Ko11cept11al11i i 1JJetodolofki okviri psihologije licnosti
26 Iifnost- 1JJetodi i 1JJodeli
d) moraju se procenjivati osobine koje su uoCljive u ponasanju;
mali procenat
.. . varij. abiliteta · Prema uo b". .
1caJenom postupku kv drir . k fi .. e) moraju se procenjivati ponasanja koja su relevantna za ispitivanu
oreIaaJe u cilju procene koliCin b" • .
ksamo .. a ania oe C1Jenta
oko 9% varij. abilitet • e o JaSnJene vanjanse,_ koeficijent od 0.30 objafojava osobinu.
.. . . a, sto on smatra banalnim c· . ,. . Ovi kriterijumi naglafavaju vainost principa agregacije, koji se cesto
vanjabiliteta u tom slucaju ostai·e neob"a. . ) lffiaJuC1 u Vldu da 91 % praktikuje prilikom konstrukcije mernih instrumenta za procenu lifoosti i koji stvara
,r;• .. J snJen.
.LYl.1Se
11
siholoo-iJ. Ii.1ova kritika
. doprinela
. . J·e razvOJU
. d eb ate medu broJrum
. . autorima u o1_; __ uslove za pouzdanost. Ista pravila u vezi sa pouzdanoscu bi trebalo da vaie i za
P
1989).
b- e cnostl o tome da Ii
.
ie
:e
ponasan· guli .
osobine, ili aspektima situacija U . . ie Ii. sano ~spektlma licnosti, kao sto su
.• is.vuu
pitanJu Je cnost-situacija kontroverza (Pervin,
istraiivanja koja slu2e kao osnova kritika upucenih konceptu osobine.
Moguce je da je adekvatna paradigma u ispitivanju odnosa lifoosti i situacija u
odredivanju ponasanja ona koja ispituje relativan doprinos i situacija i individualnih
Brojni istraiivaCi (Borkenau & Ostendo f 1998) •.. razlika varijansi ponasanja. Iako slifou poziaiu zauzimaju predstavnici
prilog odbrani teorii· a crta. om· SU d OS.Ii d 0 zaklJ r ' . yka su d pruzili
. . d dokaze koji idu u interakcionistickog pristupa, oni u sustini zastupaju stav da bi model crta trebalo
nedostatak dokaza za konzistenciJ. . biln uc . a Je Je an od razloga za
. u 1 sta ost crta kvalitet sp d nih · •· ·
aime, u metodoloski korektno sprovede . . •. .. r?ve_ ~ istrazivania.
napustiti (Pervin, 1989). Osnovni nedostaci dosada8njih istra.Zivanja usmerenih na
b" rumli. istr~zivanilffia poiavljUJU se dokazi koji
N ispitivanje odnosa osobina i situacija ogledaju se u Cinjenici da su ona veoma retka, ali
podrfavaju tezu o stabilnostl·
. oso ma cnostl Jedan d I . i koncipirana u cilju potvrdivanja jedne ili druge perspektive, uz a priori odbacivanje
k ontradiktornih
. rezultata u ovoj· oblas tl. su nea d ekv.atru. uz o · raz oga • . za pojavu dobrih, a naglafavanje losih strana suprotstavljenog pristupa. Istra.ZivaCi izgleda
ad e atan izbor ponasani·a ispituJ. b . . . .. ora ponasania. Kada se
kv . e u roirum situaaJama , zanemaruju jedno od osnovnih pravila koje namece jednostavna logika - da je
procene i pronalaze dokazi za konz. t .. (E . , povecava se pouzdanost
Med tim . _is enaiu pstem, 1982 prema Pervin 1989) predmet kritike neophodno prethodno dobro upoznati. Retka se u literaturi
u , osnovno pitanJe tokom tra·an· d b b" . , . •
podrazumeva koncept osobine lifoosti;i Mn J Ja ~ a~e il? ie zanemareno. Sta
ud.Zbenickog tipa maze sresti podatak da je Katel (Katel, 1978) razvio formulu za
mogu imati istu osnovu Ko . t . o?'1 ponasania naizgled se razlikui·u ali predikciju ponasanja, u koju su ukljucene izvorne osobine, odnosno osobine
· nzis entnost takvih • · • . ' temperamenta, sposobnosti, ergova i metaergova, ali i situacioni i prolazni faktori:
osobina, kao. StO ). e ekstraverziJ. a, moz• e lffiatl
. . b roine
. ponaSanJa
manifes tateze.. Je prepoznati.
l J•edna
.
z or samo Jedne od tih manifi ta .. ka C1Je na P anu ponasania.
cer:~ maze pre stavliati izvor
I b· es C1Ja o predmeta pro • d . ..
pnstrasnosti pri procesu zakljuCivan·a Ak
indikatora, ona mora biti manje pouz~~a. o se procena vrsi na osnovu malog broja

Konz· t S druge
.. . strane' neki
. Ii" udi su konzistentruJi
· ... u svom ponasani·u od drugih i· di Gdeje P =predvii!eno ponafat?je, T =prediktivne crte,
is · enaia
· k Je samo Jedna od dime IlZ1Ja 1Il V1"dualnih
.. . di . razlika
. Mn · JU ·· . S = situacioni indeksi
provoaraiu onzistenciju u pan • . ali .· age s1tuaa1e
p~nasanja dobijeni na osnovu po~:~ bazir=-ge ne. Dokazi ~~ konzistenciju Kriticari su iz konteksta psihologije individualnih razlika u prvi plan izvukli
pnrodnom okruienju su adekvatni"i od ~a ~amoproceru i procenama u
(Block, 1977 prema Pervin 1989). J podataka dobiienih u laboratorijskim uslovima one karakteristike teorija koje su se pokazale zgodnim za kritiku.
PridruZivsi se mnogima koji su branili teorije crta, Hans Ajzenk je istakao: ,,Ja
. U savremenom istraiivackom prosto k • . .
ru, u ?.m v~i:-u ulogu lmaju evoluciona
smatram da je ova debata nerealna. Ne mozete suprotstaviti lifoost i situaciju ni u
psihologija i bihevioralna genetik
stabilnosti osobina lifoosti (Brody:'1~9TPI~~o:aa br~Jru dokazi ~oji id~ u prilog
jednom znacajnom smislu, ili ispitivati sta je znaeajnije, jer je jasno da ce osoba uvek
biti u situaciji, a relativna va.Znost licnihi situacionih faktora zavisi od prirode-situacije,
1994) smatraju da se u istraZi .. k . Caspi, 1999). Neki auton (Funder
relacijama izmedu
kriterijumi:
samoprocene~~Jlffia OJ~se bave st~bilnosc~
osobina lifoosti
rocene 0 strane drugih moraiu zadovoljiti sledeCi
l odabira ljudi, i posebno od izbora merenih crta lifoosti. Ni jednom fizicai:u ne biste
uputili tako budalasto pitanje kao sto je: Sta je va.Znije prilikom otapanja materije -
situacija (toplota) ili priroda materije!" (Eysenck, Personal communication, August 7,
a) procenjivaCi moraju poznavati osobu koju procenjuju· 1978 prema Pervin, 1989, p. 320).
b) :~~u::. proucavati Sirak spektar ponasanja koja s~ manifestacija neke
,
c) mora se ukljuCiti vise procenjivaca;
 28 I.ifnost- metodi i 1JJodeh· Ko11cept11a/11i i metodolofki okviri psihologije lifnosti 29
1.3.3 Proucavanja razvoja licnosti · · •· ·· koriste se razliClt:l
v• • ms
• trumenti' ispitui·u razliCite..
U mnogim 1straz1van1rma . , . na lasiti da intervali koji su man11
populacije i interv~ iz~~d~ dva me~~nJa. ~;::ie~stik~a primenjenih instrumenata
od godinu dana ~aju vi_se mformac1~0
Pitanja razvoja lienosti i Cinilaca koji ga determinifo predstavljala su od samih
kaz . da je za normalnu populaciju u
pocetaka vainu oblast interesovanja i proueavanja u psihologiji lienosti. Doprinos
nego o stabilnost:l osobma. -~eta-an e podr ~JU doba stabilnost osobina lienosti
psihodinamskih (Frojd, 1905/1976d) i bihevioristickih (Skinner, 1950) pristupa ovoj periodu od rane adolescenciie do kasnog o as og
problematici ogleda se upravo u znacaju koji su posvetili spoljafojem okruZenju za
srednje visoka (Bazana & St~lmack,_ 2004). d 1 . (Lewis 1999). Osnovni modeli
proces razvoja i ucenja. U veCini klasicnih teorija, poput Frojdove, Eriksonove, ill
Salivenove, razvijen je koncept stadijuma razvoja, faza razvoja karakteristicnih za sve U psiholo~ji posto!1 n~~ko~doe~ieoo ~o~:z;:il.: razvoj' postepen i kumulativan
.. . okviru orgaruzilllc e 1 . ,. d 1
ljude. U teorijama koje su razvijene na strogim empirijskim osnovama (Cattell, 1973; razviieru su u · ''k h tanje . podrazumeva da su procesi razvoi·a naiveClill . e om.
Proces. Orgaruzilllc 0 s va . di l" 1· broi'ni druo1 cinioci OStaJU traino
Eysenck, 1947) pitanja razvoja zastupljena su u manjoj meri. Jedan od·razloga moze , · · b' Rani odnos1 sa ro te Jlllla o- . .
smesteru . u samoi
. doso ·1. 0 . da proSli dogadai'i mogu ut:lcat:l
u osob1, postaiu ~o nie. vo . .,kih odela je verovanje u prvobitno nasuprot
biti insistiranje ovih autora na egzaktnim podacima, koji se u slucaju problema razvoja podrazumeva uverenie

na sada~nje. Dr_ugi aspekt orgaruzilllcd d: aaa· koji se prvi desio ima veCi uticaj na
lienosti moraju bazirati na longitudinalnim studijama. S druge strane, uobicajen
preduslov za sprovodenje istraiivanja u okviru dimenzionalne paradigme jeste
p~ena upitnika samoprocene, sto podrazumeva ispitanike odredenih uzrasnih skorafoiem. Naime, ~odraz~~va se d ~ l
!ma svojstva organizmickog modela
ponasanje nego neki .skorasnJl doga aJ. o:Usu rani dogadaji povezani sa kasnijim,
kategorija. ImajuCi u vidu Cinjenicu da se takva istraZivanja te2e mogu sprovoditi na
decjem uzrastu, pitanja razvoja su najce5ce stavljana u drugi plan. razvoja su: da je razvoi usmerena ~rom~~a, d~ adaji koji se odvijaju u prvih nekoliko
da su promene postep~ne, Jrun:U.:.a~vn~ 1 ~ .. g ekte
J edno od prvih longitudinalnih istraiivanja u vezi sa stabilnoseu osobina g odina Zivota imaju na1dugotra1ru1e 1 na1moc~1e. efi k ...;~m·teta tokom razvoi·a ideji
lienosti sprovedeno je sredinom proslog veka i interval izmedu dva merenja iznosio je 1. · ·d · 0 postoianiu onLJ.JJ.
vise od godinu dana (Farnswort, 1938 prema Bazana & Stelmack, 2004). Test-retest
Iz suprotstav Jan} a 1 .eie . vih blika ponasanja na ranije forme,
diskontinuiteta i nemogucnost:l redukovania no .. .o dit:l. ni modeli Model prirastaja
koeficijenti za dimenziju neuroticizam iznosill su 0.69, a za ekstraverziju 0.72. U nizu
ci' e strukture ill vestine ne menjaju kvali:at:lv~~
· d Ji · • · modeli transformaciie 1 a v · . .
istraiivanja rezultati u vezi sa stabilnoseu osobina su veoma razliCiti. Na primer, nastali su mo e pnras:aia:
podrazumeva da se P~Jedine ~ l ' . . . ani"em uzrastu, aJi se povecava ill
koeficijenti za neuroticizam iznose 0.17 za period od 19 godina (Tuddenham, 1959
prema Bazana & Stelmack, 2004) a 0.86 za period od godinu dana (Popham & tokom razvoja. One u .istom ob~"ll p~st~J~ ~ ~~~:
1
J pitanju je model kontinuiteta.
smanjuje njihov inte.nzitet, u zavisnost:lrilik?. on eode~i·a vec se one mogu pojaviti u
Holden, 1991 prema Bazana & Stelmack, 2004). Slicni rezultati dobijaju se i za
Medutlm, · ne postoje sve strukture . . p dom r d . ' rai·e kvalitativno druga'" ClJe
dimenziju ekstraverzija - koeficijenti se kreeu od 0.26 za period od 45 godina (Soldz & . dim v· • dividue Je an 0 ptlllle
Valliant, 1999 prema Bazana & Stelmak, 2004) do preko 0.80 za period od godinu razliCitim peno a z1vota ill . thodni period razvoja, na prvom
funkcionisanje osobe u pubertetu u odnosu na p:e
dana (Eckert, 1940 prema Bazana & Stelmack, 2004).
mestu usled povecania ~?
, . h0 nske aktivnosti (Lewis, 1999). . .
. . e od rethodnog u tome sto razvijeni oblici
. . dukr~Je
Najveca longitudinalna studija koja se bavila pitanjem stabilnosti osobina u
periodu izmedu 3. i 18. godine sprovedena je u okviru Univerziteta u Minesoti (Caspi Model transformaciie aru na sprethpdn o e o blike. Takvi modeli naglafavaju
P onasanja ne mogu b lt:l re ov . · (PiJ'aie 1977· Frojd,
& Roberts, 1999). U istraiivanju je ucestvovalo 1000 dece, uzrasta od 3 godine. Deca . .. kr k . soba prolaz1 tokom razvoia ' ' .. .
su procenjivana od strane ispitivaea, i na osnovu ponasanja u test situacij~ koja je znaeai stadiiuma
1932/1976£). Novi. obrasci
oz .oie o, . ill. sP o sobnosti zamenjuju one koji su razviieru u
ponasania
trajala 90 minuta, svrstana u pet kategorija ponasanja. J ednu kategoriju Cinila su
nekontrolisana deca, drugu inhibirana, treeu rezervisana, cetvrtu pouzdana i petu prethodnom stadijumu. . , ul edinskih Cinilaca u razvoju.
Aditivni model u veeoj men naglasava . ogu .sr Takvi modeli
dobro prilagodena. Isti ispitanici ispitani su upitnikom MPQ (Multidimensional di k . .t t m 1 naglim promenama.
Perosnality Inventory; Tellegen, 1982) kada su bill na uzrastu od 18 godina. Rezultati Razvojne promene pracene su s ?ntmml e ? nih romena Poi'ava sledece faze u
b. • · · b' loskih evo ucio P ·
istraiivanja su pokazali da postoji visoka korelacija izmedu ponasanja dece na uzrastu koriste se u o 1asn1ava:i1u :? , . . th dno stadijuma. Na primer, deca
razvoju ne iskljueuje egzistenciiu ~ona~ania 1Z ~r~ do uz~ ako to zele. Takode, neki
od 3 godine i osobina koje su ispitanici ispoljill na upitniku samoprocene sa 18 godina k . auCila da hodai·u mogu 1 dalje nastavit:l a P ', ..
(Caspi i Roberts, 1999). Oja oblici
su n ponasanja ne moraiu . da se gra d e na starim ponasanirma.
novi
 30
Lifnost- 111etodi i tJJodeli
k D~ga vafoa ideja koja se poslednjih decenija razvija u ovoj oblasti je
_onte~stu~am. Ko?t~kstualizam naglafava da su ljudska bica otvoreni sistemi, tj.
sisterru k?J1, se razvi1a1u kroz seriju reciprocnih razmena sa sredinskim Ciniocima
(Kaprara Cervone, ~003). Razvoj ukljueuje niz transakcija izmedu osobe i okruZenja.
1
On p~stepen~ po~ta1e sve slozeniji i zato tacan razvojni put psiholoskog sistema m·e
moguce predvidet1. 1
Neki auto~. si~~ematizuju podrucje razvoja na drugaCiji naCin, na primer
podelom ~a n::eharucis?~ke, _organizmicke i kontekstualne modele (Kaprara i Cervone,
2003): V~no Je naglas111da1e u kontekstu psihologije lienosti i aktuelnih istr •· "kih
para~grru proble1:1 razvoja lici_i?sti prilieno marginalizovan. Iako su se =Jem
razvop ~ poslednJ~ vr~me bavili autori petofaktorskog modela (McCrae & Costa,
1 ?90~, niiho:e ~ongi~_?in~e studije pru.2aju podatke u vezi sa odraslim ispitanicima.
Pitanie kon~w~eta li~nost1 uglavnom je okupiralo painju psihologa koji su se bavili
sp?sobnost1ma 1 osobmama lienosti u odraslom dobu. Pregledom razliCitih tudi"
ovim d · (C · R s Ja u
. . omeruma asp1_ & ob~_rts, 1999) uocavaju se rezultati koji ukazuju na
mtel~kU:alne sposobno~t1 kao vaniable koje su najstabilnije, tj. koje pokazuju najveCi
kont1nwtet. Nakon nJih slede osobine lienosti prema petofaktorskom modelu
(McCrae & Costa, 1990), zatim politicki stavovi i uverenja i na kraju varijable
usmerene na procenu self-sistema (samopostovaje isl.).
1.3.3.1 Licnost izmedu biologije i kulture
kviru Pos~edn[~ ~ecenija p~tanja uticaja na razvoj i sazrevanje lienosti refavaju se u
? d".'e 1straz1vacke paradigme. J ednu predstavljaju sve znaeajnija kroskulturalna
v.
1straz1v:an1~ (Jaho~a, 1980; McCrae & Costa, 1998), a drugu traganje za naslednim
meh~zmima kojl se nalaze u osnovi osobina i ponasanja (Caspi 2000· Plomin &
Caspi, 1999). ' '
. . Y~.J?ru ulogu _u sazrevanju ljudske jedinke ima spoljafoje okruZenje. Medu
na1znaca1ru1rm d~terrrunai_itama spoljafojeg okruZenja su iskustva koja individua ima
kao p_osl~dicu pnpadnost1 odre_denoj kulturi. Svaka kultura ima institucionalizovane i
s~ciorusane obrasce naucenih ponasanja, rituala i verovanja. Institucionalizaci"a
n~kih . ~brazaca ponas~j~ zr::o d_a Vee veCina Clanova odredene kulture im;ti
zaiednicke neke karaktenstike licnost:l. Cak i u slozenim drus,..,,.;~a k ·· · b ··
· ·dn ·. . . . LV.1..1.J.l , u OJima ie !OJ 1
n~. ost ~st1tuci~n~ovanih o~m.::aca ponasanja minimalna, vainost kulturnih
pnsila u oblikovaniu licnog funkciorusani·a 1·e znacai·na (Pervin 1989) T · il ·v
· di ·d aln . , · e pns e ut1cu
na 1:1 :1
u e potrebe _1 sredstva njihovog zadovoljavanja, odnose prema
autontet1ma, self-koncept, iskustva sa izvorima anksioznosti i konflikata i naCin
Ko11cept11a/11i i metodolofki okviripsihologije lifnosti 31
suocavanja sa njima. One utieu na stavove o tome sta je zabavno i tufoo, suocavanje
sa Zivotom i smreu, stavove prema zdravlju i bolesti.
U psihologiji dominiraju dva suprotstavljena stava u vezi sa uticajima koje
kultura ima na strukturalne aspekte ponasanja. Jedan stav maze biti ilustrovan
Svederovim (Shweder, 1991 prema Triandis & Suh, 2002) postmodernistickim
postulatima da:
1. individualne razlike u ponasanju zavise od specifienog konteksta i da se
ne mogu generalizovati,
2. rana decja iskustva i vaspitni stavovi roditelja nemaju prediktivne
posledice na karakter odrasle osobe,
3. StO SU vece kulturalne razlike, manja je mogufuost poredenja ponasanja i
u specificnim kontekstima,
4. ,,objektivni" uslovi, kao StO SU potkrepljenja i drugi spoljafoji stimulusi,
nemaju uticaja na prilagodavanje organizma okruZenju.
Ovoj ekstremnoj poziciji suprotstavljen je sve veCi broj rezultata empirijskih
istraZivanja u oblasti kroskulturalne psihologije, koja ukazuju da su neki aspekti
funkcionisanja ljudi univerzalni za sve kulture (Church & Katigbak, 2002; Jahoda,
1980; Katigbak et al., 1996). U kroskulturalnim istrazivanjima lienosti dominiraju dva
pristupa - en1ic i etic. Prvi se odnosi na otkrivanje opisa ponasanja u odredenoj kulturi,
na osnovu termina karah.1:eristicnih za tu kulturu. Naziv emic preuzet je iz fonemske
analize u lingvistici koja je usmerena na proucavanje glasova u odredenom jeziku.
Drugi pristup zasniva se na pokufaju uopstavanja popasanja nezavisno od kulture i
najcesce ima za cilj stvaranje opste teorije o ljudskom ponasanju. Termin etic preuzet
je iz fonetske analize u lingvistici koja je usmerena na razvoj opstih sistema
objafojenja glasova u svim jezicima (Jahoda, 1980). Naglafavanje potrebe za
razlikovanjem emic i etic pristupa maze imati svoje dobre i lose posledice. Najva.2nija
lofa implikacija je konfuzija koja se javlja upotrebom ovih termina, na prvom mestu
zato sto psiholozi, za razliku od antropologa koji su ove koncepte razvili u najvefoj
meri, nemaju opstu koherentnu koncepciju kulture, relevantnu za specifiene ciljeve
odredene teorije (Jahoda, 1980). Najce5ce se u teorijama lienosti ne maze taeno
utvrditi koji aspekti kulture su emic, a koji etic.
Medutim, u kontekstu empirijskih istraZivanja lienosti ova distinkcija Cini se
neophodnom. Naime, prevod i primena instrumenata za procenu lienosti koji su
razvijeni u nekoj drugoj kulturi povlace za sobom niz problema (Cheung & Cheung,
2003). Prvi se odnosi na prikladnost prevoda pojedinih stavki upitnika i njegovu
adaptaciju u razliCitoj kulturi. Naime, nije uvek moguce obezbediti identieno znacenje
odredenih izraza prilikom prevoda. Namece se i problem standardizacije primenjenih
instrumenata, koji otvara pitanje primene originalnih ill ,,lokalnih" normi. Konstrukti
u oblasti psihologije lienosti najcesce se razvijaju u okviru etic pristupa - u pitanju su

32 Iicnost- nJetodi i nJodeli
konstrukti koj! se prevede~ primei:-juju u drugim zemljama, uz pretpostavku 0
~os~tur.rui:oi podudarno.stl.. ~Ie~utlm, primenljivost etic koncepata je empirijsko
p1tan!e koie 1e neophodno 1sp1tlvatl, a ne podrazumevati. U zemljama kao sto je nafa
ze~Jama koje nisu i~.zic~ i f~lklorno podudarne zapadnoj kulturi, iz koje obien~
rot!~~ rel~vann:e tea~~ licnostl, neophodno je veliku painju posvetiti i etic, ali i emic
1straz1van1ima (Coloy:ic 1 sar, 2005).
. • . Distinkcija izmedu ova dva pristupa dolazi poslednjih godina sve vise do
izrazaia usled popular~osti modela lienosti baziranih na leksickoj hipotezi (McCrae &
Costa,. ~990). Auton ~etofaktorskog modela smatraju da su baziene osobine,
neurotlcizam, e~straverziJa, otvorenost, prijatnost i savesnost, nezavisne ad kulture i
da se mogu repliko;ati u r~Citim drustvenim kontekstima (McCrae & C~sta, 1998).
.. Prema nekim autonma (Church & Katigbak, 2002) relevantna pitanja u ovoj
oblastl iesu:
1. Da ~.o.sobine lienosti procenjivane razliCitim upitnicima korespondiraju u
razliatlm kulturama?
2. Koje _kulturol?s~e specific:iosti se odra.Zavaju u deskripciji lienosti?
3. Da li se poiedine osobme manifestuju na slican naCin u razliCitim
kulturama?
4. Da li je bioloska nasuprot socio-kulturalne osnove lienosti identiena u
razliCitim kulturama?
..~ored .. sJifo?sti ~eterminanti faktora okruienja kao sto SU pripadnost istoj
kultur: il! s~ClJ~OJ ~as1,. faktori o~enja vode u znacajne varijacije u lienom
funka?rusan1u.p~~adnika 1s:~ kulture ili klase. Poseban znaeaj u tom smislu ima uticaj
porodice.
• . , . ,. Roditeljl
. . . . b1tl topli i puni 11.ubavi ili hostilni i odbacuiua,
. mogu · ,. preterano
zastlcu1ua 1 ~os.es1vru ili sv~s~ poU:~ba svoj.~ ~ece za slobodom i autonomijom. Svaki
ob.razac .~o~:elisk?g ponasania utlce na licru razvoj deteta. IstraZivanja u oblasti
psih~lo!/?-Je licn~s~ uglavnom su usmerena i na razlike u okviru istog porodienog
o~ei:-ia. Iako ie. ias~o da se okruienje razlikuje od jedne do druge porodice, deca u
o~ :ste po~odfce 1skuse. r~li~~e razvojne uslove. Na primer, roditeljski odnosi u
roiedinim penodima ~~ZVOJa ~diVldue 1::?~ biti razliCiti. Takode, redosled rodenja je
Jedan . ad fa~to~a ko!1 ~opnnose razliatlm uslovima razvoja dece u okviru iste
porodice.
__ :r:
Ut!caJ roditelJa
.• (P . na ponasani· e dece moze imati nai·mani·e tn. znacaine •. ·
mai.ill.estaC1Je ervm, 1989):
1. Vl~stitim ponasanjem roditelji izazivaju odredeno ponasanje deteta. Na
pnm~r, preterar:a ~trogost roditelja moze da dovede do inhibiranog, ali i
agres1vnog ponasania deteta.
2. Roditelji slliZe kao modeli za identifikaciju.
33
Ko11cept11a/11i i nJetodolofki okviripsihologije licnosti
3.
Roditelji selektivno potkrepljuju ponasanja dece. Na primer, ako majka
pokazuje preteranu zabrinutost i pafoju prema detetu samo kada je bolesno,
ono maze razviti niz simptoma koji imaju za cilj upravo privlacenje pa.Znje.
Pored faktora spoljafojeg okruzenja, bioloski i nasledni faktori imaju veliku
ulogu u razvoju lifoosti. Mnogi psiholozi su smatrali da va.Zni faktori spoljafojeg
okruZenja i nasledni faktori oblikuju lifoost u celini. Rezultati empirijskih istraii:'"~ja
pokazuju da relativni doprinos t:ih faktora varira od jedne do druge karaktenstike
lifoosti.
Osnovni metod istraZivanja u oblasti bihevioralne genetike predstavljaju
blizanacke studije. Poznato je da postoje dva tipa blizanaca - monozigotni ili
jednojajcani i dizigotni ili dvojajcani. Monozigotni blizanci p~seduju 100%. genske
slifoosti, a dizigotni oko 50% genske slienosti (Carver & Sche1er, 2000). Primenom
razliCit:ih upitnika samoprocene, dosadafoje blizanacke studije pokazuju da skoro sve
osobine lienosti pokazuju izvestan genski doprinos, tj. da su korelacije izmedu osobina
monozigotnih blizanaca daleko vece od korelacija izmedu dizigotnih blizanaca
(Plomin & Caspi, 1999). Drugi dizajn koji se primenjuje u okviru bihevioralne
genetike predstavljaju adoptivne studije. One su daleko rede usled veoma ogranicenog
uzorka i niza tehnickih problema koji ih prate. U ovim studijama ispituju se slifoosti
usvojene dece sa bioloskim roditeljima i sa roditeljima koji su ih usvojili. Slifoosti sa
bioloskim roditeljima smatraju se naslednim, a slifoosti sa usvojiteljima pripadaju
sredinskim uticajima.
Medutim, iako su istraZivacki dizajni u kojiµla se traga za bioloskim i
naslednim korelatima osobina veoma popularni, ostaje otvoreno pitanje kakav je udeo
sredine na razvoj osobina lifoosti .
Proucavanjem moguCih interakcija izmedu naslednih i sredinskih uticaja,
Gatesman je razvio koncept reakcionog dometa (reaction range) (Gottesman, 1963
prema Pervin, 1989) u podrucju inteligencije. On sugerise da, iako nasledni faktori
odreduju brojne moguce bihevioralne posledice, sredinski uticaji konafoo determinifo
ponasanje. Nasledni faktori mogu postaviti obim u okviru kog je buduCi razvoj
karakteristika odreden okruZenjem. Medutim, odnos maze biti komplikovaniji nego
taj, posto karakteristike koje su nasledne mogu voditi osobu ka odredenim ciljevima
koji ne mogu biti realizovani zbog sredinskih faktora. Na primer, hiperaktivna deca
izazivaju drugaCije reakcije roditelja nego mirna deca. Tako su obostrani procesi
izmedu nasleda i sredine slozeni i odreduju ponasanje. Llfoost odreduju mnogi faktori
koji su u medusobnoj interakciji, a koji ukljufoju nasledne i kulturalne aspekte razvoja.
Naslede postavlja ogranicenja u obimu razvojnih karakteristika. U okviru tog obima,
karakteristike lifoosti su odredene sredinskim uticajima.