Које карактеристике би требало да имају коментари учитеља о учениковом
постигнућу? Карактеристике адекватних усмених и писаних коментара учитеља непосредни – упућени директно ученику на чији рад се односе специфични – не само добро/лоше, тачно/нетачно, већ уз опис стања потпуни – шта је конкретно добро, а шта треба побољшати; због чега је нешто добро; како може да се побољша оно на чему треба још радити охрабрујући – исказати поверење у ученикове могућности за напредак; подстицати ученика и похвалити сваки корак у добром правцу, а не само изврстан резултат
Које елементе треба да садржи учитељев коментар о постигнућу ученика када извештава
самог ученика, а које када извештава родитеља? UCENIK 1. указати на оно што је успешно урађено 2. указати на оно што треба унапредити, утврдити, побољшати 3. предложити погодне начине рада у следећој фази учења 4. навести позитивне коментаре о показаном напретку у учењу и о очекивањима даљег напретка RODITELJ 1. обавестити о резултатима провера знања за конкретног ученика 2. указати на исходе предвиђене програмом и навести где се налази учениково постигнуће у односу на те исходе 3. указати на специфичне активности у којима је ученику потребна помоћ и охрабрење 4. обавестити их о наредним корацима у учењу и активностима које они укључују
Наведите и објасните сваки од три стандарда оцењивања.
Објективни стандард (критеријско оцењивање) оцена представља листу онога што је постигнуто од онога што је предвиђено критеријум за сваку оцену је формулисан унапред пример за скалу: у потпуности испунио, испунио већим делом, половично испунио, испунио мањим делом, није испунио Интерперсонални стандард (нормативно оцењивање) оцена показује ученикову позицију у односу на друге ученике у разреду (нпр. међу најбољим, најлошијим, просечним; бољи или лошији у односу на ученика који је добио одређену оцену) има негативан ефекат на психосоцијалну климу у разреду Аутономни стандард (аутономно оцењивање) оцена показује да ли је и колико ученик напредовао у односу на претходно постигнуће Који стандард оцењивања може имате неповољне ефекте на психосоцијалну климу у разреду? Који стандард оцењивања би било најбоље примењивати код несигурних ученика, а који би требало избегавати како их не бисмо учинили још несигурнијим? Наведите предности и ограничења усменог проверавања знања. Начини провере постигнућа усмене провере писмене провере практичне провере усмене провере Предности: могућност темељне провере разумевања градива флексибилност (могућност да наставник по потреби усмери ученика) Ограничења: мали узорак градива (3-5 питања), различит за сваког ученика, неупоредив на постигнуће и оцену утичу различити фактори који потичу од ученика и учитеља Наведите предности и ограничења провере знања помоћу тестова. Писмене провере постигнућа 1.Задаци есејског типа погодни за испитивање сложених циљева (структура излагања, аргументација, сложенија анализа) питања треба да буду прецизно формулисана – да јасно указују на елементе које одговор треба да укључује препоручује се да се унапред дефинише које компоненте треба да садржи одговор на питање и начин бодовања тих компоненти ограничења: мали узорак знања (3-4 питања) опасност од необјективног оцењивања 2.Тестови знања (задаци објективног типа) Предности: економичност обухватност градива објективност оцењивања Врсте задатака: задаци репродукције питања са допуњавањем задаци рекогниције (препознавања) двочланог избора (ДА/НЕ; ТАЧНО/НЕТАЧНО) вишеструког избора питања са упоређивањем и сређивањем низова Које захтеве треба да следимо када састављамо тест знања? избегавати дословно преузимање формулација из уџбеника не користити речи које су деци непознате задаци треба да буду јасни (не смеју да садрже двосмислености) задаци не треба да буду формулисани тако да сугеришу одговор задаци не треба да садрже „замке“ које могу да збуне ученике тако да дају погрешан одговор иако знају тачан између два задатка не треба да постоји таква веза да решење једног помаже или спречава решавање другог добро је да тест садржи задатке различитих типова тест треба да садржи прецизна упутства за одговарање на задатке пропорција лаких, средње тешких и тешких задатака треба да буде отприлике следећа: 50% средње тешких; 23-24% тежих и лакших и по 1-2% јако тешких/лаких задатака Које врсте задатака могу да се нађу у тестовима знања? задаци репродукције питања са допуњавањем задаци рекогниције (препознавања) двочланог избора (ДА/НЕ; ТАЧНО/НЕТАЧНО) вишеструког избора питања са упоређивањем и сређивањем низова Шта је портфолио, а шта аутентична провера у учионици ? Практичне провере постигнућа
1.аутентична провера у учионици (реално извођење онога што је требало научити: читање,
писање...) 3. 2.аутентична провера у контексту (мини пројекти тј. примена наученог у реалним ситуацијама) 2. портфолио (збирка радова која показује залагање, напредовање и постигнуће ученика)