EVALUACIJA U

PEDAGOKOM RADU
-testovi znanjaPedagoka psihologija za
nastavnike grupe
2015/2016.

Badareni
Podela
testova
znanja
(standardizovani)
testovi:
1. Imaju utvrene
metrijske
karakteristike
2. Napravljeni od
strane
strunjaka
3. Obuhvataju
celokupan
program
odreenog
kolskog predmeta
4. Upotrebljavaju
se u veem broju
kola

Nebadareni testovi
(nizovi zadataka
objektivnog tipa):

1. Zadaci imaju isti

oblik kao i u
badarenim testovima
2. Nisu utvrene
metrijske
karakteristike
3. Konstruie ih sam
nastavnik za potrebe
kontrole znanja uenika
u njegovom predmetu
4. Pored optih stvari
mogu da obuhvate i
detalje gradiva kojima
je nastavnik posvetio
panju tokom obrade

Metrijske karakteristike
testova

Pouzdanost
Valjanost
Objektivnost
Diskriminativnost

Pouzdanost
(relijabilnost)
Odreenje test je pouzdan ako u ponovljenim
merenjima kod istog ispitanika dobijemo slian
rezultat
U realnosti nijedan test nije savreno pouzdan; stvarni
ili opaeni rezultat ispitanika uvek sadri dva dela deo
rezultata koji zavisi od ispitanikovog znanja i deo koji se
odnosi na greku merenje (deo za koji su odgovorna
nesistematska variranja)
Naini izraunavanja pouzdanosti:
Test-retest metoda
Korelacija izmeu paralelnih formi testa
Pouzdanost tipa unutranje konzistentnosti (par-nepar
metoda)

Valjanost (validnost)
Odreenje valjanost podrazumeva da se testom
zaista meri ono to smo njime i nameravali meriti
U sluaju testova znanja valjan je onaj test koji ispituje
znanje uenika, a ne logiko zakljuivanje, neke
aspekte inteligencije i sl.
Utvrivanje valjanosti: Empirijski postupak za
utvrivanje valjanosti testova znanja utvruje se
izraunavanjem korelacije izmeu uspeha na testu i
ocena iz tog predmeta, miljenja neke strune komisije
o znanju uenika ili nekog drugog postupka utvrivanja
znanja

Objektivnost
Odreenje jedan test je objektivan
ukoliko rezultat zavisi od odgovora
ispitanika, a ne od ocenjivaa
Zadaci zatvorenog tipa sa ponuenim
alternativama obino su potpuno objektivni,
dok se problem ee pojavljuje sa
zadacima otvorenog tipa
Utvrivanje objektivnosti: proverava se
stepen slaganja izmeu ocena nezavisnih
procenjivaa

Diskriminativnost
(osetljivost)
Da bi test bio diskriminativan moraju se
odabrati oni zadaci koji najbolje
diskriminiu znanja uenika
Analizom zadataka utvruje se teina
svakog pojedinog zadatka
Zadaci koje niko nije reio, kao i zadaci koje
svi reavaju ne vre nikakvu diskriminaciju
meu uenicima
Odreenje da li je neki zadatak
diskriminativan i da li e ui u jedan test
znanja zavisi od toga da li se radi o
kriterijumskom ili normativnom testu

Prednosti i nedostaci
testova znanja
Prednosti:
Veliki broj pitanja koji pokrivaju celo gradivo
Zadaci isti za sve
Iskljuen uticaj mnogih osobina uenika koje
uestvuju u formulisanju usmenog odgovora
uenika
Ekonominost u ispitivanju

Nedostaci:
Ispituju povezivanje injenica, a u manjoj meri
razumevanje i primena znanja

Oblici zadataka u
testovima znanja
Zadaci reprodukcije:
Esejska pitanja
Pitanja dopune

Zadaci rekognicije:
Pitanja dvolanog izbora
Pitanja viestrukog izbora
Zadaci uporeivanja i sreivanja

...nastavak
Esejska pitanja:
Prednosti daju uvid u razumevanje i
povezivanje injenica
Nedostaci ocenjivanje pod veim
uplivom subjektivnosti

Zadaci dopune:
Prednosti zahtevaju aktivno znanje
Nedostaci ispituju samo (mehaniko)
poznavanje injenica

...nastavak
Zadaci dvolanog izbora:
Prednosti ekonomini, potpuno objektivni
Nedostaci mogunost sluajnog pogaanja

Zadaci viestrukog izbora:

Prednosti mogue utvrditi poznavanje finih razlika
meu injenicama; mogunost sluajnog pogaanja
mnogo manja
Nedostaci teki za sastavljanje, trae dosta vremena
da bi sve alternative na prvi pogled bile prihvatljive

Zadaci sreivanja i uporeivanja:

Prednosti moe se ispitivati poznavanje veeg broja
injenica jednim zadatkom
Nedostaci trae dosta vremena za sastavljanje

Kolinik obrazovanja i
kolinik postignua
Kolinik obrazovanja: kakvo je
obrazovanje uenika u odnosu na druge
uenike istog uzrasta, tj. da li je uenik iznad,
ispod ili je prosean po znanju u odnosu na
Obrazovni
svoje
vrnjakeuzrast / kalendarski uzrast X 100

Kolinik postignua: kolika je koliina i

kakav je kvalitet znanja pojedinog uenika u
odnosu
na njegove
potencijale
Obrazovni
uzrastintelektualne
/ mentalni uzrast
X 100

Kriterijumski i normativni
Kriterijumski
testovi:
testovi
znanja
Normativni
testovi:

1. ispituju koliko
je uenik nauio;
2. zasnivaju se na
psihologiji
individualnih
razlika i na
pretpostavci da je
znanje
rasporeeno po
normalnoj krivi;
3. rezultat na testu
ima relativnu
vrednost, a do
normi se dolazi tek
nakon primene
testa

1. Ispituju ta je
uenik nauio od
onoga to je
pretpostavljeno
vaspitnoobrazovnim
ciljevima
2. Uenici se ne
porede
meusobno, ve u
odnosu na unapred
postavljeni
kriterijum
3. Kriterijumi uspeha
se postavljaju pre
izrade testa;
merilo postignua je
apsolutno
4. Mogue
izraunavanje
postignua u

Mogunosti primene
kriterijumskih testova
Kod evaluacije nastavnih programa
U eksperimentalnom ispitivanju
efikasnosti upotrebe nastavnih metoda,
sredstava, raznih vrsta inovacija u
nastavi
U selekciji kandidata za neki posao (ako
je potrebno odabrati kandidate koji
poseduju tano odreena znanja)
U formativnom ocenjivanju
U sumativnom ocenjivanju