OCENJIVANJE ZNANJA

Grana psihologije koja se bavi istraivanjem faktora koji utiu na ocenjivanje i traenjem naina za popravljanje i usavravanje sistema ocenjivanja u koli - DOKIMOLOGIJA Francuski psiholog Pieron (1928) je osniva DOKIMOLOGIJE discipline koja se bavi naunim prouavanjem ocenjivanja u njegovim razliitim oblicima

Funkcije ocenjivanja
Dijagnostika Prognostika Motivaciona

SISTEMI OCENJIVANJA
Numeriko-brojani sistem
(od 2 do 5, od 5 do 10, procenti od 0 do 100)

Simboliko- slovni sistem

(A,B, C, D, E ...)

Sistem opisnog ocenjivanja

(opis konkretnih interesovanja, ponaanja, stavova, znanja pojedinog uenika)

OCENJIVANJE U RANGOVIMA

OPISNO OCENJIVANJE

Izraeno kroz odreeni broj Izraeno kroz opis konkretnih kategorija (na primer: 1, 2, 3, 4, 5 interesovanja, ponaanja, ili A, B, C) stavova, znanja pojedinog uenika Procenjuje kvantitet znanja Procenjuje kvalitet znanja uenika uenika Poreenje meu uenicima prema Nema poreenja meu stepenu savladanosti nekih uenicima, opis moe da zadataka obezbedi samo evidentiranje promena pojedinog uenika Daje formalnu dozvolu za napredovanje - formalnu prohodnost Nema ulogu ovlaenja za dalje napredovanje u kolovanju

OCENJIVANJE U RANGOVIMA

OPISNO OCENJIVANJE

Dominantno u funkciji izvetavanja uenika, roditelja, drugih nastavnika

Dominantno u saznajno-razvojnoj funkciji (podsticanje na razmiljanje o sopstvenim vetinama, stavovima, interesovanjima, uenje samoprocenjivanja) U funkciji unutranje motivacije

U funkciji spoljanje motivacije (spoljanje kontrole) Primereno veem broju uenika, procena se vri u datom momentu

Primereno malom broju uenika u razredu, nastavnik due prati napredovanje uenika

Ispitivanje objektivnosti kolskih ocena (pogled unazad)

Star i Eliot (1913) 140 strunjaka je ocenjivalo zadatak iz geometrije na skali od 1 do 100 (ocene su se kretale od 50 do 98, najvei broj ocena u rasponu 75 d0 90) Loije i Vajnberg (1938) 5 nastavnika je ocenjivalo pismene zadatke iz razliitih predmeta na skali od 1 do 20. Objektivnost ocenjivanja varira u zavisnosti od prirode predmeta u kome se ocenjivanje vri: - najvea neslaganja na zadacima iz maternjeg jezika i drutvenih nauka - manja neslaganja u matematici i fizici

Zakljuci Loijea i Vajnberga

Neslaganje izmeu ocenjivaa je vee u davanju srednjih ocena, a manje u ocenjivanju veoma dobrih i slabih zadataka U ekstremnim ocenama slaganje je manje u davanju viih ocena Kriterijum po kome nastavnici daju ekstremne ocene je stabilniji od kriterijuma po kome daju srednje ocene

Da li su kolske ocene objektivne?

Pri ocenjivanju veliku ulogu imaju subjektivna merila ocenjivaa (lina jednaina) Nastavnici prilagoavaju kriterijum ocenjivanja optem nivou znanja u konkretnom razredu Ocena uenika vie zavisi u kakvom se on odeljenju nalazi i na kom je mestu po svom znanju meu ostalim uenicima Kriterijum po kome nastavnici daju ektremne ocene je stabilniji od kriterijuma po kome se daju srednje ocene ( Adela Ostoji-Bujas (1967)

Da li su kolske ocene objektivne?

Risto orevski 5 nastavnika ocenjivalo je 100 pismenih zadataka iz maternjeg jezika (skala ocena od 2 do 5) 15 zadataka ocenjenih ocenom 3 ocenjivala su etri nova ocenjivaa oni su ih ocenili ocenama od 2 do 5 (diskriminativnije ocenjivanje) Zadacima ocenjenim ocenom 2 dodata su tri zadatka koji su bili ocenjeni ocenom 3 u prvom i drugom ocenjivanju novih 5 ocenjivaa je i ove zadatke ocenilo ocenama od 2 do 5 (snien kriterijum) Zadacima ocenjenim ocenom 3 dodaju se zadaci ocenjeni ocenom 4 i 5 nova grupa ocenjivaa bila stroa: dobri zadaci sada ocenjeni slabijim ocenama

Zakljuci (Risto orevski)

Nastavnici su osetljiviji kada ocenjuju homogeniju grupu zadataka ili uenika; Kriterijum ocenjivanja se menja u zavisnosti od kvaliteta zadataka (stroiji je kada je kvalitet zadataka vii); Kod heterogenih zadataka postoji uticaj kontrasta, bolji zadaci ocenjuju se jo viom, a slabiji jo niom ocenom

FAKTORI KOJI SMANJUJU OBJEKTIVNOST OCENJIVANJA

(odnose se na nastavnika)

Nastavnici ne ocenjuju iste stvari (koliina i kvalitet znanja;

zalaganje uenika; interesovanje za predmet; inteligencija uenika...)

Nastavnici imaju razliite kriterijume- lina jednaina (strog i blag) Na ocenu nastavnika utie kvalitet razreda (kole)-ocena
je relativna

Halo efekat
- homo-halo efekat (tendencija nastavnika da znanje uenika procenjuje u skladu sa svojim stavom i miljenjem , koje je o ueniku prethodno formirao; - hetero-halo efekat (pri donoenju odluke oslanja se na miljenje, sudove, ocene koje su o znanju uenika dali drugi nastavnici

FAKTORI KOJI SMANJUJU OBJEKTIVNOST OCENJIVANJA

(odnose se na uenika)

Anksioznost uenika u ispitnim situacijama (neodreeni strah izazvan nespecifinom ili objektivno nepostojeom opasnou) javlja se kao sklop emocionalnih i ponaajnih reakcija na sve podraaje koji se vezuju uz situaciju ispitivanja i procenjivanja znanja. Strah predstavlja stvarnu emociju u smislu da uenik prepoznaje uzrok straha, zna ega se boji (nastavnika, da nee znati odreeni deo gradiva...) Trema deluje podsticajno uenik se vie koncentrie i daje svoj maksimum inhibitorno - uenik ne moe da pokae znanje koje poseduje

Kako se ispituje znanje uenika?

USMENIM ISPITIVANJEM PISMENIM ZADACIMA TESTOVIMA ZNANJA

POZITIVNE KARAKTERISTIKE USMENOG ISPITIVANJA

Direktan, lini kontakt izmeu nastavnika i uenika Nastavnik moe da usmerava uenikove odgovore, da postavlja potpitanja i proveri kako je uenik nauio, koliko shvata gradivo, koliko ga povezuje. Nastavnik moe odmah da iskae povratnu informaciju o tome ta je uenik dobro nauio, a ta jo treba da sagleda sa drugog aspekta

NEGATIVNE KARAKTERISTIKE USMENOG ISPITIVANJA Veliki broj uenika u razredu, obimnost programa i mali broj asova ine da nastavnik ne moe da prati savladavanje gradiva od strane uenika Jednom ueniku nastavnik postavlja samo mali broj pitanja, koja esto nisu reprezentativna za celo gradivo Svakom ueniku postavlja razliita pitanja tako da ne moe da vri poreenje odgovora Aktivnosti nastavnika za vreme ispitivanja (postavljanje potpitanja..) Kakva pitanja nastavnik postavlja (opta, ua...) Nastavnik pokazuje odobravanje ili neodobravanje uenikovih odgovora

Pismeno ispitivanje
Prednosti pismenog ispitivanja Zahteva vie samostalnosti od uenika Zadaci su isti za sve uenike pa nastavnik moe da vri poreenja Nedostaci pismenog ispitivanja Uenik ne dobija nikakva usmeravanja od nastavnika

Testovi znanja ili postignua

Istorijski razvoj Fier (1864) u Engleskoj- skalirane knjige Rajs (1894) u Americi skala za ocenjivanje savladavanja pravopisa Stoun testovi aritmetikog zakljuivanja (prvi test znanja u dananjem smislu rei) Bine test itanja

Badareni pravi testovi znanja Badareni su, imaju sve metrijske karakteristike Izraeni su od strane ekipe strunjaka (psiholog, predmetni nastavnik, pedagog) Obuhvataju ceo program za jedan predmet Upotrebljavaju se u veem broju kola Mogu obuhvatiti osnovne sadraje koji se obrauju u svim kolama

Nebadareni testovi znanja, nizovi zadataka objektivnog tipa

Nisu badareni, nemaju metrijske karakteristike Izrauje ih nastavnik za svoju upotrebu Proveravaju razumevanje nekog dela gradiva, ispituju predznanje uenika itd. Na osnovu njih se mogu vriti poreenja znanja uenika u odeljenjima u kojima nastavnik predaje Mogu obuhvatiti pojedinosti i finese koje je nastavnik obradio u tom predmetu

Izrada testova znanja

Izrada pitanja Odabir forme zadataka Pilot (probno) ispitivanje Utvrivanje metrijskih karakteristika testa Utvrivanje normi ocenjivanja na testu Utvrivanje konane forme testa

Izrada testova znanja

nastavnik
psiholog

Postavlja pitanja Obuhvata sve delove gradiva prema njihovom obimu i znaaju Pitanja preobrada u zadatke koji se daju u testovima znanja Rea zadatke prema obliku, prvo su dati zadaci jednog oblika

nastavnik

Vri korekciju postavljenih zadataka Organizuje pilot testiranje

Metrijske karakteristike testa

Osetljivost ili diskriminativnost (2575%) Valjanost (da li meri ono to treba da meri) -Empirijska valjanost (uporeivanje rezultata na testu i kolskih
ocena) -Logika, sadrajna (racionalna) valjanost (logika analiza zadataka i njegove usaglaenosti sa postavljenim ciljevima ispitivanja)

Pouzdanost ili relijabilnost

-Metoda paralelnih formi testa -Odvajanje parnih i neparnih zadataka Objektivnost (da li se javljaju zadaci koji se mogu oceniti na razliite naine)

Prednosti ispitvanja testovima znanja Veliki broj zadataka koji pokrivaju celokupno gradivo jednog predmeta Zadaci su isti za sve uenike Iskljuene su one osobine uenika koje ne bi trebalo da budu predmet kolskog ocenjivanja (trema se otklanja u velikoj meri) Ocenjvanje je objektivno i nezavisno od ocenjivaa Ekonominije je

Nedostaci ispitvanja testovima znanja Ispituju preteno poznavanje injenica a ne i vie nivoe znanja Pozitivna ocena na testu znanja ne mora da znai da je uenik stekao ukupno osnovno znanje koje je neophodno u odreenom predmetu

Opta pravila u izradi testa znanja

U zadacima ne treba upotrebljavati nejasne termine Ne treba ponavljati doslovno reenice iz udbenika, time bi se nagraivalo i pojaavalo mehaniko pamenje Zadaci treba da budu jasni i odreeni, ne sme biti nikakve dvosmislenosti Zadaci ne smeju da sugeriu odgovor tj. da se do odgovora moe doi zakljuivanjem Izmeu dva zadatka ne sme postojati takva veza da reenje jednog od njih pomae reavanju drugog U testovima ne treba da postoje zamkekoje mogu da zbune uenike

ZADACI U TESTOVIMA ZNANJA (PO OBLIKU) Testovi reprodukcije Esejski testovi Testovi dopunjavanja ili priseanja Testovi rekognicije Alternativni testovi ili testovi dvolanog izbora (R= I N) Testovi viestrukog izbora Testovi uporeivanja i sredjivanja

Indeksi znanja
Kolinik obrazovanja Obrazovni uzrast x 100 Kalendarski uzrast EQ= EA x 100 CA Kolinik postignua Obrazovni uzrast x 100 Mentalni uzrast AQ = EA x 100 MA