Metodika praenja i ocenjivanja, CON.

Tekoe u ocenjivanju koje su vezane za nastavnika uglavnom se sastoje u sledeem:

- nastavnici se razlikuju u svojim proenama, a time i u ocenjivanju uenikovog rada

u svim predmetima, bez obzira na to to neki predmeti omouavaju neto
objektivnije ocenjivanje od drugih. Glavni razlog za nedovoljnu objektivnost
ocenjivanja lei u tome to svaki nastavnik stvara linu praksu ocenjivanja, to
vie govori o nastavniku nego o rezultatima rada uenika;

- nastavnici stvaraju linu sliku dobrog, odnosno slabog uenika, koja

objektivno ne mora da ima nieg zajednikog sa uenikovim radom i postignutim
rezultatima, ali subjektivno utie na davanje ocenja;

- nastavnici se pri ocenjivanju esto orijentiu prema nivou uspeha odreenog

odeljenja, pa isti nivo znanja razliito ocenjuju. Koliku e ocenu dobiti uenik
odreenog nivou zavisi od pripadnosti odeljenju, pa ocene izvan okira odeljenja
nemaju istu vrednost i ne mogu se porediti;

- simpatije i antipatije nastavnika prema uenicima takoe su snaan faktor u

ocenjivanju, a to je esto pod uticajem spoljnih faktora;

- halo eekat je poznat kao slabost u procenjivanju nastavnika kad se pod uticajem
prethodnih rezultata, informacija, ponaanja, optestvorenog miljenja i sl.,
procenjuju i svi sldei odgovori i postignuti rezultati, bilo pozitivno ili negativno;

- uticaj kotrasta (posle niza slabih odgovora, jedan osrednji odgovor moe biti
precenjen i obrnuto) i pojava perseveracije (nekih pitanja i sadraja nastavnik ne
moe da se oslobodi i stalno se vraa na njih perseverativna stereotipija), ine
da ocenjivanje bude sueno, jednostrano i neobjektivno;

- linost nastavnika je od presudnog znaaja u ocenjivanju uenika. Jedni

nastavnici su strogi, drugi sitniavi trei blagi i popustljivi, etvrti nezainteresovani
za ivot i rad uenika itd, tako da se u konanoj analizi ocenjivanje razikuje od
nastavnika do nastavnika.

Trnavac, N., orevi, J., Pedagogija,Nauna knjiga, 1995., str. 310.