ALFA BK UNIVERZITET U BEOGRADU

DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I
RAČUNARSKE NAUKE

SEMINARSKI RAD

KVANTIFIKATORSKI RAČUN PRVOG

REDA

Mentor: Student:
Melida Dazdarević

Novi Pazar, 2022.

Sadržaj
UVOD.........................................................................................................................................3

1. KVANTIFIKATORSKI RAČUN.........................................................................................4

1.1. Kvantifikatorski račun u kompjuterskoj nauci................................................................5

1.2. Definicija kvantifikatora..................................................................................................5

2. KVANTIFIKATOR - PREDIKAT.........................................................................................7

3. PROMENLJIVE I INSTANCIJA...........................................................................................9

3.1. Instancija..........................................................................................................................9

4. SIMBOLI U KVANTIFIKATORSKOJ LOGICI................................................................11

ZAKLJUČAK...........................................................................................................................12

LITERATURA.........................................................................................................................13

2
UVOD

Propoziciona logika je suviše slab jezik za predstavljanje na koncizan način znanja o

kompleksnom životnom okruženju. S druge strane predikatska logika – logika prvog reda
(first order predicate calculus – FOPC) je dovoljno izražajna da predstavi veliki deo
uobičajenog znanja. Naime, u iskaznom računu svaki atomski simbol (P, Q, itd) je nesvodljivi
iskaz određene složenosti. Ne postoji način da se koriste komponente pojedinačnih atomskih
iskaza. Predikatski račun dozvoljava tu mogućnost. Dakle, umesto da iskazni simbol P
označava celu rečenicu „U utorak je padala kiša”, može se kreirati predikat vreme, koje
opisuje vezu između meteoroloških uslova i dana vreme(utorak, kiša).

U predikatskoj logici se koriste pojedinačne komponente iskaza kako bi se pomoću pravila

zaključivanja izvodile nove rečenice. Predikatski račun takođe dozvoljava i korišćenje
promenljivih u iskazima. Promenljive dozvoljavaju da se kreiraju opšte tvrdnje o klasama
objekata. Tako se može tvrditi da sve vrednosti za x, gde je x dan u nedelji, rečenica vreme(x,
kiša) je istinita, na primer kiša pada svaki dan , dok bi u propozicionoj logici morali pisati po
jedan iskaz za svaki dan u nedelji. Logika prvog reda ili predikativni račun prvog reda je
formalni sistem koji se koristi u matematici, filozofiji, lingvistici i računarstvu. Ovde ćemo
izložiti samo osnovni i najformalniji deo nužan kao potpora člancima teorije skupova.Logika
prvog reda ili predikatska logika prvog reda se bazira na:

 objektima,
 svojstvima (unarnim predikatima nad objektima),
 relacijama (n-arnim predikatima nad objektima),
 funkcijama (preslikavanjima objekata na objekte).

3
1. KVANTIFIKATORSKI RAČUN

„Alternativni nazivi: predikatska logika, logika prvog reda, elementarna logika, ograničeni
predikatski račun, ograničeni funkcionalni račun, relacioni račun, teorija kvantifikacije,
teorija kvantifikacije sa jednakošću, itd.“ U propozicionoj logici se analiziraju samo logički
oblici složenih predloga. . Jednostavna tvrdnja je neanalizirana celina koja je ili istinita ili
lažna. Postoje određeni argumenti koji izgledaju savršeno logični, ali se ne mogu izraziti
korišćenjem propozicionog računa.1

PRIMER

1. Svi psi imaju rep.

2. Tom je pas.

Iz ove dve rečenice bi trebalo zaključiti da

3. Tom ima rep.

Da bismo pokazali da je ovaj argument zvučan, moramo biti u stanju da identifikujemo

pojedince, kao što je Tom, zajedno sa njihovim svojstvima i predikatima. Ovo je cilj
predikatskog računa.

Generalno, predikati se koriste za opisivanje određenih svojstava ili odnosa između

pojedinaca ili objekata.

Primer:

U „Meri i Džejn su sestre“, fraza „su sestre“ je predikat. Entiteti povezani na ovaj način, Meri
i Džejn, nazivaju se terminima. 2

 Termini igraju sličnu ulogu u predikatskom računu kao imenice i zamenice u

engleskom jeziku.
 Pored pojmova i predikata, koriste se kvantifikatori.

1
Poliščuk, E.J.: Ekspertni sistemi, Informatička literatura JEP (vlastito izdanje), Podgorica, 2004.Joseph C.
Giarratano, Gary D. Riley.: Expert Systems: Principles and Programming, Prentice Hall, 2nd ed., 2002.
2
https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_2534/objava_22025/fajlovi/Predavanje%20IX%202018.pdf

4
Kvantifikatori pokazuju koliko često je određena izjava tačna. Konkretno, univerzalni
kvantifikator se koristi da ukaže da je izjava uvek tačna, dok egzistencijalni kvantifikator
ukazuje da je izjava ponekad tačna.

Primer:

U „Sve mačke imaju repove“, reč „sve“ označava da je izjava „mačke imaju repove“
univerzalno tačna. 3

 Predikatski račun je generalizacija propozicionog računa. Dakle, pored pojmova,

predikata i kvantifikatora, predikatski račun sadrži propozicione varijable, konstante i
veznike kao deo jezika.
 Važnu ulogu igraju funkcije koje su bitne kada se govori o jednačinama.

1.1. Kvantifikatorski račun u kompjuterskoj nauci

Kvantifikatorski račun daje osnovu jezicima logičkog programiranja, kao što je Prolog.

 Kvantifikatorski račun se sve više koristi za specifikaciju zahteva računarskih

aplikacija.
 U oblasti dokazivanja ispravnosti programa, kvantifikatorski račun omogućava da se
precizno navede pod kojim uslovima program daje ispravan izlaz.

1.2. Definicija kvantifikatora

Univerzum diskursa ili domena je skup svih osoba, ideja, simbola, struktura podataka i tako
dalje, koji utiču na logički argument koji se razmatra. Elementi domena nazivaju se pojedinci.
U argumentu koji se odnosi na Mariju i Pavla, univerzum diskursa (domen) može se, na
primer, sastojati od ljudi koji žive u određenoj kući ili određenom bloku.4

Mnogi argumenti uključuju brojeve i, u ovom slučaju, mora se odrediti da li je domen skup
prirodnih brojeva, skup celih brojeva, skup realnih brojeva ili skup kompleksnih brojeva.
Istinitost izjave može zavisiti od izabranog domena. Tvrdnja „postoji najmanji broj“ je tačna u
domenu prirodnih brojeva, ali netačna u domenu celih brojeva.
3
Russell S., Norvig P.: Artificial Intelligence: A Modern Approach, Prentice Hall, NJ, 1995.
4
https://sr.wikipedia.org/sr

5
Elementi domena nazivaju se pojedinci. Pojedinac može biti lice, broj, struktura podataka, ili
bilo šta drugo ne želi da razloga za.

 Da bi se izbegli trivijalni slučajevi, propisuje se da svaki domen mora da sadrži

najmanje jednu osobu. Dakle, skup svih prirodnih brojeva manjih od 0 ne čini domen
(univerzum diskursa) jer ne postoji negativan broj.
 Umesto reči individual ponekad se koristi reč objekat, kao na primer u „domen mora
da sadrži najmanje jedan objekat“.

2. KVANTIFIKATOR - PREDIKAT

6
Marija i Pavle su braća i sestre.

Džejn je Marijina majka.

Tom je mačka.

Zbir 2 i 3 je 5.

 U svakom od ovih iskaza postoji lista pojedinaca, koja je data listom argumenata,
zajedno sa frazama koje opisuju određene odnose ili svojstva pojedinaca pomenutih u
listi argumenata.
 Ova svojstva ili odnosi se nazivaju predikatima. U izjavi „Marija i Pavle su braća i
sestre“, listu argumenata daju Marija i Pavle, tim redosledom, dok je predikat opisan
frazom „su braća i sestre“. 5
 Slično tome, izjava „Tom je mačka“ ima listu argumenata sa jednim elementom
„Tom“ u sebi, a njen predikat je opisan sa „je mačka“.
 Unosi liste argumenata se nazivaju argumenti.
 Argumenti mogu biti ili promenljive ili pojedinačne konstante, ali pošto još nismo
razgovarali o promenljivim, ograničavamo našu pažnju na slučaj kada su svi
argumenti pojedinačne konstante.
 U računu predikata, svaki predikat dobija ime, nakon čega sledi lista argumenata. •
Lista argumenata je u zagradama.
 Da bi se izrazilo „Džane je Merina majka” može se izabrati identifikator, reći
„majka” da bi se izrazio predikat „je majka”, a može se napisati majka (Džajn, Mari).
 Mnogi logičari koriste samo pojedinačna slova za imena predikata i konstante. Pisali
bi, na primer, M(j, m) umesto majka (Džane, Mari); to jest, koristili bi M kao ime za
predikat „je majka“, dž za Džejn i m za Meri. Da bismo uštedeli prostor, često ćemo
koristiti ovu konvenciju.
 Imajte na umu da je redosled argumenata važan. Jasno,izjave majka(Meri, Džejn) i
majka(Džejn, Meri) imaju potpuno drugačije značenje.
 Broj elemenata u listi argumenata predikata naziva se arititet predikata. Na primer,
majka (Džejn, Meri) ima aritet 2. Aritet predikata je fiksan. Na primer, predikat ne
može imati dva argumenta u jednom slučaju i tri u drugom. Alternativno, dva

5
Raymond M. Smullyan: First-order Logic, Courier Corporation, 1995

7
 predikata se mogu smatrati različitim ako je njihova arnost različita. Sledeći iskaz to
ilustruje: Zbir 2 i 3 je 5. Zbir 2, 3 i 4 je 9.

Da bi se izrazili ovi iskazi u računu predikata, može se koristiti ili dva imena predikata kao što
su „suma2” i „sum3” i pisati sum2(2, 3, 5) i zbir3(2, 3, 4, 9), respektivno, ili se može koristite
isti simbol, recimo „zbir“ sa implicitnim razumevanjem da se naziv „zbir“ u zbiru (2, 3, 5)
odnosi na drugačiji predikat nego u zbiru (2, 3, 4, 9).6

3. PROMENLJIVE I INSTANCIJA

6
Leigh S. Cauman: First-order Logic: An Introduction, Walter de Gruyter, 1998

8
Često neko ne želi da poveže argumente atomske formule sa određenom osobom. Da bi se
ovo izbeglo, koriste se promenljive. 7

 Promenljive se često biraju sa kraja abecede; to jest k, i i z, sa ili bez indeksa, predlažu
imena promenljivih.
 Primeri: mačka(k) → ima rep(k)
 pas(i)∧ smeđi(i)
 ocena(k) → (k ≥ 0) ∧ (k ≤ 100)

Kao i u propozicionom proračunu, formulama se mogu dati imena. Na primer, A može se

definisati na sledeći način:

A = mačka(k) → ima rep(k). što znači da kada pišemo A zaista mislimo na „mačka(k) → ima
rep(k)“.

 Sintaksički gledano, promenljive se mogu koristiti na bilo kom mestu gde je

dozvoljeno korišćenje konstanti.
 Reč termin se stoga koristi za označavanje ili konstante ili promenljive. Uopštenije,
termin je bilo šta što se može koristiti umesto pojedinca (formalna definicija kasnije).

3.1. Instancija

Ako je A formula, često moramo zameniti sva pojavljivanja određene promenljive terminom.
Na primer, u izrazu mačka (k) → ima rep (k), možda ćete želeti da zamenite sve instance k
terminom Tom, što daje mačka (Tom) → ima rep (Tom). Generalno, ako je A formula,
formula dobiju zamenom sve promenljive Ks u izrazom t je označen S h t A. Posebno,
ukoliko je A definisan kao ranije, onda

Sˣ TomA

Stoji za

Mačka (Tom) → ima rep (Tom).

7
Konar A.: Artificial Intelligence and Soft Computing: Behavioral and Cognitive Modeling of the Human Brain,
CRC Press, December 8, 1999.

9
Definicija

Neka A predstavlja formulu, k predstavlja promenljivu, a t predstavlja termin. Tada SˣtA

predstavlja formulu dobijenu zamenom svih pojavljivanja k u A sa t. S k t A se zove
instancija A, a za t se kaže da je instanca k.

3.2. Kvantifikatori

Razmotrite sledeće tri tvrdnje: 8

1. Sve mačke imaju rep.

2. Neki ljudi vole svoje meso sirovo.
3. Svako se s vremena na vreme odmori.

Sve ove izjave pokazuju koliko često su određene stvari istinite. U predikatskom računu se
koriste kvantifikatori u ovom kontekstu. Definicija. Neka A predstavlja formulu, a neka k
predstavlja promenljivu. Ako želimo da pokažemo da je A tačno za sve moguće vrednosti k,
pišemo ∀kA. Ovde se ∀k naziva univerzalni kvantifikator, a A se naziva opseg kvantifikatora.
Za promenljivu k se kaže da je vezana kvantifikatorom. Simbol ∀ se izgovara „za sve“.

Kvantifikator i ograničena promenljiva koja sledi moraju se tretirati kao jedinica, a ova
jedinica deluje kao unarni veziv . Izjave koje sadrže reči poput „svaki”, „svaki” i „svako”
obično ukazuju na univerzalnu kvantifikaciju. Takve izjave se obično moraju preformulisati
tako da počinju sa „za svaki k“, što se zatim prevodi u ∀k.

Primer:

Izrazite „Svi s vremena na vreme dobiju pauzu“ u predikatskom računu.

Rešenje: B definišemo da znači „povremeno se odmara“. Dakle, B(k) znači da se k s vremena

na vreme prekida. Reč svi ukazuje na to da je ovo važi za sve k. Ovo dovodi do sledećeg
prevoda:

∀xB(x)

8
S.M. Srivastava, A Course on Mathematical Logic, New York, 2008.

10
4. SIMBOLI U KVANTIFIKATORSKOJ LOGICI

Mi ćemo prihvatiti konvenciju kojom se konstantni i predikatski simboli obilježavaju velikim

slovima, a funkcijski simboli malim slovima. Za označavanje konstantnih simbola se najčešće
koriste slova sa početka alfabeta ili imena sa željenim mnemoničkim značenjem. Tako bi
konstantni simboli bili: A, B, PETAR, MILAN; predikatski simboli bi bili: BRAT, OSOBA, a
funkcijski simboli bi bili otac, majka. 9

Dakle, postoje tri vrste simbola:

1. Konstantni simboli kojima se imenuju specifični elementi u domenu. Predstavljaju

objekte, apstrakcije (ideje, stanovišta, skupovi podataka) ;
2. Kvantifikatorski simboli kojima se imenuju relacije unutar domena – predikati.
Predikat označava da je neki element povezan sa jednim ili više drugih elemenata u
domenu na određeni način ili da poseduje neko svojstvo. Vrednosti su im istina i
neistina. Stoga se može reći da predikatski simboli označavaju relaciju ili
funkcionalno mapiranje elemenata domena D u istinitosne vrednosti: istina, neistina .
Uz svaki predikatski simbol se vezuje i broj argumenata. Argumenti identifikuju
povezane elemente i pišu se unutar običnih zagrada, i odvojeni su zarezima, npr:
STARIJI(MILAN, PETAR), čime se dobija binarni predikat. Unarni predikat bi bio
COVJEK(MILAN). Jasno je da se kod višedimenzionih predikata mora voditi računa
o redosljedu objekata. Naravno, postoje predikati kojima se označava simetrična
relacija, i značenje ne zavisi od redosljeda objekata na koje se data relacija odnosi.
Kada se biraju imena predikata treba se opredeliti za ona koja imaju željeno
mnemoničko značenje.
3. Funkcijski simboli kojima se imenuju funkcije. Funkcija označava relaciju
definisanu na domenu D. One mapiraju n (n>0) elemenata u jedan element domena:
„otac od“, „godine od“. Argumenti funkcije se pišu unutar običnih zagrada i
predstavljaju izraze preko kojih se identifikuje element domena (konstanta,
funkcija, ...), npr. otac(PETAR) - jedinstveni element koji je otac PETRA;
otac(otac(PETAR)) - jedinstveni element koji je otac PETROVOG oca – deda su
primjeri funkcija.

9
R.Madaràsz, Od skupova do univerzalnih algebri, Novi Sad, 2006.

11
ZAKLJUČAK

Kvantifikatorski račun prvog reda je od tridesetih godina XX veka zauzimao centralno mesto
u matematičkoj logici. Ali, nije uvek bilo tako. Naime, do početka XX veka, predikatski račun
prvog reda vodio je oštru borbu sa tzv. predikatskim računom drugog reda. Međutim, ubrzo se
uvidelo da taj račun nema a predikatski račun prvog reda ima neke dobre osobine, veoma
važne za primenu logike. Za razliku od predikatskog računa prvog reda, kvantifikatorski
račun drugog reda dozvoljava kvantifikovanje po relacijskim i funkcijskim simbolima, što ga
već na prvi pogled čini nadmoćnim.

Tako, na primer, ako bi se X (x) interpretiralo kao „element x je u relaciji X “, odnosno

„element x ima svojstvo X “ i slobodnije se zapisivalo sa x ∈ X , onda bi formula (∃X )(∃x)x
∈ X bila tačna u svakom modelu čiji je univerzum neprazan. S druge strane, formula ( ∃X )(x
∈ X ∧ x ∉ X )bi uvek bila netačna. Dalje, formula (∃ )(11  2) je tačna u skupu prirodnih
brojeva (dovoljno je uzeti obrnuti poredak: a  b akko b < a , gde je < „prirodni“ poredak
prirodnih brojeva), dok je (∀ )(1  2) netačna formula.

Pojavljivanje kvantifikatorskog računa prvog i drugog reda se, istorijski gledano, vezuje za
problem zasnivanja matematike, koji se pojavio u drugoj polovini XIX veka. Posebno je bio
važan i problem aksiomatizacije strukture prirodnih brojeva, kao osnove za dalja zasnivanja.

12
LITERATURA

1. Konar A.: Artificial Intelligence and Soft Computing: Behavioral and Cognitive
Modeling of the Human Brain, CRC Press, December 8, 1999
2. Leigh S. Cauman: First-order Logic: An Introduction, Walter de Gruyter, 1998
3. Poliščuk, E.J.: Ekspertni sistemi, Informatička literatura JEP (vlastito izdanje),
Podgorica, 2004.Joseph C. Giarratano, Gary D. Riley.: Expert Systems: Principles and
Programming, Prentice Hall, 2nd ed., 2002.
4. Raymond M. Smullyan: First-order Logic, Courier Corporation, 1995
5. Russell S., Norvig P.: Artificial Intelligence: A Modern Approach, Prentice Hall, NJ,
1995
6. R.Madaràsz, Od skupova do univerzalnih algebri, Novi Sad, 2006.
7. S.M. Srivastava, A Course on Mathematical Logic, New York, 2008.
8. https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_2534/objava_22025/fajlovi/Predavanje%20IX
%202018.pdf
9. https://sr.wikipedia.org/sr4

13