ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

ЈУ СШЦ „Голуб Куреш“

Билећа

КОМБИНАТОРИКА
Матурски рад из математике

Професор: Kaндидат:
Гајо Парежанин Дајана Самарџић

Билећа: 2022

МАТУРСКИ РАД Page 1

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

1.УВОД

Комбинаторика (комбинаторна математика) је грана дискретне математике

која се бави дискретним структурама које су коначне или које се могу пребројати.
Повезана је са многим другим гранама математике, као што су алгебра , теорија
вероватноће и геометрија , као и са разним областима рачунарства и статистичке
физике. Аспекти комбинаторике укључују пребројавање објеката који испуњавају
одређене критеријуме (енумеративна комбинаторика), утврђивање да ли се
критеријум може испунити, конструисање и анализирање објеката који испуњавају
критеријум, проналажење највећих најмањих или оптималних објеката и
проналажење алгебарских структура којима ови објекти могу да припадају
(алгебарска комбинаторика).
Историјски гледано комбинаторика је настала из занимања за игре на
срећу. Људи су одувијек искушавали срећу, први докази о играма на срећу датирају
од 3500. године прије нове ере.
Астрагалои су бирали посебне кости овчијих папака које су имале двије
заобљене плохе и четири квадата готово једнаких величина. Кладили су се на
четири могућности, односно на коју ће од четири плохе пасти коцка. Игре на срећу
биле су популарне и у древној Кини и Индији. Индијци су рјешавали различите
проблеме вјероватности у религијозне сврхе. Они су једни од првих који су се
бавили пермутацијама и комбинацијама.
Комбинаторика је посебна грана математике која се бави израчунавањем
особина коначних скупова у вези са издвајањем одређених подскупова тих скупова
и распоредом елемената у њима, као и са бројем таквих издвајања, односно
распореда. У овом раду ћу обрадити основне појмове као што су:

• Варијације без понављања

• Пермутације
• Пермутације са понављањем
• Kомбинације
• Варијације са понављањем
• Комбинације са понављањем
• Правило производа
• Правило уније два или више скупова

МАТУРСКИ РАД Page 2

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

1.1.Уводни појмови у комбинаторици

Скуп је основни појам у математици који није дефинисан. Скупове
означавамо великим словима абецеде.
Скуп свих подскупова скупа А назива се партитивни скуп скупа А и означава се са
P (А).
Број елемената скупа А назива се кардинални број скупа А и означава се са k(А).
k (P (А)) = 2k (А)
Декартов производ скупова А1, А2, ... Ан је скуп уређених н-торки датих са:

две уређене н-торке су једнаке ако су важеће:

(X1, X2, ..., Xn) = (I1, I2, ..., In) ако је Kn = In за свако I = 1,2, ..., n
Дакле, за уређени n-момент, редослед елемената је важан, док за скуп није важан.
Пример 1.1: Следећи скупови су једнаки:
А e(a, b, c) B e (b ,a ,c) C e(а, а, b, а, c, c)
Приметимо да смо исте елементе више пута навели у приказу трећег скупа, што
није битно за појам скупа. Међутим, ако желимо да нам је важно да се исти
елемент појављује више пута, онда говоримо о колекцији тако да је C колекција
која има дужину b и у њој се елемент а појављује три пута, b једном, и c два пута.
Као и код сакупљања, ред није битан у колекцији. На пример:
(а, а, б, а, ц, ц) = (б, а, а, ц, а, ц)
Могло би се рећи да је скуп заправо колекција у којој се сваки различити елемент
појављује само једном.
Коначно, хајде да дефинишемо Декартов степен скупа А, који ћемо означити са Аn:

Ако уочимо скуп од н предмета, слова, цифара, појмова, симбола,

знакова,реченица итд, који се зову елементи скупа, онда можемо од њих саставити
групе, у које улазе или сви елементи или само неки од њих. Свака тако састављена
група, узета посебно, зове се слог или комплексија. Дате елементе у слоговима
обиљежавамо на резне начине.
Можемо их обиљежавати или словима: а, б, ц, д. ... , или цифрама. 1, 2, 3, 4, 5, ... ,
или истим словима а разним индексима а1, а2, а3, а4,...
Према броју елемената у слоговима, имамо слогове од 1, 2, 3, 4, ... , н елемената.
Слог од једног елемента слог прве класе, слог од два елемента слог друге класе, од
н елемената је слог н-те класе.
Елементе дјелимо на ниже и више. Од два елемента виши је онај који је
означен словом које послије долази у абецеди(азбуци), или цифром која је послије
у природном бројном низу. Тако, на примјер, од елемената а, б, ц, д, елемент д је
виши и од а, и од б, и од ц, а елемент б је виши од а.
Ако су елементи једног слога поређани или по азбучном или по природном
реду , онда се зове почетни или основни. Такви су, на примјер слогови од три
елемента : абц или 123.
Слогове као елементе дјелимо на ниже или више. Од два слога виши је
онај код кога се слијева надесно прије наилази на виши елемент.

МАТУРСКИ РАД Page 3

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

Тако, на примјер, слог адбц виши је него слог ацбд , или слог 12354 виши је од
слога 12345 (иако имају на прва три мјеста подједнаке одговарајуце елементе )
зато што је елемент на мјесту код првог виши од елемента на истом мјесту другог
слога.
Ако су елементи у једном слогу поређани тако да у њему нема нижег
елемента испред вишег, онда за такав слог кажемо да је највиши. Такав је, на
примјер, слог 4321.
За слогове код којих су сви дати елементи различити кажемо да су слогови
без понављања, док за слогове код којих се један елемент понавља два или више
пута кажемо да су слогови са понављањем. Понављање елемента у једном слогу
може бит ограничено или неограничено. Ако је број који нам показује колико се
неки елемент понавља мањи за 1 од броја свих елемената слога, онда је слог
ограничен; ако је тај број једнак броју елемената који образују тај слог, онда је слог
неограничен.
Тако су, на примјер слогови са ограниченим понављањем: а1 а1 а1 а2 ,
123334, ... , а са неограниченим понављањем: 4444, аааа, ... Код слогова се не
узима у обзир вриједност цифара већ само њихов различит положај и избор.
Образовање слогова од датих елемената може се извршити на различите начине,
те према томе има различитих врста слогова. Главне су три врсте: пермутације,
варијације и комбинације.
Дио математике који нас учи како се од одређеног броја елемената под
датим условима образују сви слогови и како се унапријед одеђује њихов број
назива се комбинаторика.
Ако се елементи у слоговима ређају по правој линији, онда имамо
линијску комбинаторику, али ако се елементи у слоговима размјештају по кружној
линији, онда имамо цикличну комбинаторику

ПЕРМУТАЦИЈЕ

МАТУРСКИ РАД Page 4

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

Пермутације су слогови у којима се налазе сви дати елементи, а разликују се једна

од друге само по различитом положају елемената.

Пермутације скупа од n елемената су у ствари варијације n-те класе без понављања

скупа од n елемената, односно пермутације скупа од n елемената су распоређене
n-торке различитих елемената датог скупа.
Пример 5.1. Напишите све пермутације скупа А = 1,2,3!
123 213 312
132 231 321
Теорема.5.1 Број свих пермутација скупа од n елемената је једнак:

Доказ ове тврдње произилази из формуле за број варијација k-те класе без
понављања скупа од н елемената када к заменимо са n.
Пример 5.2. Дат је скуп Е = 1,2,3, ..., 8. У мери у којој су пермутације које се могу
формирати од елемената скупа Е, елементи 2,4,5,6, налазе се један поред другог, и
то:
а. датим редоследом
б. произвољним редоследом
а. Замислите да 2456 представља један број, а бројеви 1,7,8 представљају три
броја; тада ће укупан број бројева бити једнак П (4) = 4! = 24.
б. У сваком од бројева из случаја а. сада можемо да пермутујемо бројеве 2,4,5,6 у
П (4) = 4! = 24,
Дакле, према правилу производа, биће укупно 24 * 24 = 576 бројева.
Пример 5.3 Дат је скуп Е = 0,1,2, .., 5 .Колико се различитих петоцифрених
бројева са различитим цифрама дељивим са 6 може формирати од елемената
скупа Е?
Последња цифра мора бити 0,2 или 4 јер број мора бити дељив са 2.
1) Нека је последња цифра 0. Пошто је број дељив са 3, збир цифара је дељив са 3,
па је једина могућност да преостале 4 цифре буду 1,2,4,5, а можемо их
распоредити на P (4) = 4! = 24.
2) Нека последња цифра буде 2. Збир преостале 4 цифре мора дати остатак 1 када
се подели са 3; ово испуњавају цифре 1,3,4,5 као и цифре 1,0,4, 5. У првом случају
имаћемо П (4 ) = 4! = 24 могућности. А у другом случају имаћемо 3 * 3! = 3 * 6 = 18.
3) Нека последња цифра буде 4. Збир преостале 4 цифре када се подели са 3 даје
остатак 2, ово испуњавају цифре 1,2,3,5 и цифре 1,2,0,5 што је потпуно аналогно
случају 2) па ћемо и у овом случају имати 24 + 18 = 42 могућности.
Дакле, имамо укупно 24 + 42 + 42 = 108 могућности.

1° Пермутације без понављања

(Ако су сви елементи у једном слогу различити, онда је то пермутација
без понављаьа.) Пермутације без понавланьа од п елсменат скупа а,,а 2.а,
Jе ма који поредак свих елемената овог скупа гдіе сс ни један елемент не
понавља и означава се са Р)-

МАТУРСКИ РАД Page 5

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

a) Грађенье пермутација
Грађење свих могућих пермутација од датих слемената изводи се од
основне пермутације. Од ове пермутације образују се поступпо више
пермутације све дотле док се не дође до највише пермутације.
Тако, на примјер, пермутације од елемената а и b јесу:
ab и ba,
а пермутације од слемената а, b, с jeсу:
abc, acb, bac, bca, cab, cba.
Дакле, сваки слемент везује се са пермутацијама од осталих елемсната.
Положај слемената у пермутацији одрeђyje cе слијсва падесио. Тако, на
примјер, у пермутацији 231 слемент 2 је на првом мјесту, 3 на другом, а 1 па
треhем мјесту.
Образујмо сад пермутације од елемената 1, 2, 3 и 4, односно а, b, с и d.

Abcd bacd cabd dabc

Abds badc cadb dacb
Acbd bcad cbad dbac
Acdb bcda cbda dbca
Adbc bdac cdab dcab
Adcb bdca cdba dcba

свих пермутација сваки слемент се појавлује на приом

мјесту исти број пута. Тако се у овом примјеру, ті. код пермутације од 4
елемента, сваки елемент појављује на првом мјесту 6 пута.
Према положају појединих елемената на првом мјесту. пермутације
дијелимо у групе, а овс према елементима на другом мјесту дијелимо у
подгрупе, а Пьих опет према елементима на трeheм мјесту дијелимо у прие
подгрупе, итд. Оно се дијељетье пермутација у све мане полгрупе може
паставити све дотле док се не добије последња и најпижа подгрупа, која се
састоји од једне јединс пермутације.
Лко поређамо ове групе пермутација, као и њима одговарајуhe подгрупе,
по висипи, добићемо један низ пермутација код кога је свака наредна
пермутација виша ол предходне, а нижа од следеће.
Образујмо још од елемената а,, а,, а,, а, и а, низ пермутација које
припадају само првој групи:
a,a ja ,a ja,
a,a,a,a,a,
aja,a,a,a,
a,a,a,a;a5
a,a,a;a,a,
a,ajaza zal2 a,a za ,aza,
Из овог примјера видимо да смо пермутације од 5 елемената прве групе
подијелили, према елементима на другом мјесту, на 4 подгрупе, а ове према
елементима на трећем мјесту могли бисмо подијелити па 3 подгрупе, од којих

МАТУРСКИ РАД Page 6

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

свака садржи по двије пермутације.

Према томе, видимо да се сваки елемент налази на првом мјесту онолико
пута колики је број пермутација од п-1 елемента, на другом мјесту колики је
број пермутација од п-2 елемента, на трећем мјесту колики је број
пермутација од п-3 елемента, итд. Прво се пише основна пермутација, а
последња he бити највиша.
Послали сте
Напомена 1. Ако два елемента у једном слогу узајампо размјене своја
мjеста, онда се каже да је извршепа транспозиција тих елемената. На примјер.
транспозицијом елемената а, и а, у слогу а,а,а, а, а, добија се пермутација
а,а, а а,а, На овај начин транспозицијом свих елемената у једном слогу
можемо добити све могућe пермутације.
Ако у некој пермутацији нижи слемет долази послије вишег, опда се то
зове инверзија. Тако се, на примјер, у пермутацији 3241 слемсит 1 налази
послије три виша елемснта, а елемент 2 послије једног вишег елемента, и она
према томе садржи 4 инверзије.
Само почетна пермутација не садржи ниједну инверзију, а све остале
пермутације садрже извјестан број инверзија. Највсһи број инверзија садржи
највиша пермутација.
Према томе, у највишој пермутацији од п слемената биће свега
инверзија:
1+2+3+4+5+(п- 2)- (п- 1) -п(a -1)
2.
...
Ако је, на примјер, п 4, онда највиша пермутација садржи свега
инверзија:
4-3
= 6.
2.
Ако је број инверзија у једној пермутацији паран, она се зове
пермутација парне класе, а ако је број инверзија непаран, оцда се зове
пермутација непарне класе. На примјер, пермутаија dcba je nарне класе, а
пермутација сdba je непарне класе.
Треба знати да транспозицијом два елемента у пермутацији она мијена
своју класу, то јест ако је прије транспозиције била непарне класе послије
транспозиције добије се пермутација парне класе, и обрнуто.
Напомена 2. Нека су дат
елементи а, b, с и d. Ако их поређамо по
правцу стрелице добићемо следећи низ такозваних цикличних пермутација:
abcd, beda, cdab, dabc.
кружној линији, као што је на слици приказано, онда идyћи по елементима у
Послали сте
6) Број пермутанија
Број свих пермутација без понавланьа од п-различитих елеметтата јсдног

МАТУРСКИ РАД Page 7

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

скупа израчупава се по формули:

Pa) = n!
Означимо са Р, број пермутација од 1 слемента, са Р, број пермутација
од 2 слемсита, са Р, број пермутација од 3 слемснта, итд., са Р, бро)
пермутација од п елемсната.
Видсли смо да се сваки елемент код пермутација од п слемсната палази
на првом мјесту онолико пута колики је број пермутација од п-1 елемента, на
другом мјссту онолико пута колики је број пермутација од п-2 елемента,
: Ha
k-том мјссту ополико пута колики је број исрмутација од п-k eлемената, итд.
Према томе бићс:
(1)
P(n)= nP(n-1)
за свако п3D1, 2, 3, 4, .. , n.
Број пермутација од једног елемента је Ро 31, стога је:
Pe) = 2P, = 2-1,
Po) = 3P, = 3-2-1,
Ра - 4P, - 4-3-2-1.
(2)
Po) =n (n-1)-(n-2).. (n-k+1)-.-4-3-2-1=n!
гдје се п! изговара "п-факторијсл" и њиме се скраћено озпачава овај производ.
Послали сте
Пакле, број свих псрмутапија од п слемепата јенак је производу свих
uриродних бројева од 1 заклључно до п.
о бисмо имали пт 1 слемет, опда би према (2) бидо
(3)
Pars) - (n +1)
Тако, на примјер:
Pis) = 51=1.2-3 4-5 =120;
Ра — 6-1-2-3-4-5-6-720; итл.
Напомена. Пo дефиницији факторијела 0! Нема никаквог смисла, али да
би образац:
Pa) = nP,
O1ocio
n!= n(n- 1).
HJIH
n!
=(n-1),
n
Важио и за п-1, морамо дефинисати 0! Као јсдипицу, ті.
0!===1.
Пула факторијел (0!) узима се као јединица.
Примјер 1. Од слемената 1, 2. 3. 4 и 5 одредити 54 псрмутацију по реду.
Пошто је дато 5 слемената, бићс 5 група од 4!-24 псрмутацијс. Свака од

МАТУРСКИ РАД Page 8

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

тих група садржи по 4 прве подгрупе, од којих свака садржи по 3!-6

пермутација, a свака од ових првих подгрупа садржи по 3 другс подгрупе од
21-2 пермутацијe. Како је 54-2-24-1-6, то he ова пермутација бити шеста по
реду прве подрупе у трећој групи и гласиће: 31542.
Примјер 2. Која jе по реду пермутација 34512 елемената 1, 2, 3, 4 и 5?
Према првом примјеру излази из ове пермутације да је 2:24 +2-6+4+1-65
по реду.
Послали сте
Hапомена: Број цикличних пермутација од п различитих елемената.
попто се сваки њен елемент јавльа па сваком мјесту по једанпут, биће п, ті.
P(a) =n,
гдје Р () означава број цикличних пермутација.
2° Пермутације са понавл.апьем
Ако се измеђy п датих елемената једног скупа појављуiy груше једнаких
eлемената, тада пермутације образоване од ових п-слемепата
1азивамо
пермутације са понављанем и означавају се са Руo)-
а) Грађење пермутација са понавльаьем
Грaђетье пермутација са понавльањем врши се кал претходно једнакс
елементе снабдијемо индсксима, затим сматрајући све елсменте различитим
образујемо све пермутације без понавьана и најзад, пе водећи рачуна о
индсксима, избришемо све поновльспе пермутације.
Ако су нам дати елементи а, а, bис, опла их снабдијемо индексима,
добићемо од њих следеће пермутације:
a,a,bc
a,a,bc
ba ,a,c
ca,a,b
ba,ca,
cа, ba,
a,a,cb
a, ba-c
a,bca,
a,ca,b
a,cba,
a,a,cb
a, ba,c
ba,a,c
ca,a,b
a,bca,
ba,ca,
са, ba,
a,ca,b
bca,a,

МАТУРСКИ РАД Page 9

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

cba a2
a,cba,
bea,a
cba,a,
Ако у овим пермутацијама претходно избришемо индексе и изоставимо
сваку поновљену пермутацију, добићемо псрмутације са понављањем од датих
eлемената:
aabc
baac
caab
aacb
baca
caba
abac
bcaa
cbaa
abca
Послали сте
направити ол три једнака слемента 3!—6 пермутација које су све једиаке међу
Број пермутација од п-слемената једног скупа у коме се појављују k
Од елемената 1, 2, 3 и 3 пермутације су:
jеднаких група елемената при чему је број јелнаких слемената редом по
нермутација без понављања. По правилу грahena пермутација можсмо
комбынатороке
acab
acba
2133
3123
1233
2313
3132
1323
2331
3213
1332
3231
3312
3321
б) Број пермутација
n!
a, la,la,!. a!
Очигледно је да јс број пермутација са понављаньем маьи оп бpoia
cобом, а од к jеднаких слемената можсмо образовати k! пермутаиія койе с
такоhе меһу собом једнаке. Пермутулупи на све могуће начине слементе v

МАТУРСКИ РАД Page 10

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

iелиом слогу код којих се jедан к пута понавља, добићемо k! jелнаких

пермугација. Према томе, од п слемената, међу којима има k јелиаких.
добићемо свега n! пермутација, али међу којима има k! једнаких, ті. добијамо
41 пута маье пермутација него од п различитих елемепата. Ако означимо са
Pr број пермутација од п елемената, међу којима има k једнаких, добићемо:
Pa) n!
Paa) =
k!
k!
Ако имамо п елемената, од којих су k међу собом једпаки, 1 међу собом
jеднаки, г меу собом једнаки, итд., онда јс општи образац за број свих
пермутација са понављањем:
Pa)
k!l!r!.. k!l!r!..
n!
PRA (o)
Послали сте
комбинаторике
Пермутациу аа,..а, зваһемо главна(полазна) пермутација, а назначени
Број пермутаија, на примјер, од слова ријечи Тетово", биhe
примјер, двије бијеле, три црвене и једна плава ружа могу се
Тако, на
поребати на свега
60
2131
различитих начина,
P)
6!
1.2-3-4-5-6
= 180,
%3D
1.2.1.2
3° Парне и непарне пермутације
поредак слемената нормалан.
Посматрајуһи сад произвольну пермутацију
(1ss, s n;i = 1,2,.,n)
(1)
елемената а,.а,...., а,
Ако је s, <S
(1ss, s n;I ss, sn),
казаһемо да елементи а, и ад заузимају нормалан положај.
Ако је s, >sy, казаһемо да елементи а, и а, образују инверзију.
Број инверзија пермутације (1) одредићемо на следеһи начин:
Упоредићемо по величини s, са бројевима s2.SS,; затим S, cа бројевима

МАТУРСКИ РАД Page 11

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

Sy.5д5,; и најзад s,, cа бројевима s,.

Нека је р укупан број свих инверзија. Ако је р паран број, за пермутацију
cе каже да је парне класе. Ако је р непаран број, пермутација је непарне класс.
Г лавна пермутација нема ниједне инверзије и она се увршћује у пермутације
парне класе
Примјер. У пермутацији а,а,а,а ,аz
аддда, имамо ове инверзије (а,а, 1(а,а, .(а,а, 1(а,а,). Ова пермутација је
парне класе, или краће пермутација је парна.
ако је полазна пермутација
Послали сте
слемента у пермутацији међусобно промијене своја мјеста, каже
се да је извршена трапспозиција ових елемената.
сав: Транспозицијом два елемента у једној пермутацији мијева се
класа ове пермутације.
Локаз: Извршимо транспозицију слемената чији су индекси s, и 8, .
су ови елтементи сусусдни(т). ако између ових елемената нема других), тада
послије транспозиције, број инверзија г-1 или г+1 према томе да ли је
s. 2S Или S, <S. Дакле, став је истинит, ако су S, и S сусједни елементи у
пермутацији.
Претпоставимо сада да се између елемената s, и S у посматраној
пермутацији налази г елемепата. Тада се пермутација:
(1) може написати у облику
(2) Aа, Ва, С
(А означава све елементе који се налазс испрел а,: В означава г елемената који
се налазе између а, и а,ь s док С означава све елементе који се налазс иза ак.
Када се изпрши транспозиција а, и а, пермутација (2) постаје
(3) Aa, Ва, С.
Ако а, и елементи у В изпрше једно за другим г транспозиција, пермутација
(3) постаје
ABa aC.
Примједба: Прво се пермутују а, и први елемент у В3 затим а, и други
елемент у В; ... ; на крају а, и последњи елемент у В.
y
Ако сада у овој пермутацији елемент а, изврши редом г+1
транспозиција са а, и елементима у В, добија се пермутација (3). При прелазу
од пермутације (2) на пермутацију (3) извртпили смо укупно 2r+1
транспозиција.
Као што смо вeh доказали, сваком транспозицијом два сусједна елемента
мијенња се класа пермутације. Како смо извршили нспаран број транспозиција
сусjедних елемената, закључујемо да се транспозицијом ма која елемента
мијења класа пермутације.
Write to Sanja Šarenac

МАТУРСКИ РАД Page 12

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

.
Примјер. Ако у парној пермутаији а, а,а,а,а, извртимо транспозицију
елемената а, и аз, добијамо пермутацију а, а ,а,а,а, У овој пермутацији имамо
инверзије (а,а, ) (а,а, ) (а,а, ) (а,а, ) (a,a, ). Према
томе пермутација је
промијенила класу, т). постала непарна шго је у складу са доказаним

2. Правило производа
Ако је к (А) = м и к (Б) = н онда је к (АкБ) = к (А) к (Б) или у општем случају:
Ако је к (А1) = н1, К (А2) = н2, ..., К (Ал) = нл онда је к (А1кА2к ... кАл) = к (А1) к (А2) ...
к Ал)
Ево како израчунати кардинални број картезијанског производа два или више
скупова користећи кардиналне бројеве тих скупова.

Пример 2.1 .: Колико је троцифрених бројева дељиво са 5?

Троцифрени бројеви дељиви са 5 могу се схватити као уређене тројке које су
елементи скупа СкДкЈ где је С = 1,2, ..., 9, Д = 0,1, ..., 9 и Ј = 0, 5 па је број ових
тројки једнак:

Пример 2.2: Колико десетоцифрених бројева је дељиво са 25 у којима се цифре не

понављају и цифра стотина је 0 или 5?
Из услова задатка следи да последње две цифре морају бити 25 или 75.
Ако су последње две цифре 2 и 5 онда је цифра сто 0 и остаје нам 7 цифара да
распоредимо на 7 места што можемо да урадимо на основу могућности.
Ако су последње две цифре 7 и 5 онда је цифра сто 0 тако да имамо и 5040
могућности.
Дакле, имамо укупно 10080 таквих бројева.
3. Правило уније два или више скупова
Следеће правило за израчунавање кардиналног броја уније важи за два скупа:

Следеће правило важи за три сета:

МАТУРСКИ РАД Page 13

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

Пример 3.1 .: У скупу од један до 100 пронађите колико бројева није дељиво са 2, 3
или 5.
Хајде да пронађемо колико бројева је дељиво са 2 или са 3 или са 5.
Нека је Д скуп бројева дељивих са 2 па је к (Д) = 50, нека је Т скуп бројева дељивих
са 3 па је к (Т) = 33 и нека је П скуп бројева дељивих са 5 па је к (П ) = 20 .
Даље к (ДТ) = 16; к (ДП) = 10, к (ПТ) = 6 и к (ДТП) = 3, дакле:
К (ДТП) = 50 + 33 + 20-16-10-6 + 3 = 74 па је број бројева који нису дељиви са 2, 3
или 5 једнак 100-74 = 26.

4. Варијације без понављања

Деф.4.1 Ако је дат скуп од н елемената А = а1, а2, ..., ан, онда се варијацијом к-те
класе (кн) скуп од н елемената без понављања назива уређени к-момент (а1,
а2, ... ак) елементи скупа А где нема понављања елемената.
Пр.4.1.Напиши све двоцифрене бројеве из скупа цифара 1,2,3,4.
12 21 31 41
13 23 32 42
14 24 34 43
Очигледно смо написали све варијације скупа друге класе од 4 елемента без
понављања.
Да бисмо израчунали укупан број варијација к-те класе скупа од н елемената без
понављања (у етикети) користићемо правило производа.
Можемо изабрати први елемент к-момента на н начина, други елемент на н-1
начин, ..., а можемо изабрати к-ти елемент на н- (к-1) начина, тако да имамо :

Пример 4.2 Колико различитих шестоцифрених бројева може бити састављено од

цифара 1,2,3 ... 7 тако да се цифре не би понављале, а последње две цифре биле
парне?
Овај задатак можемо решити користећи варијације без понављања и правило
производа.
Последње две цифре се могу изабрати на = 3 * 2 = 6, а прве четири цифре се могу
изабрати на
= 5 * 4 * 3 * 2 = 120; дакле имамо укупно 120 * 6 = 720.
5. Пермутације
Деф.5.1 Пермутације скупа од н елемената су у ствари варијације н-те класе без
понављања скупа од н елемената, односно, пермутације скупа од н елемената су
распоређене н-торке различитих елемената датог скупа.
Пример 5.1. Напишите све пермутације скупа А = 1,2,3!
123 213 312
132 231 321
Теорема.5.1 Број свих пермутација скупа од н елемената је једнак:

Доказ ове тврдње произилази из формуле за број варијација к-те класе без
понављања скупа од н елемената када к заменимо са н.

МАТУРСКИ РАД Page 14

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

Пример 5.2. Дат је скуп Е = 1,2,3, ..., 8. У мери у којој су пермутације које се могу
формирати од елемената скупа Е, елементи 2,4,5,6, налазе се један поред другог, и
то:
а. датим редоследом
б. произвољним редоследом
а. Замислите да 2456 представља један број, а бројеви 1,7,8 представљају три
броја; тада ће укупан број бројева бити једнак П (4) = 4! = 24.
б. У сваком од бројева из

ставом.
1.2. КОМБИНАЦИЈЕ
Слогови у којима се не налазе сви дати елемснти већ по један, два, три и
више елемената и код којих не водимо рачуна о ньяховом мсусобпом
размјештају него само о пиховом избору зову се комбинације.
Према броју слемената у појединим слоговима комбинације могу бити:
1,2, 3, .... n класе.
Комбинације у којима има
само разлИчитих елемената зову се
комбинације без понављанња, а комбинације у којима има једнаких елемената
зову се комббинације са попављањем.
1° Комбинације без понављања
Сваки подскуп од k различитих елемената неког скупа, од п елемената
(k <n), без обзира на њихов поредак назива се комбинација без понављана k-
те класс од n елемената, а означава сс С.
a) Грађепье комбинација
За грађсве комбинација без понавьања постоје два начина: постунни и
независни.
1) Поступним начином градимо комбинације k-тс класе од п елемената
образовансм најприје комбинације прве класс, које су у ствари дати елементи;
комбинације друге класс добијамо кад сваку комбинацију прве класе вежемо са
свим осталим вишим елементима; комбинације треhe класе добијамо везујуhи
Chаку комбинацију друге класе са сваким вишим елементом од елемената који

МАТУРСКИ РАД Page 15

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

улазе у дотичпу комбинацију: комбинације четврте класе везујући, пак, сваку

Mamyрски рад
12
Послали сте
комбинацију треће класе са сваким вишим елементом од елемената који улазе
у дотичну комбинацију. Овај поступак настављамо све дотле док не дођемо до
комбинација k-те класе. Од п датих елемената можемо добити свега
комбинација од п класа. Елементе, као и саме комбинације у истој класи, треба
поређати по висини.
Тако, на примјер, од елемената а,, а, , а,, а, и a, добићемо на оваї
начин све комбинације четврте класе кад прво од комбинација прве клаce
направимо све комбинације друге класс:
a,a,
a,a,
a,a,
a,a,
a,a,
a од ових комбинација правићемо комбинагије треhe класе:
a,a,a,
a,a,a;
a,a a5
a,aza 4
2,a,a5
a,a,as
и на крају од ових комбинација добијамо комбинације четврте класс:
a,a,a,a,
a,a,a,a,
a,a,a ,as
a,a,a,as
2) Независним начином градимо комбинације К-те класе од п
елемената кад за почетну комбинацију ове класе узмемо слог од првих по
датих
природном или азбучном реду k елемената, па од ове комбинације стварамо
остале замjеном сваког елемента с десне стране свим осталим
вишим
слементима, оставлајуһи тако елементе на лијевој страни у непромијенеом
реду.
Послали сте
Тако, на примјер, комбинације четврте класе од елемената а,, а,, а,.
а,, а, и а, биће:
a,a,a,a5
a ,a aga,
a,a ,a,a,
a,a,a,as

МАТУРСКИ РАД Page 16

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

a,a,aşa,
a,a,a,a,
a,a,a,a,
a,a,a,a,
a,a,a,as
a,a,a a,
a,a ,a,a,
a,a,aşa,
6) Број комбинација
Означимо са С" број комбинација прве класе од п
елемената, са С
број комбинација друге класе, са С3 број комбинација треће класе,
са C
....
број комбинација k-те класе.
Број комбинација прве класе од п елемената једнак је броју елемената,
Tj.
C =n.
Ако сваку комбинацију прве класе вежемо са свима осталим вишим и
нижим елементима, чији је број n-1, онда би број комбинација друге класе био
n(n-1). Mebyтим овај је број двоструко всһи, јер оваквим везивањем добијамо
по двије једнаке комбинације (а, а, и а,а,, а,а, и а,да, итд.). Прехма томе је број
комбинација друге класе:
n(n-1) n(n-1)
2!
Ако сад сваку комбинацију друге класе вежемо са свима осталим вишим
и нижим елемегтима, чији је број п-2, онда би број комбинација треће класе
био:
Послали сте
n(n-1) (n-2).
2
Meђутим, овај је број три пута веһи од трженог, јер оваквим везивањем
добијамо по три једнакс комбинације (а,а а,, а,а,а, и а,а,а,; аа,а,, а,а,а, и
a gа,а, : а,а,а,, аада, и азада, : а,а,ад. а,а,а, и а,а,а,, итд.). Према томе jе
број комбинација треће класе три цута мањи. Дакле биhe:
n(n-1Xn- 2)_ n(n–1{n – 2)
C=
1.2.3
3!
Продужујући овај поступак далье добићемо:
C" - n(n-1Xn- 2){n – 3) _ n(n-1(n-2Xn-3)
1-2-3-4
4!
n(n-1Xn-2)(n- 3)Xn- 4) n(n-1n-2Xn– 3)n-4)

МАТУРСКИ РАД Page 17

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

1-2.3-4-5
5!
n(n -1Xn-2).(n-k+1) n(n-1Xn- 2).(n-k +1)
1.2.3-4. k
(1) С -
k!
n(n -1)n- 2).(n-k+1)
ачава се краhe ca
k
а изговара
Разломак
k!
се ,n над к". Тада се образац (1) пише
C=
n-k
, добићемо
k +1
Ако обе стране обрасца (1) помножимо са
n-k n(n-1)(n-2).(n-k)_ n(n-1Xn - 2).(n – k)
ki(k +1)
%3D
k +1
(k+1)
одакле је
n-k
(2) C =
k+1
Онаj се образац подудара сa обрасцем (1), који се добија када се у (1)
стави К+1 умјссто К.
Послали сте
Тако, на примјер, број комбинација од 5 слемената биhe:
c; -
5.4
= 10;
1.2
за другу класу
a)
%3D
5-4-3
6) за треһу класу C
10;
1.2.3
5.4-3-2
= 5;

МАТУРСКИ РАД Page 18

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

1.2.3-4
в) за четврту класу С%
5-4-3-2.1
=1.
1-2.3.4.5
г) за пету класу С
Напомена: Од важности jе да истакиемо следеће особинс бројева С.
1) Број комбинација К-те класе од п елемената једнак је броју комбинација
(n-k)-те класе од истог броја елемената, тј.
(3) C =C.
Ако бројилац и именилац разломка у обрасцу (1) помпожимо са (п-k), тала
hемо добити:
n(n-1)(n– 2).(n – k +1) (n–k)..3•2 -1
(n -k)
n!
C=
k!
k!(n - k)
Како је
n(n-1Xn– 2).(k+1)
(n-k)!
и ако помножимо бројилац и именилац разломка овог обрасца са k!, добићсмо
n(n-1)(n-2.(k+1) k(k-1)k- 2)..3-2-1
(n-k)
n!
kt(n -k).
k!
Из ова два једнака резултата слиједи образац:
(4) C - C или
n
за 0sk <n.
-k
Како
по дефиницији симбола
In
не значи иита, а да би једнакост (4):
Послали сте
Na onu aplikaciju slikas list i onda on ti sve prepise hahahhahahhahhaja onaj sto mi je
dao maturki
Sanja
Genijalno
Sanja
Sanja Šarenac
😂😂😂

МАТУРСКИ РАД Page 19

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

Послали сте
A trebace tu dorade
Послали сте
Dosta ali bar teksta sto ima
Послали сте
Top
Послали сте
вриједила и за k 0, морамо дефинисати
Tj.
-1 или С%3 С.
Тако је:
=%3B
-1, итд.
2) Број комбинација К-те
класе од п елемената једнак је збиру бројсва
комбинација исте и за 1 манье класе од истог броја елемената умањеног за 1, тј.
HJIH
k-
Ову особицу добићемо на следеһи начин:
C+C=
n(n-1Xn-2).(n-k) , n(n-1Xn- 2)..(n-k+1)
k!
(k-1)
(n-1Xn-2).(n– k + 1).
(k -1
)- n(n-1Xn– 2).(n – k+1) _ cª.
n-k
k!
3) Број комбинација од п елемената k-те класе једнак је збиру низа бројева
комбинација почсв од п-1 елемента па закључно до k-1 елемента (к-1) класе ті.
(6) C= C+C+C+..+C +C.
Cn-3
k-I
Према обрасцу (5) можемо написати следеһи низ једнакости:
C C+C
k-I
C=C+C
n-3
C C +C
Сабиранем ових једнакости добијамо образац (6).
Sanja вам је одговорио/ла
Original message:
Dosta ali bar teksta sto ima
Sanja Šarenac

МАТУРСКИ РАД Page 20

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

Dastaa
Послали сте
Примјер 1. Доказати да је збир првих п природних броjева лат обрасцем
n(n + 1)
(7) 1+2+3+ 4+5+.. +n=
2!
Према обрасну (6) биће:
C-C +C+C +.+C+C.
одакле се, попто јс С}-1, С- 2, ...., СТ 3 п, добија
(n+1) n(n+1)
1+2+3+4++(n-1)+ n-c"-"-"
2!
Помоћу овог обраспа добићсмо образац за збир п првих парних бројева
на следсћи начин:
2+4+6+84..+2n%3D 2(1+2 +3+4++п)-2с31, т).
(😎 2+4 +6+8+.. +2n = n(n + 1).
Примјер 2. Доказати да је збир првих п непарних бројева дат обрасцем:
(9) 1+3+5+7+... + (2n -1)=n².
Како је
n(n - 1) , n(n +1) – n², a
(10) C +C =
2!
2!
C; =C +C +C} +..+C
C - C +C{ +C}+... C,
%3D
то се смјеном ових вриједности за С и Ст у (10) добија
C; +(C + C;)+(c; +c;}-(c;+c;)+..+(C'+C;)-n',
који се образац своди на (9) кад се у њему изрази у загралдама и С1замјсне
ьима одговарају ћим вриједностима.
Ma.
Напомсна: Дo обрасца (9) можсмо доћи и а следеһи натин:
1+3+5+7+...+ (2n- 1)- (1+2+3+4+..+ 2n)- (2+4+6+8+.+2п) -
2n(2n +1)
%3D
-n(n-1)-n'.
18
Послали сте
Примјер 3. Кошаркашки тим сачитьавају 5 бекова, 4 центра и 3 крила.
На колико начина се може од њих саставити петорка ако у пој морају бити бар
2 бека и један центар?
Пошто у задатку казе да морају у петорци играти бар 2 бека и центар то нам
даје више могyhности:
1) 2 бека, 1 цеитир. 2 крила -> С; с с

МАТУРСКИ РАД Page 21

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

2) 2 бека, 2 центра, 1 крипо-> с3C% C

3) 2 бека, 3 центра-> С-С
4) 3 бека , 1 центар, 1 крило- сc
5) 3 бека, 2 центра-> С С!
6) 4 бека, 1 цептар -> Сс
Сада је број свих могућности:
000-000
- 540
могулности
2°Комбицације са понављањем
Комбинација k-те класс од п-различитих елемената код којих се један
елемент може до k пута понављати зову се комбинације са понавльаьсм и
означавају се са С.
a) Грађевье комбинација
За грађенье комбинација са понављанем постоје два начина: поступни и
независни.
1) Поступним начином градимо комбинације k-те класе од п елемената
образонањем најприје комбинаија прве класе, које су у ствари дати елементи3;
комбинације друге класе добијамо везивањем сваке комбинације прве класе
19
Послали сте
самом собом и са свим осталим вишим слементима; комбинације треће класе
добијамо везуiyhи сваку комбинацију друге класе са пајвишим једнаким и свим
осталим вишим слементима од елемената у тој комбинацији. И најзад.
везујуһи сваку комбинацију k-те класе са највишим једнаким и свим осталим
вишим елементима од елемената у дотичној, добиће се све комбинације k-те
класе.
Тако һсмо, на примјер, на овај начин од слемената а,. а, и а, добнти
све комбинације са понавльањем четврте класе кад најприје на всh показани
начин од комбинација прве класе паправимо комбинације друге класе:
a, a,
a,a,
a za 3
a,a,
Затим од ових комбинација направимо комбинаије треће класе:
a,a,a,
a,a ,a,
a,a,a,
a,a,a,
a,a ,a,
a,a,a,
a,aza;
a,a;a3
И најзад од ових добијамо тражене комбинације четвртс класе:

МАТУРСКИ РАД Page 22

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

a,aja,a,
a,a a,a,
a,a,a,a,
a, a,a,a;
a,a,a,a,
a,a,a,a,
a,a,a,a,
a,a,a,a,
a,a,a,a,
Послали сте
2) Независним начином добијамо комбинације k-те класе од п слемената
кад за почетни слог узмемо најнижи слемент онолико пута колики је брoj
дотичне класе, затим од ове комбинације стварамо остале замјењујући
постепено прве елементе с десне стране вему једнаким и свим осталим вишим
елсментима, остављајући елементе на лијсвој страни у непромијененом реду.
Тако hемо, на приміср, добити све комбинације тгтреhе класе од
слемената а, b, с, die:
aаа, aab, aac, аad, aac, abb, albe, abd, abe, acс, аcd, ace, add, ade, ace, bbb, bbc, bbd,
bbe, bcc, bcd, bce, bdd, bde. be, ceс, сed, cсе, cdd, cde, ceс, ddd, dde, deе, се.
б) Број комбипација
Озпачимо са С број комбинација са понавлањем прве класе, са С
са
број комбинација друге класе, са С? број комбицација треhe класе,
Св број комбинација k-те класе.
Ако су дати елемснти:
(14) а,, а, , а,, ад: , а, .
онда ће бити
=n.
Везивањем сваког елемента из низа (14) самим собом и са свима осталим
випим слемснтима, добиhемо број комбинација друге класе, од првог елемента
С - С. од другог СС, од треһег С СТ, од претпоследьег
%3D
слемента С - С, a од последьег СС. Cабирањем свих ових једнакости
%3D
добићемо број свих комбинација друге класе:
C=C +C+C +.. +C+C; +C,
a овај се збир према обрасцу (6) своди на облик
%D
Послали сте
Ако сада вежемо сваки елемент из низа (14) са сваким амбом чији
елементи нису нижи
дотичног елемента, добићемо тако број свих
комбинација треће класе са понављаньем, од првог елемента С С, од
другог елемента С" - С",

МАТУРСКИ РАД Page 23

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

од претпоследњег слемента С- С
и од
последњег С, -С.
Сабирањем ових једнакости добићемо број комбинација са понављаьем
треће класс
C = Cl +C; + C+...+ C; +C.
%3D
a овај се збир према обрасцу (6) своди на облик
n +2
n+2
3
Продужујуһи на исти овај начин поступак добићемо:
n+3
C=C=
4
%3D
n+4
n+4
%3D
n +k-1Y
C = Ck-1
%3D
k
Тако, на примјер, број комбинација са понавлљањем треће класе од 5
елемената биће:
C; = c = C} =
7.6.5
3D35.
%3D
1.2.3
Послали сте
1.3. ВАРИЈАЦИЈЕ
Слогови у којима се не налазе сви дати елементи, већ по један, два, три
или више слемената и код којих водимо рачуна о њиховом размјешгтају и
избору зову се варијације.
Према броју слемената у овим слоговима варијације могу бити: 1, 2, 3,
п класе. Варијације исте класс су у ствари пермутоване све комбинације те
класе. Варијације као пермутације и комбинације могу бити без и са
понављапьем.
1° Варијације без понавлања
Сваки уређен подскуп једног коначног скупа различитих слемената зове
се варијација без понављања. Лко скуп садржи п-слемената, а полскуп k-
елемената (k <n), тада кажсмо да је то варијација без понавльања k-тс класе од
п различитих слемената, што се означава са V.

МАТУРСКИ РАД Page 24

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

a) Грађење варијација
За грађење варијација без понавьања постоје два начина: поступни и
независни.
1) Iоступним начином градимо варијације k-те класс од п елемената кад
прво образујемо варијације прве класе, које су у ствари дати слементи; затим
добијамо варијације друге класе везиваьем сваке варијацијс прве класе са свим
осталим елемснтима; варијације треhe класе добијамо везиваьсм
сваке
варијације друге класе са свима елемснтима, који се пе налазс у њој. Овај
поступак везиваьа сваке варијације исте класе са свима елементима, који се не
налазе у вој, настављамо све дотле док се не дође до траженс варијације k-те
класе.
Тако, на примјер, добићемо варијације трehe класе од елемсната а,,
a,,а, и а, на следећи начин:
Послали сте
Варијације прве класе су сами елементи. Од вих правимо варијације
друге класе:
a za,
a za,
a ,a,
a ja 2
aza,
a a2
a za4
a a3
Од ових варијиција правимо варијације трehe класе:
a ja,a2
a,a,a,
a,a,a4
a,a a,
a, a za4
a zaga,
a,a,a,
a jaza,
a za,a,
a ,a,a,
a,a za,
a, a zaz
a,a ja;
2) Независним начином 1радимо наријацијс k-те класс од п елемената
кад од дагих елемсната образујемо прво комбинације k-те класе, а затим
лобивсне комбиације пермутујемо.
Тако, на примјер, варијације треће класс од елемената 1, 2, 3 и 4
добићемо кад прво образујемо комбинације те класе:

МАТУРСКИ РАД Page 25

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

123, 124, 134, 234,

а кад ове комбинације пермутујемо добићемо варијације:
124
134
234
123
142
143
243
132
213
214
314
324
231
241
341
342
312
412
413
423
321
421
431
432
Ове варијације нису поређане по висини.
6) Број варијација
Означимо број варијација без понавльања од п елемената прве класе са
.друге класе V3, треhe класе са V",., k-те класе са V.
.....
Ако су дати елементи а, , а,, а,, .., а,, онда је
V =n.
Послали сте
Како варијације друге класе добијамо везиваьем варијација прпе класе
ыя осталим елементима, чији је број п -1, број варијација друге класе
6nhie:
V = n(n - 1).
Како варијације треће класе добијамо везиваньем варијација друге класе
са едементима који се нс налазе у нима, а чији јс број п-2. број варијацијjа
треһе класе биће:
V = V (n-2)= n(n-1Xn - 2).
Пролужујуһи овај поступак дале добићемо:
v V, (n-3)= n(n-1Xn-2)(n-3)

МАТУРСКИ РАД Page 26

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

V = V (n- 4)= n(n-1Xn- 2)n– 3)Xn- 4)

V = V (n k+1)- n(n-1n- 2).(n-k+1)
Дакле, број свих варијацијa k-те класс одп слемената износи:
(15) V = n(n-1 (n - 2(n- 3).(n-k+1).
Овај образап важи за ма који природал број n
и број к под условом да јс
0<k<n.
Напомена: Образац (15) нешосредно следујс из грађеньа наријација на
независан начин к-1е класе од п елеменита на следећи пачин:
n(n-1)(n- 2).(n -k +1), k
V=CP=
%3D
k!
V = n(n -1Xn - 2).(n-k+1).
Тако, на примјер, број варијација треће класе од 5 елемената биће:
V =5-4-3= 60
2° Варијације са понављањем
ака ypeђена k-торка формирана од п различитих елемената једног
к n) при чему се у урeheној k-торки један или више елемената могу
Послали сте
понавлљати, називамо је варијација са понављаьем k-те класе од
елемената и
означава се са V.
а) Грађење варијација
Варијације прве класе jесy сами дати елементи. Варијације друге класе
добијамо кад сваку варијацију прве класе вежемо посебно са свим датим
елементима, а варијације трehe класе добијамо кад сваку варијацију друге
класе вежемо са свим датим елементима, Овакав начин варијација зове се
поступни начин.
Тако, на примјер, од елемената 1, 2, 3 и 4 добићемо варијапије треће
класе на следећи начин:
Од варијација прве класе, а то су сами елементи, добићемо варијације
друге класе:
11
21
31
41
12
22
32
42
13
23
33

МАТУРСКИ РАД Page 27

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

43
14
24
34
44
Од варијација друге класе добићемо сад све варијације трећe класе и то:
311
411
211
212
111
312
412
112
113
213
313
413
114
214
314
414
221
321
421
121
122
222
322
422
123
223
323
423
124
224
324
424
131
231
331
431
132
232

МАТУРСКИ РАД Page 28

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

332
432
333
334
433
434
133
233
134
234
141
241
341
441
142
242
342
442
143
243
343
443
144
244
344
444
На исти начин добијамо варијације осталих класа.
Послали сте
6) Број варијација
Означимо број варијација са понавльаньем одп елемсната, и то прве
VR, друге класе са V} , треће класе са VR
класе
k-те класе са V.
Брoi варијација К-те класе од n елемената можемо лако одредити
Тако, број варијација прве класе од п елемената је
V
=n.
Како варијације друге
класе добијамо из варијација прве ктасе
незиваньем варијација прве класе са свнма п елемената, то је број варијација
друге класе:
V; = n-n=n.
Како варијације треће класе добијамо из варијjација пруге класс виховим
везивањем са свима елеменатима, број варијација треће класе биће:

МАТУРСКИ РАД Page 29

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ У ТЕОРИЈИ ВЈЕРОВАТНОСТИ

V = V -n = n²-n = n°.
%3D
Продужујуһи овај поступак добиhемо
V=n
V=n
.......
V = n*
Дакле, број варијација са понавльањсм к-те класс од елемената једнак
Jek-том степену броја тих елемената.
Tако, на примјер, број варијација са понављањем треће класе од 4
елемента бићe:
V =4 = 64.
р: Написати првих 15 варијација са понавлљањем 5-те класе од 3
CICMCHTA: A-{a,b,c}

МАТУРСКИ РАД Page 30