МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Аритметички и геометријски низ

САДРЖАЈ
1.Увод..........................................................3
1.1.Основни појмови.....................................4
1.2.Основне особине низа..............................6
1.3.Аритметички низ........................................8
1.4.Геометријски низ.....................................12
1.5.Разни задаци...........................................16
1.6.Литература...............................................18
1.УВОД

Било које пресликавање скупа свих природних бројева N у неки непразан скуп S
назива се низ (елемената скупа S). Другим речима, низ је пресликавање којим се:
природном броју 1 додељује његова слика а1 ∈S,
природном броју 2 додељује његова слика а2 ∈S,
..
..
..
n an ∈ С,

Уобичајено је да се низ представља само својим сликама,и то у облику: (а1,а2, ...,аn, ...)
или краће (аn).
За елемент аn (који је слика броја n често се каже да је општи члан низа (аn) =
(а1,а2, ...,аn, ...)
Напомена: Подсетимо се појма уређеног пара или уредене двојке (а1,а2). То је скуп од
два елемената а1,а2 при чему се узима у обзир којије елемент први, а који други. Због тога је,
уопштем случају (а1,а2) ≠ (а2, а1) док је увек а1,а2= а2, а1. Слично, уређена тројка (а1,а2,а3) је
трочлани скуп, при чему се узима у обзир који је елемент први, који други, а који трећи.
Увези са тим, низ (а1,а2, ...,аn, ...) можемо схватити и као уређену ”бесконачноторку.”
Специјално, у случају S = R, пресликавање скупа N у скуп свих реалних бројева R
назива се реални низ и мићемо углавном разматрати такве низове.

1.1.Основни појмови

Ограничићемо се напосматрање бесконачних низова, поред осталоги због тога што се,
у извесном смислу, коначан низ (а1,а2, ...,аn) може индентификовати са бесконачним низом
(а1,а2, ...,аn,0, 0,...). Иначе под бесконачним реалним низом подразумева се једнозначно
пресликавање f скупа природних бројева N =1,2,...,n ... у скуп реалних бројева R. (Може се
вршити и пресликавање скупа N у скуп комплексних бројева C, када говоримо о
комплексним низовима.) Какоје скуп N област дефинисаности сваког низа, тоје за познавање
низа f довољно (и потребно) знати вредности које се приближавају бројевима 1,2,...,n, . . ., тј.

а1 = f(1), а2 = f (2),...,аn = f (n),...,

или бар закон по коме се те вредности формирају. На основу тога, апострофирање неког низа
f може се извршити стављањем у заграде његових вредности а1,а2, ...,аn,..., као што смо то на
поцетку чинили, или краћом ознаком (аn)n=1,2,3...
У овом тексту за ознаку низа узимаћемо често само (аn), имплицитно подразумевајући
да n узима редом све вредности из скупа N, а такође и ознаку аn (n =1,2,3,...). (Потпуности
ради, напомињемо да се за ознаку низа понекад користе и велике заграде, нпр { аn }.)
Вредности а1,а2, ...,аn,... називамо редом првим, другим,..., n -тим,... чланом низа (аn), а бројеве
1,2, . . ., n, . . . њиховим индексима. Члан (аn), тј. члан са неодређеним индексом n (или члан
из кога варирањем индекса добијамо поједине конкретне чланове низа), назива се често
општим ћланом низа.
Бесконачни низови, у даљем тексту ове главе: низови, срећу се често у самој
математици. Тако низови се јављају и при десетичном записивњу реалних бројева. Наиме,
ако је
а0, а1а2, ...,аn...
десетични запис неког реалног броја а, онда је

а1, а2, ...,аn,...

низ децимала (децималних цифара) тог броја; истотако,

а0,а1; а0, а1 а2; а0, а1 а2...аn;...

је низ доњих децималних апроксимација (приближних вредности) ненегативног броја а; У

исто време
1 1 1
a0 , a1 + ; a0 , a1a2 + 2 ; a0 , a1a2 ... an + n ;...
10 10 10
је низ горњих децималних апроксимација истог броја.
Међутим, низови се природнопојављују и у пракси: њих, нпр, чине: бројеви ново
придошлих туриста у неки град( у току дана, рецимо), бројеви произведених артикала у некој
фабрици (у периодима одређене дужине) и слично. Задавање низа некад може бити изведено
у експлицитном облику, тј. помоћу формуле типа аn = f(n), која јасно показује како се на
основу вредности индекса n израчунава члан низа са тим индексом (тј. члан аn).

Пример 1. Низ an =
[
n 1 + ( −1)
n
] , (n=1,2,3,...) задат је у експлицитном облику.
2
1(1 −1) 2(1 +1) 3(1 − 1)
Узимајући редом n=1,2,3,..., добијамо a1 = = 0; a2 = = 2; a3 = = 0;
2 2 2
3(1 +1)
a4 = = 4;... Међутим, задавање неког низа може бити описано (усмено). Тако, ако је
2
аn горња децимална апроксимација броја
1
2 са тачношћу до , имамо
10 n−1
а1 =2; а2 =1,5; а3 =1, 42; а4 =1, 415;...

или, акоје аn n-ти по реду прост број, имамо:

а1 =2; а2 =3; а3 =5 ;а4=7; а5 =11;....

У оба наведена примера немамо формуле која би омогућила израчунавање неког

члана на основу вредности индекса n. Упркост томе, речима описано својство чланова
омогућава да се дође до вредности било ког чланатих низова. Напомена 1. С обзиром на то
да су низови функције (специфичног типа), може се говорити о њиховим грфицима. На
основу деfiниције грфика уопште, грфик низа(аn) је скуп тачака (у равни) (n, f(n))|n ∈ N, тј.
скуп(n,аn)|n ∈ N који је приказан на слици 1.
 Захваљујући, међутим, томе да су прве координате тачака на грфику низа (аn) увек
исте (тј. редом 1,2,3, . . .,n, . . .), то се довољно добра геометријска интерпретација низа може
добити и истицањем, само на једној бројној оси, вредности аn (n =1, 2, 3,...) (тј. ординате
тачака нагрфику низа(аn)). Такав поступак је чешћии у пракси и приказан је на слици 2. Ради
разликовања, овако добијен скуп тачака зваћемо ”грфиком”.

1.2. Основне особине низова

С обзиром на то да су низови једна врста функција, то се многи појмови и особине уведени и

проучавани код функција уопште могу посматрати и код низова посебно. Овде ћемо
апострофирати две од тих особина које су од изузетног значаја и по себи, а и за даље
излагање. Реч је при овоме о својствима монотоности и ограничености низова. Из
дфиниције растујуће функције уопште, следи да је низ (аn) растујући ако и само ако (∀m,n ∈
N) (m > n ⇒ аm >аn). Лако је, међутим видети да је последњи услов испуњен ако је (∀n ∈ N)
(аn=1 >аn), односно ако (и само ако) је а1 <а2<а3 < ... < а2 <an+1 < ... Ако у предходним
неједнакостима међу члановима низа ,,<’’ заменимо са ,, ≤’’ , добијамо дфиницију
неопадајућег низа (ан). Када ˇзелимо да упростимо излагање, растују´ци низ моˇземо
ознаˇцити са (аn) ↑ . Поступајући на сличан начин, долазимо до дфиниције опадајућег низа
(аn) (тј. низа (аn) са особином а1 > а2 > а3 > ... > а2 > an+1 > ...), у ознаци (аn)↓, односно до
дефиниције нерастујућег низа (аn) (тј. низа (аn) са особином а1 ≥ а2 ≥ а3 ≥ ... ≥ аn ≥ аn+1 ≥ ....)
Растући, неопадајући, опадајућии нерастући низовиј едним именом називају се
монотоним низовима, при чему се за растуће и опадајуће низове каже да су строго монотони
низови.
Грфик растујућег низа (аn) је скуп тачака чије ординате расту са растом апциса.
Уколико се низ (аn) интерпретира на бројевној оси, одговарајућих чланова низа: тачка аn+1 је
десно од тачке аn, за свако n. Ако је пак низ аn неопадајући, на његовом грфику могу
постојати узастопне тачке са различитим апцисама и једнаким ординатама. При
интерпретацији неопадајућег низа аn на бројевној оси, једна иста тачка може представљати
више узастопних чланова низа.
Напомена 1. Какоје аn+1 >аn ⇔аn+1 − аn > 0, то је ан растући низ ако и само ако (∀n ∈ N)
(аn+1 − аn > 0). На исти начин, особина

(∀n ∈ N) (аn+1 − аn ≥ 0)

карактерише неопадајући низ (аn), док су опадајући и нерастујући низ потпуно

окарактерисани редом особинама (∀n ∈N) (аn+1 − аn < 0) и (∀n ∈N) (аn+1 − аn ≤ 0).
Пример 1. Испитати монотоност низа

3n −1
an = , (n=1,2,3,...).
n

Решење: Према напомени 1, испитивање монотоности низа (аn) своди се на испитивање знака
разлике аn+1 − аn (n=1,2,3,...).
У нашем случају, из

3(n +1 −1 3n −1 3n 2 + 2n − 3n 2 − 3n + n +1 1
an+1 − an = − = =
n +1 n n(n +1) n(n +1)
следи даје (∀n ∈ N) (аn+1 − аn > 0), тј. да је посматрани низ растући. Из дфиниције
ограничености функције уопште, добија се следећа дфиниција: Низ (аn) је ограничен ако и
само ако (∃m, М ∈ R)(∀n ∈ N)(m ≤ аn ≤ М). При томе се број m назива минорантом, а број М
мајорантом низа (аn). Ако низ (аn) има миноранту, онда се он назива ограниченим одоздо, а
ако има мајоранту, назива се ограниченим одозго. Очигледно, ограничен низ (аn) ограничен
је и одоздо и одозго, и обрнуто. На том резултату темељи се утвтђивање ограничености
(односно неограничености) неких низова.
Напомена 2. Утврђивање ограничености неких низова сложеније структуре, може се
засновати на резултату: низ (аn) је ограничен ако и само ако

(∃к ≥ 0)(∀n ∈ N)(|( аn)|≤к).

При томе се често користе и неједнакости |а + b |≤|а |+ |b |и |а −b |≥||а |−|b ||.

1.3.Аритметички низ

Реалан низ (аn)=( а1,а2, ...,аn,...) назива сеаритметички низ ако је разлика било која два суседна
(узастопна) члана тога низа константа. Другим речима, низ (аn) је аритметички ако постоји
реалан број d такав даје:

а2 −а1 = а3 −а2 = ... = аn+1 − аn = d (1)

Једнакости(1) могу се краће написати у облику:

аn+1 − аn = d (n =1,2, 3,...) (2)

Број d се обично зове разлика (диференција) аритметичког низа (аn).

Приметимо да је аритметички низ (аn) потпуно одреден својим првим чланом а1 и разликом d
јер једнакост (2) даје индукцијску дефиницију низа (аn). Заиста, предпоставимо да су познати
први члан а1 аритметичког низа (аn) и његова разлика d. Тада се из (2) за n =1 добија , а2 (јер
је а2 = а1 + d), за n =2 добија се а3 (јер је а3= а2 + d) итд.
У ствари, полазећи од једнакости (2) није тешко извести формулу за општи члан аn
аритметичког низа (аn).
Наиме, из (2) добијамо:

а2 −а1 = d
а3 −а2 = d
.
.
.
аn-1 − аn-2 = d
аn − аn-1 = d

одакле, после сабирања, излази:

аn − а1 =( n −1) d, тј.
аn = а1 +( n −1) d (3)
Према томе, аритметички низ или аритметичка прогресија има облик:

(а1, а1 + d, а1 +2 d, а1 +3 d,. . ., а1 +( n −1) d,. . .).

Аритметичка прогресија је растујућа (диференција) d позитивна; исти низ је опадајући ако и

само ако је разлика d негативна; ако је пак d =0, онда имамо а n = а1 за свако n =1,2,3,..., што
значи да су тада сви чланови низа једнаки, у том случају имамо тзв. низ-константу.
Из | аn |=| а1 +( n −1)d |≥|( n −1)d |− а1 =( n −1) | d |−| а1 |за свако n =1,2, 3,... следидаје низ(|аn |)
ограничен ако и само ако је d=0.
Према томе, аритметичка прогресија (а1 +( n −1) d) је ограничен низ ако и само ако је d =0, тј.
ако она представља низ-константу.

Како у формули (3) учествују два произвољна ”параметра” а1 и d, закључујемо да је

аритметички низ потпуно одређен не само кад су познати први члан а1 и разлика d већ кад су
позната било која два међусобно независна податка о низу.
Пример1. Пети члан аритметичког низа (аn) је 19, а десети члан 39. Одредити низ (аn).
Решење: Имамо а5=19, а10=39. Медутим, у случају аритметичког низа једнакост (3) је тачна за
свако n ∈ N. Стога је:
а5 = а1 +4d =19, и а10 = а1 +9d =39.
Из система једначина а1 +4d = 19, и а1 +9d = 39, после одузимања добијамо 5d =20, тј. d=4, па
је а1 =19−16 =3, и општи члан низа гласи:
аn =3+4(n−1) (n =1,2, 3,...), тј.
аn =4n −1(n=1,2, 3,...).
Дакле, тражени аритметички низ је (3,7,11,...).

Пример 2. Трећи члан аритметичког низа (аn) четири пута је већи од првог, а шести члан је
17. Одредити низ (аn).
Решење: Имамо а3 =4а1; а6 =17. Користећи формулу (3) добијамо:
а3 = а1 +2d =4а1,
а6 = а1 +5d =17
тј. систем једначина: 3а1 − 2d = 0, а1 +5d = 17 одакле непосредно следи а1=2, d=3, паје
аn =2+3(n−1) (n=1, 2,3,...),
тј. тражени низ гласи (2,5,8,...).
Низ свих природних бројева (n)=(1,2,3, . . .,n, . . .) чини аритметички низ (са првим чланом 1
и разликом 1). Формула за израчунавање збира првих n природних бројева, тј. првих n
чланова низа (1,2, 3,...) је:
n(n +1)
1 + 2 + ... + n = ( )
2
Изведимо сада формулу за збир првих n чланова било ког аритметичког низа (аn), тј.
израчунајмо вредност израза Sn, где је:

Sn = а1 + а2 + а3 + ... + аn . (4)

Користећи се једнакошћу (3), налазимо:

Sn = а1 +( а1 + d)+( а1 +2d)+... +( а1 +(n −1)d)
= nа1 + d +2d + ... +(n−1)d
= nа1 +(1+2+... +( n−1))d

Међутим, на основу(4)је:
n( n −1)
(1 + 2 +... + (n −1)) =
2
па добијамо:
(n −1)nd
S n = na1 +
2
(5)
n(2a1 + (n −1)d )
Sn =
2
Напомена 1. Формула(5) може се доказати наследећи начин. Како је:

Sn = а1 + а2 + а3 + ... + аn
а такође
Sn = аn + аn-1 + ... + а1,

на основу једнакости (3) имамо:

Sn = а1 +(а1 + d)+(а1 +2d)+... +(а1 +( n −1) d)

Sn =( а1 +(n −1)d)+( а1 +( n −2)d)+( а1 +( n −3)d)+... + а1

После сабирања редом чланова који су потписани један испод другог, добијамо:

2 Sn =(2а1 +(n −1) d)+(2а1 +(n −1) d)+... +(2а1 +(n −1)d)
2 Sn = n(2а1 +(n −1)d) тј. (5).

Једнакост(5), написана у облику:

n
Sn = (a1 + (a1 + (n −1)d ))
2

На основу(3) постаје:

Sn =( а1 + аn) . (6)

Пример 3. Одредити аритметички низ (аn) ако је а1 =5, аp=45,

а1 + а2 + ... + аp =400.

Решење: Имамо:

Sp=400 = p(а1 + аn)= p(5+45)=25p,

400 40 8
па је p= =16. Дакле, а16=45 = а1 +15d =5+15d, па је d = = .
25 15 3
Општи члан траженог низа гласи:
8 1
аn =5+ (n−1) = (8n −7) (n =1,2, 3,...).
3 3

Пример4. Колико чланова аритметичког низа (−9, −6, −3,...) треба сабрати да би се добио
збир 66?
Решење: Први члановог низа је -9, а разлика је d=3. Како збир првих n чланова аритметичког
n n
низа (аn) износи (2а1 +(n−1)d), треба одредити n из једначине: (−18+3(n −1)) =66 тј.
2 2
n2 −7n −44 =0.
Ова квадратнаједначина има два решења: 11 и -4. Негативно решењене долази у обзир, па
закључујемо да треба сабрати 11 чланова датог низа да би се добио збир 66.
Приметимо да је појам аритметичке средине два броја у вези са аритметичким низом. Наиме,
ако су а,b,c три узастопна члана аритметичког низа, тада је средњи аритметичка средина
a +c
крајњих, тј, b = . (7)
2
Заиста, ако су а,b,c три узастопна члана аритметичког низа, тада постоји број d такав даје:

c − b = d, б−а = d, тј.
c = b + d, а = b − d,

паје а + c =2b одакле одмах излази (7). Увези са овим је и тзв. проблем интерполације код
аритметичког низа. Наиме, ако измеду два броја а и b треба уметнути (интерполирати) број x
тако да су а,x,b узастопни чланови аритметичког низа, тада је, као што смо видели,

b +a
x=
2

Општији интерполациони проблем гласи: ако су а и b два различита броја, уметнути између
њих m бројева x1, x2,...,xm тако да а, x1, x2,..., xm, b буду узастопни чланови аритметичког низа.
Овај проблем решава се на следећи начин. Бројеве а, x1, x2,..., xm, b тим редом, узимамо за
првих m + 2 члана аритметичког низа (а1, а2,...). За тај низ важи:

а1 = а, аm+2 = b = а +(m +1)d , тј.

b −a
а1 = а, d =
m +1
Према томе, за било који члан низа (а1, а2,...) важи

n −1
an = a + (b − a ) (n=1,2,3,....)
m +1

Какоје xk = аk +1 , (к =1,2,..., m), закључујемо да је:

k
xk = a + (b − a ) (к =1,2, 3,..., ).
m +1

1.4.Геометријски низ

Пре више стотина година у Индији је живео краљ Сирхам који је волео да игра игре, али се
заситио старих игара и хтео је нешто са више изазова. Затражио је од сиромашног
математичара Сете бен Дахира, који је живео у његовом краљевству, да му измисли нову
игру. Та нова игра звала се шах. Краљ се толико одушевио да је математичару за награду
понудио шта год пожели. ”Затражио бих да ми на прво поље шаховске табле дате једно зрно
пшенице, на друго два, на треће четири, и на свако следеће поље дупло више зрна пшенице
него на претходном пољу”, рекао је ”скромни” математичар. Краља је овај одговор увредио,
али је ипак наредио својим слугама да математичару дају тражену награду. Убрзо је схватио
да у читавој Индији нема довољно пшенице да се попуне сва поља шаховске табле. Број зрна
пшенице није ништа друго него сума првих 64 члана геометријске прогресије, почетног
члана 1 и количника 2 и она износи 18446744073709551615 (18 квадрилиона 446 трилиона
744 билиона 73 милијарде 709 милиона 551 хиљада 615).
За реалан низ (аn)=( а1 + а2 + а3 + ... + аn) кажемо да је геометријски акоје количник било која
два узастопна члана тога низа константан, тј. ако постоји број q такав даје:
 a2 a3 a
= = ... = n+1 = q
a1 a2 an
или краће,

an+1
=q (n =1, 2,...). (1)
an

Број q назива се количником геометријског низа. На основу дфиниционих једнакости (1),

једноставно се долази до формуле за општи члан геометријског низа. Наиме, множећи
једнакости

a2 a a a
= q, 3 = q,..., n−1 = q, n = q
a1 a2 an−2 an−1
добијамо
a2 a3 an−1 an
⋅ ... ⋅ = q n−1
a1 a2 a1 an−1
тј.
an
= q n−1
a1
n −1
или an = a1q (n =1,2,...). (2)

Напомена 1. Једнакост (1) подразумева да је an ≠ 0 за свако n=1,2,... . Ако се та једнакост

напише у облику аn+1 = qаn, можемо допустити да се у геометријском низу појаве и нуле, али
тада се једноставно показује да у том случају низ постаје (0, 0,..., 0,...), па није интересантан.
Како је

аn+1 −аn = а1 qn- а1 qn-1 = а1 qn-1 (q −1) (n =1,2, 3,...),

то за а1 > 0 и q> 1 или а1 < 0 и 0 <q < 1 геометријска прогресија представља растујући низ, а
за а1 < 0 и q > 1 или а1 > 0 и 0<q< 1, она представља опадајући низ; ако је пак q< 0 и а1 ≠ 0,
геометријска прогресија представља низ који наизменично мења знак, и који због тога није
ни растујући ни опадајући; у случају а1 = 0, геометријски низ се своди на низ-константу (0,
0,0,..., 0,...); када је q=0, имамо низ (а1,0, 0,0,..., 0,...), док за q=1 добијамо низ-константу (а1,
а1,...,а1,...). Што се тиче ограничености геометријске прогресије (а1qn-1), важи исказ : а1 ≠ 0
геометријска прогресија (а1qn-1), је ограничен низ ако и само ако |q|≤1. Геометријски низ је
потпуно одређен познавањем два међусобно независна податка о њему; на пример, ако су
познати први члан и количник или два члана низа итд.
Пример 1. Одредити геометријски низ чији је други члан 24, а пети 81.
Решење: а2 = а1q =24 и а5 = а1q4 = 81, Из система једначина:
81
3
а1q =24 и а1q = 81, после дељења добијамо: q = 24 = 27 = 8 , тј. q =
4 3
. Даље, из а1q = 24
2
8
2 2
следи а1 = 24 ⋅ = 16. Према томе, тражени низ гласи: (16, 24, 36,..., 16( )n-1 ,...).
3 3
Изведимо сада формулу за збир Sn првих n чланова геометријског низа (аn).
Какоје: Sn = а1 + а2 + а3 + ... + аn,

С обзиром на(2) добијамо:

Sn = а1 + а1 q+а1 q2+...+ а1 qn-1

после множења са q:

qSn = а1q + а1q2 + а1q3 + ... + а1qn,

и, најзад после одузимања: (1−q) Sn= а1 − а1 qn = а1 (1− qn). Прематоме, акоје q ≠ 1, добијамо:
1−qn
S n = a1 ⋅
1−q
Напомена 2. Акоје q =1, тада из (2)добијамо аn = а1 за свако n ∈ N, па је геометријски низ у
тoм случају константан и гласи: (а1, а1,..., а1,...). Збир првих n чланова овог низа очигледно је
nа1.
Пример 2. Колико чланова геометријског низа (2,−1, 21 ,...) треба сабрати да би се добио збир
85
?
64
Решење: Први члан датог низа је а1 =2, а количник

1
−
−1 1
q= = 2 =−
2 −1 2
па збир првих n чланова овог низа износи:

1
1 − (− ) n
Sn = 2 ⋅ 2 = 4 (1 − (− 1 ) n ).
1 3 2
1 − (− )
2
Стога број n одређујемо из једначине:

4 1 85 1 3 85 255
(1 − (− ) n ) = , тј 1 − (− ) n = ⋅ = ,
3 2 64 2 4 64 256
1 1
тј. ( − ) n = , одакле излази n =8.
2 256
b c
Нека су а,b,c три узастопна члана геометријског низа. Тада је = q, = q, тј.
a b
b c
= , или b 2 = ac
a b
одакле излази:
| b |= ac .
Према томе, ако су а,b,c три узастопна члана позитивног геометријског низа (тј. сви чланови
низа су позитивни), онда је средњи члан b једнак геометијској средини крајњих чланова а, c.
Обрнуто, ако измђу два позитивна броја а, c треба уметнути број b такав да су а,b,c три
узастопна члана геометријског низа, ондаје b = ac .
Општи проблем интерполације код геометријског низа гласи: ако су а, b два различита
позитивна броја, уметнути бројеве x1, x2,...,xm тако да
а, x1, x2,..., xm, b
буду узастопни чланови геометријског низа. Узмимо да су а, x1, x2,..., xm, b првих m+2 члана
геометријског низа (а1, а2,...). Тада је:
а = а1 , b = аqm+1 ,
тј.
 b
а = а1 , q = m+1
a
Какоје xk = аk+1 , (к =1,2,...,m), добијамо:
k
b
xk = a ( ) m+1 (к =1,2,..., m). (4)
a
Напомена 3. Захтев да бројеви а, b буду позитивни условљен је тиме што треба да постоји
корен:

b
m +1 (5)
a

Одмах се види да а и b не морају бити позитивни, већ је довољно да буду истог знака да би
корен (5) постојао за свако m. Такође, ако је m паран број, корен (5) постоји без обзира на
b
знак израза .
a
7
Пример 3. Између бројева 14 и − можемо уметнути, рецимо, шест бројева x1,...,x6 тако да
64
7
14 , x1,..., x6, − буду осам узастопних чланова геометријског низа. Заиста, овдеје а =14, b
64
7
= − , m =6, па из (4) добијамо:
64
k k
7 1 7 1
xk = 14 ( − ) 7 = 14 (− ) = 14 (− ) k
64 ⋅14 128 2
за (к =1, 2,..., 6). Међутим, не могу се уметнути, рецимо пет бројева y1, y2,...,y5, тако да 14,
7
y1,..., y5, − буду седам узастопних чланова геометријског низа.
64

1.5.Разни задаци

Задатак 1. Збир прватри члана аритметичког низа је 36, а збир квадрата прва три члана је 482.
Одредити низ.
Решење 1. Из услова задатка добијају се једнакости:

а1 + а2 + а3 =36
a12 + a22 + a32 = 482

Одатле следи систем а1 + d = 12 и 3a12 + 5d 2 + 6a1d = 482 , чија су решења d = ±5, а1 =7 или
а1=17, те је тражени низ

7,12,17, 22,...
или
17,12, 7, 2,−3,−8,...

Задатак 2. За свако n збир Sn од n чланова аритметичке прогресије је 2n +3n2 . Колики је r-ти

члан прогресије?

Решење 2. Како је Sn =2n +3n2, r-ти члан прогресије се може одредити на следећи начин:
аr = Sr − Sr-1=2r +3r2−(2(r −1)+3(r−1)2)=6r −1

Задатак 3. Колико чланова има геометријски низ, ако је збир првог и петог члана 51, збир
другог и шестог 102, а збир свих чланова 3069?

Решење 3. Услови су: b1 + b2 =51 и b2 + b6 =102, односно:

b1 (1+q4)=51 и b1 q(1+q4)=102.

b1 (1 − q n )
Одавде добијамо q =2, па је b1 =3. Из S n = , добијамо 1024 = 2n , одаклеје n =10.
1−q

Задатак 4. Први члан аритметичког низа је 24. Написати првих десет чланова овог низа, ако
први, пети и једанести члан одређују геометријску прогресију.
Решење 4. По услову бројеви 24, 24+4d и 24+10d чине геометријску прогресију, па је:
(24+4d)2 =24(24+10d). Одавде добијамо једначину:

16d2 −48d =0,

која даје реˇсење d=3. Тражени бројеви су: 24, 27, 30, 33, 36, 39, 42, 45, 48, 51.
2
Количник геометријске прогресије је q= .
3

Задатак 5. Измеду −2 и 46 уметнути 15 бројева, тако да сви заједно формирају аритметички

низ. Коликије збир ових 17 бројева?

Задатак 6. За вредности x бројеви log2, log(2x −1) и log (2x +3) представљају у датом поретку
три узастопна члана аритметичког низа?

Задатак 7. Између 1 и 256 уметнути три броја, тако да сви заједно чине геометријски низ.

Задатак 8. Збир прва три члана геометријског низа је 91. Ако тим члановима додамо редом
25, 27 и 1 добићемо три броја који чине аритметички низ. Одредити седми члан датог
геометријског низа.

Задатак 9. Аритметички и геометријски низ имају заједнички први члан број 2, и заједнички
трећи члан. Други чланови им се разликују за 4. Одредити ова три броја.
 1.6.Литература:

1.Јован Д. Кечкић: Математика са збирком задатака за трећи разред средње школе

2.В.Т.Богославов: Збирка решених задатака из математике за трећи разред гимназије, 1977.

Београд.

3.Добрило Д.Тошић, Нина Д.Станковић: Тестови из математике за пријемне испите

4.Радић М.Вучићевић, Милорад К. Ђорђевић, Миливоје Г. Лазић, Ратко Р. Ненадовић:

Математика за трећи разред средње школе, Научна књига, 1980. Београд.