You are on page 1of 40

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

Мастер рад

АЛГЕБАРСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ СТЕПЕНА >2 У
СРЕДЊОШКОЛСКОЈ НАСТАВИ

Петар Драгојловић

Београд, 9. октобар 2015.

Ментор:

др Александар Липковски

Редпвни прпфеспр Математичкпг факултета у Бепграду

Чланови комисије:

др Милан Божић

Ванредни прпфеспр Математичкпг факултета у Бепграду

др Драгана Тодорић

Дпцент Математичкпг факултета у Бепграду

2

Садржај:

Увпд ...................................................................................................................................................4
Истпријат решаваоа алгебарских једначина ...................................................................................5
Алгебарска једначина трећег степена ..............................................................................................7
Решеое нпрмалне кубне једначине.................................................................................................9
Карданпв пбразац .............................................................................................................................9
Тригпнпметријскп решеое кубне једначине ................................................................................. 12
Алгебарска једначина четвртпг степена ......................................................................................... 16
Виетпве фпрмуле ............................................................................................................................ 22
Алгебарске једначине степена већег пд четири ............................................................................ 24
Решени средопшкплски задаци .................................................................................................... 26
Закључак.......................................................................................................................................... 39
Литература ...................................................................................................................................... 40

3

Увод

У првпм делу пвпг рада је пписан интересантан истпријат настанка пбразаца за
решаваое алгебарских једначина трећег и четвртпг степена. Други деп дпнпси пбразлпжеое и
извпђеое ппменутих пбразаца. У трећем делу се дискутује п алгебарскпј једначини петпг
степена, а накпн тпга п Виетпвим фпрмулама за алгебарске једначине степена већег пд два и
оихпвим применама. Истраженп је у кпјим пбразпвним прпфилима у средопј шкпли, какп и на
кпји начин је заступљенп решаваое алгебарских једначина степена већег пд два. Ппсебан
пдељак рада ппсвећен је решеним задацима уз кпментаре п типу и тежини задатка, кап и
ситуације у кпјима су пни ппгпдни да буду пбрађени.

Желим да се захвалим ментпру др Александру Липкпвскпм на пгрпмнпм стрпљеоу,
мптивацији и кприсним саветима приликпм израде рада. Такпђе желим да се захвалим
чланпвима кпмисије на кпнкретним сугестијама кпје су ми знатнп ппмпгле.

4

Тартаљина победа је привукла пажњу Ђиралома Кардана (Gerolamo Cardano. 1456-1526) први је решио један од типова кубне једначине. који је. Тадa ћеш усвојити ово као навику Да им производ треба увек бити једнак Тачно кубу трећине од ствари. био школовани математичар. Када видимо квадратну једначину. Након година и векова. Ово је била епоха препорода Европе.4. веку у Италији. а Италија средиште ренесансе и највећих умова тога доба и надаље. те овом није било тешко да закључи како се ради. бурне историјске прошлости. чувени индијски математичар. Историјат решавања алгебарских једначина Данас нам се чини тако једноставно када посматрамо алгебарске једначине степена 2. нити нулу. умро 850.n позитивни бројеви. говоримо о времену када Европа није прихватала негативне бројеве. Ал Хорезми (Muḥammad ibn Mūsā al- Khwārizmī. Када су куб и ствар заједно Једнаки неком константном броју Пронађи друга два броја која се за тај разликују.веку наше ере. опште решење кубне једначине је угледало светлост дана у касној ренесанси у 16. 1501-1576). за разлику од Тартаље. али је ипак ученику саопштио само један. одмах нам на памет падају чувена решења која.3. уз обећање да га неће објављивати. сви зовемо „x1 .). Није познато колико је облика кубне једначине умео да реши Дел Феро. расправа и двобоја. Када говоримо о 16. Тартаља је Кардану послао решење у стиховима. док је Фиори успео да реши само један случај кубне једначине. 2𝑎 2𝑎 Ова решења су пронађена у 8-9. а белешке дао свом зету Навеу. где су m. Чињеница да је умео да реши само један долази од када је самоуки математичар и познати дуелант Николо Фонтана Тартаља (Niccolò Fontana Tartaglia. Остаје тајна да ли је Феро знао оба случаја кубне једначине. али је поступак држао у тајности. 1499-1557) изазвао Фиору који се хвалио како зна метод за решавање кубне једначине. он тајну поверава свом ученику Антонију Марији Фиори. На самрти.x2”. У циљу избегавања (и неприхватања) негативних бројева. Математички двобој је одигран. отприлике. Италијански математичар Дел Феро (Del Fero. Кардано је успео извући метод за решавање кубне једначине. веку. дао је општи метод за налажење два корена квадратне једначине 𝑎𝑥 2 + 𝑏𝑥 + 𝑐 = 0: −𝑏 + 𝑏 2 −4𝑎𝑐 −𝑏− 𝑏 2 −4𝑎𝑐 𝑥1 = и 𝑥2 = . кубна једначина се сводила на један од облика 𝑥 3 + 𝑚𝑥 = 𝑛 или 𝑥 3 = 𝑚𝑥 + 𝑛. 5 . а није постојала ни савремена конотација. Тартаља је успео да реши противникове проблеме.

1545. Сва знања и открића су сабрали у дело „Велика вештина“ (Ars magna. док ученик Ферари иде још даље и развија метод за решавање једначине четвртог степена. што је разбеснело Тартаљу. 6 . али није долазио до резултата и решења. оно сто Тартаља није знао је то да су Кардано и Ферари у Болоњи упознали (зета) Навеа. одузимања. па се и даље осећао бесно и понижено. Тартаља није знао све ово. Али. Кардано опет користи своје вештине и убеђује Навеа да уме да реши један случај једначине. Остаје онда као опште правило Да ће разлика њихових кубних корена Бити једнака твојој основној ствари. Више о једначинама петог степена и њиховом решавању споменућемо у наредној глави. Шта се онда дешава? Кардано са својим учеником Фераријем (Lodovico Ferrari. године је дао чврст доказ да једначине петог степена нису решиве уз помоћ радикала (операције сабирања. Данас су формуле за решавање кубне једначине познате као Кардано – Тартаљине формуле. Вероватно је и зато имао одрешене руке да објави решења у „Великој вештини“. Међутим. дељења и степеновања рационалним бројевима извршене коначан број пута са коефицијентима једначине). који се осећао изданим и искоришћеним. Норвешки математичар Нилс Абел је 1824. Кардано је био задовољан сазнањем да Тартаља није први решио кубну једначину. а он им показује Дел Фереову свеску са белешкама. Први је Лагранж безуспешно примењивао формуле које су дали Кардано и Ферари.). множења.века. 1522-1566) развија методу за решавање свих типова кубне једначине. Шта је са једначинама вишег степена? Овим проблемом су се бавили изврсни математичари и умови током 18.

Први корак: делимо једначину (1) са 𝑎3 . Њено решење је 𝑥 = − 𝑎0. У претходној дефиницији смо констатовали да је 𝑎3 ≠ 0. да би коефицијент уз највећи степен нормирали на 1. 𝑎3 є𝑅 и не зависе од 𝑥 зове се кубна једначина или једначина степена три у односу на 𝑥. Алгебарска једначина трећег степена Једначина облика 𝑎3 𝑥 3 + 𝑎2 𝑥 2 + 𝑎1 𝑥+𝑎0 = 0.𝑎2 = 0. Односно ако поређамо по опадајућим степенима по y имамо: 7 . 3. 3 3 3 Други корак: поништење коефицијента до најстаријег. Такође видимо да ни једна од њих није ''потпуна''. одакле видимо да је 𝑥 = 0 или 𝑎3 𝑥 2 + 𝑎2 𝑥 + 𝑎1 = 0. Тада једначина (1) постаје: 𝑎 𝑎 𝑎 𝑥 3 + 𝑎 2 𝑥 2 + 𝑎 1 𝑥 + 𝑎 0 = 0. Увешћемо смену 𝑥 = 𝑦 + 𝑧. у супротном би једначина била степена <3 . 𝑎3 ≠ 0 (1) у којој 𝑎0 . тада једначина (1) постаје: 𝑥(𝑎3 𝑥 2 + 𝑎2 𝑥 + 𝑎1 ) = 0. 𝑎0 . Ако су средњи коефицијенти 𝑎1 . Видимо да су најстарији коефицијенти. 𝑎3 се називају коефицијенти једначине.𝑎1 . 𝑎2 . 3 Да видимо случај када је бар један од средњих коефицијената различит од нуле. Ако је коефицијент 𝑎0 ≠ 0 . онда једначина (1) постаје: 𝑎3 𝑥 3 + 𝑎0 = 0. Унесемо ли израз 𝑦 + 𝑧 уместо 𝑥 у (1) добијамо:` 𝑎3 (𝑦 + 𝑧)3 + 𝑎2 (𝑦 + 𝑧)2 +𝑎1 (𝑦 + 𝑧)+𝑎0 = 0. Последња једначина је квадратна и њу решавамо на познат начин. 𝑎2 . Ево неколико примера кубне једначине: 𝑥 3 = 0. 3 − 𝑥 3 = 0. 3 𝑎 То је чиста кубна једначина. -1. у смислу да има 4 коефицијента ≠ 0. 3 + 5𝑥 2 + 2𝑥 3 = 0. односно коефицијенти уз 𝑥 3 редом: 1. 3𝑥 3 + 2𝑥 + 1 = 0.𝑎1 . 2.

добијамо да је 3 𝑥 = 𝑦+1 Замењујући 𝑥 у полазну (2) добијамо (𝑦 + 1)3 − 3(𝑦 + 1)2 + 9(𝑦 + 1) − 5 = 0. Кубна једначина у којој је 𝑎3 = 1. 8 . (3) Конкретно. 𝑥 = 𝑦 + 𝑧. 𝑦 3 + 3𝑦 2 + 3𝑦 + 1 − 3𝑦 2 − 6𝑦 − 3 + 9𝑦 + 9 − 5 = 0. 𝑎 А пошто је 𝑧 = − 3𝑎2 . 𝑦 3 + 6 𝑦 + 2 = 0. тј. Видимо да је коефицијент уз 𝑥 2 једнак 0. Сада уводимо смену. За једначину (3) кажемо да је нормални облик кубне једначине. односно 𝑥 3 + 6𝑥 + 2 = 0. Ставити да је : 3𝑎3 𝑧 + 𝑎2 = 0 и тиме једнозначно одредити 𝑧 : 𝑎 𝑧 =‒ 3𝑎2 . 𝑧 = 1 . обично записујемо овако: 𝑥 3 + 𝑝 𝑥 + 𝑞 = 0. на једначину 3𝑥 3 ‒ 9𝑥 2 + 27𝑥‒ 15 = 0. . Сада имамо две непознате 𝑦 и 𝑧. нпр. = 0. у претходном примеру је 𝑝 = 6. 𝑎3 𝑦 3 + (3𝑎3 𝑧 + 𝑎2 )𝑦 2 + … 𝑦+ . . 3 Применићемо два наведена корака. 𝑎2 = 0 . Дељењем задате једначине са 3 добијамо еквивалентну једначину 𝑥 3 ‒ 3𝑥 2 + 9𝑥‒ 5 = 0. но коефицијент уз 𝑦 2 можемо поништити. а 𝑞 = 2. (2) Чиме смо најстарији коефицијент нормирали на 1. тј.

𝑞 𝑞2 𝑝3 Одатле је: 𝑧1. (7) а из (6) је: 𝑝3 𝑢3 𝑣 3 = − 27 (8) Па кубови 𝑢3 и 𝑣 3 непознатих 𝑢 и 𝑣 према Виетовим формулама представљају решење квадратне једначине 𝑧 2 − 𝑢3 + 𝑣 3 𝑧 + 𝑢3 𝑣 3 = 0. 4 Дакле: 𝑞 𝑞2 𝑝3 𝑧1 = 𝑢3 = − 2 + + 27 .2 = − 2 ± + 27 . непознату 𝑥 ћемо представити као суму две непознате 𝑢 и 𝑣 : 𝑥 =𝑢+𝑣 (4) Тиме једначина (3) прелази у једначину 𝑢3 + 𝑣 3 + 3𝑢𝑣 + 𝑝 𝑢 + 𝑣 + 𝑞 = 0 (5) Којој ће очигледно бити удовољено чим је 3𝑢𝑣 + 𝑝 = 0 (6) 𝑢3 + 𝑣 3 = −𝑞. Решење нормалне кубне једначине Карданов образац Да бисмо решили једначину (3). 0) 4 па је према (4): 9 . 𝑝3 𝑧 2 + 𝑞𝑧 − 27 = 0. (9) 4 𝑞 𝑞2 𝑝3 𝑧2 = 𝑣 3 = − 2 − + 27 .

10 . Бројеви 𝑋0 = 𝑈 + 𝑉 𝑋1 = 𝑈𝛼 + 𝑉𝛼 2 𝑋2 = 𝑈𝛼 + 𝑉𝛼 су три решења кубне једначине 𝑥 3 + 𝑝𝑥 + 𝑞 = 0 . 𝑝3 односно одговарајуће једначине (3). морамо од поменутих 9 могућности да нађемо 3. Обазац (11) се назива Карданова формула. Пошто решавамо једначину трећег степена. тада је 𝑥 =𝑈+𝑉 jедно решење кубне једначине 𝑥 3 + 𝑝𝑥 + 𝑞 = 0 . а 𝑉 једно решење из (10) које задовољавају услов 𝑝 𝑈𝑉 = − 3 (због (8)). као што смо навели. Сада ћемо показати на који начин можемо да нађемо три одговарајућа решења. 𝑈 једно решење из (9). 𝟑 𝟑 𝒒 𝒒𝟐 𝒑𝟑 𝒒 𝒒𝟐 𝒑𝟑 𝒙= −𝟐+ + 𝟐𝟕 + −𝟐 − + 𝟐𝟕 (11) 𝟒 𝟒 На овај начин налазимо 9 могућности за 𝑥. означимо са 𝛼 = − 2 + 𝑖 (могли смо 2 1 3 узети и да је 𝛼 = − − 𝑖 ). 2 2 Приметимо да је α један од примитивних кубних корена јединице ( 𝛼 3 = 1. Исто тако су 𝑉. Нека је 𝑈 jedno решење из (9). Ставимо да је 𝐷 = −4𝑝3 − 27𝑞 2 . 𝛼 ≠ 1). 𝑉𝛼 2 три решења једначине (10). 1 3 Да бисмо пронашли остала два решења. 𝑉𝛼. тада су преостала два решења и 𝑈𝛼 и 𝑈𝛼 2 . Ако је. Једначина 𝑧 2 + 𝑞𝑧 − 27 = 0 зове се резолвента кубне једначине 𝑥 3 + 𝑝𝑥 + 𝑞 = 0. 2 108 2 108 Израз 𝐷 = −4𝑝3 − 27𝑞 2 назива се дискриминанта кубног полинома 𝑥 3 + 𝑝𝑥 + 𝑞. Тада (11) прелази у 3 3 𝑞 −𝐷 𝑞 −𝐷 𝑥= − + + − − .

тада су сва три корена реална и различита. 𝐷 = 0. тј. : −𝑈−𝑉 𝑈−𝑉 𝑥1 = +𝑖 3. Написаћемо како се понашају решења кубне једначине 𝑥 3 + 𝑝𝑥 + 𝑞 = 0 у односу на знак дискриминанте. па можемо узети да су 𝑈 и 𝑉 реални. 𝑝 При томе смо навели услов да је 𝑈𝑉 = − 3 . Ако је 𝐷 > 0 . 𝐷 < 0) 1. при чему су два међусобно једнака. тада је 𝑈 = 𝑉 = − 2 . тада је израз који се налази под квадратним кореном у Кардановој формули позитиван. Дакле. па је : 𝑥0 = 2𝑈 𝑥1 = −𝑈 𝑥2 = −𝑈. 2 2 3 𝑞 2. 2 2 −𝑈−𝑉 𝑈−𝑉 𝑥2 = −𝑖 3. 11 . 3. (𝐷 > 0. једно решење је 𝑥0 = 𝑈 + 𝑉 и оно је реално. Ако је 𝐷 < 0 . Ако је 𝐷 = 0 . а за друга два израчунавањем се добија да су конјуговано комплексна. Сва три решења су реална.

2 . Знамо да је сваки комплексан број облика 𝑟𝑒 𝑖𝜑 . где 𝑟 ≥ 0 је модул комплексног броја. па се види да је 𝑟 > 0.2. 𝑙 = 0. Ставимо да је 𝑢3 тог облика. 108 𝑞 Односно: − 2 = 𝑟 cos 𝜑 𝐷 108 = 𝑟 sin 𝜑. уз додатни захтев да је 2𝑟 sin 𝜑 > 0 . Из 𝐷 > 0 је −𝐷 < 0 па 𝑢3 није реалан број. 𝑞 −𝐷 𝑢3 = − 2 + = 𝑟 cos 𝜑 + 𝑖𝑟 sin 𝜑.2. sin 𝜑 > 0 . добијамо: 𝑝3 − 27 = 𝑟 2 . а затим их саберемо. 𝑘 = 0. 12 . Пошто за решења 𝑥 = 𝑢 + 𝑣 вредности треба одабрати 𝑢 и 𝑣 тако да важи да је 𝑝 𝑢𝑣 = − 3 .1. па за 𝑢 имамо следеће три вредности: 1 1 𝜑 2𝑘𝜋 𝑢 = 𝑟𝑒 𝑖𝜑 3 = 𝑟 3 𝑒 𝑖( 3 + 3 ) . 𝑙 = 0. то значи да у изразу 𝑥 = 𝑢 + 𝑣. 𝑥 = 𝑟 3 (𝑒 𝑖 + + 𝑒 −𝑖 + 3 3 3 3 ). Слично за 𝑣 имамо ове три вредности: 1 1 𝜑 2𝑙𝜋 𝑣= 𝑟𝑒 −𝑖𝜑 3 = 𝑟 3 𝑒 −𝑖( 3 + 3 ) .1.1. На овај начин смо једнозначно одредили 𝑟 и 𝜑. −𝑞 𝜑 jе једнозначно одређен из услова cos 𝜑 = .2. 𝑟 > 0. Тригонометријско решење кубне једначине Показаћемо тригонометријско решење кубне једначине да и када је 𝐷 > 0 (casus irreducibilis. 𝑘 = 0.1. 𝜋] је аргумент комплексног броја. дакле реалан број. тј. 1 𝜑 2𝑘𝜋 𝜑 2𝑙𝜋 тј. а 𝜑є[−𝜋. тј. мора бити 𝑝 < 0. тј. 𝑝 Одакле је: 𝑟= (− 3 )3 Пошто је 𝐷 = −4𝑝3 − 27𝑞 2 > 0.несводљив случај) сва три корена су реална иако у Карадановој формули долази до кореновања негативног броја. Ако последње две једначине квадрирамо. 𝑟 cos 𝜑 + 𝑟𝑖𝑠𝑖𝑛𝜑 .0 ≤ 𝜑 ≤ 𝜋.

3 3 3 3 1 𝜑+2𝑘𝜋 𝑥𝑘 = 2𝑟 3 cos . Сада ћемо тригонометријски решити кубну једначину 𝑥 3 + 𝑝𝑥 + 𝑞 = 0 су за коју је 𝐷 <0. 2 2𝑟 Зато се може наћи 𝜑 тако да је sin 𝜑 = − . ставимо да је 𝑝 𝑟= (− 3 )3 . sin 𝜑 𝑠𝑖𝑛2 𝜑 𝑠𝑖𝑛2 𝜑 𝑠𝑖𝑛2 𝜑 −𝐷 𝑐𝑡𝑔𝜑 = 108 𝑟 . 3 Видимо да су 𝑥𝑘 реални бројеви. онда је 𝑝 𝑟 2 = (− )3 3 Па пошто је 𝐷 < 0.треба да буде 𝑘 = 𝑙 . Као и у случају када је 𝐷 > 0 . па изрази 𝑢3 и 𝑣 3 постају 1 𝜑 𝑢3 = 𝑟 + 𝑐𝑡𝑔 𝜑 = 𝑟 𝑐𝑡𝑔 𝑠𝑖𝑛𝜑 2 1 𝜑 𝑣3 = 𝑟 − 𝑐𝑡𝑔 𝜑 = 𝑟 𝑡𝑔 𝑠𝑖𝑛𝜑 2 13 . Нека је 𝐷 < 0. Тиме је показано да када је 𝐷 = −4𝑝3 − 27𝑞 2 > 0. нека 𝜑 буде у првом 𝑞 квадранту. па је: 1 𝜑 2𝑘𝜋 𝜑 2𝑘𝜋 𝑥𝑘 = 𝑟 3 𝑒 𝑖 + + 𝑒 −𝑖 + 3 3 3 3 1 𝜑+2𝑘𝜋 𝜑 +2𝑘𝜋 −(𝜑+2𝑘𝜋 ) −(𝜑+2𝑘𝜋 ) 𝑥𝑘 = 𝑟 3 ( cos + 𝑖 sin + cos + 𝑖 sin ). тј. видимо да је 𝑝 𝑞2 𝑟 2 = (− 3 )3 < .1. 𝑘 = 0. 4 |𝑞| односно 0≤𝑟< . Свакако је cos 𝜑 𝑐𝑜𝑠 2 𝜑 1 − 𝑠𝑖𝑛2 𝜑 1 ctg 𝜑 = = = = − 1. Први случај: 𝑝 < 0.2. −4𝑝3 − 27𝑞 2 < 0. ако је 𝑞 < 0. а ако је 𝑞 > 0 нека 𝜑 буде у III квадранту. решења кубне једначине 𝑥 3 + 𝑝𝑥 + 𝑞 = 0 су реална и различита.

𝑠𝑖𝑛𝜑 = − 𝑞 .Да би одредили бројеве 𝑢 и 𝑣 одредимо ⍵ по формули: 𝜑 𝑡𝑔3 ⍵ = 𝑡𝑔 2 𝜑 Тако да ⍵ и 2 лeжe у истом квадранту . 𝑝 1 𝑥2 = − 3 − 𝑠𝑖𝑛 2⍵ − 𝑖 3𝑐𝑡𝑔 2⍵ . 𝑡𝑔3 ⍵ = 𝑡𝑔 2 . 2 из 𝑡𝑔 3 ⍵ = 𝑡𝑔 2 . 𝑞 Други случај: 𝑝 > 0. 𝑣 3 = −𝑟𝑡𝑔 2 . 𝑟 = ( 3 )3 𝜋 𝜑 Ако као у претходном случају одредимо да је ⍵є 0. Добијамо да је: 1 𝑝 𝑢 = 𝑟 3 𝑐𝑡𝑔⍵ = − 𝑐𝑡𝑔⍵ 3 1 𝑝 𝑣 = 𝑟 3 𝑡𝑔⍵ = − 𝑡𝑔⍵ 3 Тиме добијамо и једно решење: 𝑝 𝑝 1 𝑥0 = 𝑢 + 𝑣 = − 3 · 𝑐𝑡𝑔⍵ + 𝑡𝑔⍵ = 2 − 3 · 𝑠𝑖𝑛 2⍵ . 𝑥2 = 𝑢𝛼 2 + 𝑣𝛼. Преостала два решења су: 𝑥1 = 𝑢𝛼 + 𝑣𝛼 2 . где је 1 3 1 3 𝛼 = −2 + 𝑖 и 𝛼2 = − 2 − 𝑖. 2 2 Након израчунавања добијамо да је 𝑝 1 𝑥1 = − 3 − 𝑠𝑖𝑛 2⍵ + 𝑖 3𝑐𝑡𝑔 2⍵ . Oдредимо 𝜑 из − 2𝑟 = 𝑐𝑡𝑔𝜑 тако да буде 𝑠𝑖𝑛𝜑 > 0 и то: 1 1 𝑠𝑖𝑛𝜑 = =𝑟· 1 + 𝑐𝑡𝑔2 𝜑 𝑞 ( 2 )2 + ( 3 ) 3 𝑝 Због тога за 𝑢3 и 𝑣 3 имамо следеће изразе: 𝜑 𝜑 𝑝 𝑢3 = 𝑟𝑐𝑡𝑔 2 . 14 . 𝑝 2𝑟 𝜑 𝑟 = (− 3 )3 .

3 𝑠𝑖𝑛2⍵ Тригонометријски начин решавања је прикладан за нумерички пример кубне једначине. 3 3 па након краћег израчунавања добијамо да је: 𝑝 𝑥0 = 3 𝑐𝑡𝑔2⍵. 15 . 𝑝 𝑝 тада је 𝑢 = 𝑐𝑡𝑔⍵ . 𝑣 = − 𝑡𝑔⍵. 3 𝑝 1 𝑥1 = (−𝑐𝑡𝑔2⍵ + 𝑖 3 ) 3 𝑠𝑖𝑛2⍵ 𝑝 1 𝑥2 = (−𝑐𝑡𝑔2⍵ − 𝑖 3 ).

𝑎4 ≠ 0 (1) Једначина (1). 𝑏 = 𝑎 2 . 𝑎𝑥 2 𝑎2 𝑥2 + = − 𝑏 𝑥 2 − 𝑐𝑥 − 𝑑 (3) 2 4 Видимо да је лева страна потпун квадрат. тј. (2) 𝑎 𝑎 𝑎 𝑎 где је 𝑎 = 𝑎 3 .На више начина ћемо решити алгебарску једначину четвртог степена. еквивалентна је једначини 𝑥 4 + 𝑎𝑥 3 + 𝑏𝑥 2 + 𝑐𝑥 + 𝑑 = 0. Увек можемо једначину (1) да сведемо на облик (2). дељењем са 𝑎4 . кажемо да је нормирана. Последња једначина је еквивалентна једначини 𝑥 4 + 𝑎𝑥 3 = −𝑏𝑥 2 − 𝑐𝑥 − 𝑑 Одакле допуњавањем леве стране једнакости до квадрата бинома. Почећемо од Фераријевог решења. 𝑐 = 𝑎 1 и 𝑑 = 𝑎 0 . 2 2 тј. 1. (4) 2 Уколико у првој загради израза (3) додамо непознати израз и пошто је 2 𝑎𝑥 𝑦 2 2 𝑎𝑥 2 2 𝑎𝑦𝑥 𝑦 2 𝑥 + + = 𝑥 + + 𝑦𝑥 + + . У оваквом начину решавања настоји се поделити једначину на две квадратне једначине. настојимо и да на десној страни добијемо потпуни квадрат 𝐿2 (𝑥). Алгебарска једначина четвртог степена Општи облик алгебарске једначине четвртог степена је: 𝑎4 𝑥 4 + 𝑎3 𝑥 3 + 𝑎2 𝑥 2 + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 = 0. 2 2 2 2 4 16 . јер би тада из (3) произилазило: 𝑎𝑥 𝑥2 + = ±𝐿(𝑥). Фераријево решење. 4 4 4 4 Ако је једначина четвртог степена сведена на облик (2). добијамо 𝑎𝑥 2 𝑎𝑥 2 𝑥 4 + 𝑎𝑥 3 + = − 𝑏𝑥 2 − 𝑐𝑥 − 𝑑. Нека је дата једначина четвртог степена (2). 𝑥 4 + 𝑎𝑥 3 + 𝑏𝑥 2 + 𝑐𝑥 + 𝑑 = 0.

Полазимо од нормиране једначине: 𝑥 4 + 𝑎𝑥 3 + 𝑏𝑥 2 + 𝑐𝑥 + 𝑑 = 0 (1) Можемо увести смену 𝑥 = 𝑦 + 𝑧 и одредити 𝑧 тако да коефицијент уз кубни члан 𝑦 3 буде једнак нули. (2) 17 . Ојлерово решење. да важи: 𝑎𝑦 2 𝑎2 𝑦2 −𝑐 −4 −𝑏+𝑦 · −𝑑 =0 (6) 2 4 4 Последња једначина је једначина трећег степена по 𝑦 коју знамо решити и назива се Фераријева резолвента једначине (2). тј. Сада ћемо показати на који је начин Ојлер (Leonhard Paul Euler. ради једноставнијег рада. Коефицијент уз 𝑦 3 ће бити 𝑎 + 4𝑧. 𝑎1 .последњу једначину ћемо писати на следећи начин: 𝑥 4 + 𝑏𝑥 2 + 𝑐𝑥 + 𝑑 = 0. 𝑎2 израчунавају из једначине (1). 𝑎 𝑧=− . 4 Дакле. год решио једначину четвртог степена. за такво 𝑦 десна страна од (5) постаје 𝐿2 (𝑥). из једначине (6) нађе се 𝑦. 1707-1783) 1738. нормирану једначину смо свели на једначину четвртог степена без кубног члана. Ако хоћемо да буде 𝑎 + 4𝑧 = 0. 2. имајући у виду смену коју смо увели. тада је. а квадратну једначину знамо решити. Значи. 𝑦 4 + 𝑎2 𝑦 2 + 𝑎1 𝑦 + 𝑎0 = 0. треба да дискриминанта по 𝑥 буде једнака 0. па из (5) закључујемо да важи (4). Добијамо да је: 𝑎𝑥 𝑦 2 𝑎2 𝑎𝑦 𝑦2 𝑥2 + +2 = − 𝑏 + 𝑦 𝑥2 + −𝑐 𝑥+ −𝑑 (5) 2 4 2 4 Да би у последњој једнакости десна страна била потпун квадрат 𝐿2 (𝑥) . где се 𝑎0 . 𝑎 Када уведемо смену 𝑥 = 𝑦 − 4 .

𝑢2 + 𝑣 2 + 𝑧 2 = − 2 (6) Тада једнакост (4) постаје: 𝑏 2 −4𝑑 𝑢2 𝑣 2 + 𝑢2 𝑧 2 + 𝑣 2 𝑧 2 = (7) 16 Ако квадрирамо леву и десну страну једнакости (5). a тиме и само 𝑥 у облику 𝑥= 𝑦1 + 𝑦2 + 𝑦3 (10) уз услов: 𝑐 𝑦1 · 𝑦2 · 𝑦3 = − 8 (11) 18 .Ојлер је увео смену: 𝑥 =𝑢+𝑣+𝑧 (3) Чиме једначина (2) постаје еквивалентна са следећом једначином: 𝑢2 + 𝑣 2 + 𝑧 2 2 + 4 𝑢2 𝑣 2 + 𝑢2 𝑧 2 + 𝑣 2 𝑧 2 + 𝑏 𝑢2 + 𝑣 2 + 𝑧 2 + + 2𝑏2 + 4 𝑢2 + 𝑣 2 + 𝑧 2 𝑢𝑣 + 𝑢𝑧 + 𝑣𝑐 + 𝑢 + 𝑣 + 𝑧 · 8𝑢𝑣𝑧 + 𝑐 + 𝑑 = 0 (4) Последња једначина се поједностављује ако је: c 8𝑢𝑣𝑧 + 𝑐 = 0.(6). претходна једначина постаје: 𝑏𝑦 2 𝑏 2 −4𝑑 𝑐2 𝑦3 − + · 𝑦 − 64 = 0. тј. у којој су 𝑢2 .(8) можемо формирати једначину: (𝑦 − 𝑢2 ) 𝑦 − 𝑣 2 (𝑦 − 𝑧 2 ) = 0. јер из ње добијамо да је 𝑦1 = 𝑢2 . 𝑧 2 решења. добијамо: 𝑐2 𝑢2 · 𝑣 2 · 𝑧 2 = − 64 (8) На основу релације (5). тј. 𝑦3 = 𝑧 2 . 𝑦2 = 𝑣 2 . (9) 2 16 Једначина (9) се назива кубна резолвента једначине (3). 𝑢𝑣𝑧 = − 8. 𝑣 2 . Измножимо ли сва три чиниоца. (5) 𝑏 2𝑏 + 4(𝑢2 + 𝑣 2 + 𝑧 2 ) = 0.

4𝛼 3 − 4𝛼 𝛽2 + 𝛾 2 + 𝛿 2 + 8𝛽𝛾𝛿 = −𝑎1 . 𝑥2 = 𝑢 − 𝑣 − 𝑧. ако је заиста 𝑢 + 𝑣 + 𝑧 једно тражено решење. Тада имамо: 4𝛼 = −𝑎3 . Нека су корени 𝑥1 . 𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4 = 𝑑. 𝛾. 𝛽. 𝑦2 и 𝑦3 редом. Ако су 𝑢. 𝑥2 = 𝛼 + 𝛽 − 𝛾 − 𝛿. Видимо да у изразу (10). тада су сва четири решења овог облика : 𝑥1 = 𝑢 + 𝑣 + 𝑧. 𝑥3 = −𝑢 + 𝑣 − 𝑧. −𝑥1 𝑥2 𝑥3 − 𝑥1 𝑥2 𝑥4 − 𝑥1 𝑥3 𝑥4 − 𝑥2 𝑥3 𝑥4 = c. (3) 4 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 𝛼 + 𝛽 +𝛾 +𝛿 − 2𝑎 𝛽 + 𝛾 + 𝛿 − 4 𝛽 𝛾 + 𝛽 𝛿 + 𝛾 𝛿 + 8𝛼𝛽𝛾𝛿 = 𝑎0 На основу (3) добијамо: 19 . 𝑥2. 𝑣 и 𝑧 добро изабрана решења за 𝑦1 . 𝑥4 = 𝛼 − 𝛽 − 𝛾 + 𝛿. 𝑥4 = −𝑢 − 𝑣 + 𝑧. 𝛿 комплексни бројеви. нужно је и довољно показати да је (𝑥 − 𝑥1 ) 𝑥 − 𝑥2 𝑥 − 𝑥3 𝑥 − 𝑥4 = 𝑥 4 + 𝑏𝑥 2 + 𝑐𝑥 + 𝑑. Ове једнакости се могу директно проверити! Навешћемо још један начин решавања једначина четвртог степена. где су 𝛼. 6𝛼 2 − 2(𝛽2 + 𝛾 2 + 𝛿 2 ) = 𝑎2 . Као доказ да су овим добијена сва четири решења. јер мора важити (11). односно да је 𝑥1 𝑥2 + 𝑥1 𝑥3 + 𝑥1 𝑥4 + 𝑥2 𝑥3 + 𝑥2 𝑥4 + 𝑥3 𝑥4 = b. тј. 𝑥3. (2) 𝑥3 = 𝛼 − 𝛽 + 𝛾 − 𝛿. 𝑥4 комплексне једначине четвртог степена 𝑥 4 + а3 𝑥 3 + а2 𝑥 2 + а1 𝑥 − а0 = 0 (1) презентовани помоћу 𝑥1 = 𝛼 + 𝛽 + 𝛾 + 𝛿. 𝑦 -ови не могу бити произвољно изабрани.

4 𝛽 2 + 𝛾 2 + 𝛿 2 . Слично је могућ и произвољан избор знака квадратног корена у (7) за који је 𝑃 𝛽𝛾𝛿 = − 64 (9) Ограничење (9) за избор знака величина 𝛽. Дакле. 𝛼 = − 43 . (4𝛾)2 и (4𝛿)2 . и имплицирају једначину трећег степена (4) за одређивање 𝛽 2 . 46 𝛽 2 𝛾 2 𝛿 2 . (7) 1 𝛿 = 4 𝛼0 + 𝑞2 𝛽0 + 𝑞1 𝛾0 . 𝑄 = 12𝑎0 + 𝑎2 2 − 3𝑎1 𝑎3 . Било који избор гране кубног корена у (6) за који је 16𝑄 𝛽0 𝛾0 = (8) 9 jе дозвољен. 𝛾 2 и 𝛿 2 . коефицијенти кубне једначине (16𝑣 2 )3 − (3𝑎3 2 − 8𝑎2 )(16𝑣 2 )2 + 3𝑎3 4 − 16𝑎2 𝑎3 2 + 16𝑎1 𝑎3 + 16𝑎2 2 − 64а0 (16𝑣 2 ) − (𝑎3 3 − 4𝑎2 а3 + 8𝑎1 )2 = 0 (4) Њена решења су (4𝛽)2 . Ако ставимо 𝑃 = 𝑎33 − 4𝑎2 𝑎3 + 8𝑎. 44 𝛽 2 𝛾 2 + 𝛽 2 𝛿 2 + 𝛾 2 𝛿 2 . (5) 𝑅 = 27𝑎0 𝑎3 2 − 9𝑎1 𝑎2 𝑎3 + 2𝑎2 3 − 72𝑎0 𝑎2 + 27𝑎1 2 и 8 𝛼0 = 𝑎32 − 𝑎2 3 4 3 𝑅+ 𝑅 2 −4𝑄 3 𝛽0 = 3 (6) 2 4 3 𝑅 − 𝑅 2 − 4𝑄3 𝛾0 = 3 2 Тада су 𝑎3 𝛼=− 4 1 𝛽= 𝛼0 + 𝛽0 + 𝛾0 4 1 𝛾 = 4 𝛼0 + 𝑞1 𝛽0 + 𝑞2 𝛾0 . који су. једначине (3) дефинишу 𝑎 вредност за 𝛼. где су 𝑞1 и 𝑞2 два нереална кубна корена из јединице. у ствари. Нека је 20 . чији редослед није битан. Теорема 1. 𝛾 и 𝛿 у (7) произилази из прве три једначине у (3).

Теорема 2. 2) Ако је 𝑅2 − 4𝑄3 = 0 тада су два корена једначине (10) реална док су преостала два корена реална. Ова теорема се може непосредно доказати коришћeњем алгебарских решења која су претходно дата. Једначина четвртог степена 𝑥 4 + 𝑎3 𝑥 3 + 𝑎2 𝑥 2 + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 = 0 има два једнака корена ако и само ако 𝑅2 − 4𝑄3 = 0 и има три једнака корена ако и само je 𝑅 = 𝑄 = 0. 𝑄 = 12𝑎0 + 𝑎2 2 − 3𝑎1 𝑎3 . где су 𝑅 = 27𝑎0 𝑎3 2 − 9𝑎1 𝑎2 𝑎3 + 𝑎2 3 − 72𝑎0 𝑎2 + 27𝑎1 2 . 𝑅 = 27𝑎0 𝑎32 − 9𝑎1 𝑎2 𝑎3 + 2𝑎2 3 − 72𝑎0 𝑎2 + 27𝑎1 2 . 3 𝑅+ 𝑅 2 −4𝑄 3 𝑇 = 3𝑎3 2 − 8𝑎2 + 8𝑅𝑒 . (10) 2 Рачунајући вишеструкост корена 1) Ако је 𝑅2 − 4𝑄3 > 0 тада су два и само два корена једначине (10) реална. 𝑥 4 + 𝑎3 𝑥 3 + 𝑎2 𝑥 2 + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 = 0 реална једначина четвртог степена и нека су 𝑄 = 12𝑎0 + 𝑎2 2 − 3𝑎1 𝑎3 . Теорема 3. 21 . и (б) Ниједан корен једначине (10) није реалан ако и само ако је 𝑇 < 0 за најмање један од могућа три избора кубног корена у (11). Једначина 𝑥 4 + 𝑎3 𝑥 3 + 𝑎2 𝑥 2 + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 = 0 има четири једнака корена ако и само ако је 𝑅 = 𝑄 = 𝛼03 = 0. ако и само ако је 𝑇 ≥ 0 за сва три могућа избора кубног корена у (11). 3) Ако је 𝑅2 − 4𝑄3 < 0 тада су (а) четири корена једначине (10) реална ако и само је 𝑇 ≥ 0 за сва три могућа избора кубног корена у (11). Једначина четвртог степена 𝑥 4 + 𝑎3 𝑥 3 + 𝑎2 𝑥 2 + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 = 0 има два пара једнаких корена ако и само ако су испуњени услови 𝑅2 − 4𝑄3 = 0 и 32𝑅 = 27𝛼0 3 .

𝑥𝑛 нуле полинома 𝑛-тог степена. 𝑛 и при томе треба узети у обзир да се полиноми множе тако што се сваки члан једног полинома множи са сваким чланом другог и добијени производи саберу. Фактор 𝑥.𝑥𝑛−1 𝑥𝑛 𝑥 𝑛−2 итд. 𝑥2 . . ће се понављати. −𝑥𝑛 𝑥 𝑛−1 Ако из по два бинома узмемо други члан. 𝑥𝑛 . коефицијенти уз исте степене од 𝑥 на левој и десној страни морају бити једнаки. добићемо производе −𝑥1 𝑥 𝑛−1 . 𝑝𝑛 = 𝑥1 𝑥2 … 𝑥𝑛 22 . . Тада је 𝑎𝑛 𝑥 𝑛 + 𝑎𝑛 −1 𝑥 𝑛−1 +. +𝑎1 𝑥 + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 = 𝑎𝑛 𝑥 − 𝑥1 𝑥 − 𝑥2 … (𝑥 − 𝑥𝑛 ) (1) Да би важила једнакост. 𝑖 = 1. Ако из по једног бинома узмемо други члан . . . Нека су 𝑥1. а из сваких осталих први члан. . а из свих осталих први члан. … . добићемо производе 𝑥1 𝑥2 𝑥 𝑛−2 . затим добијени фактор са трећим итд. Дакле. … …. резултат на десној страни од (1) добијамо тако што помножимо прва два фактора. . . Виетове формуле Прво ћемо извести Виетове формуле за алгебарске једначине степена 𝑛 . . Ако из сваког бинома 𝑥 − 𝑥𝑖 узмемо први члан 𝑥 добићемо производ 𝑥 𝑛 . 𝑥1 𝑥3 𝑥 𝑛−2 . . Тако ћемо на десној страни од (1) добити полином 𝑎𝑛 𝑥 𝑛 − 𝑝1 𝑥 𝑛−1 + 𝑝2 𝑥 𝑛−2 − ⋯ + ⋯ −1 𝑘 𝑝𝑘 𝑥 𝑛−𝑘 + ⋯ + −1 𝑛 𝑝𝑛 где је 𝑝1 = 𝑥1 + 𝑥2 + ⋯ + 𝑥𝑛 . треба извршити множење фактора 𝑥 − 𝑥𝑖 . 𝑥2 . Да бисмо нашли коефицијенте десне стране. . 𝑝2 = 𝑥1 𝑥2 + 𝑥2 𝑥3 + ⋯ + 𝑥𝑛−1 𝑥𝑛 .2. −𝑥2 𝑥 𝑛−1 . … … . а затим специјално за кубну једначину и једначину четвртог степена. … . 𝑝3 = 𝑥1 𝑥2 𝑥3 + ⋯ + 𝑥𝑛−2 𝑥𝑛−1 𝑥𝑛 . пошто се налази у сваком биному. . При том ћемо добити суму производа од којих сваки садржи 𝑛 од фактора 𝑥1.

+𝑥𝑛−2 𝑥𝑛−1 𝑥𝑛 = − 𝑎𝑛 . Леве стране једнакости (2) су симетрични полиноми од 𝑥1 . ϭ𝑛 . +. 𝑥2 . . . . … . +𝑥𝑛−1 𝑥𝑛 = (− 𝑎𝑛 −1 )2 − 2 𝑎𝑛 −2 . . +. +𝑥𝑛−1 𝑥𝑛 = . . ϭ2 . +𝑥𝑛 )2 − 2 𝑥1 𝑥2 +. . . 𝑥2 . 𝑛 Лева страна 𝑘. 𝑛 𝑛 23 . 𝑎 𝑥1 𝑥2 . 𝑎 𝑑 𝑥1 𝑥2 𝑥3 = − 𝑎 . .Изједначавајући одговарајуће коефицијенте на левој и десној страни од (1) добијамо једнакости 𝑎 𝑛 −1 𝑥1 + 𝑥2 +. Ови полиноми зову се основне симетричне функције аргумената 𝑥1 . Ови производи се добијају када се начине све комбинације по 𝑘 елемената од 𝑥1 . . +𝑥1 𝑥2 𝑥𝑛 +. . 𝑥𝑛 . 𝑎 𝑎 Нпр. . 𝑎 𝑛 −𝑘 𝑥1 𝑥2 … 𝑥𝑘 + ⋯ + ⋯ + 𝑥𝑛−𝑘 −1 𝑥𝑛−𝑘+2 … 𝑥𝑛 = (−1)𝑘 (2) 𝑎𝑛 . . . Једнакости (2) се називају Виетове формуле. 𝑎𝑛 𝑎 𝑛 −2 𝑥1 𝑥2 + 𝑥1 𝑥3 +. Mоже се доказати да свака цела рационална симетрична функција од аргумената 𝑥1 .те једнакости (2) је збир свих могућих различитих производа по 𝑘 од бројева 𝑥1 . 𝑥𝑛 . За квадратну једначину 𝑎𝑥 2 + 𝑏𝑥 + 𝑐 = 0 знамо да је 𝑏 𝑐 𝑥1 +𝑥2 = − . ϭ𝑛 . 𝑎 𝑎 3 2 За једначину трећег степена 𝑎𝑥 + 𝑏𝑥 + 𝑐𝑥 + 𝑑 = 0 Виетове формуле су: 𝑏 𝑥1 +𝑥2 + 𝑥3 = − 𝑎 . . 𝑥2 . . . . +𝑥1 𝑥𝑛 +. 𝑥2 . +𝑥𝑛 = − . 𝑐 𝑥1 𝑥2 + 𝑥1 𝑥3 + 𝑥2 𝑥3 = . . 𝑥𝑛 = (−1)𝑛 𝑎 0 . 𝑥1 𝑥2 = . 𝑥𝑛 . 𝑎𝑛 𝑎𝑛 −3 𝑥1 𝑥2 𝑥3 + 𝑥1 𝑥2 𝑥4 +. . . . . . Означићемо их редом ϭ1 . 𝑥2 . 𝑥𝑛 . . 𝑥1 2 + 𝑥2 2 +. … . . 𝑥𝑛 може се представити као цела рационална функција од основних симетричних функција ϭ1 ϭ2 . . +𝑥𝑛 2 = (𝑥1 +𝑥2 +.

Алгебарске једначине степена већег од четири Након решавања алгебарских једначина трећег и четвртог степена. ако су коефицијенти цели. не мора имати решење у 𝑄. Слично важи и за једначине степена четири. Гаус је 1815. па чак ни у скупу 𝑅 реалних бројева. па чак и слабо интелигентног. комуницирајући са Кошијем сазнаје да се део његових резултата поклапа са радовима норвешког математичара Нилса Абела. трећег и петог корена. Ако кренемо од линарне једначине. 𝑎 ≠ 0 чији су коефицијенти из 𝑄. године доказао да сваки полином тог степена има и толико нула у скупу комплексних бројева. рационалних бројева је решава у скупу 𝑄 . али то што знамо да полином тог степена има исто толико решења. Даље. Потпун доказ је изнео Нилс Абел (Niels Henrik Abel. који брзо схватају значај његових покушаја да докаже које једначине се могу. Значи. Већ једноставна квадратна једначина 𝑥 2 = 2. рачунање трећег корена. видимо да није решива у скупу целих бројева.па су због тога неки од професора га оценили као лењог. године се 24 . логично је да се математичарима намеће питање да ли свака алгебарска једначина има бар неко решење. 1765‒1822) је 1798. У кубној једначини до решења долазимо уз коришћење рачунских операција. Његов доказ није био комплетан. То је био велики искорак у решавању алгебарских једначина. Док је се школовао своје радове је слао величинама попут Кошија. ипак постоји уска повезаност између заданих коефицијената и траженог решења: решење се добија коришћењем основне четири операције и квадратним кореновањем. Но. није решива у скупу 𝑄 . нам не показује универзалан начин да до тих решења и дођемо. свака линеарна једначина у скупу 𝑄. 2𝑥 = 1. а које се не могу решити у радикалима. можда због тога што је био политички активан. Али. Еварист Галоа (Évariste Galois. Дуго се тражило и настојало показати да се. Независно од њега на сличне резултате је наишао је и његов вршњак Галоа. године формулисао тврђење да алгоритам за решавање алгебарских једначина петог и вишег степена не постоји. Галоа. Паоло Руфини (Paolo Ruffini. 1811‒1832) је створио теорију група. али су његови рани школски резултати конфузни. године. Његова биографија је кратка и бурна и везана је за већину значајних историјских збивања револуционарне и пост револуционарне Француске. Решење је ирационалан број. и решење једначине петог степена може извести из коефицијената једначине употребом рачунских операција и рачунањем квадратног. Због тога одлучује да се даље школује и 1829. Код кубних једначина појављује се нова операција. решење не мора бити. аналогно. 1802‒1829) 1824. нпр. квадратна једначина 𝑎𝑥 2 + 𝑏𝑥 + 𝑐 = 0 . Галоа се као дечак интересовао за математику. кореновања и рачунања трећег корена.

одређена својства нула једначина могу посматрати кроз призму ове структуре. решавањем полиномних једначина. док није страдао у двобоју. Велика награда Француске Академије наука за решавање једначина 1830. Својим истраживањем и закључцима Галоа омогућује и алгебарски доказ два античка тврђења о немогућности трисекције угла и удвостручења коцке ивице произвољне дужине. пошто се бавио магнетизмом. што је само званична верзија. припала је Јакобију и Абелу. Његова интересовања су шира од Галоових. у међувремену је опет понешто писао. Одјек њихових радова је већи него Галоових пошто су имали непосредну комуникацију са Гаусом. Абел се убрзо разболео и после неколико година умро. Неки од његових радова стижу до немачког математичара Јакобија и њих двојица убрзо почињу да сарађују и објављују заједничке радове из елиптичких једначина. Неколико година касније неправда је исправљена и Галоаов допринос признат. који је изазван сукобом око неке жене. Његов вршњак Абел је такође био из породице уплетене у значајна збивања у периоду када је Шведска окупирала Норвешку. У једној од низа револуција Галоа бива ухапшен па ослобођен. Галоу се данас признаје да се увођењем нове структуре. интегралима. 25 . групе. једна од особа око које ће се окретати математика прве половине 19 века.уписује у Велику нормалну школу. где му професор постаје Фурније.

𝑥 = ±2 и 𝑥 = ±4 у полином 𝑥 3 + 3𝑥 − 4 . Задатак 1. 2 2 26 . Решени средњошколски задаци У овом поглављу ћемо навести задатке за средњу школу до чијих се решења долази применом написаног градива у овом раду. Решити једначину: 𝑥 3 + 3𝑥 − 4 = 0. (𝑥 3 + 3𝑥 − 4): 𝑥 − 1 = 𝑥 2 + 𝑥 + 4 𝑥3 − 𝑥2 − + __________ 𝑥 2 + 3𝑥 − 4 𝑥2 − 𝑥 − + __________________ 4𝑥 − 4 4𝑥 − 4 − + ___________________ 0 Дакле. Замењујући вредности= ±1 . односно 𝑥2 + 𝑥 + 4 = 0 . Претходно смо уочили да је 𝑥1 = 1. Овакав тип задатка спада у лакшу групу задатака и могу се давати у свим средњим школама у трећој години. 𝑥3 = . 𝑥 + 3𝑥 − 4 = 𝑥 − 1 𝑥 2 + 𝑥 + 4 . тј. Затим користимо Безуов став и делимо полином 𝑥 3 + 3𝑥 − 4 са полиномом 𝑥 − 1. Карданова формула и Фераријев поступак имају малу практичну примену при решавању једначина трећег и четвртог степена и њих користимо када не знамо на други начин да решимо једначину. подразумева се да ученици знају да примењују Безуов став и да реше квадратну једначину. Остало је да нађемо још два решења. Наравно. видимо да је 𝑥1 = 1 једно решење једначине. 3 𝑥 − 1 𝑥 2 + 𝑥 + 4 = 0. Последњу квадратну једначину решавамо на познат начин и добијамо да је: −1+𝑖 15 −1−𝑖 15 𝑥2 = . Решење: Проверавамо да ли су делиоци слободног члана решења једначине.

па можемо 3 3 узети да је 𝛼 = 2. 4 𝑞 𝑞2 𝑝3 𝑣3 = − 2 − + 27 = −4. 2 2 Видимо да је реално решење 𝑦1 . Даље налазимо да је 𝑥1 = 𝑦1 + 1. Задатак 3. Задати задак решавамо преко Кардановог образца. Следећа једначина је биквадратна. 3 1 3 3 1 3 𝑦2 = 2 −2 + 𝑖 − 4(− 2 − 𝑖 ). Решити једначину: 𝑥 3 − 3𝑥 2 + 9𝑥 − 5 = 0. 27 . пошто немамо други начин. стављамо смену 𝑥 = 𝑦 + 1. 4 3 3 3 3 3 𝑝 За реалне бројеве 2 и − 4 важи 2 · − 4 = − 8 = −2 = 3 . 𝑞 = 2 . 2 2 3 1 3 3 1 3 𝑦3 = 2 −2 − 𝑖 − 4(− 2 + 𝑖 ). Добија се (𝑦 + 1)3 − 3(𝑦 + 1)2 + 9 𝑦 + 1 − 5 = 0. а 𝑦2 и 𝑦3 чине пар конјуговано - комплексних решења . То је једначина четвртог степена чији су коефицијенти уз 𝑥 3 и 𝑥 једнаки 0. па је: 𝑞 𝑞2 𝑝3 𝑢3 = − 2 + + 27 = −1 + 1 + 8 = 2 . Видимо да је 𝑝 = 6. 𝛽 = − 4 . 𝑥2 = 𝑦2 + 1 . 𝑥3 = 𝑦3 + 1 . Због тога је 3 3 𝑦1 = 2 − 4. Спада у групу тежих задатака и може се задавати напреднијим ученицима у гимназији и ученицима у математичкој гимназији у трећој години. 𝑦 3 + 6𝑦 + 2 = 0 . Сменом 𝑥 2 = 𝑦 своди се на квадратну једначину. Решење: Пошто је 𝑎2 = −3 . 𝑦 3 + 3𝑦 2 + 3𝑦 + 1 − 3𝑦 2 − 6𝑦 − 3 + 9𝑦 + 9 − 5 = 0. Спадају у лакше задатке и могу се задавати у образовним профилима са бар 3 часа математике.Задатак 2.

Решавањем тих система добијају се и 1 3 решења полазне једначине 𝑥1. Решење: Заменом 𝑥 3 = 𝑦 добијамо квадратну једначину 𝑦 2 − 7𝑦 − 8 = 0. добијамо два система једначина за налажење (реалних!) бројева 𝑎 и 𝑏. Из 𝑥 2 = 1 добијамо 𝑥1. решења полазне једначине ћемо за сада моћи да нађемо само у неким врло специјалним случајевима. Овакви задаци се решавају сменом на сличан начин као биквадратне. У овом задатку је такође дата биквадратна једначина.3.па је 𝑥2 = или 𝑥 2 = .4 = ±3𝑖. чија су решења 𝑦1 = 1. Решење: Заменом 𝑥 2 = 𝑦 добијамо квадратну једначину 𝑦 2 + 8𝑦 − 9 = 0. с тим што у односу на претходни задатак је мало тежа из разлога што се након смене добијају решења која нису реална. Могу се задавати у разредима са бар 4 часа недељно. 𝑦2 = 8 .2.чија су решења 𝑦1 = −1. Дакле.4 = ± 2 ± (узимају се све четири могуће 2 комбинације знакова). Решење: Заменом 𝑥 2 = 𝑦 добијамо квадратну једначину 𝑦 2 + 𝑦 + 1 = 0. а из 𝑥 2 = −9. али су ипак мало тежи од поменутих. Решите једначину: 𝑥 4 + 𝑥 2 + 1 = 0. наша једначина је еквивалентна са 𝑥 3 + 1 = 0 или 𝑥 3 − 8 = 0.2 = . 28 . Задатак 5. 𝑦2 = −9 .Решите једначину: 𝑥 4 + 8𝑥 2 − 9 = 0. Ако је једначина таква да се за 𝑥 2 добијају решења која нису реална. 𝑥3. и то су сва решења дате једначине. Задатак 4. Наћи решења једначине: 𝑥 6 − 7𝑥 3 − 8 = 0.2 = ±1 . Могу се задавати у већини образовних профила са бар четири часа. Пишући број 𝑥 2 2 2 (који очигледно мора бити комплексан) у облику 𝑥 = 𝑎 + 𝑖𝑏 и замењујући тај израз у добијеним једначинама. чија су −1±𝑖 3 −1+𝑖 3 −1−𝑖 3 решења 𝑦1.

Решите једначину: (𝑥 + 3)4 + (𝑥 + 5)4 = 4. а такође и четири 1 3 решења која нису реална.6 = −1 ± 𝑖 3 . Одакле добијамо два реална решења 𝑥1 = −1 и 𝑥2 = 2 . тј. Дељењем последње једначине са 2 и увођењем смена 𝑡 2 = 𝑝 . чија су решења 𝑝1 = −3 + 10 и 𝑝2 = −3 − 10.односно. 2 Задатак 6. 𝑥3. Сада враћањем у смену 𝑡 2 = 𝑝 и 𝑥 = 𝑡 − 4. 𝑥 + 1 𝑥 2 − 𝑥 + 1 = 0 или 𝑥 − 2 𝑥 2 + 2𝑥 + 4 = 0 . Решење: Дакле. конкретно у нашем задатку збир слободних чланова из прве и четврте заграде је исти као и збир чланова из друге и треће заграде. 𝑡 = 𝑥 + 4 Замењујући 𝑡 у полазну једначину.2 = ±𝑖 3 + 2 3. у овом задатку је 𝑥 = 𝑡 − 4 . Овакви 2 задаци спадају у теже пошто имамо више смена променљивих. 𝑥3. 𝑎 +𝑏 У једначини облика(𝑥 + 𝑎)4 + (𝑥 + 𝑏)4 = 4 се уводи смена 𝑥 = 𝑡 − . што значи да у нашем задатку множимо први и четврти засебно. добијамо (𝑡 − 1)4 + (𝑡 + 1)4 = 4 Степеновањем израза 𝑡 − 1 и 𝑡 + 1 и њиховим сабирањем добијамо једначину 2𝑡 4 + 12𝑡 2 − 2 = 0. и други и трећи. Могу се задавати у гимназији природно-математичког смера и у математичкој гимназији.4 = 2 ± 𝑖 и 𝑥5. али пошто није лако сетити се на који начин се решава. Решите једначину: 𝑥 − 1 𝑥 − 2 𝑥 − 3 𝑥 − 4 = 15. овакав тип задатка се ипак више задаје у профилима са бар 4 часа математике недељно у другој години. Након тога задатак није пуно тежак. У следећем задатку сабирамо по два слободна члана из заграда док не добијемо исти збир. па затим множимо по два чиниоца чији је збир слободних чланова исти. Решење: 29 . добијамо решења: 𝑥1. добијамо квадратну једначину 𝑝2 + 6𝑝 − 1 = 0.4 = ± −3 + 2 3 Задатак 7.

Ако међусобно помножимо први и четврти. ученик треба да поседује боље знање. (𝑥 2 − 5𝑥 + 4)2 + 2(𝑥 2 − 5𝑥 + 4) − 15 = 0 Ако уведемо смену 𝑥 2 − 5𝑥 + 4 = 𝑡. 𝑥2 = 𝑐𝑜𝑠 и 9 7𝜋 𝑥3 = 𝑐𝑜𝑠 . Овакав задатак није нимало лак. Дакле. добијамо квадратну једначину 𝑡 2 + 2𝑡 − 15 = 0 Чија су решења 𝑡1 = 3. а једначина 𝑥 2 − 5𝑥 + 4 = −5 су 𝑥3. односно 1 𝑐𝑜𝑠 3 𝑡 = . Закључујемо да узима 𝜋 5𝜋 три различите вредности. 3 Замењујући 𝑘 и узимајући у обзир смену 𝑥 = 𝑐𝑜𝑠𝑡 . Решења једначине 𝑥 2 − 5𝑥 + 4 = 3 су 5± 21 5± 11 𝑥1. добијамо да је 𝜋 5𝜋 3𝑡 = 3 + 2𝑘𝜋 или 3𝑡 = + 2𝑘𝜋 . 2 2 Задатак 8. решења су 𝑥1 = 𝑐𝑜𝑠 9 . Може се задавати напреднијим ученицима у гимназији природно-математичког смера и у математичкој гимназији у трећој години. што можемо писати у облику (𝑥 2 − 5𝑥 + 4)[(𝑥 2 − 5𝑥 + 4) + 2] = 15.4 = . 𝑘є𝑍. 2 Решавањем последње тригонометријске једначине . 9 30 .2 = . 𝑡2 − 5. тј. односно. Трансформацијом 𝑐𝑜𝑠 3 𝑡 је 3𝑐𝑜𝑠𝑡 + 𝑐𝑜𝑠 3 𝑡 8· − 6𝑐𝑜𝑠𝑡 − 1 = 0 4 2𝑐𝑜𝑠 3 𝑡 = 1. добијамо (𝑥 2 − 5𝑥 + 4)(𝑥 2 − 5𝑥 + 6) = 15. па имамо да је 8𝑐𝑜𝑠 3 𝑡 − 6𝑐𝑜𝑠𝑡 − 1 = 0. а такође други и трећи чинилац на левој страни једначине. Решити једначину: 8𝑥 3 − 6𝑥 − 1 = 0 Решење: Уводимо смену 𝑥 = 𝑐𝑜𝑠𝑡 . а и тешко је се сетити смене која је погодна за овакав задатак.

2 Сада уводимо смену 𝑥 − 𝑥 = 𝑡 и решавањем квадратне једначине 𝑡 2 − 𝑡 − 6 = 0. па је 1+2𝑥 2 ± (1+2𝑥 2 )2 −4(𝑥+𝑥 4 ) 7= . добијамо квадратну једначину 3+ 17 чија су решења 𝑥1. Ако претходну једначину посматрамо као квадратну. 2·1 1 + 2𝑥 2 ± (2𝑥 − 1)2 7= 2 Последња једначина се без обзира на знак израза 2𝑥 − 1 своди на две квадратне једначине 31 . Израчунавамо да је 𝑡1 = 3 и 𝑡2 = −2 Враћајући се у смену. тј. Решити једначину: 𝑥 4 − 𝑥 3 − 10𝑥 2 + 2𝑥 + 4 = 0. може се задавати у гимназији природно математичког-смера и математичкој гимназији. Након груписања сабирака 2 2 (𝑥 − 𝑥 )2 − 𝑥 − 𝑥 − 6 = 0 . 28 Задатак 10. Могу се задавати у профилима са бар 4 часа математике недељно у другој години. Решење: Дата једначина се напише у облику ( 7)2 − 7 1 + 𝑥 2 + 𝑥 + 𝑥 4 = 0. Решење: Поделимо леву и десну страну дате једначине са 𝑥 2 . Специфичан задатак. добијамо 2 4 𝑥 2 − 𝑥 − 10 + 𝑥 + 𝑥 2 = 0 . Решити једначину: 𝑥 4 − 2 7𝑥 2 + 𝑥 + 7 = 0. Множењем обе са 𝑥 . нестандардан. 𝛽 Овакви задаци се решавају сменом 𝛼𝑥 − 𝑥 = 𝑡 и не спадају у лакше задатке.4 = .Задатак 9. видимо да је 7 њено решење.2 = −1 ± 3 и 𝑥3. добијамо две једначине 2 2 𝑥 − 𝑥 = 3и 𝑥 − 𝑥 = −2.тј.

Код њих су коефицијенти уз 𝑥 𝑛‒𝑘 и 𝑥 𝑘 једнаки. Решење: Дата једначина је еквивалентна са једначином коју налазимо када је поделимо са 𝑥 2 . јер број 0 није решење једначине. Решите једначину: 2𝑥 4 + 3𝑥 3 − 16𝑥 2 + 3𝑥 + 2 = 0.4 = . 2 2 −1± 1+4 7 Решавањем прве једначине добијамо 𝑥1. само имамо још један корак више у коме примењујемо Безуов став јер знамо да је ‒1 једно решење. 1+2𝑥 2 +2𝑥−1 1+2𝑥 2 −(2𝑥−1) = 7 или = 7. а решавањем друге 2 1± 4 7−3 𝑥3. Решите једначину: 𝑥 7 + 3𝑥 6 + 2𝑥 5 + 4𝑥 4 + 4𝑥 3 + 2𝑥 2 + 3𝑥 + 1 = 0. Шаблонски се решавају. Из 𝑥 + 𝑥 = 2 налазимо решења 𝑥1 = 2. па можемо применити Безуов став. могу се задати у профилима са бар 3 часа недељно. 𝑦2 = 2 . 2 Задатак 11. добијамо 1 1 2 𝑥 2 + 2 + 3(𝑥 + ) − 16 = 0 𝑥 𝑥 1 1 1 Означимо ли 𝑥 + 𝑥 = 𝑦 . па једначину можемо писати у облику 𝑥 + 1 (𝑥 6 + 2𝑥 5 + 4𝑥 3 + 2𝑥 + 1) = 0 32 . биће 𝑥 2 + 𝑥 2 = (𝑥 + 𝑥 )2 − 2 = 𝑦 2 − 2 . а из 𝑥 + 𝑥 = −4 решења 𝑥3. Ово је такође симетрична једначина. У овом задатку је дата симетрична једначина. Ако је непарног степена онда је ‒1 једно њено решење. па знамо да је 𝑥1 = −1 једно њено решење.2 = . само са непарним степеном. 1 1 𝑥2 = 2 . Решење: Ово је симетрична једначина непарног степена. Груписањем одговарајућих чланова.4 = −2 ± 3 Задатак 12. па добијамо квадратну једначину 2(𝑦 2 − 2) + 3𝑦 − 16 = 0 5 1 5 Чија су решења 𝑦1 = −4 . Слично се ради као и у претходном задатку. Количник полинома 𝑥 7 + 3𝑥 6 + 2𝑥 5 + 4𝑥 4 + 4𝑥 3 + 2𝑥 2 + 3𝑥 + 1 и 𝑥 + 1 je 𝑥 6 + 2𝑥 5 + 4𝑥 3 + 2𝑥 + 1.

У кососиметричној једначини су кофицијенти уз 𝑥 𝑛‒𝑘 и 𝑥 𝑘 супротни. 𝑦 3 + 2𝑦 2 − 3𝑦 = 0. Решити кососиметричну једначину: 2𝑥 5 + 7𝑥 4 + 5𝑥 3 − 5𝑥 2 − 7𝑥 − 2 = 0 Решење: За кососиметричне једначине важи да је једно њихово решење 1. Дакле једно решење је 𝑥1 = 1 или 2𝑥 4 + 9𝑥 3 + 14𝑥 2 + 9𝑥 + 2 = 0. У датом случају добијамо 𝑥 − 1 2𝑥 4 + 9𝑥 3 + 14𝑥 2 + 9𝑥 + 2 = 0. 9 2 Последњу једначину делимо са 𝑥 2 и добијамо 2𝑥 2 + 9𝑥 + 14 + 𝑥 + 𝑥 2 = 0. 𝑥 Добијамо једначину 𝑦 3 − 3𝑦 = 2 𝑦 2 − 2 + 4 = 0 . где груписањем сабирака се добија 1 1 2(𝑥 2 + 𝑥 2 ) + 9 𝑥 + 𝑥 + 14 = 0. из 𝑥 + 𝑥 = 1 добијамо 𝑥6. Дата једначина 2 2 има седам решења. Из 𝑥 + 𝑥 = 0 добијамо 𝑥2. од којих су три реална. Код једначина непарног степена користимо чињеницу да је 1 једно решење и примењујемо такође Безуов став. због 𝑥2 1 1 1 2 𝑥3 + 𝑥3 = 𝑥 + 𝑥 𝑥2 − 1 + = 𝑦 𝑦 2 − 3 = 𝑦 3 − 2𝑦.3 = ±𝑖. 1 Уводимо смену 𝑥 + 𝑥 = 𝑡. С обзиром да је 33 .што је еквивалентно са 𝑥 = −1 или 𝑥 6 + 2𝑥 5 + 4𝑥 3 + 2𝑥 + 1 = 0.тј. из 𝑥 + 𝑥 = −3 −3± 5 1 1±𝑖 3 добијамо 𝑥4.7 = . . Последња једначина је је такође симетрична. У претходном примеру смо видели 1 да је тада 𝑥 2 + = 𝑦 2 − 2 . а остала решења квадратне једначине 𝑦 2 − 2𝑦 − 3 = 0 .5 = . добијамо 1 1 (𝑥 3 + 𝑥 3 ) + 2 𝑥 2 + 𝑥 2 + 4 = 0 1 Уведимо стандардну ознаку 𝑥 + 𝑥 = 𝑦. Задатак 13. Даље. па према Безуовом ставу полином на левој страни једначине је дељив са 𝑥 − 1. После дељења са 𝑥 3 (нула није решење једначине) и груписање чланова са једнаким коефицијентима. 1 1 Дакле 𝑦2 = −3. 𝑦3 = 1. Чије је једно решење 𝑦1 = 0.

наравно. важи и за симетричне једначине. Овакав задатак не спада у тешке задатке у којима се примењују Виетове формуле. Решите једначину: 𝑥 5 − 7𝑥 4 + 16𝑥 3 − 16𝑥 2 + 7𝑥 − 1 = 0.3 = 1. 𝑥3 = − 2. Тежи задатак од претходног. Може се задавати у разредима са бар три часа математике недељно у трећој години. 34 .имамо 2 𝑡 2 − 2 + 9𝑡 + 14 = 0. Исто тврђење. па је 𝑥1 2 + 𝑥2 2 + 𝑥3 2 + 𝑥4 2 = (𝑥1 + 𝑥2 + 𝑥3 + 𝑥4 )2 − 2 𝑥1 𝑥2 +. па је можемо писати у облику 𝑥 − 1 𝑥 4 − 6𝑥 3 + 10𝑥 2 − 6𝑥 + 1 = 0 Једначина 𝑥 4 − 6𝑥 3 + 10𝑥 2 − 6𝑥 + 1 је симетрична и решава се заменом 1 𝑦 = 𝑥 + 𝑥 . Враћањем на смену добијамо две квадратне једначине по 𝑥 чијим 1 решавањем добијамо још четири решења 𝑥2 = −2. Решавањем последње квадратне једначине добијамо решења 𝑡1 = 2 и 5 𝑡2 = − 2 . Њена решења 𝑥2. Још једна кососиметрична једначина непарног степена. Може се задавати у одељењима са бар 4 часа математике недељно у трећој години. Кососиметричне једначине парног степена је лакше решавати у односу на кососиметричне једначине непарног степена јер не користимо примену Безуовог става. 𝑥1 𝑥2 + 𝑥1 𝑥3 + 𝑥1 𝑥4 + 𝑥2 𝑥3 + 𝑥2 𝑥4 + 𝑥3 𝑥4 = −5. +𝑥3 𝑥4 = 10 .5 = −1 .5 = 2 ± 3 су у исто време и решења дате једначине. 2𝑡 2 + 9𝑡 + 10 = 0 . Решење: Једно решење једначине је 𝑥1 = 1 . тј. 𝑥4. Решење: По Виетовим формулама је 𝑥1 + 𝑥2 + 𝑥3 + 𝑥4 = 0. Задатак 14. Задатак 15. Наћи збир квадрата решења једначине: 𝑥 4 − 5𝑥 2 + 3𝑥 + 4 = 0. Задатак 16. . 1 1 2 𝑥2 + 𝑥2 = 𝑥 + 𝑥 − 2 = 𝑡 2 − 2 . 𝑥4.

35 . 𝑥1 𝑥2 = −3. Наћи површину тог троугла Решење: По Виетовим формулама је 𝑥1 + 𝑥2 + 𝑥3 = 42.Дужине страница неког троугла су решења једначине 𝑥 3 − 42𝑥 2 + 587𝑥 − 2730 = 0 . Како је по Виетовим формулама 1 𝑥1 + 𝑥2 + 𝑥3 = 2 . Задатак 17. Примењујући Виетове формуле на последњу једнакост имамо: 3 𝑥1 𝑥2 𝑥3 = 2 . а да притом знамо 1 да је једно њено решење 𝑥3 = − 2 . па применом Херонове формуле 2 добијамо површину 𝑃= 𝑠 𝑠 − x1 𝑠 − x2 𝑠 − x3 = 21 21 − x1 21 − x2 21 − x3 = 214 − 213 x1 + x2 + x3 + 212 (𝑥1 𝑥2 + 𝑥1 𝑥3 + 𝑥2 𝑥3 ) − 21𝑥1 𝑥2 𝑥3 = 84. Решити једначину 2𝑥 3 − 𝑥 2 + 7𝑥 + 𝑎 = 0 ако је познато да је збир два њена корена једнак 1.тј. 𝑎 = −3. али није ни лак. Решење: Претпоставимо да је 𝑥1 + 𝑥2 = 1 . Може се задавати у разредима са бар 4 часа математике недељно у трећој години. Дакле треба да решимо једначину 2𝑥 3 − 𝑥 2 + 7𝑥 − 3 = 0. 1 Сада у једначини2𝑥 3 − 𝑥 2 + 7𝑥 + 𝑎 = 0 заменимо 𝑥 = − 2 и добијамо да је 1 1 1 2 · (− 2 )3 − (− 2 )2 − 7 · − 2 + 𝑎 = 0. 3 + 𝑎 = 0. x 1 +x 2 +x 3 Полуобим троугла је s = = 21. 2 Добијамо да је 1 𝑥3 = 2 . 1 1 7 − 4 − 4 + 2 + 𝑎 = 0.тј. Овакав тип задатка није пуно тежак. 1 1 + 𝑥3 = . 𝑥1 𝑥2 + 𝑥1 𝑥3 + 𝑥2 𝑥3 = 587. 𝑥1 𝑥2 𝑥3 = 2730. 1 3 − 2 𝑥1 𝑥2 = 2.

Дата је једначина 8𝑥 3 − 20𝑥 2 − 10𝑥 + 33 = 0. то је 𝑥1 𝑥2 𝑥3 = −𝑞 = 𝑥1 + 𝑥2 = −𝑥3 . 𝑥 2 − (𝑥1 + 𝑥2 )𝑥 + 𝑥1 𝑥2 = 0 𝑥 2 − 𝑥 − 3 = 0. Овакав задатак није лак. 𝑥3 корени дате једначине. где су 𝑥1 . па је 𝑥3 = 𝑞. 36 .Пошто знамо да је 𝑥1 +𝑥2 = 1. Задатак 18. па је 𝑥1 + 𝑥2 + 𝑥1 + 𝑥3 + 𝑥2 + 𝑥3 = 5. 𝑥1 + 𝑥3 . Решавањем последње квадратне једначине добијамо да је 1+𝑖 13 1−𝑖 13 𝑥1 = и𝑥2 = . може се задавати у гимназији природно- математичкг смера и у математичкој гимназији. 𝑥2 + 𝑥3 . Одредити бар једну везу између коефицијената 𝑝 и 𝑞 једначине 1 1 𝑥 3 + 𝑝𝑥 + 𝑞 = 0. 𝑥1 + 𝑥2 𝑥1 + 𝑥3 𝑥2 + 𝑥3 = 1. 𝑥1 𝑥2 𝑥3 = −𝑞 и из датог услова у задатку 𝑥1 𝑥2 𝑥3 = 𝑥1 + 𝑥2 . Спада у групу тежих задатака где се примењују Виетове формуле. 𝑥2 . можемо да формирамо квадратну једначину чија су решења 𝑥1 и 𝑥2 . Саставити и решити кубну једначину чији су корени 𝑥1 + 𝑥2 . 1 2 Решење: Пошто је по Виетовим формулама 𝑥1 + 𝑥2 + 𝑥3 = 0. а затим одредити 𝑥1 . Заменом у једначину добијамо једну везу: 𝑞 3 + 𝑝𝑞 + 𝑞 = 0. Решење: 5 5 По Виетовим формулама је 𝑥1 + 𝑥2 + 𝑥3 = 2 . ако за њене корене важи 𝑥3 = 𝑥 + 𝑥 . 𝑥1 𝑥2 + 𝑥1 𝑥3 + 𝑥2 𝑥3 = 𝑝. 𝑥3 . 𝑥1 𝑥2 + 𝑥1 𝑥3 + 𝑥2 𝑥3 = − 4 и 33 𝑥1 𝑥2 𝑥3 = − 8 . Задатак 19. Могу да га раде напреднији ученици из гимназије природно-математички смер. 𝑥2 . као и ученици математичке гимназије. 𝑥1 + 𝑥2 𝑥1 + 𝑥3 + 𝑥2 + 𝑥3 𝑥1 + 𝑥3 + 𝑥1 + 𝑥3 𝑥1 + 𝑥2 = 5. 2 2 Тиме смо нашли сва три решења.

37 .

38 . чија су решења 𝑦1 = 𝑥1 + 𝑥2 = 2 + 3. 𝑥2 = 2 + 3 и 𝑥3 = 2 − 3. одакле налазимо да је 3 1 1 𝑥1 = 2.Тако добијамо једначину 𝑦 3 − 5𝑦 2 + 5𝑦 − 1 = 0. 𝑦2 = 𝑥2 + 𝑥3 = 1. 𝑦3 = 𝑥1 + 𝑥3 = 2 − 3.

наравно. 39 . Начини да средњошколац било ког образовног профила реши једначину трећег и четвртог степена јесте углавном применом Безуовог става или заменом променљивих уколико су задати неки специјални случајеви једначина. за њих има више простора. увек постоје тежи и специјални случајеви. опет у разредима са бар 4 часа недељно математике у трећој години. Предлог: упознати надарене ученике са обрасцима за решавање једначина трећег и четвртог степена на додатним наставама. изгледа да нема пуно простора и времена за обраду ове наставне јединице у средњим школама. Закључак Иако се поступак решавања једначина трећег степена чини изводљивим применом Карданових формула. Изузетак су средње школе школе које у трећој години имају бар 4 часа математике и Математичка гимназија где се ове једначине појављују у анализи са алгебром и то као додатак. Што се тиче Виетових формула.

Михајловић. Владимир Мићић. Милутин Обрадовић  Математископ 5. Литература  Елементарна математика . Срђан Огњановић  Анализа са алгебром 3 – Зоран Каделбург. Радосав Ђорђевић 40 . збирка решених задатака – Душан Георгијевић. Градимир Миловановић. Владимир Мићић. аналитичка геометрија – Д. Клашња  Виша алгебра . Митриновић. М. Нинослав Ћирић  Линеарна алгебра. одабрани задаци – Владимир Стојановић. Васић  Анализа са алгебром 2 – Зоран Каделбург. П. Д.др Ђуро Купера  Линеарна алгебра. С. полиноми. Срђан Огњановић  Математископ 4.С.