ZADACI IZ MATEMATIKE

Gordana Jovanovi

OSVRT NA NEKE GREXKE PRI REXAVA;U
LOGARITAMSKIH JEDNAQINA

U rexava
u jednaqina, nejednaqina i uopxte formula koristimo najqexe

takozvani ekvivalencijski naqin koji se sastoji u uzastopnom transformisa
u
polazne formule u
oj ekvivalentnu formulu, tj. formulu koja ima isti skup
rexe
a, dok se ne doe do formule rexenog oblika, odnosno formule iz koje se
neposredno ,,qitaju\ rexe
a.
Neke transformacije ne prevode polaznu formulu u
oj ekvivalentnu for-
mulu, pa su neophodni tzv. pratei uslovi.
Na primer, pri rexava
u iracionalnih jednaqina u kojima se pojavuju
koreni sa parnim izlo iocima neophodno je izvrxiti stepenova
e leve i desne
strane jednaqine parnim izlo iocem. Na taj naqin dobija se formula koja ne
mora biti ekvivalentna polaznoj, ali va i
J
( 1 = ) J () R J  R J
2) ( 1)
( 2)

gde je J1 polazna jednaqina, J2 izvedena iz
e, a sa R(J1 ) i R(J2 ) oznaqeni su

odgovarajui skupovi rexe
a. Prema tome, izvedena jednaqina J2 mo e da ima
xiri skup rexe
a od polazne jednaqine J1 . Umesto uvoe
a prateih uslova da
bi se dobila formula ekvivalentna polaznoj, mo emo prosto rexiti jednaqinu
J2 i
ena rexe
a tretirati kao ,,kandidate\ za rexe
a jednaqine J1 . Obiqnom
proverom utvrujemo koji od ,,kandidata\ zadovoava polaznu jednaqinu J1 . Ovo
je implikacijski naqin.
Kod logaritamskih jednaqina imamo sliqnu situaciju. Kao xto je poznato,
rexavamo samo one logaritamske jednaqine koje se svode na neki od oblika
(1) ax
logb ( ) = c ili (2) ax cx:
logb ( ) = logb ( )

Prva se rexava neposredno primenom definicije logaritma, a druga koristei

qi
enicu da je logaritamska funkcija bijekcija. Pri tome rexe
a tra imo u
skupu u kome su definisani svi izrazi koji se pojavuju u jednaqini. To je tzv.
domen definisanosti zadatka. Tako se jednaqine (1) i (2) svode na:
(1') a(x) = bc uz pratee uslove a(x) > 0 ^ b > 0 ^ b 6= 1

(2') a(x) = c(x) uz pratee uslove a(x) > 0 ^ c(x) > 0 ^ b > 0 ^ b 6= 1:
Pratei uslovi odreuju domen definisanosti zadatka.
50 G. Jovanovi

U postojeim ubenicima navode se neke metode svoe
a slo enijih loga-

ritamskih jednaqina na neki od tipova (1) i (2) (dovoe
e na zajedniqku osnovu,
metoda zamene, logaritmova
e date jednaqine). Time se u ovom qlanku neemo
posebno baviti. To e se samo usput pojavivati u navedenim zadacima, a na-
glasak e biti na posledicama primene formula za logaritme proizvoda, koli-
qnika, stepena sa parnim izlo iocem, zatim nexto ma
e formula za prelazak
iz jedne baze logaritma u drugu, a sa ciem da datu logaritamsku jednaqinu
svedemo na neki od oblika (1) ili (2).
Uzmimo za poqetak formulu

(3) logb xy = logb x + logb y

koja va i za x > 0 i y > 0, ili u nexto slo enijem obliku
(3') logb (f (x)  g (x)) = logb f (x) + logb g (x)

koja va i za f (x) > 0 i g (x) > 0 (i, naravno, b > 0, b 6= 1).

Pretpostavimo da smo rexavajui neku logaritamsku jednaqinu izraz ob-

lika logb f (x) + logb g (x) zamenili izrazom logb (f (x) g (x)), tj. primenili (3')
u smeru zdesna ulevo (izvrxili ,,sa ima
e\ izraza i pribli ili se oblici-
ma (1) ili (2)). Domen definisanosti izraza log f (x) + log g (x) (osnovu loga-
ritma ubudue neemo pisati, pretpostavaemo da se radi o istoj osnovi)
^
je skup rexe
a formule f (x) > 0 g (x) > 0. Oznaqimo ga sa R(f (x) > 0 ^

g(x) > 0) = A. Domen definisanosti izraza log(f (x) g(x)) je skup rexe
a for-
^ _ ^ ^
mule (f (x) > 0 g (x) > 0) (f (x) < 0 g (x) < 0). Oznaqimo R(f (x) < 0 g (x) < 0)

sa B . Tada je R(f (x) g (x) > 0) = A B . 
Relacija A  
A B va i za bilo kakve A i B , a ako je A pravi podskup

skupa A B , znaqie da je primenom formule (3') u smeru zdesna ulevo doxlo
do proxire
a domena definisanosti, dok bi primena u suprotnom smeru dovela
 
do su e
a domena. Jedino u sluqaju A = A B , tj. B A, nema promene domena
definisanosti.
Napomena. Zakuqci o promeni domena jox su oqigledniji ako se primeni
formula (3), tj. uproxen oblik formule (3'). Domen definisanosti izraza
log x + log y je skup rexe
a formule x > 0 ^
y > 0 (grafiqki { I kvadrant), a
domen definisanosti izraza log xy je skup rexe
a formule (x > 0 y > 0) ^ _
^
(x < 0 y < 0) (grafiqki { unija I i III kvadranta).
Proxire
e domena definisanosti zadatka mo e dovesti do ,,vixka\ rexe-

a. Taj ,,vixak\ treba eliminisati. To se posti e koristei implikacijski na-
qin rexava
a: proveriti sve ,,kandidate\ za rexe
a i tako odbaciti ,,vixak\.
Jox boe, a i jednostavnije je navii uqenike da pre bilo kakvog rexava
a od-
rede domen definisanosti zadatka, a poxto nau ,,kandidate\ za rexe
a, odbace
sve one ,,kandidate\ koji nisu u domenu.
Potpuno je ista situacija sa primenom formule

(4) log
x = log x ; log y (ako x > 0 ^ y > 0)

y
 Grexke pri rexavau logaritmaskih jednaqina 51

ili u slo enijem obliku

log
f (x) = log f (x) ; log g(x) (ako f (x) > 0 ^ g(x) > 0)

g(x)
kao i formule
(5) log x2n = 2n log x (ako x > 0)

ili u slo enijem obliku
(5') fx
log( ( ))
2n
n
= 2 log ( ) fx (ako f (x) > 0):
Dakle, i kod ovih formula primena zdesna ulevo dovodi do proxire
a domena
definisanosti i, kao xto smo videli, taj problem se lako rexava.
Mnogo je te a situacija ako se navedene formule (3'), (4'), (5') primene u
smeru sleva udesno. Tada dolazi do su e
a domena definisanosti i mogunosti
,,gube
a\ nekih ili svih rexe
a. Prema tome, primena navedenih formula u
tom smeru nije preporuqiva, a kako postupiti videemo iz primera koji slede.
U
ima emo pored navedenih formula koristiti i sledee fomule:

ax
(6) logb(x) ( ) =
1
bx
loga(x) ( )
a x > 0 ^ b(x) > 0 ^ a(x) 6= 1 ^ b(x) 6= 1)

( ( )

logb x
(7) loga x =
logb a
( x > 0 ^ a > 0 ^ a 6= 1 ^ b > 0 ^ b 6= 1)

(8) logas x =
s loga x
1
( a > 0 ^ a 6= 1 ^ s 2 R ^ s 6= 0 ^ x > 0):
Sve ovo o qemu smo govorili treba pokazati na primerima trudei se da
uqenici samostalno izvedu odgovarajue zakuqke. Zato treba uqenike pustiti
da sami pokuxaju da rexe zadatak. Ako pri rexava
u samo formalno primene
neku transformaciju koja vodi npr. do ,,vixka\ rexe
a, treba ih pustiti da za-
vrxe zadatak na svoj naqin, a zatim postaviti pita
e provere rexe
a. Kada se
ustanovi da neko ,,rexe
e\ nije rexe
e, treba zahtevati od uqenika da otkriju
u qemu je grexka. Sliqno, u sluqaju ,,gubitka\ rexe
a tra iti da se prove-
ri da li ,,izgubeno\ rexe
e (profesor zna o kom se broju radi) zadovoava.
Zatim postaviti pita
e zaxto se ono ne nalazi u navedenom skupu rexe
a.
Na taj naqin uqenici sami otkrivaju suxtinu problema.
Zadatak 1. Rexiti jednaqinu log8 (7x2 5x 6) = 2 log4 3 3x 1. ; ; p ;
p
Rexe
e. Domen definisanosti zadatka odreen je formulom 7x2 5x ; ; 6 >
0 ^ x;
3 1 > 0. Dobija se x > 5+
14
193
.
Datu jednaqinu svodimo na jednaqinu tipa (2). Primenom formule (8) lo-
garitme prethodno prevodimo na istu osnovu. Rad bi mogao tei ovako:
1
log2 (7 x2 ; 5x ; 6) = 2  21 log2
p x;
3
3 1
3
52 G. Jovanovi

() x ; x;
p x;
log2 (7
2
5 6) = 3 log2
3
3 1

() x ; x; x;
log2 (7
2
5 6) = log2 (3 1)

=) x ; x; x;7
2
5 6=3 1

() x ; xp; 7
p
2
8 5=0

() x _x ; :=
4+ 51
=
4 51

p
7 7

Druga vrednost nije u domenu, pa je jedino rexe
e x1 = 4+

7
51
.

Zadatak 2. Rexiti jednaqinu

3 
; x + 10) ; log2 (x ; 5)3 = log2 x4 ; 3x2 + 3x ; 2 :
2
x
2 2
log2 ( 7

Rexe
e. Domen definisanosti odreen je formulom

x2 ; 7x + 10 > 0 ^ x ; 5 > 0 ^ x4 ; x x ; 2 > 0:

3 3 2
+3
2

Odavde je
x ; 2)(x ; 5) > 0 ^ x ; 5 > 0 ^ (x ;4 2) > 0:
3
(

Domen definisanosti je skup svih x za koje je x > 5. Prelazimo na rexava
e:

log2 (x ; 2)(x ; 5) ; 3 log2 (x ; 5) ; 3 log2 (x ; 2) + log2 4 = 0

2

() log22(x ; 2)(x ; 5) ; 3 log2(x ; 5)(x ; 2) + 2 = 0

() y = log2(x ; 2)(x ; 5) ^ y2 ; 3y + 2 = 0
() y = log2(x ; 2)(x ; 5) ^ (y = 1 _ y = 2)
() log2(x ; 2)(x ; 5) = 1 _ log2(x ; 2)(x ; 5) = 2
=) (x ; 2)(x ; 5) = 2 _ (x ; 2)(x ; 5) = 4

() x2 ; 7x + 8 = 0 _ x2 ; 7x + 6 = 0
p
() x =
7+ 17
_x =
7 ;p _x 17
=1 _x =6 :
p 2 2

Rexe
a su x1 = x2 = 6. Ostali ,,kandidati\ nisu u domenu definisa-

7+ 17
,
2
nosti zadatka.

Zadatak 3. Rexiti jednaqinu log2;2x2 (2 x2 ; ;x 4) = 2 ; log4=3 (2

1
; x
2 2)
.

Rexe
e. Domen definisanosti zadatka odreen je sa

2 ; 2 x2 > 0 ^ 2 ; 2x2 6= 1 ^ 2 ; x2 ; x4 > 0
tj. jxj < ^ x 6  p ^;

1 =
1
2
2 < x2 < 1:
 Grexke pri rexavau logaritmaskih jednaqina 53

 
Dakle, D = (;1
1) n ;p
p
1
2
1
2
.
Prelazimo na rexava
e:

;
log2(1 x2 ) ( x2 + 2)(1 ; x2 ) = 2 ; log2(1;x2 ) 34
() ;x x log2(1 ;x ;x
2)(
2
+ 2)(1
2
) + log2(1 2)
4
3
=2

=) ;x x log2(1 ;x  2 ) ((
2
+ 2)(1
2
)
4
3
)=2

=) x 4
3
;x
(
2
;x
+ 2)(1
2
) = (2(1
2
))
2

() ; x x ; ; x
(1
2
)(
2
+2 3(1
2
)) = 0

() ; x x ;
(1
2
)(4
2
1) = 0

() x _ x ; _ x _ x ; :
=1 = 1 =
1
2
=
1
2

Rexe
a su x1 = 2
,x
1
; , dok i ; nisu u domenu.
2 =
1
2
1 1

Napomena. U navedenim primerima vidimo da se ekvivalencijski lanac

prekida bilo prelaskom sa (1) na (1'), bilo sa (2) na (2') bez navoe
a prateih
uslova, bilo primenom neke od formula (3'), (4'), (5') u smeru zdesna ulevo (pro-
xiriva
e domena definisanosti), ali implikacija ostaje i zato se pojavuje
(ne obavezno) ,,vixak\ rexe
a.
Zadatak 4. Rexiti jednaqinu logx+5 (x2 + 4x 5)2 = 6. ;
Rexe
e. Pretpostavimo da smo tra ili od uqenika da samostalno rexe
ovaj zadatak. Izvestan broj uqenika verovatno bi to uradio na sledei naqin.
Domen definisanosti je odreen sa x + 5 > 0 x + 5 = 1, tj. x > 5 x = 4. ^ 6 ;^ 6 ;
Primenom formule za logaritam stepena, a zatim dee
em jednaqine sa 2, dobija
;
se logx+5 (x2 + 4x 5) = 3, a odavde primenom (1), (x2 + 4x 5) = (x + 5)3 . Dae ;
postupak teqe uobiqajeno:
x ; 1)(x + 5) = (x + 5)3
(

(x + 5)(x ; 1 ; (x + 5) ) = 0
2

(x + 5)(;x ; 9x ; 26) = 0
2

x + 5 = 0 _ x2 + 9x + 26 = 0
p ;
x = ;5 _ x = ;9  81 104
:
;  ip 2 R
2

;
Poxto 5 nije u domenu definisanosti zadatka, a
2
= , jednaqina 9 23

nema rexe
a.
Mo da je neko od uqenika rexavao drugaqije i dobio rexe
e 3. No, i ;
ako nije, mo emo postaviti zadatak: proveriti da li broj 3 zadovoava datu ;
jednaqinu.
54 G. Jovanovi

; ; ;
Provera bi tekla, recimo, ovako: log;3+5 (( 3)2 +4 ( 3) 5)2 = log2 64 = 6,
;
xto znaqi da je broj 3 zaista rexe
e date jednaqine. U qemu je grexka? Gde
;
smo to pogrexili, pa se rexe
e 3 izgubilo?
Trebalo bi nastojati da uqenici to sami otkriju. Poxto ustanove da ra-
qunskih grexaka nema, postaviemo pita
e definisanosti zadatka. Tu e se
otkriti propust koji u ovom sluqaju nije imao uticaja na kraj
i ishod. Na-
6 6 ;
ime, pored navedenog uslova, treba da stoji x = 1 i x = 5 koji sledi iz
; f j ;^ 6 ^ 6 ;g
(x2 + 4x 5)2 > 0. Dakle, D = x x > 5 x = 1 x = 4 . Sledee pita
e je
domen definisanosti posle primene formule za logaritam stepena. On e biti
odreen formulom:

x2 + 4x ; 5 > 0 ^ x + 5 > 0 ^ x + 5 6= 1
() (x ; 1)(x + 5) > 0 ^ x + 5 > 0 ^ x 6= ;4
() x > 1 ^ x > ;5 ^ x 6= ;4
() x > 1:
1
Tako je novi domen D1 = (1
+ ) i vidimo da je D1 
D, tj. da je doxlo do
;
su e
a domena, a 3 se nalazi bax u onom ,,izgubenom\ delu od D. Xta sada
raditi? Kako rexavati zadatak, a da ne izgubimo neko rexe
e?
Jedan naqin je da formulu log(f (x))2 = 2 log f (x) ne prime
ujemo u smeru
sleva udesno, jer se tada su ava domen. Primenimo odmah prelaz sa (1) na
(1') xto uz pratee uslove daje ekvivalentnu formulu, a bez prateih uslova
izvedenu formulu koja sadr i sva rexe
a polazne, dakle, bez gubitka rexe
a.

x2 + 4x ; 5)2 = 6
logx+5 (

=) (x + 4x ; 5) = (x + 5)
2 2 6

() (x2 + 4x ; 5 ; (x + 5)3)(x2 + 4x ; 5 + (x + 5)3) = 0

() ((x + 5)(x ; 1) ; (x + 5)3)((x + 5)(x ; 1) + (x + 5)3) = 0
() (x + 5)(x ; 1 ; (x + 5)2)(x + 5)(x ; 1 + (x + 5)2) = 0
() (x + 5)2(;x2 ; 9x ; 26)(x2 + 11x + 24) = 0
() x + 5 = 0 _ x2 + 9x +p26 = 0 _ x2 + 11x + 24 = 0
() x = ;5 _ x = ;9  i 23 _ x = ;8 _ x = ;3:
2

Sve su ovo ,,kandidati\ za rexe
a polazne jednaqine. Jedino se ;3 nalazi u

domenu, pa je to jedino rexe
e.
Drugi naqin da izbegnemo gubitak nekog rexe
a je da ,,popravimo\ prime-

enu formulu tako da joj i leva i desna strana imaju isti domen definisanosti.
,,Popravena\ formula je

fx 2
log( ( )) = 2 log jf x j:
( )
 Grexke pri rexavau logaritmaskih jednaqina 55

Sada nema su e
a domena, pa ni gubitka rexe
a. Uradimo sada zadatak prime-
j
nom ove formule. U prvom koraku dobijamo 2 logx+5 x2 + 4x 5 = 6 i dae ;j
logx+5 jx
x ; 5j = 3
2
+4

=) jx + 4x ; 5j = (x + 5)
2 3

() x2 + 4x ; 5 = (x + 5)3 _ x2 + 4x ; 5 = ;(x + 5)3

() x + 5 = 0 _ x2 + 9x + 26 = 0 _ x2 + 11x + 24 = 0:
Dobijamo isto rexe
e kao i prethodnim naqinom.

Zadatak 5. Rexiti jednaqinu

log3 ( x + 2)(x ; 1) = 2 log9 (x + 3) ; log1=3 (x + 2)(x ; 4):
Rexe
e. Prepuxtamo uqenicima da samostalno rexavaju ovaj zadatak i
pretpostavimo da je izvestan broj uqenika rexavao na sledei naqin.
Domen definisanosti zadatka odreen je formulom

(x + 2)(x ; 1) > 0 ^ x + 3 > 0 ^ (x + 2)(x ; 4) > 0:

Koristei prikaz na brojnoj osi

dobijamo D = (;3
;2)  (4
+1). Sada dovodimo sve logaritme na istu osnovu
log3 (x + 2) + log3 (x ; 1) = log3 (x + 3) + log3 (x + 2) + log3 (x ; 4):

Odavde je log3 (x ; 1) = log3 (x + 3) + log3 (x ; 4), log3 (x ; 1) = log3 (x + 3)(x ; 4),

x ; 1 = (xp+ 3)(x ; 4), uzpuslov x ; 1 > 0 ^ (x + 3)(x ; 4) > 0 zatim px2 ; 2x ; 11 = 0
i x = 1 + 12 _ x = 1 ; 12 (uz isti uslov). Druga vrednost 1 ; 12 otpada, jer
ne zadovoava uslov x ; 1 > 0, odnosno p za
u nije definisan izraz log3 (x ; 1).
Prema tome, jedino rexe
e je x1 = 1 + 12.
Posle ovakvog rexava
a profesor e, ipak, zahtevati da se proveri i druga
vrednost bez obzira na ,,ubedivo\ obrazlo e
e.

;p
Provera: oznaqimo sa l levu, a sa d desnu stranu polazne jednaqine za
x = x2 = 1 12.
l = log3 (1 ; pp 12 + 2)(1 ;p ; p 12 1) = log3 (3 ; p p ;p
12)( 12) = log3 (12 ;p
3 12)

d = 2 log9 (1; 12 + 3) ; = ;log1 3 (1 12 + 2)(1 ; ;12 4)
56 G. Jovanovi

;pp ; = ; p ; ; pp
= 2 log9 (4 12) log1 3 (3 12)( 3 12)

; p
= log3 (4 ; ;
12) + log3 (12 9) = log3 (4 12) + log3 3

; l:
; p je rexe
e date jednaqine. U qemu je grexka?
= log3 (12 3 12) =

Prema tome, i x 2 =1 12
Posle kratke analize rexava
a zadatka utvrdie se da je domen definisa-
nosti posle primene formule za logaritam proizvoda postao D fx j x > 1 = +2
0 ^ x ; > ^ x > ^ x ; > g, tj. D fx j x > g
1 , a to je
1 0 +3 0 4 0 1 = 4 = (4 + )
pravi podskup skupa D. Doxlo je do su e
a domena, jer je D ;
;  D , =( 3 2)
a x 2 ;
; .
1
2 ( 3 2)
Kako onda rexavati zadatak?
Pre svega, formulu za logaritam proizvoda neemo prime
ivati u smeru
sleva udesno kada se domen su ava. Poxto je domen korektno odreen i lo-
garitmi dovedeni na istu osnovu, dae rexava
e teqe ovako: oznaqimo datu
jednaqinu sa J . Tada
J = ) log3 ( x + 2)(x ; 1) = log3 (x + 3)(x + 2)(x ; 4)
(ovde je prime
ena ista formula, ali u suprotnom smeru, xto mo e da dovede
samo do ,,vixka\ rexe
a)
= ) ( x + 2)(x ; 1) = (x + 3)(x + 2)(x ; 4)
(prelaz sa (2) na (2') xto mo e dovesti, opet, samo do ,,vixka\ rexe
a)
() x x ; ; x x ;
( + 2)( 1 ( + 3)( 4)) = 0

() x _ x ; px ; 2

_x ;p
+2=0 2 11 = 0

() x ; _ x :
p
= 2 =1+ 12 =1 12

;
;p
Prvi ,,kandidat\ 2 nije u domenu, pa to nije rexe
e. Rexe
a su x1 = 1 + 12,
x2 = 1 12.
Zadatak 6. Rexiti jednaqinu log3x x + 2 log9x3 x = 0.
f j
Rexe
e. D = x x > 0 3x = 1 9x3 = 1 , tj.
 
^ 6 ^ 6 g 
D = x  x > 0 ^ x 6= 31 ^ x 6= p3
1
9
:
Pretpostavimo da su i ovaj zadatak rexavali uqenici samostalno i posle ko-
rektno odreenog domena, jedan broj
ih nastavio ovako:
Prelazei na osnovu x dobijamo 1
logx 3 x +
2
logx 9 3 x = 0 uz uslov x 6= 1, i
dae
1
logx 3 + 1
+
2
2 logx 3 + 3
= 0. Uvodei smenu logx 3 = dobijamo jednaqinu y
po y ,
y
1
+1
+
2
2 +3
= 0 qije je rexe
e 1 =
y
5
4
, pa je logx 3 =
5
4
y
, a odavde ; ;
x1 = p5 1
. Poxto
1
p 2 D, to je i jedino rexe
e polazne jednaqine.
5
81 81
 Grexke pri rexavau logaritmaskih jednaqina 57

Meutim, ovde se vidi da je i broj 1 rexe
e date jednaqine. Kako se to

rexe
e izgubilo u toku rexava
a?
Pa jednostavno, pri prelasku na osnovu logaritma x uveli smo ograniqe
e
6
x = 1 i samo taj sluqaj razmatrali. Trebalo je razmotriti i drugu mogunost,
tj. x = 1. Drugim reqima, trebalo je proveriti da li je broj 1 rexe
e da-
te jednaqine. Uopxte, kada prelazimo na neku drugu osnovu logaritma koja
je promeniva, uvodi se odgovarajue ograniqe
e koje su ava domen i dopu-
xta mogunost gube
a nekog rexe
a. Zato ne smemo zaboraviti da razmo-
trimo i drugu mogunost. Na primer, ako je nova osnova b(x) i uvedemo ogra-
^ 6 :
niqe
e b(x) > 0 b(x) = 1, druga mogunost je (b(x) > 0 b(x) = 1), tj. ^ 6
_
b(x) 6 0 b(x) = 1. Ako prvi deo disjunkcije protivreqi domenu (xto obiqno
biva), preostaje da se rexi jednaqina b(x) = 1 i
ena rexe
a provere u datoj
jednaqini.
Postoji i drugi naqin koji je preporuqiviji. Treba odabrati konstantnu
osnovu i na taj naqin izbei ograniqe
e. U datoj jednaqini uzeti za osnovu
broj 3, pa dobijamo
x + 2 log3 x = 0
log3
x log3 9x3
log3 3

() 1 +loglog3 x3 x + 2 +2 log 3x
3 log3 x
= 0:

Uvoe
em smene y = log3 x dobijamo

y + 2y = 0, odakle je y _
y 2 + 3y = 0

y = ; 45 , a odavde x = 1 _ x = p5 1 .
1 +

81

Zakuqak
Iz izlo enog teksta i navedenih primera u rexava
u logaritamskih jedna-
qina mo e se preporuqiti sledee:
1. Prethodno odrediti domen definisanosti zadatka.
2. Prime
ivati samo one transformacije koje ne dovode do su e
a domena
(voditi raquna u kom smeru se prime
uje neka formula).
3. U sluqaju uvoe
a nove osnove logaritma opredeliti se za konstantnu osno-
vu. Ako se, ipak, iz nekih razloga opredelimo za promenivu osnovu, onda
pored odgovarajuih ograniqe
a treba obavezno razmotriti i drugu mo-
gunost.
U ovom radu uzete su one transformacije koje najqexe koristimo xto ne
znaqi da se isti ili sliqni problemi nee javiti i u drugim situacijama.
Va no je da se uvek vodi raquna o domenu definisanosti svih izraza pre i
posle transformacije.