ЈУСШЦ ,,ГОЛУБ КУРЕШ“

БИЛЕЋА

МАТУРСКИ РАД
ОБЛАСТ: МАТЕМАТИКА

ТЕМА: ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОМБИНАТОРИКЕ

Ментор: Ученик:
Гајо Парежанин, проф. Дајана Самарџић IV1

Билећа, мај 2022. године

 КОМБИНАТОРИКА

1. Увод....................................................................................................................1

2. Пермутације.....................................................................................................3

2.1 Дефиниција пермутације........................................................................5

2.2 Врсте пермутација.......................................................................................5

2.2.1 Пермутације без понављања............................................................6

2.2.2 Пермутације с понављањем.............................................................6

2.3 Примјери пермутација................................................................................7

3. Варијације......................................................................................................10

3.1 Варијације без понављања....................................................................10

3.2 Варијације са понављањем...................................................................11

4. Комбинације..................................................................................................14

4.1 Дефиниција комбинација.........................................................................14

4.2 Комбинације без понављања................................................................15

4.3 Комбинације са понављањем...............................................................16

5. Паскалов троугао..........................................................................................17

5.1 Историја Паскаловог троугла.................................................................17

5.2 Биномна формула...................................................................................19

5.3 Primjer u kombinatorici...........................................................................22

Закључак...............................................................................................................23

Литература:..........................................................................................................24
 1. Увод

Комбинаторика (комбинаторна математика) је грана дискретне

математике која се бави дискретним структурама које су коначне или које се могу
пребројати. Повезана је са многим другим гранама математике, као што су
алгебра, теорија вероватноће и геометрија, као и са разним областима
рачунарства и статистичке физике. Аспекти комбинаторике укључују
пребројавање објеката који испуњавају одређене критеријуме (енумеративна
комбинаторика), утврђивање да ли се критеријум може испунити, конструисање и
анализирање објеката који испуњавају критеријум, проналажење највећих
најмањих или оптималних објеката и проналажење алгебарских структура којима
ови објекти могу да припадају (алгебарска комбинаторика).

Историјски гледано комбинаторика је настала из занимања за игре на

срећу. Људи су одувијек искушавали срећу, први докази о играма на срећу
датирају од 3500. године прије нове ере.

Астрагалои су бирали посебне кости овчијих папака које су имале двије

заобљене плохе и четири квадата готово једнаких величина. Кладили су се на
четири могућности, односно на коју ће од четири плохе пасти коцка. Игре на срећу
биле су популарне и у древној Кини и Индији. Индијци су рјешавали различите
проблеме вјероватности у религијозне сврхе. Они су једни од првих који су се
бавили пермутацијама и комбинацијама.

Комбинаторика је посебна грана математике која се бави

израчунавањем особина коначних скупова у вези са издвајањем одређених
подскупова тих скупова и распоредом елемената у њима, као и са бројем таквих
издвајања, односно распореда.

Комбинаторика је стекла значај захваљујући употреби у теорији вјероватноцће,

математичкој логици, теорији бројева, рачунарству и хибернетици. Циљ
комбинаторике је проучавање комбинаторних конфигурација, посебно питања

1
њиховог постојања, алгоритама конструкције и рјешавања проблема за пренос.
Примјери комбинационих конфигурација су пермутације, комбинације и варијације,
блок дијаграми и латинични квадрати.

Основне и уобичајене операције и с њима повезани проблеми у комбинаторици су

сљедецћи:

1) формирање уређених скупова који се састоје у успостављању одређеног

поретка елемената; цртање пермутација;

2) формирање подскупа који се састоји од алокације одређеног дијела скупа

елемената који чине комбинације;

3) формирање уређених подскупова - варијације.

Познавање комбинаторике је неопходно представницима различитих професија.

Физичари, хемичари, биолози, лингвисти, стручњаци за кодексе морају се бавити
комбинаторним проблемима. Комбиноване методе су основа за рјешавање многих
проблема у теорији вјероватноцће и њеним примјенама.

Данас се комбинаторне методе користе у теорији случајних процеса, статистици,

математичком програмирању, рачунарској математици, дизајнирању
експеримената итд.

У математици се комбинаторика користи у проучавању коначних геометрија,

комбинаторне геометрије, не-асоцијативних алгебри итд. Главна оперативна
својства комбинаторике су комбинација, пермутација и постављање партицијских
елемената и коначних скупова природних бројева.

Конкретно, комбинацију чини неуређени узорак коначног скупа. Пермутација се

прима локацијом свих елемената коначног скупа у различитом низу. Варијација се
може сматрати уређеним избором коначног скупа елемената, гдје су замијењени у
другом редослиједу. У свим случајевима физичка природа техничких својстава
или информативни осјећај елемената који чине такве комбинационе објекте није
од суштинске важности. Њихова комбинаторна конфигурација која одражава
услове комбинаторног проблема је важна.

2
За израчунавање горе поменутих основних комбинаторних објеката користе се
посебне формуле или релације понављања, које дјелују са разним посебним
функцијама и комбинаторним бројевима.

Пермутације Варијације Комбинације

Да ли користимо ДА НЕ НЕ
све елементе?
Да ли је битан ДА ДА НЕ
распоред?

3
 2.0 Пермутације

Пермутације имају јако богату комбинаторну структуру. Дио разлога тој богатој
структури јесте то што пермутација коначног сета може бити заступљена на много
еквивалентних начина. Неки од њих су у облику ријечи или секвенце, као
функција, као колекција или скуп дисјунктних циклуса, као матрица итд. Свака од
тих репрезентација сугерише мноштво природних инваријанти или "статистика",
операција, трансформација, структура итд.

4
 2.1 Дефиниција пермутације

Нека је S = {a1, a2, … an} неки n-члани скуп. Пермутација од S је бијекција

f : S → S, па одабиром неког уређења елемената од S, нпр. a1 < a2 < ... < an,
пермутацијом f-ти елементи прелазе редом у f(a1) ,f(a2),...,f(an), дакле у један
нови низ (тачније уређену n-торку) различитих елемената из S, нпр. ai1, ai2 ,...,ain.
Тиме се добија једно ново (линеарно) уређење на S : aik < ail ⇔ k < l. Тако
добијемо да на S има n! Различитих линеарних уређења. Скуп свих бијекција (тј.
пермутација) S → S с композицијом као групном операцијом очигледно чини групу.
Ако је

S = [n] = 1,2,...,n, онда се та група означава са Sn и зове симетрична група. Ред те

групе је |Sn| = n!

Другим ријечима, пермутација је низ елемената која садржи тачно једном сваки
елемент из неког коначног скупа ( не смије се тај елемент понављати) и ти
елементи су поређани на одређен начин, а број пермутација скупа S од n чланова
је n!.

2.2 Врсте пермутација

Ако су сви елементи међусобно различити онда се такве пермутације називају

пермутације без понављања, а ако су неки елементи у пермутацији исти тада се
такве пермутације називају пермутације с понављањем.

5
 2.2.1 Пермутације без понављања
Као примјер пермутација без понављања узмимо за примјер задатак гдје су нам
задана 3 слова – A,B,C и треба извести све могуће размјештаје тих елемената.
Када бисмо сами ишли тражити сва рјешења нашли бисмо их 6. Та рјешења су
ABC,ACB,BAC,BCA,CAB,CBA. Знамо да формула за рачунање пермутација без
понављања гласи: Pn = n!, тако би у нашем примјеру било P 3 = 3! = 3 · 2 · 1 = 6.

Но, како се дође до те формуле? На слици испод приказано је 3 ступца са 3 ретка.

Сваки редак представља једно од 3 мјеста за слова A,B или C. На прво мјесто
можемо ставити било које слово: A,B или C. Рецимо да ставимо слово А, за друго
мјесто нам преостају двије опције: B или C. Ако узмемо B, на задње мјесто
можемо још само ставити C. Исто тако направимо и када је B на првом мјесту и
када је C на првом мјесту. Како бисмо добили укупан број могућности
(пермутација) за та три мјеста треба помножити бројеве могућности свих мјеста, у
овом случају 3 · 2 · 1 = 3! = 6.

Слика 1. Пермутације без понављања

2.2.2 Пермутације с понављањем

Да бисмо приказали пермутације с понављањем, узет ћемо сличан примјер као и

код пермутација без понављања, само ћемо овај пут имати слова А, А и B. Овај
пута имамо сљедећа рјешења: ААB, ABА, BАА. То су дакле 3 рјешења с обзиром
да имамо 2 иста слова. Назовимо прво слово А − А1, а друго А2. Рјешења А1А2B

6
и А2А1B су једнака стога имамо упола мање коначних рјешења него када би сва
слова била различита. Формула за рачунање пермутација с понављањем гласи

гдје је n број елемената у пермутацији, а s, p, k су бројеви

истих елемената у пермутацији. Услов у формули јесте s + r ≤ n.

Тако би у нашем случају формула гласила . На слици доле

се лијепо види како први и други ступац са словима А на првом мјесту дају једнака
рјешења.

Слика 2. Пермутације са понављањем

2.3 Примјери пермутација

Овдје ћу приказати примјере неколико практичних задатака за чије рјешавање
користимо пермутације.

За први најједноставнији примјер узмимо да имамо 9 људи који стоје у реду

испред неког дућана и нас занима на колико начина се тих 9 људи може поредати.
Прво ознацимо сваког цовјека бројевима од 1 до 9. Ту се питамо колико уствари
има линеарних поредака ових 9 елемената, односно на колико начина можемо
попунити таблицу ( , , , , , , , , ) а да искористимо све елементе од 1 до 9. На првом
мјесту може доћи било ко, дакле имамо 9 могућности, на другом мјесту имамо
једну могућност мање јер смо једно мјесто попунили. Исто тако вриједи да за

7
треће мјесто имамо 7 могућности, четврто 6 и све тако до задњег мјеста гђе је 1
могућност. Пошто морамо попунити сва мјеста множимо број свих могућности на
сваком мјесту и то је 9 · 8 · 7 · 6 · 5 · 4 · 3 · 2 · 1 = 9! = 362880. Дакле рјешење јест
362 880, што је јако велик број начина на које само 9 људи може бити поредано у
низу.

Узет ћемо још један сличан примјер, но овог пута треба поредати 5 мушкараца и 4
жене у ред на начин да алтернирају у реду мушкарац па жена. Већ знамо да би 5
мушкараца могли поредати на 5! начина. Ако се тих 5 мушкараца размакне тако да
стане жена између сваког од њих добили бисмо још 4! начина на који би се жене
могле поредати. Дакле у овом случају добили смо 2 посебне пермутације, једну од
мушкараца и једну од жена, а да бисмо добили једну пермутацију треба те двије
вриједности помножити. Према том правилу множења резултат је: 5! · 4! = 120 · 24
= 2880. Видимо да иако и даље имамо 9 људи, али смо мало измијенили захтјеве,

добијемо знатно мањи број могућих пермутација него код првог примјера.

Одредити број свих пермутација:

a) без понављања од елемената скупа A={a,b,c,d};

б) од елемената a, b, b, c, а затим исписати све те пермутације.

Рјешење:

а) Пошто се ради о пермутацјамацијама без понављања, број свих могућих

пермутација је

𝑷𝟒 = 𝟒! = 𝟒 ∙ 𝟑 ∙ 𝟐 ∙ 𝟏 = 𝟐𝟒.

Све пермутације скупа A можемо представити графом на следећи начин:

8
Тј. то су сљедеће пермутације:

𝑎𝑏𝑐𝑑 𝑏𝑎𝑐𝑑 𝑐𝑎𝑏𝑑 𝑑𝑎𝑏𝑐

𝑎𝑏𝑑𝑐 𝑏𝑎𝑑𝑐 𝑐𝑎𝑑𝑏 𝑑𝑎𝑐𝑏

𝑎𝑐𝑏𝑑 𝑏𝑐𝑎𝑑 𝑐𝑏𝑎𝑑 𝑑𝑏𝑎𝑐

𝑎𝑐𝑑𝑏 𝑏𝑐𝑑𝑎 𝑐𝑏𝑑𝑎 𝑑𝑏𝑐𝑎

𝑎𝑑𝑏𝑐 𝑏𝑑𝑎𝑐 𝑐𝑑𝑎𝑏 𝑑𝑐𝑎𝑏

𝑎𝑑𝑐𝑏 𝑏𝑑𝑐𝑎 𝑐𝑑𝑏𝑎 𝑑𝑐𝑏a

9
 2.2.3 Варијације
Варијација је начин одабира к предмета из скупа од н предмета (1 ≤ k ≤ n), тако да
је (попут пермутација) редослијед одабира важан. Понављање предмета није
дозвољено.

Узимамо коначни скуп А од n различитих елемената. Треба да изаберемо м

елемената у одређеном редоследу из датог скупа. Сваки такав избор назива се
варијацијом.

3.1 Варијације без понављања

Ако је дат скуп од н елемената A=a1,a2,...,anонда се варијацијом к-те

класе (k n) скупа од н елемената без понављања зове уређена к-торка

(a1, a2, ... ak) елемената скупа А при чему нема понављања елемената.

Пр.4.1.Написати све двоцифрене бројеве од скупа цифара 1,2,3,4.

12 21 31 41

13 23 32 42

14 24 34 43

Очигледно да смо написали све варијације друге класе скупа од 4 елемента без

понављања.

Да би смо израчунали укупан број варијација к-те класе скупа од n елемената без

понављања (у ознаци Vkn ) користићемо правило производа.

10
Први елемент k-торке можемо изабрати на н начина , други елемент на n-1

нацин, а k-ти елемент можемо изабрати на n-(n-1) начина па имамо :

Vkn n (n 1) ...(n (k 1))

Примјер: .Колико различитих шестероцифрених бројева се може саставити од

цифара 1,2,3...7

тако да се цифре не понављају а да крајње двије цифре буду парне?

Овај задатак можемо рјешити користећи варијације без понављања и правило

производа.

Задње двије цифре можемо изабрати на V23 =3*2=6, а прве четири цифре можемо

изабрати на

V45 =5*4*3*2=120; према томе укупно имамо 120*6=720.

3.2 Варијације са понављањем

Варијацијом са понављањем k-те класе скупа A=x1,x2,...,xnод n

елемената зовемо уређену k-торку (k=n),,елемената скупа А, (x1,x2,...,xk) при

чему се елементи те к-торке могу понављати.

Примјер: Написати све троцифрене бројеве скупа цифара 1,2,3.

Очигледно треба написати све варијације треће класе скупа од 3 елемента са

понављањем.

11
111 211 311

112 212 312

113 213 313

121 221 321

122 222 322

123 223 323

132 232 332

133 233 333

Теорема: Број варијација к-те класе са понављањем скупа од н елемената

једнак је:

___

Vkn nk

Доказ ове тврдње слиједи из правила производа јер се сваки елемент уређене к-
торке

може узети на н начина.

Примјер: Одредити број различитих природних бројева мањих од 100 000 који се
могу

формирати од цифара скупа 0,1,2,3,4,5.

Очигледно су у питању петероцифрени,четвероцифрени,троцифрени,двоцифрени

и једноцифрени

бројеви.

Уствари бирамо уређене петорке цифара датог скупа при чему је дозвољено

12
понављање (ако је једна нула напријед онда је то четвероцифрени број,ако су
двије

онда је то троцифрени...);па су то варијације 5-те класе са понављањем скупа од 6

елемената и њихов број је V56 

Примјер:

а) На колико начина се могу размјестити три различите куглице у четири

различите кутије, ако се у свакој кутији може ставити произвољан број куглица?

б) На колико се начина могу размјестити к различитих куглица у н различитих

кутија, ако се у сваку кутију може ставити произвољан број куглица?

а) Свака куглица се може убацити у неку од кутија на 4 начина, па би нпр. 144

значило да прва куглица иде у прву кутију, друга у четврту, и трећа у четврту;
према томе бирамо уређене тројке од 4 елемента са понављањем;па је укупан
број

__
V34 

б) На аналоган начин закључујемо да број могућности

Vkn nk

Примјер:

13
На колико начина може бити оцјењен један ученик на крају школске године из

12 предмета ако:

а) Из свих предмета може добити оцјену од 1 до 5,

б) Из два предмета не може добити оцјену вишу од 3, а из три предмета оцјену

нижу

од 4.

а) Бирамо уређену дванесторку са понављањем скупа од 5 елемената,па је тај

број једнак

__
V125 
____ ___ ____

б) V23 V32 V75 32 23 57

2.2.4 Комбинације
4.1 Дефиниција комбинација

Нека је S било који скуп, а r ≥ 0 цијели број. Било који r-члани подскуп од S зове се
r-комбинација скупа S. Другим ријечима r-комбинација од S је неуређени избор од

r елемената из S. Скуп свих r-комбинација од S означавамо симболом , или

понекад Pr(S).

На примјер,

14
С друге стране, број свих р-комбинација н-чланог скупа означавамо симболом

(читај n над r): , и зовемо га биномни коефицијент. Додатно дефинишемо

Ако је r > n, онда је јасно да је , а ако је n = 0, а r ∈ N, онда је . Исто

тако је јасно да је . Појам комбинације толико је фундаменталан

да се читава грана математике према томе појму назива комбинаторика. Понекад
се пуним називом р-комбинација скупа S зове и r-комбинација од S без
понављања. Једноставније речено, комбинација је начин избора неког броја
елемената из неког скупа, гдје редослијед (за разлику од пермутација) елемената
није важан. Коначна формула за комбинације јесте

4.2 Комбинације без понављања

Комбинација k-те класе без понављања скупа A=x1,x2,...,xnод n елемената
(kn) је било који k-члан подскуп x1,x2,...,xkскупа А.

Примјер:

Написати све комбинације без понављања треће класе скупа A=a,b,c,d,e.

a,b,c; a,b,d; a,b,e; a,c,d; a,c,e; a,d,e; b,c,d;

b,c,e; b,d,e; c,d,e

15
Теорема: Укупан број комбинација без понављања k-те класе скупа од n

елемената једнак је:

Доказ ове теореме се састоји у чињеници да прво израчунамо број свих варијација

без понављања к-те класе скупа од н елемената, тј.

Vnk n(n 1) ...(n (k 1))

4.3 Комбинације са понављањем

Комбинација са понављањем k-те класе од n елемената је колекција дужине

k од тих n елемената.

Примјер:

Написати све комбинације са понављањем четврте класе скупа A=a,b,cод

3 елемента!

a,a,a,a; a,a,a,b; a,a,a,c; a,a,b,b; a,a,b,c; a,a,c,c;

a,b,b,b;

16
a,b,b,c; a,b,c,c; a,c,c,c; b,b,b,b; b,b,b,c; b,b,c,c;
b,c,c,c; c,c,c,c

Теорема: Број комбинација k-те класе са понављањем скупа од n елемената

једнак је:

5.0 Паскалов троугао

5.1 Историја Паскаловог троугла

Паскалов троугао се на примјер користи у алгебри, комбинаторици и вјероватноћи,

код полигоналних и Фибоначијевих бројева. Назив је добио по цијењеном
француском математичару И филозофу Блаисе Пасцалу (1623-1662), али се
његов експлицитни приказ јављао и много раније.

Биномни коефицијенти јављају се у 10. вијеку у Цхандасхаастри, древној индијској

књизи, коју је написао Пингала негдје између 5. и 2. вијека прије Христа. Сљедеће
јављање било је у Кини, гдје је кинески математичар Ји Xиан у 11. вијеку користио
троугао за израчунавање другог и трећег коријена. Након тога у 13. вијеку Yанг
Хуи (1238-1298) приказао је аритметички троугао са шест редова који је био јако
сличан Пасцаловом троуглу којег ми данас знамо. Данас се у Кини Пасцалов
троугао назива "Yанг Хуи-ов троугао". Око 1303. године још један кинески
математичарˇ Зху Схијиеи проширује троугао на осам редова. Постоје и неки
докази да је овај нумерички троугао био познат арапском астроному, пјеснику и
математичару Омару Кхаyyаму из 11. вијека. Због истовременог појављивања
троугла у Кини и Перзији не зна се тачно јесу ли га Арапи независно открили или

17
су га преузели од Кинеза. Иако је овај нумерицки троугао име добио по Блаисе
Пасцалу, он није био једини у Еуропи који је проучавао биномне коефицијенте у то
вријеме. Данашњи се Пасцалов троугао у Еуропи појавио 1527. године, а Блаисе
Пасцал је сто година послије тог открића почео проучавати аритметички троугао.
У његовом дјелу “ Траите ду триангле аритхметикуе”, издатом након његове
смрти, појављује се аритметички троугао, који се од нама познатог Пасцаловог
троуглаˇ разликује по томе што је заротиран за 45 степени.

n
0 1
1 1 1
2 1 2 1
3 1 3 3 1
4 1 4 6 4 1
5 1 5 10 10 5 1
6 1 6 15 20 15 6 1
7 1 7 21 35 35 21 7 1
8 1 8 28 56 70 56 28 8 1
9 1 9 36 84 126 126 84 36 9 1

18
 4.4 Биномна формула

Паскал је до своје формуле дошао тако да је биномне коефицијенте за

мале вриједности n и r написао у облику таблице која се зове Паскалов
троугао. Паскалова формула је заправо рекурзија за биномне коефицијенте,
јер се њоме поцевши с прва два ступца може израчунати сваки сљедећи члан
Паскалова троугла.

За све бројеве r,n ∈ N, такве да је r ≤ n вриједи:

То можемо доказати користеци дефиницију биномних коефицијената.

Својства биномних коефицијената:

  =  .

  +   = 

= = = =

19
Биномна теорема изражава развој n- те потенције бинома формулом

Тврдња се доказује помоћу аксиома математичке индукције:

Треба доказати да је М= N

20
Рачунамо :

21
 4.5 Primjer u kombinatorici

Узмимо за примјер да имамо 3 оловке и желимо израчунати на колико различитих

начина можемо одабрати двије од њих. Број свих комбинација од три елемента

другог реда је . Овај број садржан је у Паскаловом троуглу на другом мјесту

трећег реда, стога можемо виђети да имамо три могућности да одаберемо двије
различите оловке од њих 3.

Бројеви у Паскаловом троуглу лако се могу генерисати користећи формулу за број

комбинација, само требамо одредити ред и мјесто броја којег желимо.

Знамо да је формула за комбинације . Ако сада желимо пронаћи 3.

број у 5-ом реду само убацимо у формулу

Ако погледамо Паскалов троугао, видимо да то заиста и јесте број 10.

На слици 3 приказан је Паскалов троугао. По редовима су наведене вриједности

које н може попримити, а по колонама су поредани биномни коефицијенти који
попримају различите вриједности, зависно о позицији у таблици. Паскалов троугао
можемо користити за добијање броја р комбинација н-чланог скупа, а зове се
троугао јер као што видимо сви резултати чине облик троугла. Као што смо већ
навели, код Паскаловог троугла може се помоћу прве двије колоне израчунати
сваки сљедећи члан у троуглу. На слици је графички приказано на који начин се
добивају чланови троугла, а то је да два сусједна члана у колонама саберемо и
запишемо зброј испод десног члана и ако посматрамо то стварно вриједи за све
чланове Паскаловог трокута.

22
Закључак

У овом раду дате су дефиниције и описане врсте пермутација, варијација и

комбинација које постоје, те су дати разни једноставнији и свакодневни примјери
како се користе комбинацијске формуле. Даље, наведена су различита подручја
примјене пермутација и комбинација. На крају се потврдила констатација из увода
да су пермутације и комбинације јако широко распрострањене и да се заиста
појављују у свим сферама наших живота. Оне се користе од најједноставнијих
проблема па све до комплексних сигурносних, научних и економских захтјева.

23
 Литература:

1) Ковачевић, др И. (2013). Дискретна математика са збирком задатака. 3рд

ед. Београд: Универзитет Сингидунум, п.252.

2) Матхигон. (2019). Цомбинаторицс | Њорлд оф Матхематицс. [онлине]

Аваилабле ат: хттпс://матхигон.орг/њорлд/Цомбинаторицс .

3) Росен, Кеннетх.Х. (1998). Дисцрете матхематицс анд итс апплицатионс. 4тх

ед. Њиллиам Ц Броњн Пуб, п.824.

24
Датум предаје: ____________

Комисија:

Предсједник ____________

Испитивач ____________

Члан ____________

Коментар:

Датум одбране: ____________ Оцјена____________