Matematiqki fakultet u Beogradu

Pitaa i odgovori za usmeni ispit

- iz uvoda u matematiqku logiku -

Predrag Pilipovi Profesor

Br. indeksa 116/2016 dr Slavko Mocoa

Beograd, februar 2017.

 SADRAJ

Sadraj
1 Definicija iskazne formule. Sloenost iskazne formule. . . . . . . . . . . . . . 1
2 Interpretacija iskazne formule. Osobine interpretacije. . . . . . . . . . . . . . 1
3 Semantiqka ekvivalentnost. Osobine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
4 Semantiqka posledica. Osobine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
5 Teorema dedukcije (semantiqka varijanta). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
6 Teorema o KNF i DNF. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
7 Pravila prirodne dedukcije za iskaznu logiku. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
8 Teorema dedukcije (sintaksna varijanta). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
9 Teorema kompaktnosti (sintaksna varijanta). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
10 Teorema potpunosti (slaba varijanta). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
11 Teorema saglasnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
12 Definicija terma. Sloenost terma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
13 Definicja predikatske formule. Sloenost predikatske formule. . . . . . . . . 14
14 Slobodno i vezano pojav ivae promen ive. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
15 Pravila prirodne dedukcije za predikatsku logiku. . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
16 Aksiome ekstenzionalnosti, egzistencije, para, unije i partitivnog skupa. . . . . 16
17 Aksioma separacije i posledice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
18 Aksioma regularnosti i posledice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
19 Ureen par. Dekartov proizvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
20 Relacije, inverz i kompozicija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
21 Ekvivalencije, klase, particije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
22 Ureee. Istaknuti elementi u ureeima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
23 Supremum i infimum. Osobine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
24 Funkcije. 1-1\ i NA\ funkcije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
25 Inverz funkcije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
26 Kompozicija funkcija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
27 Levi i desni inverz funkcije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
28 Kardinalnost. Osnovne osobine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
29 Kantorova teorema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
30 Kantor-Bernxtajnova teorema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
31 Aksioma izbora. Primer. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
32 Ekvivalenti aksiome izbora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
33 Bernxtajnova teorema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
34 Maksimalno neprotivreqni skupovi formula. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
35 Teorema potpunosti (jaka varijanta). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
36 Teorema kompaktnosti (semantiqka varijanta). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
37 Primer primene teoreme kompaktnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
38 Aksioma beskonaqnosti i skup priordnih brojeva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
39 Ureee prirodnih brojeva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
40 Princip matematiqke indukcije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
41 Princip potpune indukcije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
42 Princip minimuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
43 Teorema o rekurzivnoj definiciji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
44 Aritmetika prirodnih brojeva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
45 Modeli i interpertacija formule prvog reda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
46 Va ane formule i primeri. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
47 Teoreme potpunosti i kompaktnosti za logiku prvog reda. . . . . . . . . . . . . . . 38
1 Definicija iskazne formule. Sloenost iskazne formule.
Jezik iskazne formule qine:
Iskazna slova: p, q, r, ..., p1 , p2 , ...; P je skup iskaznih slova i on je prebrojiv;

(Iskazni) logiqki veznici: , , , , ;

Pomoni simboli: ( i ).

Req na nekom jeziku je bilo koji konaqan niz slova. Reqi koje imaju smisla nazivamo formulama
i grade se prema sledeim pravilima:
(1) Iskazno slovo jeste formula;
(2) Ako su A i B formule, tada su i: A, A B, A B, A B, A B formule;
(3) Svaka formula dobija se konaqnom primenom pravila (1) i (2).
Konvencija o brisau zagrada:
Ako je nedvosmisleno kako je formula izgraena, brixemo zagrade.

Prioritet veznika: ima najvixi prioritet, , sredi, a i najnii.

F or je skup svih formula, dok je N = {0, 1, 2, 3, ...}. Sloenost formule je funkcija koja
formuli dode uje broj veznika koji je grade (u oznaci sl), tj:
sl : F or N.

Sloenost formule se definixe rekurzivno pomou sledeih pravila:

sl(p) = 0, gde je p P ;

sl(A) = 1 + sl(A);

sl(A B) = 1 + sl(A) + sl(B), gde je {, , , }.

2 Interpretacija iskazne formule. Osobine interpretacije.

Skup 2 je oznaka za skup {0, 1}. Valuacija je dode ivae vrednosti taqno ili netaqno iskaznim
slovima, odnosno to je preslikavae
v : P 2.
Interpertacija pri vaulaciji v je dode ivae formuli vrednosti taqno ili netaqno, for-
mula je pri tom izgraena od promen ivih kojima smo valuacijom v dodelili vrednosti taqno
ili netaqno. Tj. interpertacija pri valuaciji v je preslikavae
v : F or 2,

tako da vai:
v(p) = v(p), gde je p P ;
v(A) = 1 v(A);

v(A B) = v(A) 2 v(B), gde je {, , , }.

1
u ovom sluqaju predstav a operaciju na skupu 2, za razliku od A gde je logiqki veznik
2
Isto vai i za

1
Teorema 1. Neka je F formula i neka su u i v valuacije, tako da vai
u(p) = v(p) za p P (F ). 3

Tada vai
u(F ) = v(F ).
Dokaz. Indukcijom po sloenosti formule F :
(BI) sl(F ) = 0 tj. F = p, P (F ) = {p}, pa vai: u(F ) = u(p) = u(p) = v(p) = v(p) = v(F ).
(IH) Za sve formule F takve da je sl(F ) < n neka vai u(F ) = v(F ).
(IK) Neka je F takva da je sl(F ) = n. Tada je F = G ili F = G H , gde je {, , , }.
1 F = G: sl(G) = n 1 < n i vai P (G) = P (F ). Po indukcijskoj hipotezi vai
u(G) = v(G), odakle sledi da u(F ) = u(G) = u(G) = v(G) = v(G) = v(F ).
2 F = G H za neko {, , , }. Tada je sl(G) < n i sl(H) < n jer je
sl(F ) = 1 + sl(G) + sl(H) i vai P (G) P (F ) i P (H) P (F ). Po indukcijskoj
hipotezi vai u(G) = v(G) i u(H) = v(H), odakle sledi da
u(F ) = u(G H) = u(G) u(H) = v(G) v(H) = v(G H) = v(F ).

Ako je v(F ) = 1 kaemo da valuacija v zadovo ava formulu F i pixemo v |= F . Simbol |=

qitamo dupla rampa\ i naziva se relacija zadovo ea.
Ako postoji valuacija v formule F takva da je v |= F , kaemo da je F zadovo iva.
Ako za sve valuacije v formule F vai v |= F kaemo da je F tautologija i pixemo |= F.
Ako za sve valuacije v formule F vai v 2 F kaemo da je F kontradikcija tj nije zadovo iva.

3 Semantiqka ekvivalentnost. Osobine.

Formule F i G su semantiqki ekvivalentne u oznaci F G ako i samo ako je |= F G. Tj.
ako za sve valuacije v vai v(F G) = 1, tj. v(F ) v(G) = 1, odnosno v(F ) = v(G).
Teorema 1. Relacija je relacija ekvivalencije.

Dokaz.
(R) v(F ) = v(F ) za sve valuacije v formule F , pa je F F .
(S) Neka vai F G, tada za sve valuacije v vai v(F ) = v(G), tj. v(G) = v(F ), pa je G F.
(T) Neka vai F G i G H , tada za sve valuacije v vai v(F ) = v(G) i v(G) = v(H), pa je
v(F ) = v(H) odakle sledi da vai F H .
Teorema 2. Ako je F1 F2 i G1 G2 , tada vai:

(1) F1 F2 ;
(2) F1 G1 F2 G2, za neko {, , , }.
Dokaz. Neka je v proizvo na valuacija:
(1) v(F1) = v(F1) = v(F2) = v(F2) ;
(2) v(F1 G1) = v(F1) v(G1) = v(F2) v(G2) = v(F2 G2).
Kada pixemo F (p1, p2, ..., pn) naglaxavamo da je formula F saqiena od nekih slova p1, p2, ..., pn,
ali ne obavezno od svih.
Neka su date formule F (p1, p2, ..., pn), A1, A2, ..., An. Sa F (A1, A2, ..., An) oznaqavamo formulu F
u kojoj smo svako pojav ivae slova pi zamenili formulom Ai, 1 i n.
3
P (F ) je konaqan skup slova formule F .
2
Teorema 3. Neka su F (p1, p2, ..., pn), A1, A2, ..., An formule. Neka je v proizvo na valuacija i
neka je u valuacija takva da vai
u(pi ) = v(Ai ), 1 i n.

Tada je u(F (p1, p2, ..., pn)) = v(F (A1, A2, ..., An)).
Dokaz. Indukcijom po sloenosti formule F .
(BI) sl(F ) = 0 pa je F (p1, p2, ..., pn) = pi, za neko 1 i n i F (A1, A2, ..., An) = Ai. Tada vai:
u(F (p1 , p2 , ..., pn )) = u(pi ) = u(pi ) = v(Ai ) = v(F (A1 , A2 , ..., An )).

(IH) Za sve formule F takve da je sl(F ) < n neka vai u(F (p1, p2, ..., pn)) = v(F (A1, A2, ..., An)).
(IK) Neka je F takva da je sl(F ) = n. Tada je F = G ili F = G H , gde je {, , , }.
1 F = G: sl(G) = n 1 < n. Po indukcijskoj hipotezi vai
u(G(p1 , p2 , ..., pn )) = v(G(A1 , A2 , ..., An )), odakle sledi da
u(F (p1 , p2 , ..., pn )) = u(G(p1 , p2 , ..., pn )) = u(G(p1 , p2 , ..., pn )) =
v(G(A1 , A2 , ..., An )) = v(G(A1 , A2 , ..., An )) = v(F (A1 , A2 , ..., An )).
2 F = G H za neko {, , , }. Tada je sl(G) < n i sl(H) < n jer je
sl(F ) = 1 + sl(G) + sl(H). Po indukcijskoj hipotezi vai
u(G(p1 , p2 , ..., pn )) = v(G(A1 , A2 , ..., An )) i u(H(p1 , p2 , ..., pn )) = v(H(A1 , A2 , ..., An )),
odakle sledi da
u(F (p1 , p2 , ..., pn )) =
u(G(p1 , p2 , ..., pn ) H(p1 , p2 , ..., pn )) = u(G(p1 , p2 , ..., pn )) u(H(p1 , p2 , ..., pn )) =
v(G(A1 , A2 , ..., An )) v(H(A1 , A2 , ..., An )) = v(G(A1 , A2 , ..., An ) H(A1 , A2 , ..., An )) =
v(F (A1 , A2 , ..., An )).

Posledica 1. Neka su F (p1, p2, ..., pn), A1, A2, ..., An formule. Ako vai |= F (p1, p2, ..., pn), onda
vai |= F (A1, A2, ..., An).
Dokaz. Neka je |= F (p1 , p2 , ..., pn ) i v proizvo na valuacija. Uoqimo bilo koju valuaciju u
takvu da u(pi) = v(Ai). Prema teoremi 3 vai v(F (A1, A2, ..., An)) u(F (p1, p2, ..., pn)) = 1, tj.
v |= F (A1 , A2 , ..., An ). Kako je v bila proizvo na valuacija imamo da je |= F (A1 , A2 , ..., An ).

Posledica 2. Neka su F (p1 , p2 , ..., pn ), A1 , A2 , ..., An , B1 , B2 , ..., Bn formule takve da

Ai Bi , za sve 1 i n.

Tada vai
F (A1 , A2 , ..., An ) F (B1 , B2 , ..., Bn ).

Dokaz. Neka je v proizvo na valuacija. Uoqimo bilo koju valuaciju u, takvu da vai
u(pi ) = v(Ai ) = v(Bi ).

Prema teoremi 3 vai v(F (A1, A2, ..., An)) = u(F (p1, p2, ..., pn)) = v(F (B1, B2, ..., Bn)). Kako je v
bila proizvo na valuacija zak uqujemo F (A1, A2, ..., An) F (B1, B2, ..., Bn).

4 Semantiqka posledica. Osobine.

Neka je H neki skup formula.
Valuacija v zadovo ava H (v |= H) ako v |= H , za sve formule H H.

H je zadovo iv ako postoji valuacija koja ga zadovo ava. U suprotnom nije zadovo iv
(kontradiktoran je).
3
 Ako je H zadovo iv i H0 H, onda je H0 zadovo iv.
Ako H nije zadovo iv i H0 H, onda ni H0 nije zadovo iv.
Neka je H neki skup formula i F formula. Kaemo da je F semantiqka posledica skupa H i
pixemo H |= F ako za sve valuacije v takve da je v |= H vai v |= F .
Ako je H = {H1, H2, ..., Hn}. Umesto {H1, H2, ..., Hn} |= F pixemo H1, H2, ..., Hn |= F .
Primer 1.

{p, q} je zadovo iv;

{p, p} nije zadovo iv;
{p q, p q} je zadovo iv.
Osobine:
(1) Ako je H H, onda je H |= H ;
(2) Ako H nije zadovo iv, onda H |= F , za bilo koju formulu F ;
(3) |= F ako i samo ako |= F ;
(4) Ako H |= F i H H0, onda H0 |= F ;
(5) Ako H 2 F i H0 H, onda H0 2 F .

5 Teorema dedukcije (semantiqka varijanta).

Teorema 1. [Teorema dedukcije] Neka je H bilo koji skup formula i neka su A i B formule.
Tada vai
H, A |= B akko H |= A B.
Dokaz.
() Pretopstavimo da vai H, A |= B . Neka je v proizvo na valuacija koja zadovo ava H, tj.
v |= H.
1 Neka je v(A) = 0, tada je v(A B) = v(A) v(B) = 0 v(B) = 1.
2 Neka je v(A) = 1, tada v |= H, A i iz pretopstavke H, A |= B sledi da v |= B , tj.
v(B) = 1. Odakle je v(A B) = v(A) v(B) = 1 1 = 1.
Dakle, u oba sluqaja v |= A B , a kako je v bila proizvo na valuacija koja zadovo ava
H, vai H |= A B .
() Pretpostavimo da vai H |= A B . Neka je v proizvo na valuacija takva da v |= H, A.
Tada v zadovo ava i H, tj. v |= H. Odakle sledi da v |= A B , tj. 1 = v(A B) =
v(A) v(B). Kako je v(A) = 1 dobijamo da je i v(B) = 1, tj. v |= B . Sa obzirom na to da
je v bila proizvo na valuacija koja zadovo ava H, A time smo dobili da vai H, A |= B .

6 Teorema o KNF i DNF.

Literal je iskazno slovo ili negacija iskaznog slova.
Klauza je konjukcija literala.
Kaemo da je formula u disjunktivnoj normalnoj formuli (DNF) ako je disjunkcija klauza,
tj. oblika
C1 C2 C3 ... Cn , gde su Ci klauze, za 1 i n.
Kaemo da je formula u konjuktivnoj normalnoj formuli (KNF) ako je oblika
D1 D2 D3 ... Dn , gde su Di disjunkcije literala, za 1 i n.

4
Algoritam za svoee na KNF i DNF:
1. Eliminacija koristei: p q (p q) (q p).
2. Eliminacija koristei: p q p q.
3. Ubacivae u zagrade koristei: (p q) p q i (p q) p q.
4. Eliminacija duple negacije koristei: p p.
5. Podexavae tako da se dobije KNF ili DNF koristei:
p (q r) (p q) (p r) i p (q r) (p q) (p r) i ihova uopxtea.

6. Kozmetiqka podexavaa: p p p, p p p, q > q, q > >, q , q q.

Ako je v valuacija i p slovo, sa pv se oznaqava

p, v(p) = 1
pv =
p, v(p) = 0

v p, v(p) = 1
p =
p, v(p) = 0
Lema 1. Neka su u i v valuacije i p slovo, tada vai:
(1) u(pv ) = 1 akko v(p) = u(p);

(2) v(pv ) = 1 (specijalni sluqaj (1));

(3) u(pv ) = 0 akko v(p) = u(p);

(4) v(pv ) = 0 (specijalni sluqaj (3)).

Dokaz.
(1) () Neka je u(pv ) = 1.
1 Ako je v(p) = 1, tada je 1 = u(pv ) = u(p).
2 Ako je v(p) = 0, tada je 1 = u(pv ) = u(p) = u(p), pa je u(p) = 0.
() Neka je v(p) = u(p).
1 Ako je v(p) = u(p) = 1, tada je u(pv ) = u(p) = 1.
2 Ako je v(p) = u(p) = 0, tada je u(pv ) = u(p) = u(p) = 1.
(3) Analogno kao (1).
Teorema 1. Neka je F formula, V1 skup svih valuacija koje zadovo avaju formulu F , V0 skup
svih valuacija koje ne zadovo avaju formulu F i P (F ) = {p1, p2, ..., pn}. Skupove V1 i V0 moemo
zapisati:
V1 = {v : P (F ) 2 | v |= F };
V0 = {v : P (F ) 2 | v 2 F }.

(1) Ako F nije kontradikcija, tada vai:

(kanonski DNF ili KDNF).
_
F (pv1 pv2 ... pvn )
vV1

(2) Ako F nije tautologija, tada vai:

(kanonski KNF ili KKNF).
^
F (pv v v
1 p2 ... pn )
vV0

5
Dokaz.
(1) Dokaz se svodi na sledee: za svaku valuaciju v0 : P 2 vai:
akko v0 |=
_
v 0 |= F (pv1 pv2 ... pvn ).
vV1

() Neka v0 |= F , tada v0 V1, prema tome pv1 pv2 ... pvn je jedan od disjunkata sa desne
0 0 0

strane. PremaW lemi 1 (2) vai v0 |= pvi za svako 1 i n, pa v0 |= pv1 pv2 ... pvn .
0 0 0 0

Dakle, v0 |= (pv1 pv2 ... pvn).

vV1
() Neka v0 |=
W
(pv1 pv2 ... pvn ).
Pa postoji neko v V1 takvo da vai
vV1
v 0 |= pv1 pvn , tada v 0 |= pvi , za sve 1 i n, pa prema lemi 1 (1) v 0 (pi ) = v(pi )
pv2 ...
za sve 1 i n. Tada je v0 = v V1, tj. v0 |= F .
(2) Dokaz se svodi na sledee: za svaku valuaciju v0 : P (F ) 2 vai:
akko v0 2
^
v0 2 F (pv v v
1 p2 ... pn )
vV0

() Neka v0 2 F , tada v0 V0, prema tome pv

1 p2 ... pn je jedan od konjukata sa desne
v v 0 0 0

strane. Prema lemi 1 (4) vai v0 2 pv i V za svako 1 i n, pa

0

v 2 p1 p2 ... pn . Dakle, v 2 1 p2 ... pn ).

0 v v 0 v 0 0 0
(pv v v
vV0
() Neka v0 2
V
(pv
1 . Pa postoji neko v V0 takvo da vai
pv
2 ... pv
n )
vV0
v0 2 pv
1 p2 , tada v0 2 pv
v ... pv
n i , za sve 1 i n, pa prema lemi 1 (3) v (pi ) = v(pi )
0

za sve 1 i n. Tada je v0 = v V0, tj. v0 2 F .

7 Pravila prirodne dedukcije za iskaznu logiku.

1. Eliminacija i uvoee konjukcije:
AB (L
AB (D
A B (U )
E) E)
A B AB

2. Eliminacija i uvoee duple negacije

A (E )
A (U )
A A

3. Eliminacija (modus ponens (M P )) i (modus tolens (M T )) i uvoee implikacije

A

A AB (E ) ili (M P )
AB B (E ) ili (M T )


B A B
(U )
AB

4. Eliminacija i uvoee negacije i eliminacija kontradikcije

A
 (E )
A A (E )

 A

(U )
A

6
 5. Eliminacija i uvoee disjunkcije
A (L
B (D
U) U)
AB AB
A B
 
AB 



C C
(DL
E )
C
6. Eliminacija i uvoee ekvivalencije
AB (LD
AB (DL
E ) E )
AB BA (U )
AB BA
AB
7. Disjunktivni silogizmi
AB A (DS )
AB B (DS )
B A
8. Tranzitivnost implikacije
AB BC (T )
AC
9. Zakon kontrapozicije
AB (K )
A B (K )
B A BA
10. De Morganovi zakoni
(A B ) (A B )
DM ( ) (DM )
A B A B
A B (DM )
A B (DM )
(A B) (A B)

11. Zakon isk uqea treeg (tertium non datur)

(T N D )
A A

8 Teorema dedukcije (sintaksna varijanta).

Teorema 1. [Sintaksna teorema dedukcije] Neka je H bilo koji skup formula i neka su A
i B formule. Tada vai
H, A ` B akko H ` A B.
Dokaz.
() Pretpostavimo da vai H, A ` B .
Date pretpostavke u H
1. ...
... Neki dokaz za H, A ` B
k. . . .
k + 1. A

Niz dokaza bez pretpostavki

k + 2. . . .
...
n. B

7
 Pixemo dokaz za H ` A B.
Iste pretpostavke iz H
1. ...
... Neki dokaz za H, A ` B
k. . . .

Novi poddokaz

k+1. A Dodatna pretpostavka

k+2. . . .
...
n. B
n + 1. A B U na (k + 1). n.
() Pretpostavimo da vai H ` A B .
Date pretpostavke u H
1. ...
... Neki dokaz za H ` A B
k. . . .

Niz dokaza bez pretpostavki

k + 1. . . .
...
n. A B
Pixemo dokaz za H, A ` B .
Iste pretpostavke iz H
1. ...
... Neki dokaz za H, A ` B
k. . . .

Niz dokaza bez pretpostavki

...
n. A B U na (k + 1). n.
n + 1. A Pretpostavka
n + 2. B M P iz n. i n + 1.

9 Teorema kompaktnosti (sintaksna varijanta).

Teorema 1. [Sintaksna teorema kompaktnosti] Neka je H skup formula, i neka je F pro-
izvo na formula, tada vai
H ` F akko postoji konaqan H0 H takav da H0 ` F.

Dokaz.
() Ako koristei mae pretpostavki moemo izvesti F , onda sa tim i jox novih pretpostavki
moemo izvesti F , tj. H0 ` F , onda H ` F .
() Neka vai H ` F .
8
 Iste pretpostavke iz H
1. ... Koristili smo konaqno mnogo
... pretpostavki i one qine H0
k. . . .

Niz dokaza bez pretpostavki

...
n. F

10 Teorema potpunosti (slaba varijanta).

Lema 1. Vai sledei sekvent.
A B, A B ` B.

Dokaz.
1. A B Pretpostavka
2. A B Pretpostavka
3. B Dodatna pretpostavka
4. A M T na 1. i 3.
5. A M T na 2. i 3.
6. E na 4. i 5.
7. B U na 3-6.
8. B E na 7.

Lema 2. Neka je v valuacija. Neka je {, , , }. Tada vai

pv , q v ` (p q)v ,

gde je 
v F, v(F ) = 1
F =
F, v(F ) = 0
Dokaz.
p q pq p, q ` (p q)
0 0 0 p, q ` (p q)
0 1 0 p, q ` (p q)
1 0 0 p, q ` (p q)
1 1 1
p q pq p, q ` (p q)
0 0 0 p, q ` (p q)
0 1 1 p, q ` (p q)
1 0 1 p, q ` (p q)
1 1 1
p q pq p, q ` (p q)
0 0 1 p, q ` (p q)
0 1 1 p, q ` (p q)
1 0 0 p, q ` (p q)
1 1 1

9
 p q pq p, q ` (p q)
0 0 1 p, q ` (p q)
0 1 0 p, q ` (p q)
1 0 0 p, q ` (p q)
1 1 1
Teorema 1. Neka je F proizvo na formula i neka je P (F ) = p1 , p2 , ..., pn . Tada vai pv1 , pv2 , ..., pvn `
F v.

Dokaz. Indukcijom po sloenosti formule F .

(BI) sl(F ) = 0 tj. F = p, P (F ) = {p}, pa vai: pv ` pv .
(IH) Neka tvree vai za sve formule F takve da je sl(F ) < n.
(IK) Neka je F takva da je sl(F ) = n. Tada je F = G ili F = G H , gde je {, , , }.
1 F = G: sl(G) = n 1 < n i vai P (G) = P (F ). Po indukcijskoj hipotezi vai
pv1 , pv2 , ..., pvn ` Gv .
1.1 Neka je v(F ) = 0, tada je v(G) = 1, odakle sledi da je F v = F i Gv = G. Imamo
da je pv1 , pv2 , ..., pvn ` G, tj. pv1 , pv2 , ..., pvn ` F , odnosno pv1 , pv2 , ..., pvn ` F v .
1.2 Neka je v(F ) = 1, tada je v(G) = 0, odakle sledi da je F v = F i Gv = G. Imamo
da je pv1 , pv2 , ..., pvn ` G, tj. pv1 , pv2 , ..., pvn ` F .
2 F = G H za neko {, , , }. Tada je sl(G) < n i sl(H) < n jer je
sl(F ) = 1 + sl(G) + sl(H) i vai P (G) P (F ) i P (H) P (F ). Po indukcijskoj
hipotezi vai pv1 , pv2 , ..., pvn ` Gv i pv1 , pv2 , ..., pvn ` H v . Po lemi 2, imamo da Gv , H v `
(G H)v , dakle, pv1 , pv2 , ..., pvn ` F v .

1. pv1 Pretpostavka
2. pv2 Pretpostavka
... Pretpostavka
n. pvn Pretpostavka
n + 1. ...
...
n + m. Gv Zak uqak
n + m + 1. ...
...
n + m + k. Hv Zak uqak
n + m + k + 1. ...
...
n + m + k + l. (G H)v Zak uqak
Teorema 2. [Teorema potpunosti (slabija varijanta)] Neka je F formula. tada vai: F
je dokaziva ako i samo ako je uvek taqna, tj.
` F akko |= F.

10
 Dokaz.
() Neka je F tautologija, tj F v = F . Za svaku valuaciju v vai pv1 , pv2 , ..., pvn ` F .
1. korak Za svaku valuaciju v vai:
1 pv1 , pv2 , ..., pn ` F ,
2 pv1 , pv2 , ..., pn ` F .

Po teoemi dedukcije vai

1 pv1 , pv2 , ..., pvn1 ` pn F ,
2 pv1 , pv2 , ..., pvn1 ` pn F .

Po lemi 1 vai pn F, pn F ` F . Odakle dobijamo pv1 , pv2 , ..., pvn1 ` F .

2. korak Za svaku valuaciju v vai:
1 pv1 , pv2 , ..., pn1 ` F ,
2 pv1 , pv2 , ..., pn1 ` F .

Po teoemi dedukcije vai

1 pv1 , pv2 , ..., pvn2 ` pn1 F ,
2 pv1 , pv2 , ..., pvn2 ` pn1 F .

Po lemi 1 vai pn1 F, pn1 F ` F . Odakle dobijamo pv1 , pv2 , ..., pvn2 ` F .
...
n 1. korak Za svaku valuaciju v vai:
1 p1 ` F ,
2 p1 ` F .

Po teoemi dedukcije vai

1 ` p1 F ,
2 ` p1 F .

Po lemi 1 vai p1 F, p1 F ` F . Odakle dobijamo ` F .

11 Teorema saglasnosti.
Teorema 1. [Teorema saglasnosti] Neka je H skup formula i neka je F proizvo na formula.
Tada vai
Ako H ` F, onda H |= F.
Dokaz. Neka je H ` F . Dokaz izvodimo po minimalnoj duini dokaza za H ` F indukcijom.

(BI) Pretpostavimo da H ` F ima dokaz duine 1.

1. F Pretpostavka

Jedino mogue ako je F hipoteza iz H, pa vai H |= F .

(IH) Neka vai da H ` F povlaqi H |= F ako je duzina dokaza H ` F maa od n koraka.

11
(IK) Neka je H ` F i neka je duina dokaza n koraka.
1.
2.
...
n. F Opravdae
1 Ako je opravdae LE na m. formulu (m < n):
1.
2.
...
m. F G
...
n. F na m.
L
E

Od 1. do m. je dokaz za H ` F G i krai je od n, pa po (IH) vai H |= F G, odakle

sledi H |= F .
2 Ako je opravdae U na k. formulu (k, m < n, i k < m):
1.
2.
...
k. G
...
m. H
...
n. F = G H Una k. i m.
Od 1. do k. i od 1. do m. su dokazi za H ` G i H ` H i krai su od n, pa po (IH) vai
H |= G i H |= H , i vai da je G, H |= F , odakle sledi H |= F .
3 Ako je opravdae U na poddokaz k m. (k < m < n):
1.
2.
...
k. G Dodatna pretpostavka
...
m. H Zak uqak
...
n. F = G H U na k m.
Ako umesto dodatne pretpostavke pretpostavimo G imamo dokaz od 1. do m. da H, G ` H
i on je krai od n koraka, pa po (IH) vai H, G |= H . Po semantiqkoj teoremi dedukcije
znamo da H |= G H . odakle sledi H |= F .

12
 4 Ako je opravdae E k, l m. i s t. (k < m < n):
1.
2.
...
k. G H
...
l. G Dodatna pretpostavka
...
m. F Zak uqak
...
s. H Dodatna pretpostavka
...
t. F Zak uqak
...
n. F = G H E na k., l m. i s t.
Analogno kao malo pre imamo sledee:
H ` G H , pa po (IH) H |= G H ;
H, G ` F pa po (IH) H, G |= F ;
H, H ` F pa po (IH) H, H |= F .
Odakle sledi da H |= F .

12 Definicija terma. Sloenost terma.

Logiqki deo jezika prvog reda qine sledei skupovni simboli:
1. veznici: , , , , , ...;
2. kvantifikatori: , ;
3. jednakost: =;
4. promen ive: V ar = {x, y, z, x1, x2, ...};
5. pomoni simboli: ( ) ,
Jezik prvog reda L qine tri skupa meusobno disjunktnih simbola:
1. ConstL skup simbola konstanti;
2. F unL skup simbola operacija;

3. RelL skup simbola relacija.

Za svaki simbol S F unL t RelL je unapred odreen prirodan broj koji oznaqavamo sa ar(S) i
4

zovemo ga arnost (duina) simbola S .

Termi jezika L (T ermL) se grade na sledei naqin:
1. elementi skupova V ar i ConstL su termi;
2. ako je f F unL, ar(f ) = n i t1, t2, ..., tn termi, tada je f (t1, t2, ..., tn) term;
4
Simblo za disjunktnu uniju
13
 3. termi se grade konaqnom primenom pravila 1. i 2.
Za term t, sa V (t) oznaqavamo skup promeni ivih koje se pojav uju u termu t. V (t) je konaqan
skup.
Sloenost terma t je broj funkcijskih simbola koji se pojav uju u termu t. Sloenost terma
t oznaqavamo sa sl(t). Sloenost terma moemo induktivno definisati sa:

1. sl(x) = 0, za x V ar,
sl(c) = 0, za c ConstL ;

2. sl(f (t1, t2, ..., tn) = sl(t1)+sl(t2)+...+sl(tn)+1, za f F unL, ar(f ) = n i t1, t2, ..., tn T ermL.

13 Definicja predikatske formule. Sloenost predikatske

formule.
Atomiqne formule jezika L u oznaci AtL se grade na dva naqina:
1. ako je p RelL, ar(p) = n i t1, t2, ..., tn T ermL, tada je p(t1, t2, ..., tn) atomiqna formula;
2. ako su t1 i t2 termi, tada je t1 = t2 atomiqna formula.
Forumule jezika L u oznaci F orL se grade na sledei naqin:
1. atomiqne formule su formule;
2. ako su A i B forumule, tada su A, A B, A B, A B, A B forumule;
3. ako je A forumula i x V ar, tada su xA i xA forumule;
4. forumle se grade konaqnom primenom pravila 1, 2. i 3.
Za formulu A, sa V (A) oznaqavamo skup promen ivih koje se pojav uju u formuli A. V (A) je
konaqan skup.
Sloenost formule F je broj logiqkih veznika i kvantifikatora koji se pojav uju u formuli
F . Sloenost terma F oznaqavamo sa sl(F ). Sloenost terma moemo induktivno definisati
sa:
1. sl(F ) = 0, ako je F atomiqna formula;
2. sl(F ) = 1 + sl(F ),
sl(F G) = 1 + sl(F ) + sl(G), gde je {, , , };

3. sl(xF ) = 1 + sl(F ),
sl(xF ) = 1 + sl(F ).

14 Slobodno i vezano pojav ivae promen ive.

Induktivno definixemo kada je pojav ivae neke promen ive u formuli slobodno/vezano:
1. Svako pojav ivae bilo koje promen ive u atomiqnoj formuli je slobodno.
2. Ako je pojav ivae proizvo ne promen ive bilo slobodno/vezano u formulama A i B ,
tada je ono slobodno/vezano i u formulama A, A B, A B, A B, A B .
3. Pojav ivae promen ive x posle kvantifikatora, tj. u x ili x, je vezano.
4. Ako je pojav ivae promen ive x bilo slobodno/vezano u A, tada je ono slobondo/vezano
u formulama yA i yA.
14
 5. Ako je pojav ivae promen ive x bilo vezano u A, tada je ono vezano u formulama xA i
xA, i vezano je nekim ranijim kvantifikatorom.

6. Ako je pojav ivae promen ive x bilo slobodno u A, tada je ono vezano u formulama xA
i xA, i vezano je tim kvantifikatorom.
Za formulu A, sa V (A) oznaqavamo skup promen ivih koje se pojav uju slobodno u formuli
A. V (A) je konaqan skup i V (A) V (A).
Prema definiciji vai sledee:
1. i V (p(t1, t2, ..., tn)) = V (p(t1, t2, ..., tn)).
V (t1 = t2 ) = V (t1 = t2 )

2. V (A) = V (A) i V (A B) = V (A) V (B), za {, , , }.

3. V (xA), V (xA) = V (A) \ {x}.

Ako je A formula i x slobodna promen iva koja se pojav uje u A, sa A(x) zapisujemo formulu A,
pri qemu naglaxavamo sva slobodna pojav ivaa promen ive x. U toj situaciji, za proizvo an
term t, A(t) je oznaka za formulu koju dobijemo kada svako slobodno pojav ivae promen ive
x zamenimo sa termom t.
Formula A koja nema slobodne promen ive, tj V (A) = , se naziva reqenica.

15 Pravila prirodne dedukcije za predikatsku logiku.

Ako je neka formula, a x promen iva i c konstanta, onda sa [c/x] oznaqavamo formulu
dobijenu zamenom svih slobodnih pojav ivaa promen ive x konstantom c. Ako se x ne pojav uje
slobodno onda je [c/x] = .
Kaemo da je promen iva x slobodna za promen ivu y u formuli ako nijedno pojav ivae y
nastalo zamenom x sa y postaje vezano, a sa [y/x] oznaqavamo formulu nakon dobijene zamene.
1. Uvoee i eliminacija jednakosti:
(=U ) t=s F [t/x]
t=t (=E )
F [s/x]

2. Uvoee i eliminacija univerzalnog kvantifikatora

Ako je xF taqno, onda mora biti taqna i formula F [t/x], dobijena iz formule F zamenom
x sa t.
Ako se korixeem promen ive v koja se ne pojav uje slobodno u formuli van poddokaza
(zvaemo je sloena promen iva) moe dokazati F [v/x], onda se moe zak uqiti xF .
xF

(E )

v
F [t/x] 
F [v/x]
(U )
xF

3. Uvoee i eliminacija egzistencijalnog kvantifikatora

Ako je F [t/x] taqno za neko t, onda je taqno i xF .
Ako iz F [v/x] dokaemo formulu G u kojoj se ne pojav uje v, onda G mora biti taqna bez
obzira na v. v se ne pojav uje slobodno van tog dokaza.
F [v/x] F [t/x]
(U )

v
xF  xF
G
(E )
G

15
16 Aksiome ekstenzionalnosti, egzistencije, para, unije i par-
titivnog skupa.
Sledee aksiome pripadaju Cermelo-Frenkelovo teoriji skupova sa aksiomom izbora (CFI),
xto je standardni oblik aksiomatske teorije skupova, i kao takav se najqexe uzima za osnovu
matematike.
Aksioma ekstenzionalnosti
Dva skupa su jednaka ako imaju iste elemente.
a = b akko x(x a x b).

Osobine:
(1) a = a;

(2) a = b b = a;

(3) a = b b = c a = c.

Dokaz.
(1)
x 1. x a Dodatna pretpostavka
2. x a x a U na 1.
3. x a x a U na 2. i 2.

4. x(x a x a) U na 1 3.
Aksioma egzistencije
Postoji skup bez elemenata.
xy(y x).

Teorema 1. Skup bez elemenata je jedinstven.

Dokaz. Ideja dokaza: Neka su x i x0 bez elemenata. Znamo da vai y(y x y x0 ), pa iz
aksiome ekstenzionalnosti znamo da je x = x0.
Jedinstven skup bez elemenata zovemo prazan skup i pixemo .
Aksioma para
Za svaka dva skupa a i b postoji skup qiji su jedini elementi bax a i b.
abxy(y x y = a y = b).

Teorema 2. Za svaka dva skupa a i b skup qiji su jedini elementi bax a i b je jedinstven.
Dokaz. Ideja dokaza: Neka su x i x0 takvi skupovi. Znamo da vai abxy(y x y =
a y = b) i abx0 y(y x0 y = a y = b), odakle moemo zak uqiti y(y x y x0 ) pa
iz aksiome ekstenzionalnosti znamo da je x = x0.
Jedinstven skup qiji su elementi a i b oznaqavamo sa {a, b}. Ako je a = b pixemo {a} umesto
{a, a}.
Aksioma unije
Za svaki skup a postoji skup qiji su elementi taqno elementi elemenata skupa a.
aux(x u y(y a x y)).

16
Takav skup jeSjedinstven, zovemo ga unija skupa a i oznaqavamo Sa.
Specijalno, {a,b} := a b.
Relaciju definixemo na sledei naqin:
x y akko z(z x z y).
Aksioma partitivnog skupa
Za svaki skup a postoji skup qiji su elementi podskupovi od a.
apx(x p x a).
Takav skup je jedinstven (zbog aksiome ekstenzionalnosti) i zovemo ga partitivni skup od a u
oznaci P(a).

17 Aksioma separacije i posledice.

Aksioma separacije
Za svaki skup a i svaku formulu (x, a, ..., an) postoji skup b qiji su elementi taqno oni
x a koji zadovo avaju (x, a, ..., an ). Takav skup je jedinstven i oznaqavamo ga sa {x
a | (x, a1 , ..., an )}.
a1 , a2 , ..., an bx(x b x a (x, a1 , ..., an )).
Teorema 1. Ne postoji skup svih skupova.
Dokaz. Pretpostavimo suprotno. V je skup svih skupova, odakle sledi V V . Posmatrajmo
skup A = {x V | x / x} (postoji po aksiomi separacije). Ako A A onda A / A, xto je
kontradikcija. Ako A / A onda A A, xto je takoe kontradikcija.
Posledica 1. Komplement skupa a ne postoji. (Skup svega xto ne pripada a).
Dokaz. Ako ac postoji, onda T je a ac skup svih skupova.
Ako je a 6= i neka b a. Sa a oznaqavamo skup svih elemenata koji pripadaju svim elementima
skupa a.
\
= {x b | y(y a x y)}.
a

18 Aksioma regularnosti i posledice.

Aksioma regularnost
Za svaki neprazan skup A postoji a A takav da A a = .
Aa(a A a A = ).
Teorema 1. Ne postoji x takav da x x.
Dokaz. Neka je A = {x}. Po aksiomi regularnosti znamo da postoji a A takav da je a A = .
To a mora biti x. Dakle, {x} x = . Xto znaqi da x / x, jer u suprotnom x {x} x.
Teorema 2. Ne postoje x, y takvi da je x y x.
Dokaz. Neka je A = {x, y}. Pretpostavimo suprotno: x y x. Tada je y A i y x, pa je
y A x, xto znaqi da je A x 6= . Sa druge strane, x A i x y , pa je x A y , odakle
sledi da je A y 6= , xto je u kontradikciji sa aksiomom regularnosti.
Posledica 1. Ako x {x} = y {y}, onda je x = y .
Dokaz. Pretpostavimo suprotno: x 6= y. Znamo da x x {x}, pa je i x y {y}, odakle sledi
da je x y, jer x / {y}, jer x 6= y. Sa druge strane, y y {y}, pa je i y x {x}, odakle sledi
da je y x, jer y / {x}, jer x 6= y. Dobili smo da je x y x, xto je kontradikcija.
Sledbenik skupa x definixemo kao S(x) := x {x}. Prema posledici ako su sledbenici isti,
isti su i skupovi.
17
19 Ureen par. Dekartov proizvod.
Neka su a, b skupovi. Ureen par a i b je skup
(a, b) := {{a}, {a, b}}.

Znamo da postoji zbog aksiome para (3 puta primeene).

Teorema 1. Neka su a, b, c, d skupovi. Vai:

(a, b) = (c, d) akko a = c i b = d.

Dokaz.
() Neka vai {{a}, {a, b}} = {{c}, {c, d}}.
1 Ako je {a} = {c} i {a, b} = {c, d}. Imamo iz aksiome ekstenzionalnosti da je a = c, pa
samim tim i b = d.
2 Ako je {a} = {c, d} i {a, b} = {c}. Imamo iz aksiome ekstenzionalnosti da je a = c = d
i a = b = c pa je a = b = c = d, odakle zak uqujemo da je a = c i b = d.
() Trivijalno.
Neka su A i B skupovi. Dekartov proizvod definixemo kao
A B := {x P(P(A B))|x = (a, b) a A b B}.

Rekurzivno se definixe ureena n-torka:

(a1 , a2 , ..., an ) := ((a1 , a2 , ..., an1 ), an ).

Vai sledee tvree:

akko a1 = b1 i a2 = b2 i ... i an = bn.
(a1 , a2 , ..., an ) = (b1 , b2 , ..., bn )
Rekurzivno se definixe Dekartov proizvod n skupova:
A1 A2 ... An := (A1 A2 ... An1 ) An .

20 Relacije, inverz i kompozicija.

Neka su A i B skupovi. Binarna relacija iz A u B je bilo koji podskup Dekartovog proizvoda,
tj. A B .
Ako je A = B kaemo da je relacija na A.
Umesto (a, b) pixemo ab.
Domen relacije je skup
dom = {a A | (a, b) za neko b B} A.

Rang relacije je skup

ran = {b B | (a, b) za neko a A} B.

Za A B definixemo inverz relacije sa

1 = {x B A | x = (b, a) za neke a, b takve da je (a, b) }.

Osobine
18
 akko b1a akko a b
1
ab a
b

(1 )1 =

Neka je A B i B C . Kompozicija relacija i je relacija

= {(a, c) A C | (a, b) (b, c) za neko b B} A C.

Drugim reqima a c akko ab i bc za neko b B .

Osobine
(1) Asocijativnost ( ) = ( ), gde su A B , B C i C D;
(2) ( )1 = 1 1, gde su A B i B C ;
(3) Ako je 1, 2 A B , 1, 2 B C i 1 2, 1 2, tada je 1 1 2 2.
Dokaz.
(1) a ( )dakko a c i c d za neko c
akko ab i bc i c d za neko b, c
akko ab i b d za neko b
akko a( ) d
(2) c( )1a akko a c
akko ab i bc za neko b
akko b1a i c1b za neko b
akko c1 1a
(3) Neka a1 1c tada a1b i b1c za neko b
pa a2b i b2c za neko b, jer 1 2 i 1 2
pa a2 2c
Dijagonala skupa je skup A := {(a, a) | a A}, tj. xAy akko x, y A i x = y.
Ako je A B , vai A = = B .
Neka je relacija na A, je:
(R) refleksivna ako A iliti aa za sve a A;
(IR) irefleksivna ako A = iliti aa
za sve a A;
(S) simetriqna ako 1 iliti ab ba, tj. 1 akko 1 akko = 1;
(ANS) antisimetriqna ako 1 A, iliti ab ba a = b;
(AS) asimetriqna ako 1 = , iliti ab ba
;
(T) tranzitivna ako , iliti ab bc ac.
Teorema 1. Ako je relacija na A, tada vai je irefleksivna i tranzitivna ako i samo ako
je asimetriqna i tranzitivna.
Dokaz.
() Neka je irefleksivna i tranzitivna. Pretopstavimo suprotno, nije (AS) tj. 1 6=
, pa postoji (a, b) 1 . Odakle sledi da vai ab i ba, pa je aa zbog (T), xto je u
kontradikciji sa (IR).

19
() Neka je asimetriqna i tranzitivna. Pretpostavimo suprotno, nije (IR) tj. (a, a)
A , pa je (a, a) i (a, a) 1 , odakle je (a, a) 1 , xto je u kontradikciji sa
(AS).
Neka je relacija na A, je:
ekvivalencija na A ako je (R), (S) i (T);

ureee na A ako je (R), (ANS) i (T);

strogo ureee na A ako je (IR) i (T);

predureee na A ako je (R) i (T).

21 Ekvivalencije, klase, particije.

Relacija E je ekvivalencija na A ako je (R), (S) i (T). Neka je E A A ekvivalencija na A i
neka je a A. Klasa ekvivalencije elementa a je skup
[a]E = {x A | xEa} A.

Osobine:
(1) Ako je E ekvivalencija na A, za svako a A vai a [a]E , odakle sledi da je [a]E 6= .
(2) Ako je E ekvivalencija na A, za svako a, b A vai aEb akko [a]E = [b]E .
(3) Ako je E ekvivalencija na A, za svako a, b A vai a E b akko [a]E [b]E = .
(4) Ako je E ekvivalencija na A, za svako a, b A vai a [b]E akko aEb akko bEa akko
b [a]E .

Dokaz.
(1) Kako je E (R) vai aEa pa je a [a]E .
(2) () Ako je x [a]E tada je xEa, pa iz aEb sledi xEb zbog tranzitivnosti, tj. x [b]E .
Dakle [a]E [b]E . Analogno [b]E [a]E , pa je [a]E = [b]E .
() Neka vai [a]E = [b]E , tada a [b]E , pa je aEb.
(3) () Neka vai a E b. Pretpostavimo suprotno, tj. neka je x [a]E [b]E , tada je x [a]E
i x [b]E , pa je aEx i xEb, odakle sledi da je aEb xto je kontradikcija.
() Neka vai [a]E [b]E = , tada je [a]E 6= [b]E , pa je a E b prema (2).
(4) Direktno sledi iz prve tri osobine.
Koliqniqki skup ekvivalencije E na skupu A je skup
A/E = {[a]E | a A}

Opravdae: [a]E P(A).

Relacija ekvivalencije na skupu A isto je xto relacija jednakosti na koliqniqkom skupu skupa
A.
Osobine:
(1) Ako je E ekvivalencija na A, za svako X, Y A/E i X 6= Y vai X Y = .
(2) Ako je E ekvivalencija na A vai S A/E = A.

20
Neka je P P(A) familija nepraznih podskupova od A. Kaemo da je P particija skupa A
ako je:
(1) Ako X, Y P i X 6= Y vai X Y = .
(2) S P = A.
Ovo zapravo znaqi da svaki element skupa A pripada taqno jednom skupu iz famijie P .
Za svaku ekvivalenciju E na A vai da je A/E particija skupa A.
Teorema 1. Ako je P particija skupa A, tada postoji ekvivalencija E na A takva da je P = A/E .

Dokaz. Neka je P particija skupa A. Tada za svaki element a A postoji jedinstveni element
Xa P . Definixemo relaciju E sa: aEb akko Xa = Xb . Lako se vidi da je E ekvivalencija.
Primetimo da x [a]E akko xEa akko Xx = Xa. Takoe vai Xx = Xa akko x Xa jer:
Ako je Xx = Xa, poxto x Xx, dobijamo x Xa;
Sa druge strane, ako x Xa, kako x Xx, tada Xa Xx 6= , pa je Xx = Xa.
Dakle, x [a]E akko x Xa, odakle je [a]E = Xa, pa je A/E P .
Takoe, za X P imamo da je X = Xa, za bilo koje a X (koje postoji jer je X neprazan), pa je
X = Xa = [a]E A/E , pa je P A/E , odakle vidimo da je A/E = P .

22 Ureee. Istaknuti elementi u ureeima.

Relacija  na A je ureee ako je (R), (ANS) i (T).
Ako je  ureee na A, za elemente x, y A kaemo da su neuporedivi ako x  y i y  x.
Za ureee  na skupu A kaemo da je linearan ako su svaka dva elementa skupa A uporediva.
Neka je  ureee na A, za skup B A kaemo da je lanac ako je B linearno ureen sa .
Neka je  ureee na A i B A i a A. Kaemo da je a
najvei element skupa B ako a B i x B vai x  a;

najmai element skupa B ako a B i x B vai a  x;

maksimalan element skupa B ako a B i vai: ako je a  x za neko x B , tada je a = x;

minimalan element skupa B ako a B i vai: ako je x  a za neko x B , tada je a = x.

Teorema 1.

(1) Ako postoji najvei (najmai) element skupa B , onda je on jedini najvei (najmai).
Oznaqavamo ga sa max B (min B ).
(2) Ako postoji najvei (najmai) element skupa B , onda je on jedini maksimalan (minimalan)
element skupa B .
Dokaz.
(1) Ako su a, b najmai elementi, tada imamo a  b, jer a je najmai, i b  a, jer b je najmai.
Prema (ANS) imamo da je a = b.
(2) Neka je a najmai element. Ako je x  a, i vai a  x jer je a najmai, po (ANS) imamo
da je a = x. Ako je b minimalan, imamo da je a  b jer je a najmai, a kako je b minimalan
imamo da je a = b.
Posledica 1. Ako B nema maksimalan (minimalan) element ili ima bar 2 maksimalna (mi-
nimalna) elementa, onda B nema najvei (najmai), element.
Moe se desiti da postoji jedinstven maksimalan (minimalan) element, ali da ne postoji
najvei (najmai).
21
23 Supremum i infimum. Osobine.
Neka je  ureee na A, B A, tada kaemo da je a A:
gore ograniqee skupa B ako x  a vai x B ;

doe ograniqee skupa B ako a  x vai x B ;

supremum skupa B ako je a najmai element skupa gorih ograniqea od B (ako takav
postoji) i pixemo a = sup B ;
infimum skupa B ako je a najvei element skupa doih ograniqea od B (ako takav po-
stoji) i pixemo a = inf B .
Teorema 1.

(1) Ako postoji max B , onda je sup B = max B . Ako postoji min B , onda je inf B = min B .
(2) Ako postoji sup B i sup B B , tada je max B = sup B . Ako postoji inf B i inf B B , tada
je min B = inf B .
Dokaz.
(1) Neka je b = max B . Tada je on jedini najvei i maksimalan. Kako je b B i za svako
x B vai x  b, imamo da je b gore ograniqee skupa B . Neka je b0 proizvo no gore
ograniqee skupa B . Tada b  b0 jer b B i b0 gore ograniqee. Kako je b0 proizvo no,
imamo da je b najmae od svih gorih ograniqea, pa je b = sup B .
(2) Neka je b = sup B i b B . Tada je b gore ograniqee skupa B pa je x  b za sve x B .
Kako je b B , tada je b = max B .

24 Funkcije. 1-1\ i NA\ funkcije.

Relacija f A B je funkcija iz A u B u oznaci f : A B ako vai:
(1) dom F = A, tj. svaki element a A je u relaciji f sa nekim b B .
(2) Ako je af b i af b0, onda je b = b0, tj. a nije u relaciji sa dva razliqita elementa.
Umesto af b pixemo f (a) = b.
f je NA\ funkcija ili surjekcija ako je ran f = B , tj. za svaki b B postoji a A takav da je
b = f (a).

f je 1-1\ funkcija ili injekcija ako se razliqiti elementi slikaju u razliqite, tj. za a1 , a2 A
a1 6= a2 povlaqi f (a1 ) 6= f (a2 ).

f je bijekcija ako je NA\ i 1-1\.

25 Inverz funkcije.
Teorema 1. Neka je f : A B funkcija. Relacija f 1 je funkcija (i to bijekcija) f 1 : B A
akko je f bijekcija.
Dokaz.
() Dokaz da je f 1 funkcija. Neka je bf 1a1 i bf 1a2, tada je a1f b i a2f b, pa je a1 = a2 jer je
f 1-1\. f je NA\, pa je ran f = B , tj. dom f 1 = B . Znaqi f 1 je funkcija.

Dokaz da je f 1 bijekcija. Neka je b1f 1a i b2f 1a. Tada je af b1 i af b2, tada je b1 = b2 jer
je f funkcija, pa je f 1 1-1\. f je funkcija pa je dom f = A, pa je ran f 1 = A, pa je f 1

NA\. Dakle, f 1 je bijekcija.
22
() Neka je f 1 bijekcija. Pretpostavimo suprotno, f nije bijekcija. Neka je a1f b i a2f b, tada
je bf 1a1 i bf 1b2. Ako f nije 1-1\ tada f 1 nije funkcija, xto je kontradikcija. Ako f
nije NA\, tada ran f 6= B , pa dom f 1 6=, pa f 1 nije funkcija, xto je kontradikcija.
f 1 nazivamo inverznom funkcijom funkcije f .

26 Kompozicija funkcija.
Teorema 1. Neka su f : A B i g : B C funkcije. Tada je g f : A C takoe funkcija.
Jox vai g f (a) = g(f (a)).
Dokaz. Neka je a A. Oznaqimo sa b = f (a) i c = g(b), tj af b i bgc, pa je ag f c (bilo koji
element je u relaciji sa nekim). Neka su ag f c1 i ag f c2. Tada imamo af b1 i b1gc1, ali i af b2
i b2gc2. Mora biti b1 = b2 jer je f funkcija, neka je b = b1 = b2. Sada imamo bgc1 i bgc2. Mora
biti c1 = c2 jer je g funkcija. Dakle, g f je funkcija.
g f (a) = c = g(b) = g(f (a)).
Identiqko preslikavae idA : A A je funkcija za koju vai (a A)(idA(a) = a).
Osobine identiqkog preslikavaa:
Ako je f : A B , tada vai f idA = f = idB f ;
N A\
Ako je f : A B i f 1 : B A, tada vai f 1 f = idA i f f 1 = idB .
11\

Teorema 2. Neka f : A B i g : B C . Tada vai:

(1) ako su f i g 1-1\, onda je g f 1-1\;

(2) ako su f i g NA\, onda je g f NA\;
(3) ako su f i g bijekcije, onda je g f bijekcija;
(4) ako je g f 1-1\, onda je f 1-1\;
(5) ako je g f NA\, onda je g NA\.
(6) ako je g f bijekcija, onda je f 1-1\ i g NA\.
Dokaz.
(1) Neka su a1 6= a2, tada f (a1) 6= f (a2) jer je f 1-1\, tada je g(f (a1)) 6= g(f (a2)) jer je g 1-1\.
(2) Neka je c C . Tada vai g(b) = c za neko b B jer je g NA\ i f (a) = b, za neko a A jer
je f NA\. Tada imamo da je g(f (a)) = c. Pa je g f NA\ jer je c bilo proizvo no.
(3) Direktna posledica (1) i (2).
(4) Neka su a1, a2 A tako da je f (a1) = f (a2), pa je g(f (a1)) = g(f (a2)) jer je g funkcija, a
kako je g f 1-1\ imamo da je a1 = a2. Odakle sledi da je f 1-1\.
(5) Neka je c C . Tada vai g(f (a)) = c, za neko a A, jer je g f NA\. Da e biramo b B
takvo da je f (a) = b, sada imamo da je c = g(f (a)) = g(b). S obzirom na to da je c bilo
proizvo no imamo da je g NA\.
(6) Direktna posledica (4) i (5).

23
27 Levi i desni inverz funkcije.
Teorema 1. Neka je f : A B . Tada vai:
(1) f je 1-1\ akko postoji g : B A takva da je g f = idA (takvo g nazivamo levim inverzom
funkcije f ).
(2) f je NA\ akko postoji g : B A takva da je f g = idB (takvo g nazivamo desnim inverzom
funkcije f ).
(3) f je bijekcija akko postoji g : B A takva da je g f = idA i f g = idB (u tom sluqaju
g = f 1 ).

Dokaz.
(1) () Neka je a0 A fiksiran element. Definixemo g : B A na sledei naqin:
a, ako b ran f i b = f (a)


a0 , ako b
g(b) =
/ ran f
g je funkcija jer:
/ ran f }, pa je dom g = B
B = {b B | b ran f } {b B | b i
ako g(b) = a1 i g(b) = a2, tada je a1 = a2 jer je f 1-1\. Vidimo da je g traena
funkcija i da vai g f = idA.
() Neka postoji g : B A takva da je g f = idA. Kako je idA 1-1\, to je g f 1-1\, pa
je f 1-1\.
(2) () Neka je Sb = {x A | f (x) = b} A. Znamo da je Sb 6= jer je f NA\. Uoqimo skup
S = {Sb | b B}, koji znamo da postoji zbog separacije (Sb P(A)). Prema aksiomi
izbora, postoji funkcija izbora h za S , tj.
[
h:S S, h(Sb ) Sb .

Definixemo g : B A na sledei naqin, g(b) = h(Sb). Za svako b vai f (g(b)) =

f (h(Sb )) = b = idB (b).
() Neka postoji g : B A takvo da vai f g = idB . Kako je idB NA\, to je i g f

NA\, pa je i f NA\.
(3) () Uzimimo g = f 1.
() Direktna posledica (1) i (2).

28 Kardinalnost. Osnovne osobine.

Skup A je po kardinalnosti mai ili jednak od skupa B u oznaci |A| |B| ako postoji 1-1\
funkcija koja slika A u B (NA\ funkcija koja slika B u A).
Skup A je po kardinalnosti jednak skupu B u oznaci |A| = |B| ako postoji bijekcija koja slika
A u B.
Skup A je po kardinalnosti mai od skupa B u oznaci |A| < |B| ako ako je |A| |B| i |A| =
6 |B|
(ne postoji NA\ funkcija koja slika A u B ).
(1) |A| = |B| povlaqi |A| |B| i |B| |A|;
(2) |A| = |A| i |A| |A|;

(3) |A| = |B| i |B| = |C| povlaqi |A| = |C|,

|A| |B| i |B| |C| povlaqi |A| |C|;

24
 (4) |A| = |B| povlaqi |B| = |A|
(5) Kantor-Berxtajnova teorema:
|A| |B| i |B| |A| povlaqi |A| = |B|;
(6) Bernxtajnova teorema:
Za sve A i B vai |A| |B| ili |B| |A|.

29 Kantorova teorema.
Teorema 1. [Kantorova teorema] Neka je A skup i P(A) egov partitivan skup. Tada vai:
|A| < |P(A)|.

Dokaz. Uoqimo funkciju f : A P(A),odnosno a 7 {a}. f je 1-1\, pa vai |A| |P(A)|.

Pretpostavimo suprotno, tj neka postoji funckija g : A P(A) takva da je NA\. Uoqimo skup
S = {x A | x / g(x)} A. S P(A) pa kako je g NA\, to je S slika neqega, neka je S = g(s)
za neko s A.
Imamo da je s / g(s) akko s S , jer s zadovo ava osobinu koju definixe skup S , ali i s S
akko s g(s) po aksiomi ekstenzionalnosti, xto je kontradikcija.

30 Kantor-Bernxtajnova teorema.
Lema 1. Neka je A0 B A i neka je |A| = |A0|. Tada je |A| = |B|.
Dokaz.
Uoqimo funkciju f : A 11 \
A0 .
N A\
Definiximo niz skupova An, Bn,
n 0 sa A0 = A, B0 = B , An+1 = f [An ], Bn+1 = f [Bn ].
Kako je A1 B0 A0, indukcijom dobijamo da je
An+1 Bn An , za sve n 0. Definixemo niz Cn ,
n 0 sa Cn = An \ Bn . Kako je f 1-1\ imamo da je
f [Cn ] = f [An \ Bn ] =Sf [An ] \ f [Bn ] = An+1 \ Bn+1 = Cn+1 .

Stavimo da je C = Cn i D = A \ C .
n0
Tada je f [C] = f [ S Cn] = S f [Cn] = S Cn+1 = S Cn.
n0 n0 n0 n1
Na slici je prikazana situacija. An je predstav en
kvadratima, a Bn krugovima. Skup C qine xrafirani C xrafirano
D nexrafirano
delovi, a skup D je bele boje.
Lako se vidi da je A = C D, C D = , B = f [C] D, f [C] D = .
Definiximo preslikavae g : A B sa:
f (x) ako x C


x, ako x D
g(x) =

Kako je C D = i C D = A, ovo je dobro definisano preslikavae na f [C] D = B .

Dokaimo da je g bijekcija.
Ako je y B , tada vai ili y f [C] ili y D. U prvom sluqaju y = f (x) za neko x C , i tada
je y = g(x), a u drugom je y = g(y). prema tome g je NA\.
Ako su x1 6= x2 elementi iz A, tada imamo qetiri mogunosti: x1, x2 C , x1, x2 D, x1 C, x2
D, x1 D, x2 C . Ako su x1 , x2 C , tada g(x1 ) = f (x1 ) 6= f (x2 ) = g(x2 ), jer je f 1-1\. Ako
su x1, x2 D, opet g(x1) = x1 6= x2 = g(x2). AKo su x1 C , x2 D, tada g(x1) = f (x 1) f [C],
a g(x2) = x2 D, pa kako je f [C] D = imamo g(x1) 6= g(x2). Sliqno, ako je x1 D, x2 C
dobijamo g(x1) 6= g(x2). Dakle, g je 1-1\.
25
Teorema 1. [Kantor-Bernxtajnova teorema] Ako postoje 1-1\ funkcije A B i B A,
tada postoji bijekcija A B .
Dokaz. Neka su f : A B i g : B A 1-1\ funkcije. Tada je g[f [A]] g[B] A i
g f : A g[f [A]] je bijekcija. Prema lemi 1, |A| = |g[B]|, takoe g : B g[B], pa je |B| = |g[B]|.
Zak uqujemo da je |A| = |B|.
II naqin
Neka su f : A B i g : B A 1-1\ funkcije. Zadajmo nizove A = A0 i B = B0, f [An] = Bn+1
i g[Bn] = An+1. Posmatrajmo skupove
M = {x A | (n N)x An } i N = {x B | (n N)x Bn },
za koje znamo da postoje iz aksiome separacije. Zadajmo funkciju g1 : B A1 koja je definisana
kao g1(x) = g(x). Uvedimo funkciju h definisanu na sledei naqin:
1 h : A2n \ A2n+1 B2n+1 \ B2n+2 i vai h(x) = f (x);
2 h : A2n+1 \ A2n+2 B2n \ B2n+1 i vai h(x) = g11 (x);
3 h : M N i vai h(x) = f (x);
Kako su kodomeni za sva tri sluqaja disjunktni, i kako su f i g11 1-1\, to je i h 1-1\. Treba
dokazati da je h NA\. Pretpostavimo suprotno, postiji b B i b / h[A], tada imamo:
1 Neka je b B2n+1 \ B2n+2 , tada je f [A2n \ A2n+1 ] = B2n+1 \ B2n+2 xto je kontradikcija.
2 Neka je b B2n \ B2n+1 , tada je g11 [A2n+1 \ A2n+2 ] = B2n \ B2n+1 xto je kontradikcija.
3 Neka je b N , tada je f [M ] = N xto je kontradikcija.
Dakle, h : A B je bijekcija, odnosno |A| = |B|.

31 Aksioma izbora. Primer.

Neka je X neprazna famijia nepraznih skupova. Tada postoji funkcija izbora za X , tj.
[
f :X X,
takva da je f (x) X za sve x X .
Teorema 1. Neka je f : A B . Tada je f NA\ ako postoji g : B A takva da je f g = idB .

Dokaz. Neka je Sb = {x A | f (x) = b} A. Znamo da je Sb 6= jer je f NA\. Uoqimo skup
S = {Sb |b B}, koji znamo da postoji zbog separacije (Sb P(A)). Prema aksiomi izbora,
postoji funkcija h izbora za S , tj.
[
h:S S, h(Sb ) Sb .
Definixemo g : B A na sledei naqin, g(b) = h(Sb). Za svako b vai f (g(b)) = f (h(Sb)) =
b = idB (b).

32 Ekvivalenti aksiome izbora.

Lema 1. [Cornova lema] Neka je  ureee na skupu X takvo da svaki lanac ima gore
ograniqee. Tada X ima maksimalni element.
Ureee  je dobro na skupu X ako
je linearno;
svaki neprazan podskup od X ima najmai element.
Teorema 1. [Cermelov princip] Na svakom skupu postoji dobro ureee.
Teorema 2. Cornova lema i Cermelov princip su ekvivalenti aksiome izbora.

26
33 Bernxtajnova teorema.
Teorema 1. Za svaka dva skupa A i B vai |A| |B| ili |B| |A|.
Dokaz. Pretpostavimo da je |A|  |B|. Konstruixemo funkciju f A.
:B
11 \ Posmatrajmo
familiju skupova F za koju vai
11
A}.
F = { (C, g) | C B, g : C
\
Znamo da je F 6= jer ako uzmemo b B i a A proizvo no, i funkciju g takvu da g : {b} A,
tj b 7 a. Odakle sledi da ({b}, g) F .
Definiximo  na F na sledei naqin:
(C, g)  (D, h) akko C D i h|C = g , tj. g h.

Znamo da je  ureee na F jer je inkluzija uredee, pa su i parovi inkluzije. Dokaimo

sada da svaki lanac ima gore ograniqee.
Neka je L F lanac, L = { (Ci, gi) | i I}. Poxto je L lanac vai
(Ci , gi )  (Cj , gj ) ili (Cj , gj )  (Ci , gi ).

Uoqimo skup C = S Ci. Posmatrajmo funkciju g : C A definisanu sa g(x) = gi(x), gde je

iI
x Ci . Neka je x Ci , Cj . Znamo da (na primer) vai (Ci , gi )  (Cj , gj ), pa je gj |C = gi , odakle
je gj (x) = gi(x). Dakle, g je dobro definisana.
i

Dokaimo da je (C, g) gore ograniqee skupa L. Znamo da je Ci C i da je g(x) = gi(x), za

x Ci , pa je g|C = gi . Dakle, (Ci , gi )  (C, g) za sve i I , pa je (C, S g) gore ograniqee.
Dokaimo da je (C, g) F . Znamo da je svako Ci B , pa je i C = Ci B .
i

iI
Pretpostavimo da je g(x1) = g(x2), za neka x1, x2 C , pa je x1 Ci i x2 Cj . Znamo
da (na primer) vai (Ci, gi)  (Cj , gj ), tada je x1, x2 Cj jer je Ci Cj . Sada imamo
gj (x1 ) = g(x1 ) = g(x2 ) = gj (x2 ), a kako je gj 1-1\, to je x1 = x2 , pa je i g 1-1\. Dakle,
(C, g) F .

Prema Cornovoj lemi F ima maksimalni element (M, h), za koji vai M B i h : M 11 \
A.

1 Ako je M = B , h : B 11\
A, pa je |B| |A|.

2 Ako je M ( B , onda postoji b B takvo da b / M . Znamo da h : M 11 \

A nije NA\, jer
11\ 11\

u suprotnom bi h : A M , pa bi h : A B , xto je |A| |B|, a pretpostavili
1
NA\
1
smo da nije. Poxto h nije NA\ znamo da postoji a A\h[M ]. Tada je (M {b}, h{(b, a)})
F , pa je to ujedno i maksimalni element skupa F , xto je kontradikcija sa tim da je (M, h)
maksimalni element.

34 Maksimalno neprotivreqni skupovi formula.

Skup formula je:
(1) neprotivreqan ako ne moemo da dokaemo kontradikciju ( 0 );
(2) maksimalno neprotivreqan ako ( 0 ) i za svako A vai A ili A .
Teorema 1. Neka je maksimalno neprotivreqan skup formula. Tada taqno jedan od A i A
pripada .

27
Dokaz. Za svako A vai A ili A . Pretpostavimo da je A, A , tada:
`A
` A
`
Teorema 2. Ako je maksimalno neprotivreqan skup formula, tada vai
A akko ` A.
Dokaz.
() Trivijalno.
() Neka ` A. Pretpostavimo suprtono, neka A / . Iz teoreme 1 znamo da A , a iz ()
znamo da ` A, xto je kontradikcija.

35 Teorema potpunosti (jaka varijanta).

Lema 1. Neka je maksimalno neprotivreqan skup formula. Definixemo valuaciju v tako da
je v(p) = 1 akko p , tj. ` p. Tada vai v(A) = 1 akko A , tj. ` A.
Dokaz. Indukcijom po sloenosti formule A.
(BI) sl(A) = 0, tj. A = p, P (A) = {p}, pa vai: v(A) = v(p) = v(p) = 1 akko p .
(IH) Za sve formule A takve da je sl(A) < n, neka vai da je v(A) = 1 akko A .
(IK) Neka je A takva da je sl(A) = n. Tada je A = B ili A = B C , gde je {, , , }.
1 A = B : sl(B) = n 1 < n i vai P (B) = P (A). Po indukcijskoj hipotezi vai
v(B) = 1 akko B .
v(A) = 1 akko v(B) = 0
akko B /
akko B (zbog maksimalnosti )
akko A
2 A = B C : sl(B), sl(C) < n, pa po indukcijskoj hipotezi vai v(B) = 1 akko B
i v(C) = 1 akko C .
v(A) = 1 akko v(B) = 1 i v(C) = 1
akko B i C
akko B C (dokaz prirodnom dedukcijom ())
akko A
() () B, C
1. B Pretpostavka
2. C Pretpostavka
3. B C U na 1. i 2.
Dakle, ` B C = A.
() B C
1. B C Pretpostavka
2. B E na 1.
L
3. C E na 1.
D
Dakle, ` B i ` C .
28
 3 A = B C : sl(B), sl(C) < n, pa po indukcijskoj hipotezi vai v(B) = 1 akko B
i v(C) = 1 akko C .
v(A) = 0 akko v(B) = 1 i v(C) = 0
akko B i C /
akko B C / (dokaz prirodnom dedukcijom ())
akko A /
() () B i C / , pretpostavimo B C .
1. B Pretpostavka
2. B C Pretpostavka
3. C M P na 1. i 2.
Dakle, ` C xto je kontradikcija sa C / , pa je B C / .
() B C / . Pretpostavimo B / , tj. B , zbog maksimalnosti .
1. B Pretpostavka
2. B Dodatna pretpostavka
3. E na 1. i 2.
4. C E na 3.

5. B C U na 2-4.
Dakle, ` B C xto je kontradikcija sa B C / , pa je B .
/ .
BC Pretpostavimo C .
1. C Pretpostavka
2. B Dodatna pretpostavka
3. C Dodatna pretpostavka
4. E na 1. i 3.
5. C U na 3-4.
6. C E na 5.
7. B C U na 2-6.
Dakle, ` B C , xto je kontradikcija sa B C / , pa je C / .
4 A = B C : sl(B), sl(C) < n, pa po indukcijskoj hipotezi vai v(B) = 1 akko B
i v(C) = 1 akko C .
v(A) = 0 akko v(B) = 0 i v(C) = 0
akko B / i C /
akko B C (dokaz prirodnom dedukcijom (F))
akko A /

29
(F) () B
/ i C / , tada je B i C .
1. B Pretpostavka
2. C Pretpostavka
3. B C Dodatna pretpostavka
4. B Dodatna pretpostavka
5. E na 1. i 4.
6. C Dodatna pretpostavka
7. E na 2. i 6.
8. E na 3, 4-5. i 6-7.
9. (B C) U na 3-8.
Dakle, ` (B C), tj. (B C) , iliti (B C) / .
() B C / , pa je (B C) , zbog maksimalnosti .
1. (B C) Pretpostavka
2. B Dodatna pretpostavka
3. B C U na 2.
L
4. E na 1. i 3.
5. B U na 2-4.
6. C Dodatna pretpostavka
7. B C U na 6.
D
8. E na 2. i 7.
9. C U na 6-8.
Dakle, ` B i ` C , tj. B i C , pa je B / i C / .
5 A = B C : sl(B), sl(C) < n, pa po indukcijskoj hipotezi vai v(B) = 1 akko B
i v(C) = 1 akko C .
v(A) = 1 akko v(B) = v(C)
akko B, C ili B, C /
akko B C (dokaz prirodnom dedukcijom ())
akko A
() () B C :
5.1 B :
1. B C Pretpostavka
2. B Pretpostavka
3. B C E na 1.
LD
4. C M P na 2. i 3.
Dakle, C .
5.2 B
1. B C Pretpostavka
2. B Pretpostavka
3. C B E na 1.
DL
4. C M T na 2. i 3.
Dakle, C .

30
 () B, C
1. B Pretpostavka
2. C Pretpostavka
3. B Dodatna pretpostavka
4. C Dodatna pretpostavka
5. E na 1. i 4.
6. C U na 4-5.
7. C E na 6.
8. B C) U na 3-7.
... Analogno za C B
14. C B U na 9-13.
15. B C U na 3. i 14.
Dakle, B C . Analogno se dokazuje da vai ako B / i C / , onda je
BC / .

Posledica 1. Neka je maksimalno neprotivreqan skup formula i neka je v valuacija takva

da je v(p) = 1 ako je p . Tada vai v |= .
Dokaz. Znamo da v |= ako za svaku formulu A vai v |= A. A lemom 1 smo dokazali da to
vai.
Lema 2. Vai sledei sekvent.
A B, A B ` B.
Dokaz.
1. A B Pretpostavka
2. A B Pretpostavka
3. B Dodatna pretpostavka
4. A M T na 1. i 3.
5. A M T na 2. i 3.
6. E na 4. i 5.
7. B U na 3-6.
8. B E na 7.

Teorema 1. [Teorema potpunosti] Neka je skup formula i A formula. Tada vai:

|= A akko ` A.

Dokaz.
() Neka |= A. Pretpostavimo suprotno, neka 0 A. Posmatrajmno familiju
F = { | 0 A, }

i ureee . Znamo da F 6= jer F . Neka je L F lanac, definisan kao

L = {i | i I}.

Kako je L lanac, vai da i j ili j i. Posmatrajmo skup = S i. Poxto

vai i za sve i I , zak uqujemo da je gore ograniqee skupa L.
iI

Dokaimo da je F . Pretpostavimo da nije, tj. / F , odnosno ` A. Iz sintaksne

teoreme kompaktnosti znamo da 0 ` A za neki konaqan 0 . Pa je
0 = {D1 , D2 , ..., Dk },

31
 gde su Di, za 1 i k, formule kojih ima konaqno mnogo, jer u konaqno mnogo formula
moemo zak uqiti nexto.
Tada D1 i , D2 i , ... , Dk i jer Di 0 = S i, pa je Di L F . A, kako je
L lanac, meu i , i , ..., i postoji najvei. Neka je to i , takav da i , i , ..., i i .
1 2 k

Tada D1, D2, ..., Dk i, odnosno 0 i L F , pa 0 0 A, xto je kontradikcija.

1 2 k 1 2 k

Dakle, F , pa prema Cornovoj lemi F ima maksimalan element. Neka je to M (M 0 A).

Dokaimo da je M maksimalno neprotivreqan skup formula.
(1) Neprotivreqnost M 0 : Ako bi M ` , tada bi M ` A zbog eliminacije kontradik-
cije.
(2) Maksimalnost: Neka je B formula. Pretpostavimo suprotno, tj. B / M i B / M .
Tada vai M, B ` A i M, B ` A, jer u suprotnom M, B 0 A ili M, B 0 A pa je
jedan od ta dva maksimalan element, xto je kontradikcija. Pa po teoremi dedukcije
M ` B A i M ` B A. Prema lemi 2 vai B A, B A ` A, tj. M ` A, xto
je kontradikcija, tj. bar jedan od B ili B je u M .
Neka je v valuacija takva da je v(p) = 1 akko p M . Tada na osnovu posledice 1 vai da
v |= M , ali kako M 0 A, tj A / M na osnovu iste posledice vai v 2 A, dakle M 2 A, tj.
2 A jer M , xto je kontradikcija.

36 Teorema kompaktnosti (semantiqka varijanta).

Teorema 1. [Semantiqka teorema kompaktnosti] Neka je skup formula, i neka je F
proizvo na formula, tada vai
|= F akko postoji konaqan 0 takav da 0 |= F.

Dokaz. Na osnovu sintaksne teoreme kompaktnosti i teoreme potpunosti znamo da je |= F akko

` F akko 0 ` F akko 0 |= F .

Posledica 1. Ako je neki skup formula, tada vai:

(1) |= akko 0 |= , za neki konaqan 0 ;

(2) 2 akko 0 2 , za svaki konaqan 0 .

37 Primer primene teoreme kompaktnosti.

Teorema 1. Neka je  ureee na skupu S . Tada postoji linearno ureee na S , takvo da je
 podskup od , tj.
(a, b S)(a  b a b).

Dokaz.
1 Neka je S konaqan. Zadajmo nizove takve da je
S0 = S , M0 skup minimalnih elemenata skupa S0 ;
S1 = S0 \ M0 , M1 skup minimalnih elemenata skupa S1 ;
S2 = S1 \ M1 , M2 skup minimalnih elemenata skupa S2 ;
...
Sn = Sn1 \ Mn1 , Mn skup minimalnih elemenata skupa Sn ;
Sn+1 = , jer je Mn = Sn .
Definiximo relaciju na sledei naqin:
32
 (1) Na svakom Mi definixemo proizvo no linearno.
(2) Ako a Mi, b Mj i i 6= j , definixemo td. a b akko i j .
Opravdae za (2). Ako vai a b, onda su a, b / Mi, jer su elementi iz Mi neuporedivi,
pa je a Mi, a b Mj i i 6= j . Takoe, ako je a b, onda je i < j , jer ako je a b, tada b
nije mogao biti ranije izbaqen\ od a.
2  je ureee. Neka je skup P = {pab | a, b S}, gde je pab slovo. Mi elimo da definixemo
relaciju takvu da je a b akko v(pab) = 1, gde je v valuacija za koju vai v |= .
Posmatrajmo skup
= {paa | a S} {pab pbc pac | a, b, c S} {pab pba | a, b S, a 6= b}
{pab pba | a, b S} {pab | a, b S, a  b}.
Prva tri dela skupa obezbeuju ureenost relacije , qetvrti deo je zbog linearnosti,
dok je posledi deo da obezbedi da  podskup od .
Skup je zadovo iv akko postoji valuacija v koja zadovo ava svaku formulu iz . Ako
posmatramo valuaciju v takvu da je v(pab) = 1 akko a b i dokaemo v |= , vaie a b.
To ureee e biti linearno i vaie da je  podskup od .
Prema teoremi kompaktnosti, treba da dokaemo da je svaki konaqan 0 zadovo iv.
Neka je 0 konaqan. Neka je S0 S konaqan skup, takav da se u 0 jav aju samo slova
pab za a, b S0 . Posmatrajmo skup 00 0
00 = {paa | a S0 } {pab pbc pac | a, b, c S0 } {pab pba | a, b S0 , a 6= b}
{pab pba | a, b S0 } {pab | a, b S0 , a  b}.
Skup 00 je zadovo iv akko postoji linearno ureee na S0, takvo da je  podskup od .
Kako je S0 konaqan, po 1 sluqaju, ovakvo linearno ureee postoji, pa je 00 zadovo iv,
pa je 0 zadovo iv. Dakle, i je zadovo iv odnosno vai v(pab) = 1 akko a b, pa je
traeno ureee.

38 Aksioma beskonaqnosti i skup priordnih brojeva.

Skup I je induktivan ako zadovo ava sledee uslove:
(1) 0 I iliti I ;
(2) za sve x I vai S(x) I , gde je S(x) = x {x} sledbenik od x.
Aksioma beskonaqnosti
Postoji induktivan skup.
I(0 I x(x I x {x} I)).

Pitae izgrade prirodnih brojeva:

0=
1 = {0} 1 = S(0)
2 = {0, 1} 2 = S(1)
... ...
n + 1 = {0, 1, 2, ..., n} n + 1 = S(n)

Neka je I0 proizvo an induktivan skup. Skup prirodnih brojeva definixemo na sledei naqin
N = {x I0 | x pripada svakom induktivnom skupu} tj.

N = {x I0 | I( I z(z I S(z) I) x I)}.

33
Lema 1.

(1) N je induktivan skup.

(2) Ako je I induktiva skup, onda je N sadran u I , tj. N I .
Dokaz.
(1) Znamo da 0 N jer 0 pripada svakom induktivnom skupu. Posmatrajmo x N, znamo da x
pripada svim induktivnim skupovima, pa S(x) pripada svim induktivnim skupovima, pa
je S(x) N. Dakle, N je induktivan.
(2) Neka je I induktivan skup. Ako x N, onda x pripada svim induktivnim skupovima, pa i
x I . Dakle, N I .

39 Ureee prirodnih brojeva.

Posmatrajmo relaciju < na skupu N, definisanu sa m < n akko m n.
Lema 1. Za svako n N vai 0 n.

Dokaz. Posmatrajmo formulu P (x) : 0 x. Indukcijom dokaimo da je formula taqna za svako

x N.

(BI) P (0) : 0 0, xto je taqno jer 0 = 0.

(IH) Neka vai da je formula P (n) taqna za prvih n brojeva.
(IK) Dokaimo da je 0 n + 1. Ako 0 < n vai 0 n, pa je i 0 n {n} = n + 1. Dakle,
0 < n + 1. Ako je 0 = n tada 0 n {n} = n + 1, pa je 0 < n + 1.

Lema 2. Ako su k i n prirodni brojevi, tada vai

k < n + 1 akko k < n ili k = n.

Dokaz.
() Neka je k < n + 1, odnosno k n + 1 = n {n}. Tada je k n ili k {n}, tj. k<n ili
k = n.

() Neka je k n ili k {n}, tada je k n {n} = n + 1.

Teorema 1. Relacija < je strogo linearno ureee na skupu prirodnih brojeva.

Dokaz.
(T) Neka vai k < m i m < n treba dokazati da je k < n. Posmatrajmo formulu P (x) :
(k, m N)(k < m m < x k < x). Dokaimo indukcijom da je formula taqna za svako
x N.

(BI) P (0) : k < m m < 0 k < 0, formula je taqna jer je netaqno m < 0 za sve m N.
(IH) Pretpostavimo da vai P (n) : (k, m N)(k < m m < n k < n).
(IK) Dokaimo da vai P (n + 1) : (k, m N)(k < m m < n + 1 k < n + 1). Neka je
k < m i m < n + 1. Prema lemi 2 vai m < n + 1 akko m < n ili m = n.
1 Ako je m < n, tada je k < n po (IH), pa prema lemi 2 vai k < n + 1.
2 Ako je m = n, tada iz k < m zak uqujemo k < n, pa prema lemi 2 vai k < n + 1.

(AS) Pretpostavimo suprotno, tj. k < m i m < k. Zbog tranzitivnosti imamo k < k, odnosno
k k , xto je u kontradikciji sa posledicom aksiome regularnosti.

34
(LIN) Treba dokazati da je formula P (x) : (k N)(k < x k = x x < k) taqna za svako x N.
Dokaz izvodimo indukcijom.
(BI) P (0) : k < 0 k = 0 0 < k, formula je taqna jer po lemi 1 vai k 0 za svako k N.
(IH) Pretpostavimo da vai P (n) : (k N)(k < n k = n n < k).
(IK) Dokaimo da vai P (n + 1) : (k N)(k < n + 1 k = n + 1 n + 1 < k). Neka je k
proizvo no. Prema (IH) vai k < n ili k = n ili n < k.
1 Ako je k < n, tada je k < n + 1 prema lemi 2.
2 Ako je k = n, tada iz k < n + 1 prema lemi 2.
3 Ako je n < k , tada indkcijom dokaimo da je formula
Q(x) : (n N)(n < x n + 1 x).
(BI) Q(0) : n < 0 n + 1 0, formula je taqna jer je netaqno n < 0 za sve n N.
(IH) Pretpostavimo da vai Q(m) : (n N)(n < m n + 1 m).
(IK) Dokaimo da vai Q(m + 1) : (n N)(n < m + 1 n + 1 m + 1). Neka je
n < m + 1. Prema lemi 2 vai da je n = m ili n < m. Ako je n = m, tada
je S(n) = S(m), tj. n + 1 = m + 1, pa je n + 1 m + 1. Ako je n < m, tada je
po (IH) n + 1 m, pa je n + 1 = m ili n + 1 < m. Ako je n + 1 = m, tada je
n + 1 < m + 1 prema lemi 2. Ako je n + 1 < m, tada je n + 1 < m + 1 prema
lemi 2.
Kako je prema principu matematiqke indukcije formula Q(x) taqna za sve x N
imamo u 3 da je n + 1 < k ili n + 1 = k ako je n < k.

40 Princip matematiqke indukcije.

Teorema 1. Neka je P (x) neka formula teorije skupova (neko svojstvo prirodnih brojeva). Ako
je:
(1) P (0) taqna i
(2) (n N)(P (n) P (n + 1)),
tada je n N taqna formula P (n).
Dokaz. Uoqimo skup I = {x N | P (x)} N. Kako je 0 N i taqno je P (0), takoe ako je n I ,
mora biti i n + 1 I , pa je I induktivan. S obzirom na to da je I N, ali i N I , jer je N
podskup svih indkutivnih skupova, imamo da je N = I , tj. (n N)P (n).

41 Princip potpune indukcije.

Teorema 1. Neka je P (x) neka formula. Ako je (n N)((k < n)P (k) P (n)), onda je
(n N)P (n).

Dokaz. Uoqimo formulu Q(x) : (k < x)P (k). Dokaimo Q(n) za sve n N indukcijom.
(BI) Q(0) : (k < 0)P (0)k < m je isto xto (k)(k < 0 P (k)), xto je taqno.
(IH) Pretpostavimo da vai Q(n) : (k < n)P (k).
(IK) Dokaimo da vai Q(n + 1) : (k < n + 1)P (k). Po lemi 1 vai k < n + 1 akko k < n ili
k = n, pa dobijamo da (k < n + 1)P (k).

Po principu matematiqje indukcije vai formula (n N)Q(n).

Neka je n N proizvo no i fiksirano. Znamo da vai Q(n+1), tj. (k < n+1)P (k). Specijalno,
za k = n vai formula P (n).

35
42 Princip minimuma
Teorema 1. Relacija < na N je dobra, tj. svaki neprazan podskup od N ima najmai element.
Dokaz. Neka je X 6= i X N. Pretpostavimo suprotno, X nema najmai element. Posmatrajmo
formulu P (x) : x / X . Dokaimo da je taqna formula ((k < n)P (k)) P (n) za sve n N.
Pretpostavimo da vai (k < n)k / X . Tada n / X jer u suprotnom n je najmai element u X .
Dakle, vai P (n). Po principu potpune indukcije (n N)P (n), tj. (n N)n / X . Kako je
X N, to je X = , xto je kontradikcija.

43 Teorema o rekurzivnoj definiciji.

Teorema 1. Neka je A skup, a A, i neka je S(a) sledbenik od a. Ako funkcija h : A N A,
tada postoji funkcija f : N A, takva da je f (0) = a i f (S(n)) = h(f (n), n).
Dokaz. Ideja: Funkcija fm : S(m) A, gde je S(m) sledbenik skupa m, zadovo ava uslov
teoreme, ako fm(0) = a i fm(S(k)) = h(fm(k), k) za neko 0 k < m. Imamo da je
f0 = {(0, a)},
f1 = {(0, a), (1, h(a, 0))}.
Indukcijom po m dokazujemo da postoji fm koja zadovo ava uslov teoreme. Posmatramo
F = {g | g : S(m) A za svako m, takovo da g zadovo ava uslov teoreme }.

Traena funkcija f = S F .
Teorema 2. [Parametarska teorema rekurzije] Neka su P, A skupovi, p P i S(p) sledbenik
od p. Neka su date funkcije a : P A i h : P AN A. Tada postoji funkcija f : P N A,
takva da f (p, 0) = a(p) i f (p, S(n)) = h(p, f (p, n), n).

44 Aritmetika prirodnih brojeva.

Sabirae u N
+:NNN tako da (m, n) 7 m + n.
m + 0 := m i m + S(n) := S(m + n).
Mnoee u N
:NNN tako da (m, n) 7 m n.
m 0 := 0 i m S(n) := m n + m.
Stepenovae u N
m0 := 1 i mS(n) := mn m.

Definisae ovih funkcija nije induktivno, ve rekurzivno.

45 Modeli i interpertacija formule prvog reda.

Model jezika L je struktura M = (D, sM), s L, gde je:
D neprazan skup koji zovemo domen modela;

sM interpretacija simbola s L u modelu M, pri qemu vai:

{ sM D za s ConstL ;
{ sM : D n D za s F unL , ar(s) = n;

36
 { sM D n za s RelL, ar(s) = n.
Valuacija je preslikavae v : V ar D.
Ako je t term, pisaemo t(x1, x2, ..., xn) da naglasimo da su promen ive terma t neke od x1, x2, ..., xn,
a krae t(x).
Ako je A formula, pisaemo A(x1, x2, ..., xn) da naglasimo da su slobodne promen ive formule
A neke od x1 , x2 , ..., xn , a krae A(x).
Neka je M fiksiran. Definixemo vrednosti terma t(x) u valuaciji v, xto oznaqavamo sa t(x)[v]
ili sa t(a), gde je a = v(x), na sledei naqin:
(1) Ako je t(x) promen iva, tj. t(x) = xi, onda je
t(a) = v(xi ) = ai ;

(2) Ako je t(x) konstantan simbol, tj. t(x) = c, onda je

t(a) = cM ;

(3) Ako je t(x) = F (t1(x), t2(x), ..., tm(x)), gde je F F uncL, ar(F ) = m, tada je
t(a) = F M (t1 (a), t2 (a), ..., tm (a)).

Definixemo vrednosti formule (taqnost) A(x) pri valuaciji v u modelu M, u oznaci M |=

A(x)[v] ili M |= A(a), gde je a = v(x), sa:
(1) Ako je A(x) oblika t1(x) = t2(x), onda
M |= A(a) akko t1 (a) = t2 (a);

(2) Ako je A(x) oblika R(t1(x), t2(x), ..., tm(x)), R RelL, ar(R) = m, onda
M |= A(a) akko RM (t1 (a), t2 (a), ..., tm (a));

(3) Ako je A(x) oblika B(x), onda

M |= A(a) akko M 2 B(a);
(4) Ako je A(x) oblika B(x) C(x), onda
M |= A(a) akko M |= B(a) i M |= C(a);

(5) Ako je A(x) oblika B(x) C(x), onda

M |= A(a) akko M |= B(a) ili M |= C(a);

(6) Ako je A(x) oblika B(x) C(x), onda

M 2 A(a) akko M |= B(a) i M 2 C(a);

(7) Ako je A(x) oblika B(x) C(x), onda

M |= A(a) akko (M |= B(a) akko M |= C(a));

(8) Ako je A(x) oblika yB(x, y), onda

M |= A(a) akko M |= B(a, b) za neko b D;

(9) Ako je A(x) oblika yB(x, y), onda

M |= A(a) akko M |= B(a, b) za sve b D.
37
46 Va ane formule i primeri.
Ako je skup formula jezika L i A formula. Tada vai
|= A akko za sve modele M jezika L za koje M |= vai M |= A.

Pixemo M |= A(x) ako M |= A(a) za sve valuacije takve da je x 7 a.

Pixemo M |= ako M |= A za sve A . Tako M nazivamo modelom jezika L, u suprotnom je
kontramodel.
Ako za sve modele M vai M |= A kaemo da je A va ana i pixemo |= A.
Primer 1. Neka je A(x, y, z) proizvo na formula i L proizvo an jezik. Tada su sledee
formule va ane:
1. |= xyA(x, y, z) yxA(x, y, z);
2. |= xyA(x, y, z) yxA(x, y, z);
3. |= xyA(x, y, z) yxA(x, y, z).
Dokaz. Neka je M proizvo an model, sa domenom D.
3. Treba dokazati da M |= xyA(x, y, z) yxA(x, y, z). Neka je c proizvo no. Pret-
postavimo M |= xyA(x, y, c), dokaimo da M |= yxA(x, y, z). Posmatrajmo formulu
B(x, z) = yA(x, y, z). Imamo da
M |= xB(x, c)
M |= B(a, c),za neko a D
M |= yA(a, y, c), za neko a D
M |= xA(x, b, c), za sve b D
M |= yxA(x, y, c)

47 Teoreme potpunosti i kompaktnosti za logiku prvog reda.

Teorema 1. [Gedelova teorema potpunosti] Neka je skup formula i A formula, tada vai
` A akko |= A.

Teorema 2. [Slaba teorema potpunosti] Neka je A formula, tada vai

` A akko |= A.

Skup formula je neprotivreqan ako 0 .

Skup formula je zadovo iv ako 2 .
Teorema 3. [Teorema kompaktnosti] Neka je skup formula. Tada je zadovo iv akko je
svaki egov konaqan podskup zadovo iv, tj. 0 , takav da 0 0 .

38