Knjiga Logika Nov Sajt

Departman za matematiku i informatiku Prirodno-matematiki fakultet Univerzitet u Novom Sadu
Matematika logika
Madarsz Sz. Rozlia
Novi Sad, novembar 2012.
Predgovor
Ovaj tekst je pomoni materijal koji slui da studentima olaka praenje kurc z s c seva Matematika logika odnosno Matematika logika u raunarstvu c c c na Departmanu za matematiku i informatiku PMF Univerziteta u Novom Sadu. On nije dovoljan da bi se kursevi savladali u potpunosti, jer ne sadi z zadatke, a esto nedostaju i primeri koji bi ilustrovali date pojmove odnosno c teoreme. Navedene kurseve je, naravno, najlake savladati tako to se res s dovno pohad nastava (predavanja i vebe) i koristi dopunska literatura. No, a z iskustvo pokazuje da izvestan broj studenata nije u mogunosti da pohad c a nastavu, pa ove skripte slue umesto (tud z ih) beleki sa predavanja. s Grubo govorei, kurs Matematika logika, koji se pod raznim nazivima c c slua na osnovnim ili master studijama matematike, oslanja se na poglavlja s 1, 2 i 4, a kurs Matematika logika u raunarstvu na poglavlja 1, 2 c c i 3. No, predavanja iz navedenih kurseva se svake godine prilagod avaju sluaocima, u zavisnosti od predznanja i zainteresovanosti, pa shodno tome, s ove skripte e ponekad biti presiromane u odnosu na pokriveni materijal, a c s opet neke godine se ne stigne da se obradi svaka tema koja je ovde navedena. Na kraju, shvatite ovaj materijal kao ivo bie, koje e vremenom z c c rasti, menjati se i poboljavati. Nikako ga ne treba shvatiti kao neto to s s s je zavreno i spremno za tampu. Savetujemo takod da se poseti sajt s s e http://sites.dmi.rs/personal/madaraszr/ i proveri ima li neto to bi moglo s s biti od koristi itaocu prilikom spremanja ispita iz navedenih kurseva. c
Rozlia Sz. Madarsz a a
Predgovor
Sadraj z
1 Iskazna logika 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 1.7 1.8 1.9 Poeci logike i matematike logike . . . . . . . . . . . . . . . c c Logika iskaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sintaksa iskazne logike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Interpretacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tautologije, logika ekvivalencija . . . . . . . . . . . . . . . . c Normalne forme i baze iskazne algebre . . . . . . . . . . . . . Modeli i teorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Logika (semantika) posledica . . . . . . . . . . . . . . . . . c c Semantiki tabloi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c 7 7 8 10 12 14 18 21 24 26 30 33 41 44 50 57 57 59 61
1.10 Deduktivni sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.11 Iskazni raun - deduktivni sistem za iskaznu logiku . . . . . . c 1.12 Mala teorema kompletnosti i odluivost iskaznog rauna . . . c c 1.13 Teorema kompletnosti i kompaktnost . . . . . . . . . . . . . . 1.14 Rezolucija u iskaznoj logici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 Predikatska logika 2.1 2.2 2.3 O predikatskoj logici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sintaksa predikatske logike . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Semantika predikatske logike . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
4 2.4 2.5 2.6 2.7 2.8 2.9
Sadraj z Operatori Mod i Th, semantike posledice . . . . . . . . . . . c Valjane formule . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preneksna forma i skolemizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . Rezolucija u predikatskoj logici -Uvod . . . . . . . . . . . . . Klauzalna forma i Erbranova teorema . . . . . . . . . . . . . Rezolucija u predikatskoj logici . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 68 74 79 80 84 88 92 99
2.10 Rezolucija u predikatskoj logici - Primeri . . . . . . . . . . . . 2.11 Predikatski raun kao deduktivni sistem . . . . . . . . . . . . c 2.12 Pouzdanost i kompletnost predikatskog rauna . . . . . . . . c
2.13 Predikatska logika sa jednakou . . . . . . . . . . . . . . . . 104 sc 3 Temporalne logike 3.1 3.2 3.3 3.4 109
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Sintaksa i semantika PTL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Linear time propositional temporal logic . . . . . . . . . . . . 113 Deduktivni sistem za linear time propositional temporal logic 116 121
4 Skupovi, ordinali, kardinali
O paradoksima u matematici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Naivna teorija skupova i paradoksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Kako izbei paradokse u teoriji skupova . . . . . . . . . . . . . . . 125 c Malo lozoje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 ZF sistem aksioma za teoriju skupova . . . . . . . . . . . . . . . . 130 Operacije sa skupovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Relacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Aksioma izbora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 ured eni skupovi - Osnovne denicije . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Induktivnost i dobro ured eni skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
Sadraj z
Dobro ured eni i striktno dobro ured eni skupovi . . . . . . . . . . . 148 Ured eni skupovi i Aksioma izbora . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
Denicija ordinala i osnovne osobine . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 Osobine klase svih ordinala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 Ordinalni tip dobro ured enog skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Prirodni brojevi kao ordinali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
Ekvipotentni skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 Kardinal kao specijalni ordinal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 Operacije sa kardinalima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 Konani kardinali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 c Beskonani kardinali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 c Ale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 Operacije sa beskonanim kardinalima . . . . . . . . . . . . . . . . 183 c Kontinuum hipoteza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 Literatura Indeks 187 191
Sadraj z
Glava 1
Iskazna logika
1.1 Poeci logike i matematike logike c c
Prvi narod u istoriji koji se bavio problemima ispravnog zakljuivanja bili c su Stari Grci. Zahvaljujui svom drutvenom ured c s enju, koje je ohrabrivalo slobodne ljude da raspravljaju i dokazuju da su u pravu, oni su postavili temelje logike, pre svega kao dela lozoje. U tom smislu, Grki lozoc naunici se mogu smatrati za zaetnike logike kao nauke - to su prve svega c c Tales, Pitagora, Parmenid, Zenon, Protagora, Sokrat, Platon i Aristotel. Jedna posebna grupa lozofa, tzv. sosti, bavila se poduavanjem vetine c s raspravljanja, koja je Starim Grcima bila korisna prilikom uea u upravlc sc janju gradom-polisom, kao i u linim sporovima, u kojima su, pred nekom c vrstom suda, svoja prava morali sami braniti. Oni, koji su bili vetiji u s baratanju sa reima i zakonima pravilnog zakljuivanja, imali su svakako c c prednost nad onima koji te vetine nisu imali. Sosti su takod postali pozs e nati po svojim iaenim priama, tzv. sozmima, u kojima se polazei sc s c c od prividno istinitih pretpostavki, po pravilima logikog zakljuivanja, stie c c z do apsurdnih zakljuaka. Aristotel je, verovatno motivisan izmed ostalog i c u takvim sozmima, sakupio i katalogizirao sve tada poznate eme ispravnog, s logikog zakljuivavnja u svom delu Organon. Aristotelova logika, pozc c nata i pod nazivom Aristotelova teorija silogizama, inila je skoro dve hiljada c godina obavezan deo svakog ozbiljnog obrazovanja. Prvi znaajniji pomak u logici kao nauci, posle stotina i stotina godina c mranog srednjeg veka, moemo otkriti u delima naunika-lozofa, pre svega c z c kod Dekarta i Leibniza. Dekart je zastupao stanovite, da se matematiki s c 7
Glava 1. Iskazna logika
nain razmiljanja mora primenjivati i u ostalim naukama, ako elimo da c s z dod emo do pravih istina. Pri tome, ne treba verovati nikakvim autoritetima, nego se jedino treba oslanjati na svoj sopstveni razum i mo logikog c c zakljuivanja. Leibniz je imao jo ambiciozniji projekat: elelo je da stvori c s z jedan univerzalni formalni raun, Characteristica Universalis, nalik na c matematiku, u kome bi svi objekti, pojmovi i relacije imale svoje oznake, i u kome bi sve istine mogle biti izraene, a razni sporovi med lozoma, z u naunicima ili politiarima mogli biti razreeni prostim raunom. Zbog tih c c s c svojih ideja, Leibniz se ponekad smatra za pra-oca matematike logike. c Zvanino, prava matematika logika stie sa radovima Georgea Boolea, u c c z 19. veku. On je u svojoj teoriji (tzv. raun klasa) razvio dve ideje: prvo, da c prilikom rada sa iskazima, treba koristiti oznake, i drugo, da zakoni miljenja s imaju zapanjujue mnogo slinosti sa zakonima aritmetike. Korienjem tri c c sc fundamentalne operacije med klasama, koje mi danas zovemo unija, presek, u komplement, on je zapisao i dokazao osnovne zakone iskaznog rauna - danas c su ti identiteti poznati pod nazivom aksiome Booleove algebre. Mi emo poeti izuavanje matematike logike upravo Booleovim tragom c c c c - ispitujui prvo zakone ispravnog miljenja u logici iskaza. c s
1.2
Logika iskaza
Pre nego to krenemo da izgrad s ujemo iskaznu logiku (kao formalnu, matematiku teoriju), podsetimo se osnovnih pojmova logike iskaza (neformalne c teorije koja predstavlja najjednostavniji deo logike). Osnovni pojmovi logike iskaza su: iskaz, istinitosna vrednost iskaza, logiki veznici. Intuc itivno, iskaz je reenica koja je ima tano jednu jednu istinitosnu vredost: c c tano ili netano. Iskaze emo obeleavati slovima, recimo p, q, r, . . . . c c c z Umesto iskaz koji je obeleen slovom p, mi emo krae rei iskaz p. Ako z c c c iskaz p ima istinitosnu vrednost taan, onda kaemo i da je iskaz p taan c z c (i analogno za istinitosnu vrednost netaan). c Logiki veznici slue da od polaznih iskaza dobijemo sloenije iskaze. c z z Logiki veznici koje emo ovde razmatrati su: i, ili, ako...onda, c c ako i samo ako (binarni veznici), i nije (unarni veznik): konjunkcija iskaza p i q je iskaz p i q, disjunkcija iskaza p i q je iskaz :p ili q,
1.2. Logika iskaza implikacija iskaza p i q je iskaz : ako p onda q, ekvivalencija iskaza p i q je iskaz : p ako i samo ako q, negacija iskaza p je iskaz : nije p.
Istinitosna vrednost sloenog iskaza zavisi od istinitosnih vrednosti z iskaza od kojih se taj iskaz sastoji, i to na sledei nain: c c iskaz p i qje taan ako i samo ako su i p i q tani, c c iskaz p ili q je netaan ako i samo ako su i p i q netani, c c iskaz ako p onda q je netaan ako i samo ako je p taan a q netaan, c c c iskaz p ako i samo ako q je taan ako i samo ako iskazi p i q imaju c istu istinitosnu vrednost, iskaz nije p je taan ako i samo ako je iskaz p netaan. c c Osnovni pojam koji elimo formalizovati je pojam logike posledice: Neka je z c neki skup iskaza. Kaemo da je iskaz p logika posledica od ako je iskaz z c p nuno taan svaki put kada su svi iskazi iz skupa tani. U tom sluaju z c c c takod kaemo da je zakljuivanje iz sledi p (logiki) ispravno. e z c c Primer 1.1 Posmatrajmo sledee zakljuivanje: Ako poplava uniti vau c c s s kuu ili ako ona izgori u poaru, osiguravajue drutvo e vam platiti. Prema c z c s c tome, ako vam osiguravajue drutvo nije platilo, onda vam poplava nije unitila c s s kuu i ona nije izgorela u poaru. Ovo zakljuivanje je ispravno, jer bez obzira c z c na tanost iskaza koji su navedeni, zakljuak e biti taan, pod uslovom da c c c c je pretpostavka tana. c Primer 1.2 Posmatrajmo sledee zakljuivanje: Ako je neko talentovan i c c vredan, postae slavan. Svi slavni ljudi su bogati. Ja nisam bogat. Dakle, ja c nisam talentovan i nisam vredan. Ovo zakljuivanje nije ispravno, jer moe c z da se desi da samo recimo nisam vredan, a jesam talentovan, pa da su sve pretpostavke tane, a zakljuak nije taan. c c c
10
1.3
Sintaksa iskazne logike
Iskazna logika nastaje formalizacijom (matematizacijom) logike iskaza. Prvo emo denisati jezik iskazne logike. U optem sluaju, azbuka (ili c s c alfabet) je skup simbola - znakova koji su nedeljivi. Ako je A neka azbuka, svaki konaan niz simbola iz A zovemo re nad A. Svaki podskup skupa c c svih rei nad A jeste jezik nad A. Dakle, da bismo denisali jezik iskazne c logike, potrebno je zadati odgovarajuu azbuku, i izdvojiti skup onih rei c c nad tom azbukom, koje emo smatrati da su dobro formirani izrazi (tzv. c iskazne formule). Denicija 1.1 Standardna azbuka iskazne logike se sastoji od sledeih c simbola: prebrojiv skup iskaznih slova S, simboli logikih operacija: , , , , , c pomoni znaci: (, ). c Standardnu azbuku iskazne logike emo obeleavati sa L, i u daljem tekstu, c z ako drugaije ne kaemo, smatraemo da je S = {p1 , p2 , . . . , pn , . . . }. c z c Denicija 1.2 Skup iskaznih formula je najmanji skup rei nad azbukom c L koji zadovoljava sledee uslove: c 1. Sva iskazna slova su iskazne formule; 2. Ako su A i B iskazne formule, onda su to i sledei izrazi: c (A B), (A B), (A B), (A B), (A) Ovako denisan skup svih iskaznih formula zovemo i standardan skup iskaznih formula i obeleavamo sa F orm. z Umesto ovako denisanih iskaznih formula, ponekad je zgodno iskazne formule denisati na drugi nain, korienjem tzv. poljske (preksne) notacije. c sc U toj notaciji simboli logikih operacija se piu ispred (a ne izmed iskaznih c s u) slova na koje utiu, pa je na taj nain izbegnuto korienje zagrada. No, c c sc iako takav nain zapisivanja iskaznih formula ponekad ima svoje prednosti, c
1.3. Sintaksa iskazne logike
11
veini ljudi je mnogo lake itati i razumeti iskazne formule opisane Denic s c cijom 2. Uobiajeno je da se prilikom rada u iskaznoj logici pridravamo sledeih c z c dogovora: radi jednostavnosti, moemo brisati spoljne zagrade kod formula; z da bismo koristili to manje zagrada, dogovor je da je prioritet logikih s c operacija sledei: , zatim , , i na kraju , ; c umesto iskazna formula govoriemo samo formula. c Kako su formule rei (izrazi konane duine), u svakoj formuli uestvuje c c z c samo konano mnogo iskaznih slova. Po dogovoru, zapis c A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) e znaiti da su sva iskazna slova formule A u skupu {p1 , p2 , . . . , pn }. c c Vrlo esto emo prilikom dokazivanja raznih osobina formula koristiti c c tzv. dokaz po sloenosti iskaznih formula. Naime, ako treba dokazati da neka z osobina O vai za sve iskazne formule, dovoljno je dokazati da tu osobinu z imaju sva iskazna slova (baza indukcije), i da iz pretpostavne da formule A i B imaju osobinu O sledi da i formule A B, A B, A B, A B, A imaju tu osobinu (indukcijski korak). Drugim reima, vai sledea teorema: c z c Teorema 1.1 Neka je O neki podskup skupa svih iskaznih formula F orm tako da vae sledei uslovi: z c S O, Ako formule A i B pripadaju skupu O, tada i formule A B, A B, A B, A B, A pripadaju skupu O. Tada je O = F orm. Dokaz. Primetimo da skup formula O zadovoljava oba uslova iz Denicije 2. Kako je F orm najmanji skup rei koji zadovoljava ta dva uslova, sledi da c je F orm O, iz ega sledi O = F orm. c
12
1.4
Interpretacije
Za deniciju semantike Iskazne logike koristiemo jednu veoma jednostavnu, c dvoelementnu algebru, ije elemente moemo oznaiti na primer sa 0 i 1, ili c z c T i F, ili kao to emo mi, sa i . Ta algebra e imati etiri binarne s c c c operacije i jednu unarnu, koje bismo trebali, u principu, oznaiti nekim c simbolima koji se razlikuju od simbola logikih operacija. No, mi emo ih c c oznaiti istim simbolima (jer e, na kraju krajeva, simbol logike operacije da c c c se interpretira kao njegov odgovarajui par iz kolekcije operacija iskazne c algebre), s tim da emo imati u vidu da se radi o razliitim pojmovima. c c Denicija 1.3 Iskazna algebra je algebra I = {, }, , , , , , gde su operacije , , , binarne, a unarna operacija, denisane svojim Cayleyevim tablicama na sledei nain: c c p p
Denicija 1.4 Valuacija u iskaznoj logici je svako preslikavanje : S {, }. Ako je p S, za (p) kaemo da je vrednost tog iskaznog slova z u valuaciji . Interpretacija iskaznih formula za datu valuaciju jeste preslikavanje v : F orm {, } koje je denisano na sledei nain: ako c c su A i B iskazne formule, onda ako je p S iskazno slovo, onda v (p) = (p), v (A B) = v (A) v (B), v (A B) = v (A) v (B), v (A B) = v (A) v (B), v (A B) = v (A) v (B), v (A) = v (A). Za v (A) kaemo da je vrednost formule u valuaciji (ili u interpretaciji z v ). Ukoliko je v (A) = , kaemo da je formula A u toj valuaciji (interz pretaciji) tana, a ako je v (A) = , da je netana. c c
1.4. Interpretacije
13
Nije teko uvideti da za datu valuaciju postoji jedna i samo jedna inters pretacija (tj. jedna funkcija koja proiruje preslikavanje sa skupa S na ceo s skup F orm).
Teorema 1.2 Vrednost iskazne formule A u nekoj valuaciji zavisi samo od vrednosti onih iskaznih slova koja guriu u formuli A. s
Dokaz. Neka je A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) neka iskazna formula, i neka su i dve valuacije, takve da imaju istu vrednost za sva iskazna slova koja guriu s u A. Tada se indukcijom po sloenosti iskazne formule A lako dokazuje da z je v (A) = v (A).
Denicija 1.5 Istinitosna funkcija je svaka funkcija f : {, }n {, }, gde n 1. Ako je A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) neka formula, onda istinitosna funkcija indukovana sa A jeste funkcija fA : {, }n {, } takva da za sve a1 , a2 , . . . , an {, } vai fA (a1 , a2 , . . . , an ) = v (A), gde z je valuacija u kojoj je (pi ) = ai , za sve i {1, 2, . . . , n}. Prema tome, imajui u vidu da vrednost formule ne zavisi od vrednosti c onih iskaznih slova koje ne uestvuju u formuli, istinitosna funkcija indukoc vana datom formulom pokazuje koje vrednosti ta formula moe imati za sve z mogue valuacije. Po dogovoru, umesto da uvodimo novu oznaku (fA ) za c tako indukovanu istinitosnu funkciju, umesto fA (a1 , . . . , an ) moemo pisati z samo A(a1 , . . . , an ). Indukovanu istinitosnu funkciju najpreglednije je predstaviti tzv. istinitosnom tablicom, u kojoj emo sistematino ispisati sve mogue kombic c c nacije vrednosti za ona iskazna slova, koja uestvuju u formuli. Ako imamo c n razliitih iskaznih slova, istinitosna tablica e imati 2n vrsta. c c
Primer 1.3 Neka je A = (p2 p5 ) p3 . Tada, radi jednostavnosti, oznaimo iskazna slova p2 , p5 i p3 redom slovima p, q, r. Tako, formulu c A zapisujemo kao A = (p q) r. Vrednost formule A zavisi samo od vrednosti iskaznih slova p, q, r, pa e odgovarajua istinitosna tablica izgledati c c ovako:
14 p q r p q (p q) r
Denicija 1.6 Kaemo da je iskazna formula A z zadovoljiva ako postoji valuacija u kojoj je vrednost te formule tana, c oboriva ako postoji valuacija u kojoj je vrednost te formule netana, c tautologija ili valjana formula je tana za sve valuacije, c kontradikcija ako je njena vrednost netana za sve valuacije. c Problem da li je data iskazna formula zadovoljiva oznaava se sa SAT (Satc isability Problem). Ispostavilo se da je problem SAT veoma znaajan u c teoriji sloenosti algoritama. Prvo, jo uvek nije pronad algoritam koji bi z s en taj problem reio u polinomnom vremenu (metod istinitosnih tablica ima s eksponencijalnu sloenost). Vai i vie od toga: SAT problem spada u klasu z z s tzv. NP-kompletnih problema, to intuitivno znai da ako se za taj problem s c pronad algoritam polinomne sloenosti, tada su klase P i NP jednake, tj. e z svaki problem sloenosti NP se moe reiti u polinomnom vremenu. z z s
1.5
Tautologije, logika ekvivalencija c
Tautologije moemo shvatiti kao zakone miljenja. Neke od njih koristimo z s (nesvesno) i u svakodnevnom rezonovanju. Naravno, matematiari ih koriste c ee od ostalih, jer je priroda matematikih dokaza takva da zahtevaju istu c sc c c logiku strukturu. U sledeoj teoremi smo naveli prvih 16 najee korienih c c c sc sc tautologija, od kojih su poneke poznate i po svojim latinskim nazivima: Teorema 1.3 Sledee formule su tautologije: c
1.5. Tautologije, logika ekvivalencija c 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. p p p p (p p) (p (p q)) q ((p q) q) p (p q) (q p) (p q) p q (p q) p q ((p q) (q r)) (p r) (p (q q)) p p (p q) p (q p) ((p r) (q r)) ((p q) r) (p q) ((q r) (p r)) ((p q) (q r)) (p r) ((p q) p) p
15 Zakon dvojne negacije Tertium non datur Zakon neprotivrenosti c Modus Ponens Modus Tollens Kontrapozicija De Morganov zakon za De Morganov zakon za Zakon silogizma Reductio ad absurdum Ex falso quolibet Verum ex quolibet Zakon nabrajanja Tranzitivnost za Tranzitivnost za Pierceov zakon
Dokaz. Direktnom proverom. Neka je A = A = A(p1 , p2 , . . . , pn ), i neka su B1 , B2 , . . . , Bn neke formule. Sa A(B1 , B2 , . . . , Bn ) oznaimo formulu koja nastaje simultanom zamenom c formule Bi umesto iskaznog slova pi (i {1, 2, . . . , n}). Teorema 1.4 Neka je A = A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) neka tautologija. Tada za proizvoljne formule B1 , B2 , . . . , Bn vai da je A(B1 , B2 , . . . , Bn ) takod z e tautologija. Dokaz. Lako je uvideti da je vrednost formule A(B1 , B2 , . . . , Bn ) za svaku valuaciju uvek .
Denicija 1.7 Za dve formule A i B kaemo da su logiki ekvivalentne z c ako je formula A B tautologija. U tom sluaju piemo A B. c s Vano je primetiti sledee: A B je formula, koja moe imati razliite z c z c istinitosne vrednosti za razliite valuacije, dok izraz A B znai da forc c mule A i B imaju istu vrednost za svaku valuaciju. Naravno, na skupu svih iskaznih formula F orm relacija je relacija ekvivalencije, tj. ona je reeksivna, simetrina i tranzitivna: za sve formule A, B, C vai c z
16 A A, ako A B onda B A, ako A B i B C onda A C.
U sledeoj teoremi smo naveli najpoznatije logiki ekvivalencije. c c Teorema 1.5 Neka su A, B i C proizvoljne formule. Tada vai: z 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. AAA AAA AB BA AB BA ABBA (A B) C A (B C) (A B) C A (B C) (A B) C A (B C) A (A B) A A (A B) A A (B C) (A B) (A C) A (B C) (A B) (A C) Idempotentnost konjunkcije Idempotentnost disjunkcije Komutativnost konjunkcije Komutativnost disjunkcije Komutativnost ekvivalencije Asocijativnost konjunkcije Asocijativnost disjunkcije Asocijativnost ekvivalencije Apsorpcija prema Apsorpcija prema Distributivnost prema Distributivnost prema
U sledeoj teoremi su prikazane veze izmed logikih operacija, koje c u c emo u daljem vrlo esto koristiti: c c Teorema 1.6 Za proizvoljne iskazne formule A i B vai: z A B A B A B A B A B (A B) A B (A B) (B A) Dokaz. Direktnom proverom. Jedan od veoma esto korienih tehnika u logici iskaza je tzv. ekvivac sc lencijska transformacija formula. Neformalno reeno, to je postupak kada c se od jedne formule konstruie lanac ekvivalentnih formula, tako da se u s svakom koraku iskoristi Teorema 1.4 ili se neka potformula zameni njoj ekvivalentnom formulom. A B (A B) A B (A B) A B (A B) A B (A B) (B A)
1.5. Tautologije, logika ekvivalencija c
17
Denicija 1.8 Neka je F neka formula. Skup potformula formule F deniemo kao najmanji skup formula koji zadovoljava sledea dva uslova: s c svaka formula je sama sebi potformula; ako je F jednaka nekoj od formula A B, A B, A B, A B, onda je svaka od podformula formula A i svaka potformula formule B ujedno i potformula od F ; ako je F = A, onda je svaka potformula formule A ujedno i potformula od F . Rezultat zamene svih pojavljivanja potformule C u formuli A iskaznom formulom D obeleavamo sa A[C D] (ovaj pojam se moe denisati i forz z malnije, indukcijom po sloenosti formula). Sada moemo dokazati sledeu z z c teoremu: Teorema 1.7 Neka je A neka formula i C njena potformula. Ako je D neka formula tako da je C D tada je A A[C D]. Prilikom logikih transformacija formula pokazalo se korisnim da uvedemo c posebnu oznaku za dve logike konstante - jednu koja e uvek biti interprec c tirana kao , i druga koja e uvek biti interpretirana sa . Kada bismo se c trudili da po svaku cenu izbegnemo moguu konfuziju, te dve logike konc c stante bismo trebali oznaiti potpuno novim simbolima, recimo kao i , c ili true i false. No, mi emo ih, radi jednostavnosti, oznaiti kao i njihove c c interpretacije, tj. kao i . Denicija 1.9 Proirena azbuka iskazne logike L se dobija dodavans jem dva simbola logikih konstanti i standardnoj azbuci L. Skup c iskaznih formula F orm je najmanji skup rei nad azbukom L tako da vai: c z 1. Sva iskazna slova i simboli logikih konstanti i su iskazne formule; c 2. Ako su A i B iskazne formule, onda su to i sledei izrazi: c (A B), (A B), (A B), (A B), (A) Valuacija odnosno odgovarajua interpretacija v iskaznih formula na c proirenoj azbuci se denie na isti nain kao na standardnoj azbuci, s tim s s c da za svaku valuaciju vai da je v () = i v () = . z
18
Ovako dobijen jezik nazivamo proireni jezik iskazne logike. Na s proirenom jeziku iskazne logike moemo navesti jo nekoliko vanih logikih s z s z c ekvivalencija. Teorema 1.8 Neka su A, B, C iskazne formule na proirenom jeziku iskazne s logike. Tada vai: z AA A A AA AA AA A A A AA A A A A A AA A A
Dokaz. Direktnom proverom. U daljem tekstu, ako ne kaemo drugaije, radiemo na proirenom jeziku z c c s iskazne logike.
1.6
Normalne forme i baze iskazne algebre
Videli smo u Sekciji 4. da svaka iskazna formula A = A(p1 , . . . , pn ) na prirodan nain indukuje jednu n-arnu istinitosnu funkciju fA = fA (x1 , . . . , xn ). c Naime, za sve a1 , . . . , an {, }, fA (a1 , . . . , an ) je interpretacija (vrednost) formule A u valuaciji u kojoj je (pi ) = ai , za sve i {1, 2, . . . , n}. Prirodno je postaviti pitanje, da li vai obrat, tj. da li je svaka istinitosna z funkcija indukovana nekom iskaznom formulom? Naravno, ako neka istinitosna funkcija ima stalno ima vrednost , onda je indukuje bilo koja tautologija, recimo p p. Slino, ako funkcija f ima stalno vrednost , onda c je indukuje bilo koja kontradikcija. No, odgovor je pozitivan i u optem s sluaju: za proizvoljnu istinitosnu funkciju postoji formula koja je indukuje. c Pre nego to dokaemo teoremu iz koje e slediti ovo tvrd s z c enje, pogledajmo sledei primer: c Primer 1.4 Neka je istinitosna funkcija f = f (p, q, r) zadata svojom tablicom na sledei nain: c c
1.6. Normalne forme i baze iskazne algebre p q r f
19
Posmatrajmo one redove (vrste) tablice u kojima funkcija f ima vrednost , i pokuajmo da konstruiemo formulu Af koja e imati vrednost tano s s c c za te etiri valuacije. Formula p q r je tana samo u jednom sluaju: c c c kada je (p) = (q) = (r) = , i to odgovara prvoj vrsti tablice. Dalje, posmatrajmo etvrtu vrstu: formula koja je jedino tana za tu kombinaciju c c vrednosti iskaznih slova p, q, r jeste pq r. Sesta vrsta takod daje tanu e c vrednost, to postiemo formulom p q r, dok poslednjoj vrsti odgovara s z formula p q r. Formulu koja e biti tana ako i samo ako nastupi c c jedna od prethodna etiri suaja dobijamo tako to napravimo disjunkciju c c s prethodne etiri formule: (pqr)(pqr)(pqr)(pqr). c Teorema 1.9 (Disjunktivna normalna forma) Neka istinitosna funkcija f : {, }n {, } nije kontradikcija (tj. nema stalno vrednost ). Tada za sve x1 , . . . , xn {, } vai: z f (x1 , . . . , xn ) = {x1 a1 xn an : a1 , . . . , an {, }n , f (a1 , . . . , an ) = } gde je xi znai xi , a xi znai xi . c c Dokaz. Prvo primetimo da za a, b {, } vai ab = akko je a = b. z Prema tome konjunkt x1 a1 xn an ima vrednost akko za sve i {1, 2, . . . , n} vai xi = ai . Ako je f (b1 , . . . , bn ) = , onda e se sa desne z c strane pojaviti konjunkt b1 b1 bn bn , pa e cela desna strana imati c vrednost . U suprotnom, ako je f (b1 , . . . , bn ) = , onda e sa desne strane c a1 an u svakom konjunktu b1 bn biti makar jedan i takav da je bi = ai , pa e svaki konjunkt imati vrednost . c Na dualan nain dobijamo sledeu teoremu: c c Teorema 1.10 (Konjunktivna normalna forma) Neka istinitosna funkcija f : {, }n {, } nije tautologija (tj. nema stalno vrednost ). Tada
20 za sve x1 , . . . , xn {, } vai: z f (x1 , . . . , xn ) =
{x1 a1 xn an : a1 , . . . , an {, }n , f (a1 , . . . , an ) = }
gde je xi znai xi , a xi znai xi . c c Dokaz. Dualno od dokaza prethodne teoreme. Kao posledicu bilo koje od prethodne dve teoreme, kao i Teoreme 6: Teorema 1.11 Za svaku iskaznu formulu A postoji njoj ekvivalentna iskazna formula B, koja od logikih veznika ima samo: c , , , , , , , , . Kaemo da su skupovi {, , }, {, }, {, }, {, } potpuni skupovi z logikih operacija, ili da ine bazu iskazne algebre I. U optem sluaju, poc c s c jam potpunog skupa funkcija (ili baze) se moe denisati za proizvoljan skup z operacija na nekom skupu X: to je takav skup operacija na X da se njihovom kompozicijom moe dobiti bilo koja operacija tog skupa. Precizna z denicija ovog pojma ukljuuje (prilino tehnike) denicije pojma kompozic c c cije operacija razliite arnosti kao i pojma kompozicije. No, poto emo mi c s c raditi uglavnom sa unarnim i binarnim operacijama, za koje je jasno ta je s njihova kompozicija, moemo prihvatiti sledeu deniciju: z c Denicija 1.10 Neka je F neki skupo istinitosnih funkcija. Kaemo da z je F baza iskazne algebre I ako se svaka istinitosna funkcija moe dobiti z kompozicijom funkcija iz skupa F. Lako je videti da ni jedna od fundamentalnih operacija iskazne algebre , , , ne ini sama za sebe bazu. Postoje tano dve binarne operacije c c na skupu {, } koje, svaka za sebe, ine bazu: c
1.7. Modeli i teorije
21
Denicija 1.11 Sheerova operacija (ili operacija nand), u oznaci je binarna operacija skupa {, } koja se denie sa s p q := (p q). Lukasiewiczeva operacija (ili operacija nor), u oznaci je binarna operacija skupa {, } koja se denie sa s p q := (p q). Teorema 1.12 Jedine binarne operacije skupa {, } koje, svaka za sebe, ine jednoelementnu bazu iskazne algebre jesu Sheerova operacije odnosno c Lukasiewiczeva operacija . Dokaz. Prvo, dokazimo da se pomou operacija odnosno mogu izraziti c operacije , , : p p p p q (p q) (p q) p q (p p) (q q) p p p p q (p q) (p q) p q (p p) (q q)
Neka je sada f = f (p, q) neka binarna operacija skupa {, }, pomou c koje moemo izraziti sve ostale operacije, pa specijalno i operaciju negacije. z Onda mora f (, ) = i f (, ) = . Ostaje jo da se odredi vrednost s od f (, ) i f (, ). Od etiri mogunosti dve e dati ba operacije c c c s odnosno , a preostale dve daju unarne operacije, pomou kojih se ne bi c mogla izraziti ni jedna operacija arnosti vee od 1. c
1.7
Modeli i teorije
Denicija 1.12 Neka je neka valuacija i F neka formula. Kaemo da je z model formule F (ili da formula F vai na , ili da zadovoljava F ) z ako je vrednost formule F u toj valuaciji tana tj. ako je v (F ) = . Skup c svih modela (tj. skup svih valuacija) obeleavamo sa Mod. z Kako je tehniki jednostavnije je raditi sa skupovima iskaznih slova umesto c sa valuacijama (tj. preslikavanjima), valuacije emo obeleavati navod c z enjem skupa iskaznih slova = {p S : (p) = } koja u toj valuaciji imaju vrednost , i to u uglastim zagradama. Tako, recimo, oznaka [p1 , p3 , p8 , p2 ] je drugi zapis valuacije u kojoj je (pi ) = akko i {1, 3, 8, 2}.
22
Primer 1.5 Po denicij, recimo, [p1 , p5 , p2 ] |= p2 p1 p7 p5 , [p4 ] |= p2 . Ako je A tautologija, ona vai na svakom modelu. Kontradikcija ne vai ni z z na jednom modelu. Teorema 1.13 Neka je Mod, p S, F, G F orm. Tada vai: z |= p akko p , |= F G akko |= F i |= G, |= F G akko |= F ili |= G, |= F G akko (iz |= F sledi |= G), |= F G akko ( |= F akko |= G), |= F akko nije |= F . Dokaz. Sledi po deniciji modela.
Denicija 1.13 1. Neka je Mod i F orm. Tada kaemo da je z model skupa formula , i piemo |= , ako je model svake s formule iz . 2. Neka je K Mod i F F orm. Tada kaemo da F vai na skupu z z modela K, i piemo K |= F , ako formula F vai na svakom modelu s z iz skupa K. 3. Neka je K Mod i F orm. Kaemo da na klasi K vai skup z z formula , i piemo K |= , ako na K vai svaka formula F iz . s z 4. Neka je F orm. Tada je klasa modela odred ena sa skup M od() denisan sa M od() = { Mod : |= }. 5. Neka je K Mod. Tada je teorija klase K skup formula T h(K) odred sa en T h(K) = {F F orm : K |= F }. Primer 1.6 Ako skup formula sadri neku kontradikciju, onda je M od() = z . Obrnuto, ako su sve formule u tautologije, onda je M od() = Mod.
1.7. Modeli i teorije
23
Preslikavanja M od i T h imaju izuzetnu vanost u matematici uopte. z s Vrlo esto, probleme u matematici moemo svrstati u jednu od sledee etiri c z c c klase: data je neka klasa struktura K, i zadatak je opisati osobine tih struktura (tj. nai teoriju te klase); c dat je neki skup osobina (tj. neki skup formula na nekom jeziku), i pitamo se kako izgledaju strukture koje su odred ene tim aksiomama (dakle, kako izgleda M od(). ako je data neka klasa struktura K, pitamo se da li postoji skup formula tako da je M od() = K (aksiomatizacija klase K), ako je dat neki skup formula , pitamo se da li postoji klasa struktura K tako da je T h(K) = . Denicija 1.14 Za model (valuaciju) kaemo da je konaan ako je skup z c = {p S : (p) = } konaan. Za dva modela i kaemo da su c z disjunktni ako ne postoji p S tako da je (p) = (p) = , tj. ako su skupovi i disjunktni. Primer 1.7 Neka je neki konaan model. Konstruisati skup formula c tako da je M od() = {}... Primer 1.8 Data su dva konana disjunktna modela i . Konstruisati c skup formula tako da je M od() = {, }... U sledee tri teoreme navodimo najvanije osobine prelikavanja M od i c z T h. Kasnije emo videti da e iste osobine imati i preslikavanja M od i T h c c koja rade i u drugim logikama, i da sve te osobine ne slede iz specinih c osobina iskazne logike, nego da imaju ire znaenje. s c Teorema 1.14 1. Neka su 1 i 2 dva skupa formula. Tada ako 1 2 onda M od(2 ) M od(1 ). 2. Neka su K1 i K2 dva skupa modela. Ako je K1 K2 onda je T h(K2 ) T h(K1 ). Dokaz. Po deniciji preslikavanja M od odnosno T h.
24 Teorema 1.15
Glava 1. Iskazna logika 1. Za sve F orm vai T h(M od()). z
2. Za sve K Mod vai K M od(T h(K)). z Dokaz. 1. Neka F , treba dokazati da je F T h(M od()), tj. M od() |= F . To znai da za sve M od() treba da vai |= F . No, ako je c z M od() onda |= , pa kako je F , sledi da |= F . 2. Slino kao pod 1). c
Teorema 1.16
1. Za sve F orm vai M od() = M od(T h(M od())). z
2. Za sve K Mod vai T h(K) = T h(M od(T h(K))). z Dokaz. 1. Prema prethodnoj teoremi imamo da je T h(M od()), pa prema Teoremi 1.14 imamo M od() M od(T h(M od())). Obrnuto, ako oznaimo sa K klasu M od(), onda prema prethodnoj teoremi imamo c da je K M od(T h(K)), tj. da je M od() M od(T h(M od())). 2. Slino kao 1). c
1.8
Logika (semantika) posledica c c
Glavni zadatak logike je izuavanje pojma logike posledice ili logikog zac c c kljuivanja tj. kada iz tanosti pretpostavki nuno sledi tanost zakljuka. c c z c c Formalizacija tog pojma je pojam logike (semantike) posledice: c c Denicija 1.15 Neka je neki skup formula, i F neka formula. Kaemo z da je F logika (semantika) posledica skupa hipoteza ako je F vai c c z u svim modelima skupa . U tom sluaju piemo |= F . c s
1.8. Logika (semantika) posledica c c
25
Primer 1.9 Neka su p, q, r S. Tada {p q, r, q r} |= p. Zaista, ako je za neku valuaciju vrednost formule r tana, onda je zbog v (q c r) = sledi da je (q) = . No, kako je po pretpostavci v (p q) = , sledi da je (p) = , to znai da je v (p) = . s c Razmotrimo ta bi znailo da je neka formula A logika posledica praznog s c c skupa hipoteza: po deniciji, za svaku valuaciju , ako je svaka formula F tana u valuaciji , mora i formula A da bude tana u toj valuaciji. c c No, trivijalno, implikacija ako je F onda v (F ) = je tana, jer je c pretpostvaka F uvek lana. Dakle, imamo da je |= A akko za sve z ,v (A) = , tj. akko je formula A tautologija. Oznake Umesto |= A piemo samo |= A, dakle, |= A znai da je A s c tautologija. Umesto {A1 , . . . , An } |= B piemo samo A1 , . . . , An |= B. Slino, s c vitiaste zagrade moemo izostaviti i ako imamo beskonaan skup c z c hipoteza. U sledeoj teoremi smo naveli tri vane osobine semantike rampe |=, c z c tzv. pravila o prebacivanju preko rampe. Teorema 1.17 Neka su A, B, A1 , . . . , An neke iskazne formule. Tada vai: z 1. A |= B akko |= A B, 2. A1 , . . . , An |= B akko |= (A1 An ) B, 3. A1 , . . . , An |= B akko A1 , . . . , An1 |= An B. Dokaz. Po deniciji logike posledice. c . Sledea jednostavna teorema govori o jednoj sutinski vanoj osobini c s z logike posledice: c Teorema 1.18 Neka neki skup formula, B neka formula. Tada |= B akko skup formula {B} ima model.
26
1.9
Semantiki tabloi c
Metod semantikih tabloa prvi je opisao Evert Beth, 1955. godine, a dalje c ga razvio Raymond Smullyan, 1971. godine. U principu, taj metod je samo zgodno zapisano zdravorazumsko sistematino traganje za valuacijom koja c zadovoljava neku formulu (ili, ekvivalentno, traganje za modelom u kome ta formula vai). Ako je recimo formula oblika B C, onda da bi ona bila tana z c u nekoj valuaciji, moraju i formula B i formula C da budu tane. U sluaju c c da je formula oblika B C, imamo dve mogunosti: moda je formula B c z tana, a moda je C tana. Takod ako elimo da ispitamo kada je neka c z c e, z formula netana, u zavisnosti od glavnog iskaznog veznika, imamo razliite c c mogunosti: recimo formula oblika B C je netana samo u sluaju da je c c c B tana a C netana, i tako dalje. c c Metod semantikih tabloa se najee koristi za ispitivanje da li je data c c sc formula A tautologija i to na sledei nain: pretpostavimo da postoji valuc c acija u kojoj je A netana, pa silazei sve dublje u potformule formule A, c c zapisujemo kakve sve mogunosti imamo. Ponekad emo imati situaciju da c c iz date pretpostavke zakljuimo neto o nunoj istinitosnoj vrednosti obe c s z (glavne) potformule, a ponekad emo imati grananje na dve mogunosti. c c Ako iscrpimo sve mogunosti, i nismo doli do kontradikcije, onda moemo c s z rekonstruisati valuaciju za koju e polazna formula biti netana, ili emo c c c konstatovati da sve mogunosti vode do kontradikcije, pa takva valuacija ne c postoji (dakle, polazna formula A je tautologija). Razlika izmed zdravou razumskog rezonovanja i metoda semantikih tabloa je u zapisivanju: kod c semantikih tabloa ceo proces zapisujemo u obliku stabla, i na kraju rezulc tat itamo tako to pogledamo kako su se grane zavrile - da li su ostale c s s otvorene (onda traena valuacija postoji) ili su se sve grane zatvorile (pa z smo svuda doli do kontradikcije, i traena valuacija ne postoji). s z U ovoj prii smatraemo da su iskazne formule konstruisane nad skupom c c iskaznih veznika , , , . Umesto da piemo v (A) = pisaemo jeds c nostavno A (ili (A)), a umesto v (A) = piemo A (ili (A)). Izraze s A i A zovemo oznaene formule. Za oznaenu formulu A kaemo da c c z je zadovoljiva ako postoji valuacija takva da je v (A) = . Analogno, oznaena formula A je zadovoljiva ako postoji valuacija takva da je c v (A) = . Skup oznaenih formula S je zadovoljiv ako postoji valuacija c koja zadovoljava sve oznaene formule iz skupa S. c Na oznaene formule emo primenjivati razna pravila: na neke formule c c moemo primeniti pravila tipa , a na druge formule pravila tipa : z
1.9. Semantiki tabloi c Pravila tipa () (A) A (A) A (A B) A B (A B) A B (A B) A B
27
Pravila tipa () (A B) A|B (A B) A|B (A B) A|B
Prema tome, pravila tipa imaju oblik 1 dok sva pravila tipa imaju oblik . 1 |2 Za oznaenu formulu kaemo da je tipa ako je na nju mogue primeniti c z c neko pravilo tipa (i analogno za tip ). Radi lakeg praenja, formule tipa s c obeleavamo sa (i analogno za formule tipa ). z Semantiki tablo za neku oznaenu formulu F je ured c c eno stablo (tj. stablo u kome je skup sledbenika svakog vora ured c en) tako da je svakom voru c pridruena neka oznaena formula, i konstruie se iterativno na sledei nain: z c s c c Korenu stabla je pridruena oznaena formula F . z c Ukoliko neka grana od korena do lista sadri oznaenu formulu tipa z c (odnosno ) na koju jo nije primenjeno odgovarajue pravilo (kaemo s c z da ta oznaena formula nije iskoriena), onda primenimo odgovarajue c sc c pravilo:
c primena pravila tipa 1 na oznaenu formulu u datoj grani znai da se listu te grane doda jedan vor oznaen sa 1 , c c c
ili
1 2
primena pravila tipa
1 2
28
Glava 1. Iskazna logika na formulu u datoj grani znai dodavanje listu te grane sukcec sivno (tj. jedan ispod drugog) dva nova vora koji su oznaeni c c redom sa 1 i 2 , primena pravila tipa 1 2 na formulu u nekoj grani znai dodac | vanje listu te grane dva sledbenika, kojima pridruujemo redom z oznaene formule 1 i 2 , c Grana koja sadri formule oblika B i B je zatvorena, u suprotnom z je otvorena Proces konstrukcije semantikog tabloa se zaustavlja ako u njegovim c otvorenim granama nema vie neiskorienih formula. Tada kaemo s sc z da je tablo kompletiran. Kompletiran tablo je zatvoren ako su sve grane zatvorene. U suprotnom, ako postoji bar jedna otvorena grana, tablo je otvoren.
Primer 1.10 ...trazi se dobar program kompatibilan sa LaTexom, u kome je zgodno crtati stabla... Iz same konstrukcije tabloa vidimo da za isto oznaenu formulu moemo c z konstruisati vie razliitih tabloa, u zavisnosti od toga kojim redosledom s c primenjujemo pravila i na neiskoriene formule. Strategija moe biti sc z recimo da pravila nikad ne primenjujemo na oznaenu formulu ukoliko nisu c ve iskoriene sve formule koje su u istoj grani iznad nje (tzv. sistematina c sc c konstrukcija). Druga strategija je da uvek primenjujemo -pravila, na sve neiskoriene formule, a tek posle -pravila (tzv. prednost formulama). sc Primer 1.11 (sistematina konstrukcija) Sistematino konstruisan tablo c c oznaene formule ((p (q r)) ((p q) (p r))) izgleda ovako: c .... Primer 1.12 (prednost -formulama) Konstruiimo sada semantiki tablo s c za oznaenu formulu ((p (q r)) ((p q) (p r))) davajui c c prednost -formulama: ... Lako je uvideti da se svaki semantiki tablo kompletira posle konano c c mnogo koraka: svaka oznaena formula koja je u korenu stabla ima konano c c mnogo simbola, svaka primena - ili -pravila smanjuje broj simbola oznaene c
1.9. Semantiki tabloi c
29
formule u novim vorovima makar za 1, pa prema tome, posle konano c c mnogo koraka stiemo do tabloa u kome vie nema neiskorienih oznaenih z s sc c formula. Prema tome, konstrukcija semantikog tabloa za svaku oznaenu formulu c c se zaustavlja. Dokaimo sada sledeu teoremu: z c Teorema 1.19 (Saglasnost metoda semantikih tabloa) Ako je komc pletiran tablo za oznaenu formulu F zatvoren, onda je formula F tauc tologija. Dokaz. Treba dokazati da oznaena formula (koja je u korenu semantikog c c tabloa) F nije zadovoljiva. Za granu semantikog tabloa (koja polazi od c korena) kaemo da je zadovoljiva ako postoji valuacija koja zadovoljava sve z oznaene formule na toj grani. Lako je uvideti da primena proizvoljnog c - ili -pravila na oznaenu formulu koja se nalazi u nekoj zadovoljivoj c grani semantikog taboa uva zadovoljivost (u sluaju -pravila makar c c c jedan dodati vor je zadovoljiv). S druge strane, ni jedna zatvorena grana c semantikog tabloa (tj. grana koja sadri neke oznaene formule oblika B c z c i B) nije zadovoljiva. Prema tome, ako je tablo zatvoren (znai sve grane c su zatvorene), nijedna grana tabloa nije zadovoljiva, pa nije zadovoljiva ni poetna oznaena formula F . Dakle, formula F je tautologija. c c Ostaje da se dokae kompletnost metoda semantikih tabloa: Ako je forz c mula F tautologija, onda je svaki kompletiran tablo za oznaenu formulu c F zatvoren. Denicija 1.16 Za skup oznaenih formula H kaemo da je Hintikin ako c z zadovoljava sledee uslove: c Ne postoji iskazna promenljiva tako da je p i p istovremeno u skupu H Skup H je zatvoren u odnosu na primenu svih -pravila tj. za svako -pravilo 1 , ako H onda i 1 H, i za svako -pravilo 1 2 ako H, onda 1 , 2 H
30
Glava 1. Iskazna logika Skup H je zatvoren u odnosu na primenu svih -pravila, tj. za svako -pravilo 1 2 , ako H onda 1 H ili 2 H. |
Jasno, ako je tablo kompletiran, onda je skup oznaenih formula koje c pripadaju svakoj otvorenoj grani tog tabloa Hintikin. Lema 1.1 Svaki Hintikin skup oznaenih formula je zadovoljiv. c Dokaz. Neka je H dati Hintikin skup oznaenih formula. Traenu valuaciju c z u kojoj e biti tana svaka formula iz H deniemo na sledei nain: ako c c s c c je p neko iskazno slovo, onda (p) = akko p H. Tada se lako, indukcijom po sloenosti oznaenih formula, dokazuje da valz c uacija zadovoljava sve oznaene formule iz skupa H. z Teorema 1.20 (Kompletnost metoda semantikih tabloa) Ako je forc mula F tautologija, onda je svaki kompletiran tablo za oznaenu formulu F c zatvoren. Dokaz. Dokazaemo kontrapoziciju: ako postoji neki kompletiran tablo za c F koji je otvoren, onda formula F nije tautologija. Kako je tablo otvoren, to znai da ima bar jednu otvorenu granu, tj. granu koja ne sadri par c z suprotnih oznaenih formula B i B. Kako je skup oznaenih formula koje c c pripadaju toj grani Hintikin, onda na osnovu prethodne leme zakljuujemo c da je taj skup zadovoljiv. Prema tome, zadovoljiva je i oznaena formula c F , pa formula F nije tautologija.
1.10
Deduktivni sistemi
Postoji nekoliko razliitih prilaza pojmu deduktivnih sistema, no sutina je c s uvek da su to sistemi u kojima se pojmu dokaza odnosno teoreme stie preko z preciznih, sintaktii denisanih pravila izvod c enja. Ponekad kreemo od mac log broja polaznih istina (tj. aksioma), i imamo puno pravila, u nekim drugim sistemima imamo puno aksioma i samo malo pravila izvod enja. Ponekad dokaz ide ka teoremi, a opet u drugim deduktivnim sitemima dokaz kree od teoreme tj. od onog to elimo da dokaemo. Mi emo se na c s z z c
1.10. Deduktivni sistemi
31
ovom mestu opredeliti za Hilbertovski pristup - imaemo vie aksioma i c s samo jedno pravilo izvod enja. Pre nego to izloimo deduktivni sistem za s z iskaznun logiku, odgovarajue pojmove emo denisati u optem sluaju. c c s c Denicija 1.17 Deduktivni sistem (ili formalna teorija) je ured ena etvorka D = X, F orm, Ax, R, gde je c X neprazan skup simbola, tzv. azbuka, F orm je neprazan skup nekih rei nad X, tzv. skup formula, c Ax je neprazan podskup skupa F orm, tzv. aksiome, R je neprazan skup tzv. pravila izvod enja, oblika = A1 ,A2 ,...,An , gde B su A1 , A2 , . . . , An , B neke formule. U tom sluaju kaemo da formula c z B sledi iz A1 , A2 , . . . , An na osnovu pravila . Za D kaemo da je aksiomatska formalna teorija (ili aksiomatski (dez duktivni)sistem) ako postoji algoritam za odluivanje koja formula jeste, c a koja nije aksioma. Primer 1.13 Neka je X = {, }, skup formula F orm neka bude skup svih nepraznih rei nad X, Ax = {, }, i R = {, }, gde je c : w w = , w w
gde je w F orm. Tada je D = X, F orm, Ax, R jedan deduktivni sistem. Denicija 1.18 Neka je D = X, F orm, Ax, R neki deduktivni sistem. Dokaz (u D) je konaan niz formula A1 , A2 , . . . , An takav da je u tom c nizu svaka formula aksioma ili sledi iz ranijih formula u nizu na osnovu nekog pravila izvod enja iz R. U tom sluaju kaemo da je A1 , A2 , . . . , An c z dokazni niz za An (ili samo dokaz za An ). Formula B je teorema u D ako postoji dokaz za B. U tom sluaju piemo D B ili samo B. Sa Th(D) c s obeleavamo skup svih teorema deduktivnog sistema D. z Primer 1.14 Neka je D = X, F orm, Ax, R deduktivni sistem iz Primera 1.13. Tada je recimo , , , ,
32
jedan dokazni niz. Svaka formula u tom dokaznu nizu je teorema tog deduktivnog sistema. Nije teko videti da se skup svih teorema sistema D sastoji s od rei koje imaju paran broj simbola (bar dva), ili neparan broj simbola, c (ali bar 3). Denicija 1.19 Za deduktivni sistem D kaemo da je odluiv ako postoji z c algoritam za odluivanje koja formula jeste, a koja nije teorema te teorije. c Denicija 1.20 Neka je D = X, F orm, Ax, R neki deduktivni sistem, F orm, B F orm. Kaemo da je B sintaktika posledica od z c (ili da dokazuje B) ako postoji konaan niz formula A1 , A2 , . . . , An u c kome je An = B, tako da je svaka formula u tom nizu aksioma, ili iz ili sledi iz ranijih formula u tom nizu po nekom pravilu izvod enja iz R. U tom sluaju kaemo da je taj niz dokazni niz za B iz i piemo D B c z s ili samo B. Formule iz skupa zovemo hipoteze, a za B kaemo da z je zakljuak. Sa Cons() obeleavamo skup svih sintaktikih posledica od c z c . Za skup formula kaemo da je deduktivno zatvoren skup ako je z Cons() = . Primer 1.15 Neka je D = X, F orm, Ax, R deduktivni sistem iz Primera 1.13, = {}. Tada je Cons() unija skupa svih teorema Th(D) i skupa svih rei oblika gde je broj simbola neparan. c Po dogovoru, umesto {A1 , A2 , . . . , An } B piemo A1 , A2 , . . . , An B, s a slino ako imamo beskonaan skup hipoteza. c c Teorema 1.21 Neka je D = X, F orm, Ax, R neki deduktivni sistem. Tada za sve , 1 , 2 F orm vai: z 1. Cons(); 2. Ako je 1 2 onda Cons(1 ) Cons(2 ); 3. Cons(Cons()) = Cons(). Dokaz. Lako, po deniciji sintaktike posledice. c
1.11. Iskazni raun - deduktivni sistem za iskaznu logiku c
33
Teorema 1.22 (Teorema kompaktnosti) Neka je D = X, F orm, Ax, R neki deduktivni sistem. Tada za sve F orm i sve A F orm vai: z A akko postoji konaan 0 tako da je 0 A. c Dokaz. Naravno, smer () je trivijalan. Obratno, neka je A. Tada postoji konaan niz formula A1 , A2 , . . . , An tako da je to dokazni niz za A iz c . Tada je {A1 , A2 , . . . , An } traeni konaan skup formula koji takod z c e dokazuje A.
1.11
Iskazni raun - deduktivni sistem za iskaznu c logiku
Denicija 1.21 Iskazni raun je deduktivni sistem H = X, F orm, Ax, R, c gde je X = S {, , (, )}, gde S = {p1 , p2 , . . . , pn , . . . }, F orm je skup iskaznih formula denisan nad skupom iskaznih veznika {, }, Ax = Ax1 Ax2 Ax3 , gde su Ax1 , Ax2 , Ax3 skupovi formula denisani pomou tzv. ema aksioma (dakle, A, B, C F orm): c s Ax1 : A (B A) Ax2 : (A (B C)) ((A B) (A C)) Ax3 : (A B) (B A) R = {MP}, (tzv. modus ponens), MP : A, A B . B
Naravno, pojmovi dokaznog niza, teoreme, sintaktike posledice su samo c specijalni sluajevi odgovarajuih pojmova denisanih u sluaju bilo kog c c c deduktivnog sistema. U daljem emo dokazati nekoliko najvanijih osobina c z iskaznog rauna H. c Lema 1.2 U iskaznom raunu H za sve formule A F orm vai c z A A.
34
Dokaz. Korake dokaznog niza emo pisati vertikalno, zajedno sa rednim c brojem koraka i sa obrazloenjem zato je to legalan korak u dokazu: z s 1. A ((A A) A) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ax1 2. ( A ((A A) A)) ((A (A A)) (A A)) Ax2 3. (A (A A)) (A A) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MP 1.2. 4. A (A A) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ax1 5. A A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MP 3.4. U daljem emo iskljuivo raditi u deduktivnom sistemu H, pa to neemo c c c posebno navoditi. Sledea teorema e nam omoguiti da formule prebacuc c c jemo preko sintaktike rampe : c Teorema 1.23 (Teorema dedukcije) Neka je F orm, A, B F orm. Tada {A} B akko A B. Dokaz. Smer (): Neka je A B. Tada postoji dokazni niz za A B iz : A1 , A2 . . . , An = A B. Tada je sledei niz formula dokaz za formulu B iz skupa {A}: c A1 , A2 . . . , An1 , A B, A, B. Smer (): Neka je sada F orm, A, B F orm, i neka je odgovarajui dokazni niz: c A1 , A2 , . . . , An = B. Indukcijom po n dokaimo da je A B. z 1. n = 1: Dokazni niz za B iz {A} ima samo jednu formulu, B, pa imamo tri mogunosti: c a) B je aksioma. Tada je dokazni niz za A B iz sledei: c B, B (A B), A B. b) B . Tada je dokazni niz isti kao u prethodnom sluaju c (samo sa drugim obrazloenjem). z c) B = A. Tada je formula A B ustvari A A, a ta formula je teorema, pa sledi iz svakog skupa hipoteza.
1.11. Iskazni raun - deduktivni sistem za iskaznu logiku c
35
2. Prepostavimo da tvrd enje vai za sve formule iji je dokaz duine z c z manje od n. Neka je sada A1 , A2 , . . . , An = B dokazni niz formule B iz skupa {A}. Tada za B imamo vie mogunosti: s c a) B je aksioma. b) B . c) B = A. Ova prva tri sluaja su ista kao u bazi indukcije. c d) B sledi iz ranijih formula u nizu na osnovu pravila MP, recimo iz formula Ai i Ai B. Kako su formule Ai i Ai B ranije u nizu, imaju dokaze krae od n, pa za njih vai indukcijska c z hipoteza. To znai da imamo c A Ai , A (Ai B). Neka je B1 , B2 , . . . , Bm dokazni niz za formulu A Ai (dakle, Bm = (A Ai )), a C1 , C2 , . . . , Ck dokazni niz za formulu A (Ai B) (dakle, Ck = (A (Ai B))). Tada traeni dokazni z niz za formulu A B nastaje nadovezivanjem sledeih nizova c formula: B1 , B2 , . . . , Bm1 , A Ai , C1 , C2 , . . . , Ck1 , A (Ai B), (A (Ai B)) ((A Ai ) (A B)), (A Ai ) (A B), A B. Dakle, A B.
U lemama koje slede, A, B, C su proizvoljne formule. Lema 1.3 A B, B C A C Dokaz. Zbog Teoreme dedukcije, dovoljno je dokazati A B, B C, A C. Dokazni niz je: 1. A B hipoteza 2. B C hipoteza 3. A . . . . . hipoteza 4. B . . . . . MP 1.3. 5. C . . . . . MP 2.4.
36
Zbog prethodne leme, u na formalni sistem H moemo dodati izvedeno s z pravilo tranzitivnosti TRANZ, a da tako obogaen deduktivni sistem ima c isti skup teorema: A B, B C TRANZ : . AC Lema 1.4 A, A B. Dokaz. 1. A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. A (B A) . . . . . 3. B A . . . . . . . . . . . . . . 4. (B A) (A B) 5. A B . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
hipoteza Ax1 MP 1.2. Ax3 MP 3.4. hipoteza MP 5.6.
Odgovarajue izvedeno pravilo jeste: c KON T R : A, A . B
Ponekad emo koristiti onu verziju Leme 2, u kojoj smo obe hipoteze prebac cili preko rampe: A (A B). Ovu (kao i bilo koju ranije dokazanu) teoremu moemo ubaciti kao legalan korak u proizvoljni dokazni niz. z U obrazloenju piemo oznaku odgovarajueg izvedenog pravila, u ovom z s c sluaju KONTR. c Lema 1.5 a) A A,
b) A A, c) A B B A. Dokaz. a) A A 1. A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. A (A A) . . . . . . . 3. A A . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. (A A) (A A) 5. A A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
hipoteza KONTR MP 1.2. Ax1 MP 3.4. MP 1.5.
1.11. Iskazni raun - deduktivni sistem za iskaznu logiku c b) A A (A A) (A A) A A . . . . . . . . . . . . . . . . . A A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c) A B B A A B ....................... B B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A B . . . . . . . . . . . . . . . . . (A B) (B A) B A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
37
1. 2. 3. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
Ax3 Lema 4.a) MP 1.2. hipoteza Lema 4.b) TRANZ na 1.2. Lema 4.a) TRANZ na 4.3. Ax3 MP 5.6.
Sada moemo navesti odgovarajua izvedena pravila: z c DN 1 : A AB A , DN 2 : , KP : . A A B A
Lema 1.6 A B, A B B Dokaz. 1. A B ......................................................... 2. A B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. B A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. A A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. B A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. B B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. B (B (B B)) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8. (B (B (B B))) ((B B) (B (B B))) 9. (B B) (B (B B)) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10. B (B B) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11. (B (B B)) ((B B) B) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12. (B B) B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13. B B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14. B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izvedeno pravilo (suprotne pretpostavke) koje sledi iz ove leme je: SP : A B, A B . B hipoteza hipoteza KP na 2. DN1 TRANZ 3.4. TRANZ 5.1. KONTR Ax2 MP 7.8. MP 6.9. Ax3 MP 10.11. Lema 1. MP 12.13.
Sledea lema daje sva etiri pravila za sintezu implikacije. c c
38 Lema 1.7 a) A, B A B, b) A, B (A B), c) A, B A B, d) A, B A B.
Dokaz. a) A, B A B 1. B . . . . . . . . . . . . hipoteza 2. B (A B) Ax1 3. A B . . . . . . . MP 1.2. b) A, B (A B) Prvo dokaimo jednu teoremu, koju emo iskoristiti u prvom koraku dokaza z c ovog tvrd enja. Kako je A, A B B, ako primenimo Teoremu dedukcije dva puta, dobijamo da je A ((A B) B). Sada dokaz tvrd enja izgleda ovako: 1. A ((A B) B) dokazano 2. A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . hipoteza 3. B . . . . . . . . . . . . . . . . . hipoteza 4. (A B) B . . . . . . . MP 1.2. 5. B (A B) . . . KP na 4. 6. (A B) . . . . . . . . . . MP 3.5. c) Slino kao pod a). c d) U tri koraka, koristei pravilo KONTR. c
Odgovarajua izvedena pravila (sinteza implikacije) moemo oznaiti c z c redom sa SI1, SI2, SI3, SI4. Na primer, pravilo koje emo puno puta koristiti c (pogotovo u zadacima): A, B . SI2 : (A B) Lema 1.8 a) (A B) A b) (A B) B Dokaz. a) Dokazaemo da je (A B) A. c
1.11. Iskazni raun - deduktivni sistem za iskaznu logiku c 1. A (A B) . . . KONTR 2. (A B) A KP na 1. 3. A A . . . . . . . . DN1 4. (A B) A . . . TRANZ na 2.3. b) Dokazaemo (A B) B c 1. B (A B) . . . Ax1 2. (A B) B KP na 1. Na osnovu ove leme dobijamo izvedena pravila: N I1 : (A B) (A B) , N I2 : . A B
39
Na kraju ove sekcije uvedimo i ostale uobiajene logike veznike u na dec c s duktivni sistem I. U stvari, formalno gledano, neemo proirivati azbuku, c s nego emo veznike , i uvesti kao zamene za neke formule: c oznaka A B je zamena za formulu (A B), oznaka A B je zamena za formulu A B, oznaka A B je oznaka za formulu (A B) (B A). Sada lako dokazujemo sledee osobine konjunkcije: c Posledica 1.1 a) A B A b) A B B c) A, B A B Dokaz. a) Sledi direktno po pravilu NI1. b) Sledi po pravilima NI2 i DN1. c) Sledi po pravilima DN2 i SI2. Odgovarajua izvedena pravila su: c K1 : AB AB A, B , , K2 : , SK : . A B AB
Na kraju, evo pregleda najvanijih izvedenih pravila iskaznog rauna H: z c
Pravila izvod enja Iskaznog rauna c
40 Modus Ponens MP : Tranzitivnost implikacije TRANZ : Kontradiktorne hipoteze KON T R : Dvojna negacija DN 1 : Kontrapozicija KP 1 : A, A B A, A B B
A B, B C AC
A A , DN 2 : A A
AB B A , KP 2 : AB B A
Suprotne pretpostavke SP : Sinteza implikacije SI2 : Negacija implikacije N I1 : (A B) (A B) , N I2 : A B A B, A B B A, B (A B)
Rastavljanje konjunkcije K1 : Sinteza konjunkcije SK : AB AB , , K2 : A B A, B AB
1.12. Mala teorema kompletnosti i odluivost iskaznog rauna c c
41
1.12
Mala teorema kompletnosti i odluivost iskaznog c rauna c
Cilj sledee dve sekcije je da dokaemo teoremu kompletnosti za iskazni raun c z c H, koja tvrdi da za sve skupove formula i sve formule A vai: z |= A akko A. Prvo emo dokazati specijalni sluaj ove teoreme, kada je skup hipoteza c c prazan (tzv. Mala teorema kompletnosti ): Formula A je teorema iskaznog rauna H akko je A tautologija. Za dokaz Male teoreme kompletnosti c potrebna nam je samo jo jedna lema. Kao i ranije, ako je F neka fors mula, a {, }, onda oznaka F a znai F , ako je a = , odnosno F ako c je a = . Lema 1.9 Neka je A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) neka formula i neka su a1 , a2 , . . . , an {, }. Ako je a = A(a1 , a2 , . . . , an ), tada vai z p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn an Aa . Dokaz. Indukcijom po sloenosti formule A. z 1. Neka je A = pi , gde je 1 i n. Tada je jasno p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn an pi ai . 2. Pretpostavimo da tvrd enje vai za formule B i C i dokaimo da tada z z vai i za formule B i B C. z Sluaj B. Neka je b = B(a1 , a2 , . . . , an ). Po indukcijskoj pretc postavci imamo p1 a1 , p 2 a2 , . . . , pn an B b . Ako je a = B(a1 , a2 , . . . , an ), onda znamo da je a = b. U sluaju da je b = , po indukcijskoj hipotezi imamo c p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn an B, odnosno p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn an B,
42 a to je
p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn an (B) ,
to i jeste ono to treba dokazati, jer je a = . Slino, ako je s s c b = , onda po indukcijskoj hipotezi imamo p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn an B, a to je ba tvrd s enje koje treba dokazati, jer je u tom sluaju c a = . Sluaj B C. Neka je B = B(p1 , p2 , . . . , bn ) i C = C(p1 , p2 , . . . , pn ), c i neka je b = B(a1 , a2 , . . . , an ), c = C(a1 , a2 , . . . , an ). Tada po indukcijskoj hipotezi imamo da je p1 a1 , p 2 a2 , . . . , p n an B b , p1 a1 , p 2 a2 , . . . , p n an C c . Ako je a vrednost formule B C u istoj valuaciji (tj. u valuaciji u kojoj je (pi ) = ai , za sve i {1, 2, . . . , n}), onda je naravno a = (b c). U zavisnosti od konkretnih vrednosti b i c, imamo etiri sluaja: c c (a) (b) (c) (d) b = , c = , b = , c = , b = , c = , b = , c = . B b , C c (B C)a , pa prema tome p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn an (B C)a . Teorema 1.24 (Mala teorema kompletnosti) Za svaku iskaznu formulu A |= A akko A. Dokaz. Smer (). Neka je A i neka je A1 , A2 , . . . , An dokazni niz za formulu A. Dokaimo da je A tautologija, indukcijom po duini dokaza n. z z
No, zbog Leme 1.7, u sva etiri sluaja imamo da vai c c z
1.12. Mala teorema kompletnosti i odluivost iskaznog rauna c c
43
1. Neka je n = 1. Tada se dokazni niz sastoji od jedne jedine formule, A, to znai da je A neka aksioma. No, sve aksiome su s c tautologije, pa je |= A. 2. Pretpostavimo da tvrd enje vai za sve formule iji je dokazni niz z c krai od n. Neka je sada A i neka je odgovarajui dokazni niz c c A1 , A2 , . . . , An . Poslednja formula u tom nizu je formula A, i prema deniciji dokaznog niza, imamo dve mogunosti: A je akc sioma ili A sledi iz ranijih formula u nizu na osnovu pravila Modus Ponens. U prvom sluaju A je tautologija. Neka je formula A c dobijena pomou pravila MP od formula Ai odnosno Ai A. c Kako su te dve formule ranije u dokaznom nizu, imaju dokaze ija je duina manja od n, pa za njih vai indukcijska hipoteza. c z z Prema tome, |= Ai i |= Ai A. No, tada je i formula A tautologija, to smo i trebali dokazati. s Smer (). Neka je formula A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) tautologija. Zbog prethodne leme, za sve a1 , a2 , . . . , an {, } vai: z p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn an A, jer je a = A(a1 , a2 , . . . , an ) uvek . Posmatrajmo sada sluajeve kada c je an = i kada je an = : p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn A, p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn A. Primenimo sada Teoremu dedukcije na oba sluaja, dobijamo c p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn1 an1 pn A, p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn1 an1 pn A. Pravilo SP nam daje pn A, pn A A. Prema tome, p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn1 an1 A. Ponovimo ovaj postupak jo n 1 puta. U poslednjem koraku emo s c imati p1 A i p1 A, i kada poslednji put primenimo Teoremu dedukcije i pravilo SP, dobijamo konano A. c
44
Posledica Male teoreme kompletnosti je odluivost iskaznog rauna: c c Teorema 1.25 (Odluivost iskaznog rauna) Iskazni raun H je odluiv c c c c tj. postoji algoritam koji za svaku iskaznu formulu A odluuje o tome da li c je A teorema iskaznog rauna. c Dokaz. Zbog Male teoreme komletnosti, da bi formula A bila teorema potrebno je i dovoljno da je A tautologija, to moemo proveriti, na primer, s z konstrukcijom istinitosne tablice za A. Kao to smo ranije napomenuli, ako iskazna formula A ima n iskaznih s slova, njena istinitosna tablica ima 2n vrsta, to znai da je metod istinis c tosnih tablica za proveravanje da li je data formula teorema eksponencijalne sloenosti. Do sada nije nad algoritam za odluivanje da li je data iskazna z en c formula tautologija (dakle, teorema iskaznog rauna) koji bi bio polinomne c sloenosti. z
1.13
Teorema kompletnosti i kompaktnost
Prelazimo sada na dokazivanje (velike) teoreme kompletnosti za iskazni raun H. Kao i obino, jedan smer teoreme se lake dokazuje - to je tzv. c c s pouzdanost (engl. soundness) deduktivnog sistema. Teorema 1.26 (Pouzdanost iskaznog rauna H) Za sve skupove forc mula i sve formule A vai: z ako A onda |= A. Dokaz. Neka je A1 , A2 , . . . , An dokazni niz za formulu A iz hipoteza . Indukcijom po n dokaimo da je tada A semantika posledica skupa hipoteza z c . 1. Neka je n = 1. Tada postoje dve mogunosti: A je aksioma ili je c A . U oba sluaja |= A. c 2. Pretpostavimo da tvrd enje vai za sve formule iji je dokazni niz krai z c c od n. Neka je sada A1 , A2 , . . . , An dokazni niz za formulu A iz hipoteza
1.13. Teorema kompletnosti i kompaktnost
45
. Tada je An = A i za formulu A imamo tri mogunosti: A je c aksioma, A ili A sledi iz ranijih formula u nizu na osnovu pravila MP. U prva dva sluaja odmah imamo da je |= A. Neka formula c A sledi po pravilu MP iz formula Ai i Ai A. Tada za formule Ai i Ai A vai indukcijska hipoteza pa je |= Ai i |= Ai A. No, z tada je i |= A.
Da bi dokazali obrat, tj. da iz |= A sledi A potreban nam je pojam (maksimalno) konzistentnog skupa formula. Denicija 1.22 Za skup formula kaemo da je konzistentan (ili nez protivrean) ako ne postoji formula A tako da je c A i A. U suprotnom kaemo da je nekonzistentan (ili protivrean). z c Teorema 1.27 1. Ako je skup formula nekonzistentan, onda se iz moe izvesti bilo koja formula tj. Cons() = F orm. z 2. Skup formula je konzistentan akko je skup svih posledica Cons() konzistentan. Dokaz. 1. Ako bi A i A, onda bi zbog pravila KONTR dobili da za svaku formulu B, B. 2. Primetimo da svaki skup formula, koji u sebi sadri nekonzistentan z skup formula, jeste i sam nekonzistentan. Obrat, ako je skup Cons() nekonzistentan, onda zbog Teoreme 1.21 (3) sledi da je i nekonzistentan.
Sledea, jednostavna ali vana, teorema daje vezu izmed izvodivosti forc z u mule iz datog skupa formula i konzistentnosti skupa formula koji nastaje iz dodavanjem negacije te formule.
46
Teorema 1.28 Neka je skup formula, A neka formula. Tada A akko {A} nije konzistentan. Dokaz. () Neka je A. Tada je {A} A i {A} A, pa je {A} nekonzistentan. () Neka je skup {A} nekonzistentan. Tada se iz tog skupa moe z izvesti bilo koja formula, pa recimo i formula A. No, sada imamo da je {A} A pa je A A. Kako je i A A, koristei pravilo c SP dobijamo da je A. Ponekad emo koristiti ekvivalentan oblik ove teoreme: c A akko je {A} konzistentan. Lako se dokazuje i sledea teorema: c Teorema 1.29 Svaki skup formula koji ima model je konzistentan. Dokaz. Neka je |= i pretpostavimo da je nekonzistentan. Tada za neku formulu A imamo A A. Tada bi zbog Teoreme pouzdanosti (T 1.26) imali |= A A, iz ega bi sledilo |= A A, kontradikcija. Dakle, c je konzistentan. Da bi dokazali obrat prethodne teoreme, tj. da svaki konzistentan skup formula ima model, potreban nam je pojam maksimalno konzistentnog skupa formula. Denicija 1.23 Za konzistentan skup formula kaemo da je maksiz malno konzistentan ( ili maksimalno neprotivrean) ako nije sadran c z ni u jednom konzistentnom skupu razliitim od sebe tj. ako je konzistentan c skup i onda mora = . Primetimo da je svaki maksimalno konzistentan skup formula je deduktivno zatvoren. U sledeoj teoremi emo dokazati dve bitne osobine maksic c malno konzistentnih skupova formula. Teorema 1.30 Neka je masimalno konzistentan skup formula. Tada:
1.13. Teorema kompletnosti i kompaktnost 1. Za sve formule A, A akko A . 2. Za sve formule A i B, A B akko (A i B ). Dokaz.
47
1. (). Neka je A . Ako bi i A , onda bi bio nekonzistentan. (). Pretpostavimo da A i dokaimo da tada A . Pretz postavimo suprotno, da A . Tada bi = {A}, pa zbog maksimalne konzistentosti skupa imali bismo da skup {A} nije konzistentan. Tada bi iz {A} mogli izvesti bilo koju formulu, pa i A. Tada je A A, a kako je svakako A A, primenom pravila SP dobijamo A tj. A Cons() = , kontradikcija. 2. (). Ako je A B , onda A B, pa primenom pravila K1 i K2 dobijamo A i B, tj. kako je deduktivno zatvoren, A i B . (). Ako A i B , onda primenom pravila SK dobijamo da A B Cons() = .
Jedna od najvanijih koraka ka dokazu teoreme kompletnosti iskaznog z rauna je sledea teorema (poznata takod pod nazivom Lema Lindenc c e bauma): Teorema 1.31 (Lindenbaum) Svaki konzistentan skup formula je sadran z u nekom maksimalno konzistentnom skupu formula. Dokaz. Neka je dati konzistentan skup formula. Kako je skup iskaznih formula F orm prebrojiv (kao unija prebrojivo mnogo prebrojivih skupova), neka je A1 , A2 , . . . , An , . . . jedno nabrajanje svih elemenata skupa F orm. Deniimo neopadajui niz skupova formula 1 , 2 , . . . , n , . . . na sledei s c c nain: c 1 = , { 1 {A1 }, 2 = 1 , ako je skup 1 {A1 } konzistentan , u suprotnom
48 ... n=1 = ... {
n {An }, n ,
ako je skup n {An } konzistentan , u suprotnom
Tako dobijamo neopadajui niz skupova formula c = 1 2 n n+1 . . . Neka je =

n1
n .
Dokaimo da je traeni maksimalno konzistentan skup formula koji proiruje z z s . Jasno, zbog konstrukcije, . Dokaimo da je konzistentan skup. Pretpostavimo suprotno, da z nije konzistentan skup. Tada bi postojao kona podskup 0 can koji takod nije konzistentan. No, kako je = n1 n , onda zbog e konanosti skupa 0 sledi da postoji k takav da je 0 k , to bi c s znailo da skup k nije konzistentan, kontradikcija. Dakle, skup je c konzistentan. Dokaimo da je maksimalno konzistentan skup. Neka je , gde z je neki konzistentan skup formula, i pretpostavimo da je = . Tada postoji formula Ai tako da je Ai \. Kako je Ai , to znai c da Ai i+1 , to zbog konstrukcije znai da je skup i+1 = i {Ai } s c nekonzistentan. S druge strane, i i Ai , iz ega sledi da c je i {Ai } , to bi znailo da skup sadri u sebi nekonzistentan s c z skup formula i+1 , kontradikcija. Prema tome, = .
Teorema 1.32 Svaki konzistentan skup formula ima model. Dokaz. Neka je konzistentan skup formula. Zbog Teoreme Lindenbauma (T 1.31) znamo da postoji maksimalno konzistentan skup koji sadri . z Ako nad emo model za , to e ujedno biti i model za . Model deniimo c s na sledei nain: c c (pi ) = akko pi .
1.13. Teorema kompletnosti i kompaktnost Dokaimo da je |= . Zapravo, dokazaemo vie: za svaku formulu A z c s |= A akko A . Dokaz emo sprovesti indukcijom po sloenosti formule A. c z Ako je formula A iskazno slovo pi , onda po deniciji vai z (pi ) = akko pi .
49
Pretpostavimo da za formule B i C vai tvrd z enje. Dovoljno je dokazato da tada i za formule B i B C vai tvrd z enje. Tada, koristei T 1.30 c dobijamo sledee: c |= B akko |= A akko B akko B . Slino, c |= BC akko ( |= B i |= C) akko (B i C ) akko BC . Dakle, |= pa je model i za skup . Sada smo spremni da dokaemo tei smer teoreme kompletnosti: z z Teorema 1.33 Za svaki skup formula i svaku formulu A, ako |= A onda A. Dokaz. Neka je |= A i pretpostavimo da A. Tada zbog Teoreme 1.28 sledi da je skup {A} konzistentan. Prema Teoremi 1.32 sledi da skup formula {A} ima model, oznaimo ga sa . No, tada bi |= c i |= A, pa bi zbog |= A imali da |= A, kontradikcija. Prema tome, mora A.
Teorema 1.34 (Teorema kompletnosti za iskazni raun) Za sve skupove c formula i sve formule A, |= A akko A.
50 Dokaz. Sledi iz Teoreme 1.33 i Teoreme 1.26.
Teorema 1.35 (Teorema kompaktnosti za iskaznu logiku) Skup iskaznih formula ima model ako i samo ako svaki konaan podskup od ima model. c Dokaz. Naravno, smer () je trivijalan. (). Pretpostavimo da svaki konaan podskup od ima model ali da c nema. Tada, zbog Teoreme 1.32 sledi da nije konzistentan, postoji formula A, tako da je A A. No, tada postoji neki konaan 0 takav da c je 0 A A. Ali tada skup 0 ne bi imao model, kontradikcija.
1.14
Rezolucija u iskaznoj logici
Kao to smo videli, ponekad je teko pronai dokazni niz u iskaznom raunu s s c c H za neku formulu, jer dokazni niz se ne vidi iz same formule koju treba dokazati, nego se esto treba neega dosetiti. Prema tome, nije lako imc c plementirati na raunaru traganje za dokazom u Hilbertovom deduktivnom c sistemu H. Metod rezolucije je postupak za dokazivanje da li je neka iskazna (ili predikatska) formula zadovoljiva, a koji se moe lake implementirati na z s raunaru. Kako je formula tautologija (odnosno valjana) akko njena nec gacija nije zadovoljiva, metod rezolucije se moe koristiti za dokazivanje da z li je neka formula tautologija (odnosno da li je valjana). Takod kako je e, formula B semantika posledica konanog skupa formula {A1 , A2 , . . . , An } c c akko je formula A1 A2 An B tautologija (odnosno valjana), metod rezolucije je primenljiv i za ispitivanje da li je neka formula B semantika c posledica nekog konanog skupa hipoteza. c Metod rezolucije je formulisao Alan Robinson 1965. godine (u radu pod naslovom A machine oriented logic based on the resolution principle), oslanjajui se na mnogobrojne rezultate koji su prethodili tom otkriu. c c Glavne ideje metode rezolucije emo izloiti za sluaj iskazne logike, a predc z c nosti ove metode e se videti kasnije, u sluaju predikatske logike. c c Metod rezolucije se primenjuje za formule koje su u konjunktivnoj normalnoj formi, tj. za formule koje su konjunkcije nekih disjunkcija. Kao to s smo videli u Sekciji 6, za svaku iskaznu formulu postoji njoj ekvivalentna formula koja je u konjunktivnoj normalnoj formi. Naravno, ako je data
1.14. Rezolucija u iskaznoj logici
51
formula F , u praksi nema puno smisla da se do odgovarajue konjunktive c normalne forme dod prethodnom konstrukcijom istinitosne tablice za F , e pa onda primenjivati metod rezolucije (jer emo usput iz tablice ve dozc c nati sve to bi metod rezolucije mogao da nam kazuje). Metod rezolucije je s pogodan za one konkretne probleme u kojima su formule (ili makar delovi formula) ve u konjunktivnoj normalnoj formi, ili se do te forme moe lako c z doi ekvivalencijskim transformacijama opisanim u Sekciji 5 (videti T5, T6 c i T8). Primer 1.16 ... Algoritam za dobijanje konjunktivne normalne forme neke iskazne formule dakle ima sledee korake: c eliminisati veznike i , korienjem relacija A B A B i sc A B (A B) (B A) korienjem DeMorganovih zakona gurati negacije dublje tj. relacije sc (A B) (A B) i (A B) (A B) koristiti s leva na desno eliminisati duple negacije koristiti zakon distributivnosti A (B C) (A B) (A C) Pretpostavimo da je formula F koju elimo ispitati u konjunktivnoj norz malnoj formi. Dakle, F je konjunkcija nekih disjunkcija, i to disjunkcija nekih iskaznih slova ili negacije iskaznih slova. Denicija 1.24 Neka je S skup iskaznih slova. Literal je svako iskazno slovo ili negacija iskaznog slova tj. svaki p odnosno p, gde p S. Literal suprotan literalu p jeste literal p i obrnuto. Zbog asocijativnosti disjunkcije odnosno konjunkcije, moemo smatrati da z nemamo zagrade unutar disjunkcija, kao ni zagrada koje bi bile stavljene na konjunkte. Dalje, zbog komutativnosti operacije , moemo zanemariti rez dosled literala unutar disjunkta, a zbog komutativnosti operacije nije bitan redosled konjunkata. Idempotentnost operacija and nam omoguava da c smatramo da se unutar konjunkata svako iskazno slovo javlja najvie jednom, s odnosno da nemamo iste konjunkte. Takod unutar proizvoljnog konjunkta e,
52
moemo izbrisati suprotne literale (jer se time dobija ekvivalentna formula). z Prema tome, svaku formulu koja je (u tako oienoj ) konjunktivnoj norc sc malnoj formi moemo pogodno reprezentovati navod z enjem odgovarajuih c konjunkata kao skupova literala, tzv. klauzula, a celu formulu kao skupova tako dobijenih klauzula. Denicija 1.25 Klauzula je konaan skup literala koji ne sadri suprotne c z literale. Neprazna klauzula C predstavlja formulu koja se dobija disjunkcijom literala iz C. Jedinina klauzula je klauzula koja sadri tano c z c jedan literal. Prazna klauzula, u oznaci [], je klauzula koja ne sadri z ni jedan literal i predstavlja proizvoljnu kontradikciju. Neka je S = {C1 , C2 , . . . , Cn } skup klauzula i neka klauzule C1 , C2 , . . . , Cn predstavljaju redom formule A1 , A2 , . . . , An . Tada skup klauzula S predstavlja formulu A1 A2 An i obrnuto, kaemo da je S klauzalna forma formule A1 A2 An . z Primer 1.17 ... Kao dalje pojednostavljeno pisanje, umesto literala p, moemo pisati z p, a klauzulu {l1 , l2 , . . . , ln } obeleavati samo navod z enjem redom literala tj. l1 l2 . . . ln . Primer 1.18 ... Denicija 1.26 Za skup klauzula S kaemo da je zadovoljiv ako je zadoz voljiva formula koju predstavlja, u suprotnom je nezadovoljiv. Tako, skup klauzula je zadovoljiv ako postoji makar jedna valuacija u kojoj su sve klauzule zadovoljive, tj. makar jedna valuacija u kojoj su sve formule predstavljene klauzulama tane. Naravno, prazna klauzula je nezadoc voljiva. Primer 1.19 ... Rezolucija je postupak u kome elimo da dokaemo da je neka forz z mula nezadovoljiva tako to dokaemo da je odgovarajui skup klauzula s z c
53
(koji predstavlja tu formulu) nezadovoljiv. Metod rezolucije se sastoji od niza primena pravila rezolucije na skup klauzula. Pravilo rezolucije uva c zadovoljivost, tj. ako je skup klauzula S bio zadovoljiv, onda e biti zadoc voljiv i skup klauzula koji se od S dobija pravilom rezolucije. Prema tome, ako se metodom rezolucije dobije skup klauzula koji sadri praznu klauzulu z (koja je nezadovoljiva), onda mora biti nezadovoljiv i polazni skup klauzula. Denicija 1.27 Neka su C1 i C2 dve klauzule tako da sadre suprotne litz erale tj. za neki literal l, l C1 i C2 . l Tada kaemo da se C1 i C2 sudaraju na l i Rezolventa od C1 i C2 z l. je klauzula Res(C1 , C2 ) = (C1 \ {l}((C2 \ { l}). Kaemo da su C1 i C2 roditelji od Res(C1 , C2 ) i da je klauzula Res(C1 , C2 ) z dobijena pravilom rezolucije od klauzula C1 i C2 . Po deniciji, rezolventa dve jedinine klauzule koje sadre suprotne litc z erale jeste prazna klauzula. Primetimo takod da nemaju svake dve klauzule e rezolventu - da bismo mogli primeniti pravilo rezolucije na klauzule C1 i C2 , one moraju sadravati suprotne literale. U daljem, kad god napiemo z s Res(C1 , C2 ), podrazumevaemo da se na klauzule C1 i C2 moe primeniti c z pravilo rezolucije. Primer 1.20 ... Kljuna osobina pravila rezolucije jeste to to uva zadovoljivost: c s c Teorema 1.36 Ako je skup klauzula {C1 , C2 } zadovoljiv, onda je zadovoljiva i njihova rezolventa Res(C1 , C2 ). Dokaz. Ako su C1 i C2 jedninine klauzule koje sadre suprotne literale, c z recimo p i p, onda skup klauzula {p}, {p} nije zadovoljiv, pa je tvrd enje trivijalno tano. Dalje, ako je tano jedna od klauzula jedinina, recimo c c c C1 = {p} a klauzula C2 sadri suprotan literal p, i neka C2 predstavlja z formulu p A. Ako je skup {C1 , C2 } zadovoljiv onda mora biti zadovoljiva formula A, tj. i njihova rezolventa Res(C1 , C2 ) = C2 \ {p}. Neka ni jedna od C1 i C2 nije jedinina klauzula. Neka su p C1 i p C2 i neka c
54
te dve klauzule predstavljaju redom formule p A i p B. Tada imamo p A A p, p B p B, pa zbog pravila TRAZ dobijamo A p, p B |= A B, a kako je A B A B i Res(C1 , C2 ) predstavlja upravo formulu A B, sledi tvrd enje. Metod rezolucije se sastoji od uzastopnog primenjivanja pravila rezolucije. Pri tome, roditelji rezolvente se ne zamenjuju rezolventom, nego se rezolventa dodaje skupu do tada dobijenih klauzula (i ulaze u razmatranje i u daljem postupku). Denicija 1.28 Neka je S konaan skup klauzula. Kaemo da je klauzula c z C rezolventni izvod iz skupa S ako postoji konaan niz klauzula c C1 , C2 , . . . , Ck gde je Ck = C, takav da svaka klauzula tog niza pripada skupu S ili se dobija pravilom rezolucije od ranijih formula u nizu. U tom sluaju takod kaemo c e z da je skup rezolventnih izvoda iz S dobijen metodom rezolucije iz skupa S. Primer 1.21 ... Teorema 1.37 (Pouzdanost metode rezolucije) Neka je S neki skup klauzula, a S skup klauzula dobijen iz S metodom rezolucije. Ako je skup S zadovoljiv, onda je zadovoljiv i skup S . Prema tome, ako je prazna klauzula rezolventni izvod od S, tada skup S nije zadovoljiv. Dokaz. Sledi iz prethodne teoreme, indukcijom po duini rezolventnog z izvoda. Dalje, prazna klauzula se dobija iz dve jedinine klauzule koje sadre c z suprotne literale. Prema tome, ako je prazna klauzula rezolventni izvod iz S, onda su te dve suprotne jedinine klauzule rezolventni izvodi iz S, pa c skup S nije zadovoljiv.
Primer 1.22 ...
55
Krenimo sada od konanog skupa klauzula S i konstruiimo niz skupova c s klauzula na sledei nain: S0 = S, a Sn+1 se dobija iz Sn dodavanjem c c rezolvente nekih od formula iz Sn (tj. primenom pravila rezolucije na neke klauzule iz Sn ). Tada moe da su desi jedno od sledee dve situacije: z c neki od skupova Sn sadri praznu klauzulu, z nismo dobili praznu klauzulu a stigli smo do nekog skupa Sn koji se vie ne proiruje primenom pravila rezolucije, tj. Sn = Sn+1 . s s Lako je videti da e sigurno nastupiti bar jedan od ta dva sluaja, jer kreemo c c c od konanog skupa klauzula, u kojima gurie samo konano mnogo iskaznih c s c slova, recimo n razliitih iskaznih slova. Nad tim skupom isk znih slova c postoji samo konano mnogo razliitih literala, pa moemo napraviti samo c c z konano mnogo razliitih klauzula. Prema tome, metod rezolucije e se c c c sigurno zaustaviti. Videli smo da ako u nekom koraku dobijemo praznu kaluzulu, to e znaiti da polazni skup klauzula nije zadovoljiv (pouzdanost c c metode rezolucije). S druge strane, moe se dokazati da je metoda rezolucije z takod i kompletna, tj. ako polazni skup klauzula S nije zadovoljiv, onda je e prazna klauzula rezolventni izvod od S (za dokaz videti recimo ...). Dakle, primenu metode rezolucije na neki konaan skup klauzula S c moemo opisati sledeom procedurom: z c Polazimo od konanog skupa klauzula S. Konstruiemo niz skupova c s klauzula na sledei nain: S0 = S, a Sn+1 se dobija iz Sn dodavanjem c c rezolvente nekih od formula iz Sn (tj. primenom pravila rezolucije na neke klauzule iz Sn ). Ako u jednom od koraka skup Sn sadri praznu klauzulu, procedura z se zaustavlja, i vraa odgovor skup S nije zadovoljiv . c Ako se za neki n skupovi Sn i Sn+1 poklapaju, tj. ne postoje klauzule u skupu Sn na koje bi se moglo primeniti pravilo rezolucije, tada se procedura zaustavlja i vraa odgovor skup S je zadovoljiv . c
56
Glava 2
Predikatska logika
2.1 O predikatskoj logici
Pre nego to ponemo razmatranje predikatske logike, zadrimo se na nekos c z liko napomena koje e, nadamo se, pomoi da se rasiste pre svega terc c c minoloke nejasnoe koje se esto javljaju u vezi sa ovom temom. Prvo, u s c c literaturi se mogu sresti bar tri razliita naziva za isti ili slian pojam. Svaki c c od tih naziva istie razliitu osobinu ovih logika. c c Predikatska logika Ovaj naziv je verovatno najei, i istie injenicu c sc c c da se ova logika bavi pre svega predikatima. Pojam predikata nam je prvenstveno poznat iz gramatike prirodnih jezika to je onaj deo reenice kojim neto tvrdimo. U matematici, pojam predikata ima c s modikovano znaenje u najistijem obliku, to su relacije razliitih c c c arnosti (duine) koje su denisane na nekom skupu objekata (tj. na z nosau matematike strukture koju izuavamo). Relacije su, dakle, c c c matematika verzija pojma imati neku osobinu (to su relacije arnosti c jedan) odnosno pojma objekti su u med usobnom odnosu... (relacije arnosti 2 ili vie). Mi emo u daljem najee koristiti upravo ovaj s c c sc naziv. Logika prvog reda Ovaj naziv sugerie da postoje i logike reda dva, s tri i vie. Kratko (i grubo) reeno, logika prvog reda ima za cilj (i s c ima mo) da opie osobine objekata na prvom nivou, tj. govori o c s pojedinanim objektima koji se nalaze u nosau matematike strukc c c ture koju izuavamo. Na primer, ako elimo da izuavamo osobine c z c 57
58
Glava 2. Predikatska logika prirodnih brojeva, onda je nosa matematike strukure skup prirodc c nih brojeva. Logika koja bi izuavala osobine skupova prirodnih broc jeva bi bila ve logika drugog reda, itd. U logici prvog reda funkcije c i relacije koje imaju svoje ime u sintaksi su denisane med elemenu tima sa prvog nivoa, a promenljive mogu uzimati vrednosti takod e samo iz nosaa strukture. Naravno, cilj nam je da u daljem tekstu ove c maglovite pojmove deniemo matematiki precizno. s c
Kvantikatorski raun Ovaj naziv istie da se u ovim logikama c c (pored uobiajenih logikih veznika koje nasled c c ujemo iz iskazne logike) javljaju specini operatori, koji govore o kvantitetu objekata sa c nekom osobinom. To su tzv. univerzalni kvantikator (za sve ili svaki) i egzistencijalni kvantikator (postoji). Kao to emo s c videti, oni su na neki nain uoptenja (beskonane verzije) logikih opc s c c eracija konjunkcije odnosno disjunkcije. Cesto, naziv raun sugerie c s da se radi o deduktivnom sistemu, dakle o potpuno formalnoj verziji date logike. Mi emo u tu svrhu koristiti naziv predikatski raun. c c
Drugo pitanje jeste da li postoji jedna predikatska logika ili vie njih? s Naime, uobiajeno je da se govori u jednini, predikatska logika, logika prc vog reda, a ustvari se misli na sve predikatske logike, koje se med usobno razlikuju samo u skupu nelogikih simbola. Dakle, odgovor je: postoji c puno (beskonano mnogo) predikatskih logika, ali se one mogu zajedno razc matrati, jer je (bar na nekom nivou) razlika med njima samo tehnike u c prirode. Zbog toga, uobiajeno je govoriti u jednini, predikatska logika, i c pri tome misliti o svim moguim predikatskim logikama. c Tree pitanje koje se prirodno namee jeste kakav je odnos predikatske c c i iskazne logike? Na neki nain, moemo smatrati da je iskazna logika c z grublja. Ona radi sa iskazima kao nedeljivim atomima, a predikatska logika izuava i strukturu iskaza. Sve zakonitosti koje vae za iskaze (a koje c z smo izuavali u iskaznoj logici) nastavljaju da vae i u predikatskoj logici, c z ali sad emo sprovoditi i nije analize. c Ukoliko gore iznete napomene u ovom trenutku nisu previe pomogle s da se dobije jasniji uvid ta je predikatska logika, ne treba se obeshrabriti. s Savetujemo itaoca da se vrate na ove redove ponovo, na kraju poglavlja o c predikatskoj logici. Pravi smisao ovih napomena e se videti tek posle komc pletnog razmatranja sintaktikih i semantikih osobina predikatske logike. c c
2.2. Sintaksa predikatske logike
59
2.2
Sintaksa predikatske logike
Da bismo denisali sintaksu predikatske logike, potrebno je prvo odrediti azbuku tj. skup simbola od kojih se grade dobre rei. Svaka azbuka c predikatske logike ima dve vrste simbola: skup logikih simbola, i skup nelc ogikih simbola, koji je specian za datu predikatsku logiku. c c Skup logikih simbola svake predikatske logike se sastoji od sledeih c c simbola: skup promenljivih je proizvoljan neprazan skup simbola X, konaan c ili prebrojiv. Najee se uzima da je X = {x1 , x2 , . . . , xn , . . . }. c sc simboli logikih veznika: , , , , , , , c pomoni simboli: (, ). c Svaka predikatska logika ima svoj specian skup nelogikih simbola L. c c Skup nelogikih simbola L je disjunktna unija sledea tri skupa: c c C, skup simbola konstanti , R, skup relacijskih simbola , F , skup funkcijskih (operacijskih) simbola . Svakom nelogikom simbolu s je dodeljen prirodan broj ar(s), tzv. arnost c (ili duina) tog simbola, tako da svi simboli konstanti imaju arnost 0, a svi z relacijski i funkcijski simboli neku pozitivnu arnost. Ako je n neki prirodan broj, sa Rn (odnosno Fn ) obeleavamo sve relacijske (odnosno funkcijske) z simbole arnosti n. Jezik predikatske logike (ili jezik prvog reda) jeste skup formula na datoj azbuci ali, kao to emo videti, jezik predikatske logike je u principu s c potpuno odred kada se denie skup promenljivih X i skup nelogikih en s c simbola L, zajedno sa funkcijom arnosti ar. Dogovor: U daljem tekstu, ako kaemo da je L = C R F neki jezik prvog reda sa z skupom promenljivih X, to znai da oznake C, R, F imaju znaenje koje c c je navedeno gore, i da je zadata odgovarajua funkcija arnosti ar. c Da bismo stigli do preciznog pojma formule, prvo je neophodno denisati pojam terma.
60
Glava 2. Predikatska logika
Denicija 2.1 Neka je L = C R F neki jezik prvog reda sa skupom promenljivih X. Skup termova T ermL (X) je najmanji skup koji zadovoljava sledee uslove: c Sve promenljive su termi tj. X T ermL (X), Svi simboli konstanti su termi tj. C T ermL (X), Ako je f Fn i t1 , t2 , . . . , tn T ermL (X) onda f (t1 , t2 , . . . , tn ) T ermL (X). Dogovori: 1. Ako je jezik prvog reda L unapred ksiran (ili je jasan iz konteksta), onda umesto oznake T ermL (X) moemo pisati samo T erm(X). z 2. Ako su v1 , v2 , . . . , vn neke promenljive i t T ermL (X), onda oznaka t = t(v1 , v2 , . . . , vn ) znai da su sve promenljive terma t u skupu {v1 , v2 , . . . , vn }. c 3. Po dogovoru, ako je f F2 , onda kaemo da je f binaran funkcijski z simbol, i umesto preksne notacije f (t1 , t2 ) koristimo tzv. inksnu notaciju t1 f t2 . Denicija 2.2 Neka je L = C R F neki jezik prvog reda sa skupom promenljivih X. Elementarne formule su izrazi oblika (t1 , t2 , . . . , tn ), gde je Rn i t1 , t2 , . . . , tn T ermL (X). Dogovor: Kao i u sluaju binarnih funkcijskih simbola, i za binarne relacijske simbole c R2 moemo koristiti inksnu notaciju t1 t2 umesto preksne notacije z (t1 , t2 ). Denicija 2.3 Neka je L = C R F neki jezik prvog reda sa skupom promenljivih X. Skup formula F ormL (X) je najmanji skup koji zadovoljava sledee uslove: c Svaka elementarna formula pripada skupu F ormL (X),
2.3. Semantika predikatske logike Ako su A i B formule, i x X, tada su formule i sledei izrazi: c (A B), (A B), (A B), (A B), (A), (x)A, (x)A. Dogovori:
61
1. Ako je jezik prvog reda L unapred ksiran (ili je jasan iz konteksta), onda umesto oznake F ormL (X) moemo pisati samo F orm(X). z 2. Kao u iskaznoj logici, i ovde vae dogovori o brisanju spoljnih zagrada z i o prioritetu logikih veznika, s tim da emo smatrati da kvantikatori c c imaju najvei prioritet. c Denicija 2.4 Neka je L = C R F neki jezik prvog reda sa skupom promenljivih X, neka je A F ormL (X) i neka je x X. 1. Izraze (x) i (x) zovemo redom univerzalni odnosno egzistencijalni kvantikator, sa promenljivom x. 2. U formulama (x)A i (x)A oblast dejstva kvantikatora (x) odnosno (x) je formula A. 3. Pojavljivanje promenljive x u nekoj formuli je vezano ako je to pojavljivanje u oblasti dejstva kvantikatora (x) ili (x). U tom sluaju c kaemo i da je to pojavljivanje promenljive x pod dejstvom kvanz tikatora (x) ili (x). U suprotnom, to pojavljivanje promenljive x je slobodno. 4. Promenljiva x je slobodna u formuli A ako ima bar jedno slobodno pojavljivanje u formuli A. Za formule koje nemaju slobodnih promenljivih kaemo da su zatvorene. z
2.3
Semantika predikatske logike
Semantika neke logike je odred ena kada se deniu strukture (tzv. modeli ) u s kojima se interpretiraju formule date logike, kao i tzv. relacija zadovoljenja |= izmed modela i formula. u Denicija 2.5 Neka je L = C R F neki jezik prvog reda. Model jezika L je ured ena dvojka M = M, I, gde je M neprazan skup (tzv. nosa c
62
modela), a I preslikavanje (interpretacija), sa domenom L, tako da zadovoljava sledee: c ako je c C, onda je I(c) M , ako je Rn , onda je I() M n , ako je f Fn , onda je I(f ) : M n M . Ako je s L, onda I(s) zovemo interpretacija simbola s u modelu M. Dogovori: 1. Ako je M = M, I neki model jezika L a s neki simbol jezika L, onda interpretaciju tog simbola u modelu M umesto sa I(s) esto c obeleavamo sa sM . z 2. U praksi, kada zadajemo model, umesto celog preslikavanja I (interpretacije) esto piemo samo niz slika tj. interpretacije simbola jezika c s L. 3. Pored slova, kao simbole binarnih relacija koristimo oznake kao to su s =, , , , . . . =, 4. U praksi esto koristimo istu oznaku za simbol jezika i njegovu interc pretaciju. Denicija 2.6 Neka je L = C R F neki jezik prvog reda, X neki skup promenljivih, M = M, I neki model jezika L. Valuacija modela M je svako preslikavanje : X M . Da bismo denisali relaciju zadovoljenja |= izmed modela i formula u datog jezika, prvo je potrebno denisati vrednost terma u modelu za datu valuaciju. Denicija 2.7 Neka je L = C R F neki jezik prvog reda, X neki skup promenljivih, M = M, I neki model jezika L, a : X M neka valuacija modela M. Vrednost terma t u modelu M za valuaciju , u oznaci tM [ ], deniemo indukcijom po sloenosti terma t na sledei nain: s z c c ako je t = x, gde je x X, onda je tM [ ] = (x),
2.3. Semantika predikatske logike ako je t = c, gde je c C, onda je tM [ ] = cM ,
63
ako je t = f (t1 , t2 , . . . , tn ), gde je f Fn , t1 , t2 , . . . , tn T ermL (X), onda je tM [ ] = f M (tM [ ], tM [ ], . . . , tM [ ]). 1 2 n Kao to nam kae intuicija, vrednost terma ne zavisi od vrednosti onih s z promenljivih koje ne uestvuju u datom termu, to emo i dokazati u sledeoj c s c c teoremi: Teorema 2.1 Neka je L = C R F neki jezik prvog reda, X neki skup promenljivih, M = M, I neki model jezika L, a 1 i 2 dve valuacije modela M tako da je 1 (x) = 2 (x) za sve one promenljive x X koje uestvuju u c termu t. Tada je tM [1 ] = tM [2 ]. Dokaz. Indukcijom po sloenosti terma t. z Ako je t = x, gde je x X, onda je tM [1 ] = 1 (x) = 2 (x) = tM [2 ]. Ako je t = c, gde je c C, onda je tM [1 ] = cM = tM [2 ]. Pretpostavimo da tvrd enje vai za terme t1 , t2 , . . . , tn T ermL (X) z i neka je t = f (t1 , t2 , . . . , tn ), gde je f Fn . Neka su Xi skupovi promenljivih koji uestvuju u termovima ti , i {1, 2, . . . , n} i neka c je Y = {Xi : i {1, 2, . . . , n}}. Pretpostavimo da se valuacije 1 i 2 poklapaju na skupu promenljivih Y . Tada se oni poklapaju i na svakom od skupova Xi , i {1, 2, . . . , n}. Sada moemo koristiti z indukcijsku pretpostavku za terme t1 , t2 , . . . , tn , pa imamo: tM [1 ] = f M (tM [1 ], tM [1 ], . . . , tM [1 ]) = 1 2 n = f M (tM [2 ], tM [2 ], . . . , tM [2 ]) = tM [2 ] 1 2 n to smo i trebali dokazati. s
Oznaka: Neka je : X M neka valuacija modela M, x X neka promenljiva i a M neki element iz modela. Sa (a/x) emo obeleavati valuaciju koja c z se od razlikuje eventualno za promenljivu x, za koju ima vrednost a, tj.
64 (a/x)(x) = a
za sve y X takve da je y = x vai (a/x)(y) = (y). z Deniimo sada relaciju vaenja |= izmed modela i formula: s z u Denicija 2.8 Neka je L = C R F neki jezik prvog reda, X neki skup promenljivih, M = M, I neki model jezika L, a : X M neka valuacija modela M. Relaciju |= emo denisati indukcijom po sloenosti formula: c z ako je (t1 , t2 , . . . , tn ) neka elementarna formula onda M |= (t1 , t2 , . . . , tn ) akko vai M (tM [ ], tM [ ], . . . , tM [ ]) z 1 2 n ako su M |= M |= M |= M |= M |= A i B neke formule, onda A B akko M |= A i M |= B, A B akko M |= A ili M |= B, A B akko (iz M |= A sledi M |= B), A B akko (M |= A akko M |= B), A akko nije M |= A.
ako je A neka formula, x X onda M |= (x)A akko za sve a M vai M |= (a/x) A , z M |= (x)A akko postoji a M tako da je M |= (a/x) A. Primer 2.1 ... U sledeoj teoremi emo dokazati da vaenje formule A u nekom modc c z elu za datu valuaciju zavisi samo od vrednosti onih promenljivih koje su slobodne u formuli A. Teorema 2.2 Neka je L = C R F neki jezik prvog reda, X neki skup promenljivih, M = M, I neki model jezika L, a 1 i 2 dve valuacije modela M tako da je 1 (x) = 2 (x) za sve one promenljive x X koje su slobodne u formuli A. Tada je M |=1 A akko M |=1 A. Dokaz: Indukcijom po sloenosti formule A: z
2.3. Semantika predikatske logike
65
Neka je A neka elementarna formula (t1 , t2 , . . . , tn ). Zbog pretpostavke teoreme imamo da se valuacije 1 i 2 poklapaju na svim promenljivama koje uestvuju u termovima t1 , t2 , . . . , tn . Tada zbog prethodne c teoreme imamo da je vrednost tih termova ista o valuacijama 1 i 1 , prema tome imamo: z M |=1 (t1 , t2 , . . . , tn ) akko vai M (tM [1 ], tM [1 ], . . . , tM [1 ]) 1 2 n akko vai M (tM [2 ], tM [2 ], . . . , tM [2 ]) z 1 2 n akko M |=2 (t1 , t2 , . . . , tn ). Pretpostavimo da tvrd enje vai za formule A i B. Tada se lako z dokazuje da tvrd enje vai i za formulu A B. Ako se valuacije 1 z i 2 poklapaju na svim slobodnim promenljivama formule A B, onda se one poklapaju i pojedinano na svim slobodnim promenljivama forc mule A odnosno B, pa moemo iskoristiti indukcijsku hipotezu: z M |=1 A B akko (M |=1 A i M |=1 B) akko (M |=2 A i M |=2 B) akko M |=2 A B. Slino se dokazuje da tvrd c enje vai i za formule AB, A B, A B, z A. Pretpostavimo sada da tvrd enje vai za formulu A i dokaimo da tada z z tvrd enje vai za formule (x)A i (x)A. Ako se valuacije 1 i 2 poklaz paju na svim slobodnim promenljivama formule (x)A, tada se te dve valuacije poklapaju i na svim slobodnim promenljivama formule A, sem eventualno na promenljivoj x. No, vrednost te promenljive i nije bitna. Naime, za svaki ksirani element a M imamo da e se valc uacije 1 (a/x) i 2 (a/x) poklapati na svim slobodnim promenljivama formule A, pa emo zbog indukcijske hipoteze imati: c M |=1 (x)A akko za sve a M vai M |=1 (a/x) A z akko za sve a M vai M |=2 (a/x) A z akko M |=2 (x)A. Slino se dokazuje da e tvrd c c enje vaiti iz za formulu (x)A. z
Pema tome, za zatvorene formule A imamo da e one vaiti na nekom c z modelu za neku valuaciju akko vae za svaku valuaciju. z
66 Primer 2.2 ...
Denicija 2.9 Neka je L = C R F neki jezik prvog reda, X neki skup promenljivih, M = M, I neki model jezika L, i A neka formula na jeziku L. Kaemo da formula A vai na modelu M, u oznaci z z M |= A ako je M |= A za sve valuacije : X M . Kaemo da je formula A valjana, u oznaci |= A, ako za sve modele z M jezika L vai M |= A. z Primer 2.3 ...
2.4
Operatori Mod i Th, semantike posledice c
Mnogi problemi u matematici spadaju u sledee dve iroke (i nejasno denc s isane) grupe problema: 1. Data je neka klasa matematikih struktura K, i zadatak je opisati (na c nekom jeziku) osobine tih struktura. 2. Dat je opis nekih osobina (na nekom jeziku), i traimo klasu z matematikih struktura K koje imaju te osobine. c U sluaju da je jezik na kome radimo neki jezik prvog reda, ove dve vrste c problema opisuju operatori Th i Mod. Operator Th svakoj klasi modela K nekog jezika prvog reda L dodeljuje skup svih formula Th(K) koje vae na z svakom od tih modela, a operator Th radi obrnuto, svakom skupu formula dodeljuje klasu onih struktura Mod() koje zadovoljavaju sve formule iz skupa . Denicija 2.10 Neka je L = C R F neki jezik prvog reda, X neki skup promenljivih. Ako je K neka klasa modela jezika L, A F ormL (X), onda K |= A akko za sve M K vai M |= A. z
2.4. Operatori Mod i Th, semantike posledice c Ako je F ormL (X), M neki modela jezika L, onda M |= akko za sve A vai M |= A. z Ako je K neka klasa modela jezika L, F ormL (X), onda K |= akko za sve A va vi K |= A. Ako je K neka klasa modela jezika L, onda ThX (K) = {A F ormL (X) : K |= A}. Ako je F ormL (X), onda Mod() = {M M odL : M |= } gde smo sa M odL obeleili klasu svih modela jezika L. z
67
Dogovor: Ako je skup promenljivih X unapred ksiran, onda se umesto ThX pie samo Th. s Primer 2.4 ... U sledeoj teoremi je opisan med c usobni odnos operatora Mod i Th. Za par operatora koji zadovoljavaju osobine analogne osobinama koje su opisane sledeom teoremom kae se da formiraju Galoisovu vezu. c z Teorema 2.3 Neka je L = C R F neki jezik prvog reda, X neki skup promenljivih, 1 , 2 , F ormL (X), K1 , K2 , K M odL . Tada vai: z Ako je 1 2 onda Mod(2 ) Mod(1 ). Ako je K1 K2 onda Th(K2 ) Th(K1 ). Th(Mod()). K Mod(Th(K)). Mod(Th(Mod())) = Mod(). Th(Mod(Th(K))) = Th(K).
68 Dokaz. Slino kao u sluaju iskazne logike. c c
Najvaniji semantiki koncept u predikatskoj logici je, kao i u iskaznoj z c logici, koncept semantike posledice. c Denicija 2.11 Neka je L neki jezik prvog reda, X neki skup promenljivih, F ormL (X) i A F ormL (X). Kaemo da je formula A semantika z c posledica skupa formula , u oznaci |= A ako za sve modele M tipa L vai z ako M |= onda M |= A. Primer 2.5
2.5
Valjane formule
Kao to smo rekli, formula A je valjana, u oznaci |= A, ako vai u svakom s z modelu M (odgovarajueg jezika L), tj. M |= A. c Primer 2.6 Neka su A i B proizvoljne formule predikatske logike. Tada je lako uvideti da su recimo formule A (B A), (A B) (B A), (A B) (A B) valjane. U optem sluaju, predikatsku formulu koju dobijamo iz neke tautologije s c zovemo izvod iz tautologije. Preciznije: Denicija 2.12 Neka su A, B1 , B2 , . . . , Bn predikatske formule na nekom jeziku L. Za formulu A kaemo da je izvod iz tautologije C(p1 , p2 , . . . , pn ) z ako se formula A dobija kao rezultat zamene iskaznih slova pi sa formulom Bi (i = 1, 2 . . . , n) u formuli C. Tada imamo sledeu teoremu: c
2.5. Valjane formule
69
Teorema 2.4 Svaka predikatska formula koja je izvod iz tautologije jeste valjana. Dokaz. Jasno. Naravno, nisu sve valjane formule izvodi iz tautologija, kao to moemo s z videti u sledeem primeru: c Primer 2.7 Neka je L neki jezik prvog reda, X neki skup promenljivih, A neka formula na tom jeziku. Dokaimo da je formula (y)(x)A z (x)(y)A valjana. Treba dokazati da za sve modele M jezika L i sve valuacije : X M vai z M |= (y)(x)A (x)(y)A. Treba dokazati da ako je M |= (y)(x)A onda M |= (x)(y)A. Po deniciji vaenja formule, treba dokazati da ako postoji neki element a M z takav da za sve elemente b M vai z M |= (a/y)(b/x) A, onda za sve c M postoji element d M takav da M |= (c/x)(d/y) A. No, lako je videti da za traeni element d moemo stalno uzimati element a. z z Primetimo da obrat formule iz prethodnog primera, med utim nije valjana formula! Primer 2.8 Dokaimo da formula (x)(y)A (y)(x)A nije valjana. z Tanije, nad c imo formulu A tako da navedena formula nije valjana. Neka jezik L od nelogikih simbola ima samo jedan binaran relacijski simbol , c neka su x, y neke promenljive i neka je formula A jednaka elementarnoj formuli xy. Interpretirajmo relacijski simbol kao obinu relaciju na c skupu prirodnih brojeva N i dokaimo da navedena formula ne vai u modelu z z N, . Zaista, za sve A N postoji B N tako da je a b, med utim ne postoji c N tako da za sve d N vai d c. z Pre nego to krenemo sa ispitivanjem razliitih tipova valjanih formula, s c primetimo da se valjanost uva prilikom zakljuivanja pomou pravila c c c Modus Ponens, kao i prilikom univerzalnog zatvaranja date formule:
70
Teorema 2.5 Za sve formule A i B predikatske logike vai: z Ako |= A i |= A B, onda |= B. Ako |= A onda |= (x)A. Dokaz. Po deniciji relacije |=. Sledea teorema govori o tome kako negacija utie na formule koje poinju c c c nekim od kvantikatora i pokazuje da postoji neka vrsta dualnosti med u kvantikatorima i . Teorema 2.6 Za proizvoljnu predikatsku formulu A, sledee formule su vac ljane: 1. (x)A (x)A, 2. (x)A (x)A. Dokaz. Neka je L proizvoljan jezika prvog reda, X neki skup promenljivih, M neki model tog jezika, a : X M neka valuacija. 1. Po deniciji vaenja formule, imamo: z M |= (x)A akko akko akko akko akko nije M |= (x)A nije za sve a M, M |= (a/x) A postoji a M tako da nije M |= (a/x) A postoji a M tako da je M |= (a/x) A M |= (x)A.
2. Slino kao 1. c
U sledeoj teoremi emo videti da se kvantikator slae sa konjunkcic c z jom, a sa disjunkcijom: Teorema 2.7 Za proizvoljne predikatske formule A i B vai z 1. |= (x)(A B) (x)A (x)B,
2.5. Valjane formule 2. |= (x)(A B) (x)A (x)B.
71
Dokaz. Neka je L proizvoljan jezika prvog reda, X neki skup promenljivih, M neki model tog jezika, a : X M neka valuacija. 1. Po deniciji vaenja formule, imamo: M |= (x)(A B) z akko akko akko akko akko 2. Slino. c za sve a M vai M |= (a/x) (A B) z za sve a M vai (M |= (a/x) A i M |= (a/x) B) z za sve a M vai M |= (a/x) A i za sve a M vai M |= (a/x) B z z M |= (x)A i M |= (x)B M |= (x)A (x)B.
Sto se tie veze izmed kvantikatora i veznika odnosno izmed i c u u , imamo da se oni slau samo u jednom smeru: z Teorema 2.8 Za proizvoljne predikatske formule A i B vai z 1. |= (x)A (x)B (x)(A B), 2. (x)(A B) (x)A (x)B. Dokaz. Neka je L proizvoljan jezika prvog reda, X neki skup promenljivih. 1. Pretpostavimo suprotno, da postoji model M jezika L i valuacija : X M tako da je M |= (x)A (x)B ali da nije M |= (x)(A B). To znai da imamo: c za sve a M vai M |= (a/x) A ili za sve a M vai M |= (a/x) B. z z S druge strane imamo: M |= (x)(A B) akko akko akko M |= (x)(A B) postoji c M tako da vai M |= (c/x) A B z postoji c M tako da vai M |= (c/x) A i M |= (c/x) B, z
to je kontradikcija. s
72 2. Slino. c
Vano je primetiti da za formule iz prethodne teoreme ne vae obrnuti z z smerovi tj. formule (x)(A B) (x)A (x)B (x)A (x)B (x)(A B) nisu valjane! Primer 2.9 Neka je L jezik prvog reda koji od nelogikih simbola sadri c z samo jedan unaran relacijski simbol i neka je A = (x), B = (x). Jasno je da e formula (x)((x) (x)) vaiti u svakoj interpretaciji. Neka je c z sada M model iji je nosa skup prirodnih brojeva N i u kome interpretaciju c c relacijskog simbola deniemo tako da za sve n N, s M (n) akko je n paran . Tada formula (x)(x) (x)(x) nee vaiti u tom modelu. Prema tome, c z formula (x)(A B) (x)A (x)B nije valjana. Primetimo da se isti model moe iskoristiti za dokaz da ni formula (x)A (x)B (x)(A B) z nije valjana. Kao i u iskaznoj logici, korisno je denisati tzv. ekvivalentnost predikatskih formula. Denicija 2.13 Za predikatske formule A i B kaemo da su ekvivalentne z ako je formula A B valjana. U tom sluaju piemo c s A B. U sledee dve teoreme emo pokazati da (pod odred c c enim uslovima) kvantikatore moemo izvui ispred formule. z c Teorema 2.9 Neka promenljiva x nije slobodna u formuli B. Tada vai: z 1. (x)A B (x)(A B), 2. (x)A B (x)(A B),
2.5. Valjane formule 3. (x)A B (x)(A B), 4. (x)A B (x)(A B).
73
Dokaz. Dokaimo samo prvu formulu, tj. da je |= (x)AB (x)(AB). z Neka su A i B formule na jeziku prvog reda L, X skup promenljivih, M model tog jezika, i : X M neka valuacija. Razmotrimo prvo formulu (x)A B: M |= (x)A B akko akko M |= (x)A ili M |= B za sve a M, M |= (a/x) A ili M |= B
S druge strane, M |= (x)(A B) akko akko za sve a M, M |= (a/x) A B za sve a M, (M |= (a/x) A ili M |= (a/x) B)
No, kako vaenje formule zavisi samo od vrednosti slobodnih promenljivih, z sledi da je M |= (a/x) B akko M |= B, iz ega sledi ekvivalencija. c
Teorema 2.10 Neka promenljiva x nije slobodna u formuli A. Tada vai: z 1. (A (x)B) (x)(A B), 2. (A (x)B) (x)(A B), 3. ((x)A B) (x)(A B), 4. ((x)A B) (x)(A B). Dokaz. 1. Korienjem prethodne teoreme imamo sledee: sc c (A (x)B) (A (x)B) (x)(A B) (x)(A B) 2. Slino kao prethodni sluaj: c c (A (x)B) (A (x)B) (x)(A B) (x)(A B)
74
Glava 2. Predikatska logika 3. Kada je kvantikator u antecedensu, prilikom izvlaenja ispred forc mule, dolazi do promene: ((x)A B) ((x)A B) ((x)A B) ((x)A B) (x)(A B) (x)(A B) ((x)A B) ((x)A B) (x)(A B) (x)(A B)
4. Slino kao prethodna formula: c
2.6
Preneksna forma i skolemizacija
Dve korisne tehnike koje moemo koristiti prilikom reavanja razliitih probz s c lema u predikatskoj logici jesu konstrukcija preneksne forme date formule, kao i tzv. skolemizacija. Kratko reeno, formula F predikatske logike je u c preneksnoj formi ako se svi kvantikatori nalaze na poetku formule, dok c skolemizacija znai oslobad c anje od egzistencijalnih kvantikatora, uvod enjem novih simbola konstanti i funkcijskih simbola. Moe se dokazati da za svaku z predikatsku formulu F postoji ekvivalentna formula koja je u preneksnoj formi. Za skolemovu formu vai slabije tvrd z enje: za svaku formulu F predikatskog rauna postoji formula F S koja je u skolemovoj formi, tako da c formula F ima model ako i samo ako formula F S ima model. No, kada je zadatak da se utvrdi da li neka formula (ili skup formula) ima model, onda je i ta slabija vrsta ekvivalencije dovoljna. Denicija 2.14 Za formulu F predikatske logike kaemo da je u prenekz snoj formi ako je oblika (Q1 x1 )(Q2 x2 ) . . . (Qn xn )A gde su x1 , x2 , . . . , xn neke promenljive, Q1 , Q2 , . . . , Qn {, }, a A formula bez kvantikatora. Deo (Q1 x1 )(Q2 x2 ) . . . (Qn xn ) zovemo preksom, a A matricom formule F . Ako je matrica A u konjunktivnoj normalnoj formi, onda kaemo da je F u preneksnoj normalnoj formi. Preneksna z
2.6. Preneksna forma i skolemizacija
75
(normalna) forma neke formule B je formula B P koja je u preneksnoj (normalnoj) formi i ekvivalentna je sa B. Smatraemo da je formula bez c kvantikatora takod u preneksnoj formi. e Prilikom nalaenja preneksne forme date formule koristiemo, naravno, Teoz c reme 2.6, 2.7, 2.8, 2.9, 2.10, DeMorganove zakone, a ponekad je e biti potrec bano izvriti preimenovanje promenljivih, da bismo mogli koristiti navedene s teoreme. Naime, neka je A(x) formula koja ima slobodnu promenljivu x i neka se promenljiva y ne javlja u formuli A(x). Tada vai z (x)A(x) (y)A(y) (x)A(x) (y)A(y) gde smo sa A(y) oznaili formulu koja se dobija simultanom zamenom svih c slobodnih pojavljivanja promenljive x u formuli A(x) sa y. Primer 2.10 Neka jezik prvog reda sadri binaran relacijski simbol i z unaran relacijski simbol . Formula (x)(z)(y)(((x, y) (z)) (y, z)) je u preneksnoj normalnoj formi. Formula ((x, y) (y)(y, z)) nije u preneksnoj formi, ali je ekvivalentna sa formulom ((x, y) (t)(t, z)) koja je dalje ekvivalentna sa (t)((x, y) (t, z)). Teorema 2.11 Za svaku predikatsku formulu F postoji ekvivalentna formula F P koja je u preneksnoj (normalnoj) formi. Dokaz. Formalan dokaz je indukcijom po sloenosti formule F . U praksi, z algoritam koji se koristi za nalaenje preneksne (normalne) forme date forz mule F ima sledee korake: c oslobad amo se veznika i tako to ih izraavamo preko veznika s z , , ,
76
Glava 2. Predikatska logika koristei Teoremu 2.6, DeMorganove zakone, znak pomeramo do c elementarnih formula (uvlaimo negaciju unutra) c ukoliko postoje, oslobad amo se dvojnih (duplih) negacija ukoliko je neophodno, preimenujemo neke vezane promenljive, da bismo mogli koristiti Teoreme 2.7, 2.8, 2.9, koristei Teoreme 2.7, 2.8, 2.9 pomeramo kvantikatore ispred formule c - tako dobijamo formulu koja je u preneksnoj formi ako je potrebna preneksna normalna forma, onda jo matrini deo s c ovako dobijene formule prebacimo u konjunktivnu normalnu formu.
Primer 2.11 Neka su , , unarni relacijski simboli. Nad imo preneksnu normalnu formu za formulu (x)(x) ((x)(x) (x)(x)). (x)(x) ((x)(x) (x)(x)) (x)(x) ((x)(x) (x)(x)) (x)(x) ((x)(x) (x)(x)) (x)(x) ((x)(x) (x)(x)) (x)(x) ((x)(x) (y)(y)) (x)(x) (x)((x) (y)(y)) (x)((x) ((x) (y)(y))) (x)(y)((x) ((x) (y))) (x)(y)(((x) (x)) ((x) (y))).
Prelazimo sada na tzv, skolemizaciju - oslobad anje od egzistencijalnog kvantikatora uvod enjem novih simbola konstanti i novih funkcijskih simbola. Pre formalne denicije, pogledajmo na jednom primeru glavnu ideju, da bismo dobili neku intuiciju. Primer 2.12 Data je formula A(x, y, z, u, v, w) bez kvantikatora, i posmatrajmo formulu (x)(y)(z)(u)(v)(w)A(x, y, z, u, v, w).
2.6. Preneksna forma i skolemizacija
77
Postupak skolemizacije kree od prvog kvantikatora (gledajui sa leva na c c desno) date formule, to je u ovom sluaju (x). Briemo taj kvantikas c s tor, i u formuli A svuda umesto promenljive x stavljamo neki novi simbol konstante, recimo c: (y)(z)(u)(v)(w)A(c, y, z, u, v, w). Sada traimo sledei egzistencijalni kvantikator, to je u naem sluaju z c s s c (u). Kako ispred tog kvantikatora stoje (y)(z), to znai da element c u zavisi od vrednosti promenljivih y i z, pa posle brisanja kvantikatora (u) uvodimo novi binaran funkcijski simbol f i svuda u formuli A umesto promenljive u stavljamo f (y, z): (y)(z)(v)(w)A(c, y, z, f (y, z), v, w). Poslednji egzistencijalni kvantikator je (w), ispred ega stoje univerzalni c kvantikatori (y)(z)(v), pa posle brisanja (w), uvodimo novi ternarni funkcijski simbol g, i svuda umesto promenljive w stavljamo g(y, z, v): (y)(z)(v)A(c, y, z, f (y, z), v, g(y, z, v)). Poslednja formula je trana skolemova standardna forma. e Denicija 2.15 Neka je zatvorena formula F u preneksnoj normalnoj formi (Q1 x1 )(Q2 x2 ) . . . (Qn xn )A. Neka se uz promenljivu xr (1 r n) u preksu (Q1 x1 )(Q2 x2 ) . . . (Qn xn ) nalazi kvantikator . Ako u preksu levo od (xr ) ne stoji univerzalni kvantikator, tada u matrici A sva pojavljivanja promenljive xr zamenimo novim simbolom konstante c, a iz preksa izbacimo (xr ). Ako je (xs1 ), (xs2 ), . . . , (xsm ) spisak svih univerzalnih kvantikatora koji se javljaju levo od (xr ), onda: izaberimo novi funkcijski simbol f arnosti m i svako pojavljivanje promenljive xr u A zamenimo termom f (xs1 , xs2 , . . . , xsm ) i uklonimo (xr ) iz preksa. Proces nastavljamo dok se ne izbace svi egzistencijalni kvantikatori iz preksa. Poslednja formula naziva se skolemovom standardnom formom. Konstante i funkcijske simbole dobijene uklanjanjem kvantikatora nazivamo skolemovim konstantama i funkcijama.
78
Teorema 2.12 Neka je F S skolemova standardna forma formule F . Tada F ima model akko formula F S ima model. Dokaz. Indukcijom po sloenosti formule F . z
Primer 2.13 Neka jezik prvog reda L sadri tri unarna relacijska simbola z , , . Dokaimo da je formula F z ((x)(y)((x) (y))(x)(y)((x) (y))) (x)(y)((x) (y)) valjana. Pretpostavimo suprotno, da formula F ima model. To znai da c formula (x)(y)((x) (y)) (x)(y)((x) (y)) (x)(y)((x) (y)) ima model. Nad imo prvo preneksnu formu, a zatim skolemovu formu te formule. Prvo emo uvui negaciju do elementarne formule a zatim preimenc c ovati vezane promenljive tako, da moemo bez problema da izvuemo kvanz c tikatore ispred formule. Imamo redom sledee ekvivalentne formule (neke c korake smo spojili u jedan): (x)(y)((x) (y)) (z)(t)((z) (t)) (u)(v)((u) (v)) (u)((x)(y)((x) (y)) (z)(t)((z) (t)) (v)((u) (v))) (u)(x)(y)(((x) (y)) (z)(t)((z) (t)) (v)((u) (v))) (u)(x)(y)(z)(t)(((x) (y)) ((z) (t)) (v)((u) (v))) (u)(x)(y)(z)(t)(v)(((x) (y)) ((z) (t)) ((u) (v))) Sada moemo da pred z emo na skolemizaciju. Prvo briemo kvantikator s (u) i zamenjujemo promenljivu u novim simbolom konstante c: (x)(y)(z)(t)(v)(((x) (y)) ((z) (t)) (c) (v)) Sada briemo kvantikator (y), uvodimo novi unaran funkcijski simbol f i s stavljamo f (x) umesto promenljive y: (x)(z)(t)(v)(((x) (f (x))) ((z) (t)) (c) (v))
2.7. Rezolucija u predikatskoj logici -Uvod
79
Na kraju uvodimo novi binaran funkcijski simbol g, briemo kvantikator s (t) i zamenjujemo g(x, z) umesto promenljive t: (x)(z)(v)(((x) (f (x))) ((z) (g(x, z))) (c) (v)) Pretpostavimo da ova poslednja formula ima model M. Tada bismo dobili da specijalno za x = c, z = f (c), v = g(c, f (c)) u modelu M vae formule z (c) (f (c), (f (c)) (g(c, f (c))), (c), (g(c, f (c))) to je nemogue. s c
2.7
Rezolucija u predikatskoj logici -Uvod
Kao to smo rekli u Sekciji 13 (Rezolucija u iskaznoj logici), metod rezolus cije je postupak za dokazivanje da je neka (iskazna ili predikatska) formula (ne)zadovoljiva, a koji se lako moe implementirati na raunaru. Preciznije, z c u sluaju predikatske logike, metod rezolucije ima za cilj da dokae da neki c z skup formula, koje su u pogodnom obliku, nema model (tj. nezadovoljiva je). Specijalno, ako elimo da ispitamo da li je neka (zatvorena) predikatska z formula F valjana, onda ekvivalentno, moemo dokazati da je njena negacija z nezadovoljiva. Takod metod rezolucije moemo koristiti za dokazivanje da e, z je neka formula B semantika posledica nekog skupa formula A1 , A2 , . . . , An , c jer je to ekvivalentno sa uslovom da skup formula A1 , A2 , . . . , An , B nema model. Glavna ideja metoda rezolucije u sluaju predikatske logike je analogna c onoj koju smo izneli u sluaju iskazne logike. Formula F za koju elimo c z da dokaemo da nema model prvo mora biti u tzv. klauzalnoj formi, koja z se zatim razbija na konaan skup klauzula. Svaka klauzula je (implicc itno) univerzalno kvantikovana disjunkcija literala. Pravilo rezolucije se primenjuje na klauzule C1 i C2 koje u sebi sadre suprotne literale, tako to z s dobijamo novu klauzulu, koja nastaje brisanjem suprotnih literala a zatim spajanjem preostalih literala iz C1 i C2 . Pravilo rezolucije uva zadoc voljivost, pa ako posle uzastopne primene pravila rezolucije dobijemo praznu klauzulu [], koja je nezadovoljiva, zakljuujemo da je i polazni skup klauzula c bio nezadovoljiv, to znai da je i formula F nezadovoljiva. Metod rezolus c cije za predikatski raun je pouzdan, tj. ako se tim metodom dobije prazna c klauzula, onda je poetna formula zaista nezadovoljiva. Takod taj metod c e, je i kompletan, to znai da ako je poetna formula nezadovoljiva, metod s c c
80
rezolucije e u konano mnogo koraka izvesti praznu klauzulu. Med c c utim, metod rezolucije ipak nije algoritam odluivanja da li je neka predikatska c formula zadovoljiva ili nije (jer takav metod (dokazano) ne postoji!): moe da z se desi da je formula zadovoljiva, a da se metod rezolucije ne zaustavlja (ne dobija se prazna klauzula, a metod rezolucije daje sve nove i nove klauzule). Razlika izmed rezolucije u iskaznoj i predikatskoj logici je u tome, to u s klauzule u predikatskoj logici nisu ksirane, nego se na njih mogu primeniti razne supstitucije. Da bismo dobili suprotne literale u klauzulama, dozvoljeno je primenjivati razne supstitucije slobodnih promenljivih, sve dok ne dobijemo suprotne literale (taj postupak se zove unikacija). Takod e, u sluaju predikatske logike, predpripreme koje moramo odraditi da bismo c metod rezolucije mogli primeniti na neku formulu su malo due: konstrukcija z pogodne, tzv. klauzalne forme podrazumeva da sve kvantikatore izvuemo c ispred formule (tj. dobijemo preneksnu formu formule), da se osobodimo egzistencijalnih kvantikatora (tj. uradimo skolemizaciju) i da deo formule koji je bez kvantikatora (tzv. matrica) bude u obliku konjunktivne normalne forme (tj. da je konjunkcija nekih disjunkcija literala). U praksi ponekad imamo sree, pa je deo priprema ve urad c c en. Recimo, poetna formula je ve u obliku konjunkcije, u svakom elementu konc c junkcije kvantikatori su izvueni ispred formule, skolemizacija se uradi za c svaki konjunkt pojedinano, pa do klauzalne forme dolazimo kraim putem c c (videti Primere 1-5). Naglasimo takod da je metod rezolucije prilagod e en raunarima, koji nema intuiciju, pa samim tim neke tehnike stvari koje su c c zgodne za raunare nisu zgodne za ljude i obrnuto. Na primer, da bismo c lake pratili dokaze, mi emo klauzule i dalje pisati u obliku disjunkcije liters c ala (umesto da ih predstavimo kao skupove literala), ispisaemo eksplicitno c univerzalne kvantikatore ispred klauzula (umesto da ih podrazumevamo), pogodnu supstituciju neemo uvek traiti sistematino, ponekad se prosto c z c pogodna supstitucija vidi iz aviona (to se raunaru najverovatnije nikada s c nee desiti), i tako dalje. c
2.8
Klauzalna forma i Erbranova teorema
Neka je L neki jezik prvog reda, koji sadri simbole konstanti, relacijske i z funkcijske simbole raznih arnosti, i X neki skup promenljivih. Zbog lakeg s snalaenja, po pravilu, za simbole konstanti emo korisiti simbole a, b, c, ..., z c za relacijske simbole , , , ..., za funkcijske simbole f, g, h, ..., a za promenljive simbole x, y, z, u, v, .... Za term kaemo da je bazni ako nema promenljivih. z
2.8. Klauzalna forma i Erbranova teorema
81
Bazna formula je formula koja nema promenljivih. Literal u predikatskoj logici je atomina formula ili negacija atomine formula. Klauzula je disc c junkcija literala. Naravno, bazna klauzula je klauzula koja nema promenljivih. Klauzula C je bazna instanca klauzule C ako se moe dobiti iz C supstituz cijom nekih baznih termova umesto promenljivih. Denicija 2.16 Zatvorena formula je u klauzalnoj formi ako je u preneksnoj normalnoj formi tako da preks sadri samo univerzalne kvantikatore. z Podsetimo se da je neka formula u preneksnoj formi ako su svi kvantikatori ispred matrice (dela formule bez kvantikatora), a da je fromula u preneksnoj normalnoj formi ukoliko je matrica u konjunktivnoj normalnoj formi. U sekciji 6. smo videli da se za svaku zatvorenu formulu F koja je u preneksnoj normalnoj formi moe nai njena skolemova normalna z c forma koja nema egzistencijalnih kvantikatora, koja nije ekvivalentna sa poetnom formulom (jer je na drugom jeziku), ali koja ima model ako i samo c ako formula F ima model. Prema tome, zakljuujemo sledee: c c Teorema 2.13 Za svaku zatvorenu formulu F postoji formula F koja je u klauzalnoj formi tako da formula F ima model ako i samo ako formula F ima model. Metod rezolucije kree od formula koje su u klauzalnoj formi. Prema denic ciji, ako je formula u klauzalnoj formi, onda je oblika (x1 )(x2 ) . . . (xn )(C1 C2 Ck ), gde su Ci neke klauzule. S obzirom da se univerzalni kvantikator slae z sa konjunkcijom, ta formula je ekvivalentna sa formulom u kojoj bi svaka klauzula bila pod uticajem svih kvantikatora (x1 )(x2 ) . . . (xn ). Ponekad se univerzalni kvantikatori ispred klauzula ne piu eksplicitno, nego se pos drazumevaju. Pored toga, klauzule se piu kao skupovi odgovarajuih liters c ala, a sama formula se zapisuje kao skup odgovarajuih klauzula. (Mi emo, c c ravnopravno, koristiti i eksplicitan zapis klauzula, kao disjunkcije literala, najee ispisujui i univerzalne kvantikatore.) c sc c Glavna ideja koja se krije iza metode rezolucije jeste svod enje pitanja zadovoljivosti skupa klauzula na ispitivanje jednog specinog tipa modc ela tzv. Erbanovih modela (engl. Herbrand models). Naime, za razliku od iskazne logike, u sluaju predikatske logike ne postoji algoritam za odluivanje c c
82
da li je data formula zadovoljiva ili nije. Med utim, primenom Erbranove teoreme, umesto da ispitujemo klasu svih moguih modela datog jezika, doc voljno je utvrditi da li posmatrana formula ima model jednog specinog c tipa. Erbranova teorema, dokazana tridesetih godina XX veka postala je temelj vie sistema za automatsko dokazivanje teorema, pa i metode rezolus cije. Denicija 2.17 Neka je S neki skup klauzula. Erbranov univerzum od S, u oznaci H(S), je skup svih baznih termova formiranih nad jezikom skupa klauzula S. Specijalno, ako ne postoje simboli konstanti u S, Erbranov univerzum konstruiemo nad jednim dodatim simbolom konstante (najee s c sc ozna-enim sa a). c Primer 2.14 Ako je skup klauzula S = {(x, f (x, a))(a, y), (f (x, x), z)}, onda je Erbranov univerzum H(S) = {a, f (a, a), f (a, f (a, a)), f (f (a, f (a, a)), f (a, a)), . . . }. Naravno, Erbranov univerzum je ili konaan (kada nemamo funkcijske simc bole) ili prebrojivo beskonaan. c Denicija 2.18 Neka je S skup klauzula, H(S) njegov Erbranov univerzum. Erbranova baza za S, u oznaci B(S), je skup svih bazih atomarnih formula koji se mogu formirati od relacijskih simbola iz S i termova iz H(S). Primer 2.15 Za skup klauzula S = {(x, f (x, a))(a, y), (f (x, x), z)} Erbranova baza sadri recimo sledee atomarne formule: z c (a, a), (f (a, a), a), (a, f (a, f (a, a))), . . . Neka je S neki skup klauzula, koji odred uje neki jezik prvog reda L. Erbranova interpretacija od S je svaki model tipa L, koji za nosa ima Erc branovu bazu H(S), pri emu se svaki bazni term interpretira kao on sam, c dok je interpretacija relacijskih simbola proizvoljna. Prema tome, svako preslikavanje Erbranove baze B(S) u skup {, } odred uje jednu Erbranovu interpretaciju. Erbranovu interpretaciju moemo zadati i kao podskup z Erbranove baze, tj. kao skup onih atomarnih formula iz B(S) koje su tane u c toj interpretaciji. Ukoliko je Erbranova interpretacija H model za S (tj. sve klauzule iz S su tane u toj interpretaciji), kaemo da je H Erbranov model c z
2.8. Klauzalna forma i Erbranova teorema
83
za S. Primetimo da za odred ivanje da li je data Erbranova interpretacija Erbranov model za skup klauzula S, dovoljno je zadati interpretaciju (istinitosnu vrednost) onih atomarnih formula iz B(S) koje uestvuju u S. c Primer 2.16 Jedan Erbranov model za skup klauzula S = {(x, f (a, a)), (b, f (x, x)) (a, a)} je zadat kao model sa nosaem H(S) u kome su tane na primer sledee c c c atomarne formule: (a, f (a, a)), (b, f (a, a)), (f (a, a), f (a, a)), (f (a, b), f (a, a)), . . . , ..., (b, f (a, a)), (b, f (b, b)), . . . Prva vana teorema jeste: z Teorema 2.14 Neka je S skup klauzula. Tada S ima model ako i samo ako ima Erbranov model. Dokaz. Neka je M proizvoljan model za skup klauzula S. Erbranovu interpretaciju HM deniemo na prirodan nain: ukoliko je neki relacijski s c simbol arnosti n koji uestvuje u S, t1 , t2 , . . . tn B(S) proizvoljni elementi c Erbranovog univerzuma, onda emo staviti da u Erbranovoj interpretaciji c HM vai (t1 , t2 , . . . , tn ) akko je interpretacija te atomarne formule u modelu z M tj. M (t1 M , t2 M , . . . , tn M ), tana u modelu M. c Dokaimo da je HM model od S. Kako je S univerzalno zatvorenje z konjunkcije nekih klauzula, koje su disjunkcije nekih literala, dovoljno je dokazati da za svaku valuaciju promenljivih u Erbranovom univerzumu, u svakoj klauzuli postoji bar jedan literal koji je taan. Kako je M model za c S, to znai da za svaku valuaciju promenljivih, sve klauzule Ci iz S su tane. c c Prema tome, za svaku klauzulu Ci postoji bar jedan literal Dij koji je taan. c No, po deniciji, tada e isti taj Dij biti taan u Erbranovoj interpretaciji c c HM , pa e u tom modelu biti tana klauzula Ci . Prema tome, HM je model c c od S. Obrnut smer je trivijalan. Prema tome, ispitivanje zadovoljivosti nekog skupa klauzula S smo sveli na ispitivanje da li S ima Erbranov model. No, ako je Erbranov univerzum
84
beskonaan, ispitivanje da li postoji Erbranov model za S je i dalje zadatak c koji zahteva ispitivanje beskonano mnogo razliitih interpretacija baznih c c atomarnih formula iz Erbranove baze. Teorema kompaktnosti za iskaznu logiku, med utim omoguava da dokaemo sledeu teoremu: c z c Teorema 2.15 (Erbranova teorema) Skup klauzula S je nezadovoljiv ako i samo ako postoji konaan skup baznih instanci klauzula iz S koji je nezadoc voljiv. Dokaz. Jedan smer je trivijalan: ako postoji konaan skup baznih instanci c klauzula iz S koji je nezadovoljiv, onda je i skup S nezadovoljiv. Obrnuto, ako je S nezadovoljiv, dokaimo da postoji konaan skup baznih instanci z c klauzula iz S koji je nezadovoljiv. Svakoj atomarnoj formuli koja je bazna instanca klauzula iz S dodelimo neko iskazno slovo. Neka je tako dobijen skup iskaznih formula. Zbog teoreme o kompaktnosti iskazne logike znamo da ima model akko svaki konaan podskup ima model. Znamo da je S c nezadovoljiv, to znai da nema svoj Erbranov model, iz ega sledi da s c c nema model. Prema tome, postoji neki konaan podskup od koji nema c model (tj. valuaciju takvu da su sve formule iz tane), pa odgovarajui c c skup baznih instanci klauzula isto ne moe imati model (u predikatskoj z logici).
2.9
Rezolucija u predikatskoj logici
Na osnovu Teoreme Erbrana, pitanja zadovoljivosti nekog skup klauzula smo sveli na pitanje zadovoljivosti skupa svih baznih instanci klauzula iz S (u oznaci S ). Ako je skup S nezadovoljiv, on je nezadovoljiv kao skup iskaznih formula, pa se za ispitivanje nezadovoljivosti moe koristiti, recimo, metod z rezolucije za iskaznu logiku. Odgovarajue pravilo se zove bazna rezolucija: c Neka su C1 i C2 bazne klauzule koje sadre dva suprotna literala, l C1 z i l C2 . Kaemo da se klauzule sudaraju na komplementarnim literalima z l i l. Rezolventa od C1 i C2 je klauzula Res(C1 , C2 ) = (C1 \ {l}) (C2 \ {l}). Prema tome, bazna rezolucija je samo specijalno primenjeno pravilo rezolucije iz iskazne logike, pa prema tome, vai sve to znamo o njoj: ako se z s
2.9. Rezolucija u predikatskoj logici
85
posle uzastopne primene bazne rezolucije na skup baznih instanci skupa S dobije prazna klauzula, onda je skup S nezadovoljiv (pa je nezadovoljiv i skup klauzula S). I obrnuto, ako je skup S nezadovoljiv, onda se posle konano mnogo primena bazne rezolucije na taj skup moe dobiti prazna c z zadovoljiv, moe da se desi da se klauzula. Naravno, ukoliko je skup S z procedura primene pravila bazne rezolucije nastavi beskonano, ne dajui c c nikakav odgovor. No, ovako primenjeno pravilo bazne rezolucije na skup baznih instanci klauzula iz skupa S moe biti izuzetno neekasno. Opti metod rezolucije z s koji je predloio John Alan Robinson 1965. godine ispravlja ovu neekasz nost, tako to radi direktno sa klauzulama (koje ne moraju biti bazne). s Integralni deo tog pravila je tzv. unikacija, tj. nalaenje supstitucije koja z ini da dva terma ili dve formule postanu iste. c Podsetimo se da je supstitucija u predikatskoj logici svako preslikavanje koje promenljivama dodeljuje neke termove. Postoje razliiti naini za zapic c sivanje neke supstitucije: vano je da se navedu sve one promenljive i njihove z slike, koje se ne preslikavaju identino. Tako, na primer, supstituciju koja c sve promenljive preslikava identino, sem promenljiva x, y, z, za koje vai c z (x) = t1 , (y) = t2 , (z) = t2 moemo zadati zapisom z = {x t1 , y t2 , z t3 }, (ili sa strelicama umesto ), ili = {t1 /x, t2 /y, t3 /z}. Ako je neka supstitucija, a E neki izraz (term, literal ili klauzula ili skup klauzula), onda rezultat E primene supstitucije na E jeste izraz koji nastaje simultanom zamenom svih promenljivih x iz tog izraza svojim slikama (x). Kaemo i da je E jedna instanca od E. Ako su i dve supstitucije, onda z se rezultat primene njihove kompozicije na izraz E denie kao izraz s (E) (tj. primena kompozicije dve supstitucije jeste njihova uzastopna primena). Za dva izraza e1 i e2 kaemo da su unikabilni ako postoji supstitucija z takva da je e1 = e2 . U tom sluaju kaemo da je njihov unikator. c z Naravno, dva izraza ne moraju biti unikabilni. S druge strane, za neke izraze moe postojati i vie unikatora. z s
86 Primer 2.17 ...
Za izraz e kaemo da je prost ako je term ili atomarna formula. z Denicija 2.19 Neka je X konaan skup prostih izraza. Supstituciju c zovemo unikatorom skupa X ako je X jednolan skup. Ako skup X ima c unikator, kaemo da je unikabilan. Unikator je najoptiji unikator z s (engl. most general unier, MGU) skupa X ako za svaki unikator skupa X postoji supstitucija takva da je = . Postoje razni algoritmi za unikaciju, neki su ekasni a neki su manje ekasni. Mnogi od njih su zasnovani na korienju pogodnih struktura posc dataka. Na primer, dva takva algoritma za nalaenje najoptijeg unikatora z s data su u knjizi [Ben Ari]. Sada smo spremni da formuliemo Opte pravilo rezolucije za predikatsku s s logiku. Ovo pravilo podrazumeva da klauzule na koje ga primenjujemo nemaju zajednike promenljive. S obzirom da su klauzule implicitno unic verzalno kvantikovane, taj tehniki zahtev se moe lako ispuniti, jednosc z tavnim preimenovanjem promenljivih, ne menjajui pri tome zadovoljivost c klauzula. Ako je l neki literal, sa lc oznaavamo njegov suprotni literal, a c ukoliko je L = {l1 , l2 , . . . , ln } neki skup literala, onda je Lc = {l1 c , l2 c , . . . , ln c }. Denicija 2.20 (Opte pravilo rezolucije) Neka su C1 i C2 dve klauzule s koje nemaju zajednike promenljive. Neka su c L1 = {l11 , l12 , . . . , l1n } C1 , L1 = {l21 , l22 , . . . , l2m } C2 skupovi literala tako da je skup L1 L2 c unikabilan, i neka je njegov najoptiji unikator. Kaemo da se C1 i C2 sudaraju na skupovima literala s z L1 i L2 . Rezolventa klauzula C1 i C2 je klauzula Res(C1 , C2 ) = (C1 \ L1 ) (C2 \ L2 ). Primer 2.18 Neka je C1 = {(f (x), g(y)) (x, y)} C2 = {(f (f (a)), g(z)) (f (a), g(z))}.
2.9. Rezolucija u predikatskoj logici Jedan najoptiji unikator za skupove literala s L1 = {(f (x), g(y))} i L2 c = {(f (f (a)), g(z))}
87
je = {f (a)/x, z/y}. Rezolventa je tada klauzula (f (a), z) (f (a), g(z)). Kao u sluaju iskazne logike, metod rezolucije za predikatsku logiku se c denie na sledei nain: s c c Polazimo od konanog skupa klauzula S. Konstruiemo niz skupova c s klauzula na sledei nain: S0 = S, a Sn+1 se dobija iz Sn dodavanjem c c rezolvente nekih od klauzula iz Sn . Ako u jednom od koraka skup Sn sadri praznu klauzulu, procedura z se zaustavlja, i vraa odgovor skup S nije zadovoljiv . c Ako se za neki n skupovi Sn i Sn+1 poklapaju, tj. ne postoje klauzule u skupu Sn na koje bi se moglo primeniti pravilo rezolucije, tada se procedura zaustavlja i vraa odgovor skup S je zadovoljiv . c Kao to smo ranije napomenuli, moe da se desi da se ovako opisana pros z cedura ne zaustavlja (taj sluaj e se desiti svaki put kada skup klauzula c c S ima samo beskonane modele - videti Primer...), pa ova procedura nije c algoritam za odluivanje zadovoljivosti konanih skupova klauzula). c c Dve najvanije osobine metoda rezolucije za predikatsku logiku su pouzz danost (saglasnost) i kompletnost (za pobijanje zadovoljivosti). Teorema 2.16 (Pouzdanost Metoda rezolucije) Ako se metodom rezolucije iz konanog skupa klauzula S izvede prazna klauzula, skup S nije c zadovoljiv Dokaz. Treba dokazati da pravilo rezolucije uva zadovoljivost: ako su c klauzule C1 i C2 bile (zajedno) zadovoljive, onda je zadovoljiva i njihova rezolventa. Prema tome, ako se dobije prazna klauzula, koja nije zadovoljiva, onda nije bio zadovoljiv ni poetni skup klauzula. ... c
Teorema 2.17 (Kompletnost Metoda rezolucije) Ako je konaan skup c klauzula S nezadovoljiv, onda se metodom rezolucije moe dobiti prazna z klauzula.
88
Dokaz. Dokaz se oslanja na kompletnost metoda rezolucije za iskaznu logiku, i na tzv. Lifting lemu, koja kae da se za svaku primenu bazne z rezolucije mogu pronai klauzule, na koje se primenjuje opte pravilo rec s zolucije... Preciznije: Neka su C1 i C2 dve klauzule sa baznim instancama C1 i C2 redom. Ako je C3 rezolventa klauzula C1 i C2 , onda postoji rezol bazna instanca klauzule C . venta klauzula C1 i C2 takva da je C3 3 Primetimo da u opisu metoda rezolucije nije reeno kao birati klauzule na c koje emo primeniti pravilo rezolucije. Nain na koji se biraju klauzule za c c rezolviranje je veoma bitno za ekasnost metoda rezolucije. Danas postoje razni metodi za optimizaciju rada metoda rezolucije (na primer, linearna rezolucija, prednost jedininim klauzulama, skup potpore, dodavanje pravila c paramodulacije ili grupisanje,...)
2.10
Rezolucija u predikatskoj logici - Primeri
Primer 2.19 Neka su i unarni relacijski simboli. Metodom rezolucije dokaimo da je sledea formula valjana: z c (x)((x) (x)) (x)(x)) (x)(x). Treba dokazati da formula (x)((x) (x)) (x)(x)) (x)(x) nema model. Ekvivalentno, treba dokazati da sledei skup formula nema c model: (x)((x) (x)), (x)(x), (x)(x)). Skolemove forme tih formula su (x)((x) (x)), (x)(x), (a),
2.10. Rezolucija u predikatskoj logici - Primeri pa imamo sledee izvod c enje: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. (x)((x) (x)) (x)(x) . . . . . . . . (a) . . . . . . . . . . . . . . ((a) (a)) . . . . (a) . . . . . . . . . . . . (a) . . . . . . . . . . . . [] . . . . . . . . . . . . . . . . . hipoteza hipoteza hipoteza supst. a/x na 1. supst. a/x na 2. Res(4.5.) Res(3.6)
89
Primer 2.20 Neka su C, W, R, Q unarni predikatski simboli. Dokaimo valz janost sledee formule metodom rezolucije: c (x)(C(x) W (x) R(x)) (x)(C(x) Q(x)) (x)(Q(x) R(x)). Treba dokazati da formula (x)(C(x) W (x) R(x)) (x)(C(x) Q(x)) (x)(Q(x) R(x)) nema model, a to je ekvivalentno sa dokazom da sledei skup formula nema c model: (x)(C(x) W (x) R(x)), (x)(C(x) Q(x)), (x)(Q(x) R(x)). Posle skolemizacije dobijamo sledee formule: c (x)(C(x) W (x)), (x)(C(x) R(x)), C(a), Q(a), (x)(Q(x) R(x)). sada imamo sledee izvod c enje:
90 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. (x)(C(x) W (x)) (x)(C(x) R(x)) . C(a) . . . . . . . . . . . . . . . . Q(a) . . . . . . . . . . . . . . . . (x)(Q(x) R(x)) C(a) W (a) . . . . . . W (a) . . . . . . . . . . . . . . . C(a) R(a) . . . . . . . R(a) . . . . . . . . . . . . . . . . Q(a) R(a) . . . . . . R(a) . . . . . . . . . . . . . . [] . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava 2. Predikatska logika hipoteza hipoteza hipoteza hipoteza hipoteza supst. a/x na 1. Res(3.6.) supst. a/x na 2. Res(3.8) supst. a/x na 5. Res(4.10.) Res(9.11.)
Primer 2.21 Neka je A binaran relacijski simbol. Metodom rezolucije dokaimo z valjanost formule (x)(y)A(x, y) (x)(y)A(x, y). Treba dokazati da formula (x)(y)A(x, y) (x)(y)A(x, y) nema model, tj. da skup formula (x)(y)A(x, y), (x)(y)A(x, y) nema model. Posle skolemizacije dobijamo formule (x)(y)A(x, y) i (x)A(x, f (x)), gde je f novi unaran funkcijski simbol. Sada imamo sledee izvod c enje: 1. 2. 3. 4. 5. 6. (x)(y)A(x, y) (x)A(x, f (x)) A(a, f (a)) . . . . (y)A(a, y) . . . . . A(a, f (a)) . . . . . [] . . . . . . . . . . . . . . hipoteza hipoteza supst. a/x na 2. supst. a/x na 1. supst. f (a)/x na 4. Res(3.5.)
Primer 2.22 Neka su , , unarni relacijski simboli. Metodom rezolucije dokaimo da je sledea formula valjana: z c (x)(y)((x) (y)) (x)(y)((x) (y)) (x)(y)((x) (y)). Treba dokazati da sledei skup formula nema model: c
2.10. Rezolucija u predikatskoj logici - Primeri (x)(y)((x) (y)), (x)(y)((x) (y)), (x)(y)((x) (y)). Posle skolemizacije dobijamo (x)((x) (f (x))), (x)((x) (g(x))), (a), (y)(y). Sada imamo sledee izvod c enje: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. (x)((x) (f (x))) (x)((x) (g(x))) (a) . . . . . . . . . . . . . . . . . (y)(y) . . . . . . . . . . . (a) (f (a)) . . . . . . (f (a)) . . . . . . . . . . . . . . (f (a)) (g(f (a))) (g(f (a))) . . . . . . . . . . . (g(f (a))) . . . . . . . . . . [] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . hipoteza hipoteza hipoteza hipoteza supst. a/x na 1. Res(3.5.) supst. f (a)/x na 2. Res(6.7.) supst. g(f (a))/y na 4. Res(8.9)
91
Primer 2.23 Neka su A, B, C unarni predikatski simboli. Metodom rezolucije dokaimo da je sledea formula valjana: z c ((x)(A(x) B(x)) (x)(y)(A(x) C(y)) (x)B(x)) (x)C(x). Treba dokazati da sledei skup formula nema model: c (x)(A(x) B(x)), (x)(y)(A(x) C(y)), (x)B(x)), (x)C(x).
92
Kad odradimo skolemizaciju, lako moemo ispisati sledee izvod z c enje: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. (x)(A(x) B(x)) . (x)(A(x) C(f (x))) B(a)) . . . . . . . . . . . . . (x)C(x) . . . . . . . . . . . A(a) B(a) . . . . . . . A(a) . . . . . . . . . . . . . . A(a) C(f (a)) . . . . . . C(f (a)) . . . . . . . . . . . . . C(f (a)) . . . . . . . . . . . [] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . hipoteza hipoteza hipoteza hipoteza supst. a/x na 1. Res(3.5.) supst. a/x na 2. Res(6.7.) supst. f (a)/x na 4. Res(8.9.)
2.11
Predikatski raun kao deduktivni sistem c
Neka je L neki jezik prvog reda. Da bismo odredili predikatski raun KL c tipa L, prvo emo se dogovoriti ta e biti azbuka nad kojom radimo. Znamo c s c da se svaka azbuka predikatske logike sastoji od dve vrste simbola: logikih c simbola (promenljive, simboli logikih veznika i pomoni simboli) i nelogikih c c c simbola (simboli konstanti, relacijski simboli i funkcijski simboli). Kao to s smo napomenuli ranije, ako unapred ksiramo skup logikih simbola, onda c je jezik predikatske logike odred kada se denie skup promenljivih X en s i skup nelogikih simbola L, zajedno sa funkcijom arnosti ar. Naravno, c postoje razliiti deduktivni sistemi koji opisuju predikatsku logiku, i oni c se, izmed ostalog, mogu razlikovati u odabranom skupu logikih simbola. u c Mi emo ovde prikazati tzv. Hilbertov deduktivni sistem za predikatsku c logiku. U tom pristupu, od logikih veznika zadravamo samo i , a od c z kvantikatora samo , dok ostale logike veznike i kvatikator uvodimo c kasnije (kao skraene zapise nekih formula, tj. kao zamene za). c Denicija 2.21 Neka je L = C R F neki jezik prvog reda, X neki skup promenljivih. Predikatski raun tipa L je deduktivni sistem c KL = L , F ormL (X), Ax, R gde je L = L X {, , , (, )}, F ormL (X) je skup predikatskih formula denisan nad skupom logiih c simbola {, , , (, )} X,

2.11. Predikatski raun kao deduktivni sistem c
93
Ax = Ax1 Ax2 Ax3 Ax4 , Ax5 , gde su Ax1 , Ax2 , Ax3 , Ax4 , Ax5 skupovi formula denisani pomou tzv. ema aksioma (dakle, A, B, C c s F ormL (X)): Ax1 : A (B A) Ax2 : (A (B C)) ((A B) (A C)) Ax3 : (A B) (B A) Ax4 : (x)(A B) (A (x)B), ako promenljiva x X nije slobodna u formuli A, Ax5 : (x)A(x) A(t), ako je term t slobodan za promenljivu x u formuli A(x). R = {MP, Gen}, ( modus ponens odnosno generalizacija), MP : A, A B A , Gen : B (x)A
Jedini pojam koji zahteva objanjenje iz ove denicije je pojam term t s slobodan za promenljivu x u formuli A(x), koji se pojavljuje u aksiomi Ax5 . Oznake: U daljem emo smatrati da smo ksirali neki jezik prvog reda L i skup c promenljivih X i da su svi sintaktiki objekti, sa kojima radimo, na c tom jeziku. Neka je x neka promenljiva a t neki term. Ako je A neka formula, onda e A = A(x) znaiti da formula A sadri x kao slobodnu promenljivu c c z (pored x, formula A(x) moe imati i druge slobodne promenljive). z Sa A(t) emo obeleavati formulu koja nastaje od A(x) kada se sva c z slobodna pojavljivanja promenljive x u formuli A(x) simultano zamene termom t. Uvodimo (x)A AB AB AB sledee skraene oznake: c c je zamena za (x)A je zamena za A B je zamena za (A B) je zamena za (A B) (B A)
Primer 2.24 Neka je neki binarni relacijski simbol, + binaran funkcijski simbol a 0 simbol konstante u jeziku L i neka je A(x) = (y)x y (x)x + x 0.
94 Ako je t1 = x + y a t2 = z + 0, onda je
A(t1 ) = (y)x + y y (x)x + x 0 A(t2 ) = (y)z + 0 y (x)x + x 0. Denicija 2.22 Neka je t neki term, x promenljiva i A(x) neka formula na jeziku prvog reda L. Za term t kaemo da je slobodan za x u A(x) z ako nijedno slobodno pojavljivanje promenljive x u A(x) nije pod uticajem kvantikatora koji za promenljivu ima promenljivu terma t. Primer 2.25 U prethodnom primeru term t1 nije slobodan za x u A(x), jer je slobodno pojavljivanje promenljive x pod uticajem kvantikatora koji za promenljivu ima y, a y je jedna promenljiva terma t1 . Term t2 je slobodan za x u formuli A(x). Primer 2.26 Primetimo da je term x uvek slobodan za promenljivu x u svakoj formuli A(x). Takod ako term t nema slobodnih promenljivih (ize, grad je od simbola konstanti), onda je slobodan za x u svakoj formuli A(x). en Ako formula A(x) nema kvantikatore, onda je svaki term t slobodan za x u A(x). Vratimo se sada aksiomi Ax5 : (x)A(x) A(t), ako je term t slobodan za promenljivu x u formuli A(x). Sledei primer dokazuje da bez dodatnog uslova formula (x)A(x) A(t) c nije valjana: Primer 2.27 Neka je < neki binaran relacijski simbol nekog jezika L i neka je A(x) = (y)x < y i neka je M model tog jezika iji je nosaskup prirodnih c c brojeva i u kome se relacijski simbol < interpretira kao obina relacija <. c Neka je sada t = y. Tada formula (x)A(x) A(t) ne vai u tom modelu, z jer dobijamo da M |= (x)(y)x < y ali M |= (y)y < y. Nakon to smo opravdali dodatni uslov u aksiomi Ax5 , nastavimo razs matranje deduktivnog sistema KL . Naravno, pojmovi dokaznog niza, teoc c reme, sintaktike posledice su samo specijalni sluajevi odgovarajuih pojc mova denisanih u sluaju bilo kog deduktivnog sistema, pa nema potrebe c da ovde te pojmove deniemo. Vai takod i specijalan sluaj T 1.21 koju s z e c smo dokazali za bilo koji deduktivni sistem:
2.11. Predikatski raun kao deduktivni sistem c
95
Teorema 2.18 Neka je L neki jezik prvog reda, X neki skup promenljivih. U predikatskom raunu tipa L, za sve skupove formula , 1 , 2 F ormL (X) c vai: z 1. Cons(); 2. Ako je 1 2 onda Cons(1 ) Cons(2 ); 3. Cons(Cons()) = Cons(). Takod u predikatskom raunu vai Teorema kompaktnosti, koju smo dokazali e, c z u sluaju proizvoljnog deduktivnog sistema (videti T ??): c Teorema 2.19 (Teorema kompaktnosti) Neka je L neki jezik prvog reda, X neki skup promenljivih. U predikatskom raunu tipa L, za sve skupove c formula F ormL (X) i za sve formule A vai: z A akko postoji konaan 0 tako da je 0 A. c Ono to takod lako moemo uvideti jeste da predikatski raun kao des e z c duktivni sistem na neki nain sadri u sebi iskazni raun H. Naime, prve c z c tri aksiome predikatskog rauna se upravo tri aksiome iz iskaznog rauna. c c Pored toga, jedino pravilo izvod enja iz iskaznog rauna, Modus Ponens, c imamo i u predikatskom raunu. Prema tome, sve to moemo dokazati c s z u iskaznom raunu H, moemo dokazati i u predikatskom raunu KL . S c z c obzirom na kompletnost iskaznog rauna, prema kome je iskazna formula c tautologija ako i samo ako je teorema iskaznog rauna H, ,moemo odmah c z zakljuiti da vai sledea teorema: c z c Teorema 2.20 Svaki izvod iz tautologije jeste teorema predikatskog rauna c KL . Evo sada jedan primer izvod enja u predikatskom raunu koji nema svoje c analogone u iskaznom raunu. Kao i u iskaznom raunu, moemo izostaviti c c z zagrade {, } kod nabrajanja hipoteza, pa umesto {A1 , A2 , . . . , An } B piati samo A1 , A2 , . . . , An B. Primer 2.28 Dokaimo da za sve formule A(x), B(x) (na proizvoljnom z jeziku prvog reda) vai: z (x)(A(x) B(x)), (x)A(x) (x)B(x).
96 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
Glava 2. Predikatska logika (x)(A(x) B(x)) hipoteza (x)A(x) hipoteza (x)(A(x) B(x)) (A(x) B(x)) Ax5 , za t = x A(x) B(x) pravilo MP na 1.3. (x)A(x) A(x) Ax5 , za t = x A(x) pravilo MP na 2.5. B(x) pravilo MP na 4.6. (x)B(x) pravilo Gen na 7.
Da bismo mogli koristiti i sva izvedena pravila iz iskaznog rauna (kao c to je, na primer, pravilo tranzitivnosti TRANZ ili dvojne negacije DN1 s ili DN2), moramo dokazati da se Teorema dedukcije koju smo koristili u iskaznom raunu za dokazivanje tih izvedenih pravila, moe koristiti i u c z sluaju predikatskog rauna. Teorema dedukcije u najoptijem obliku ne c c s vai za predikatski raun - med z c utim, za dokazivanje analogona izvedenih pravila iskaznog rauna dovoljna je ona verzija teoreme dedukcije koju emo c c dokazati. Primer 2.29 Neka je unaran relacijski simbol nekog jezika prvog reda L, x neka promenljiva. Tada je jasno da imamo (x) (x)(x). Med utim, formula (x) (x)(x), koja bi se dobila prebacivanjem preko rampe formule (x) nije teorema kvantikatorskog rauna. Naime, kao c to emo dokazati u sledeoj sekciji, predikatski raun je pouzdan, pa svaka s c c c izvedena teorema je valjana formula. Nije teko uveriti se da formula (x) s (x)(x) nije valjana. Dovoljno je posmatrati neki model jezika L u kome se relacijski simbol interpretira nekom unarnom relacijom koja je makar za jedan element nosaa netana i makar za jedan element tana. c c c Teorema 2.21 (Teorema dedukcije za predikatski raun) Neka je L c neki jezik prvog reda, X skup promenljivih i neka je F ormL (X), A, B F ormL (X). 1. Ako je A B onda {A} B. 2. Neka je {A} B i neka postoji takav dokaz formule B iz hipoteza {A} u kome nema generalizacije po slobodnim promenljivama formule A. Tada je A B.
2.11. Predikatski raun kao deduktivni sistem c Dokaz.
97
1. Neka je A B i neka je A1 , A2 , . . . , An odgovarajui dokazni niz c za A B iz hipoteza . Tada je A1 , A2 , . . . , An = A B, A, B dokaz za B iz hipoteza {A}. 2. Neka je {A} B i neka je A1 , A2 , . . . , An = B odgovarajui dokazni c niz. Dokaimo da je tada A B, indukcijom po n. z Neka je n = 1. Tada dokazni niz ima samo jednu formulu, B. Tada je B ili aksioma ili pripada skupu hipoteza ili je B = A. Ako je B aksioma ili ako B onda imamo B (A B), pa je A B. Ako je B = A, onda je A A (dokaz formule A A iz praznog skupa hipoteza je isti kao u iskaznom raunu). c Neka je sada tvrd enje tano za sve formule koje imaju dokazne c nizove duine manje od n i neka sada formula B ima dokazni niz z duine n, z A1 , A2 , . . . , An = B Posebno, neka je to ba dokaz u kome nema generalizacije po slos bodnim promenljivama formule A. Tada imamo etiri mogunosti. c c Prve dve mogunosti su da je B aksioma ili da pripada skupu c hipoteza , ali onda je jasno, B (A B), pa je A B. Neka sada formula B sledi po pravilu MP iz nekih ranijih formula Ai i Ai B u dokaznom nizu. Tada se A B dokazuje potpuno isto kao u iskaznom raunu. Naime, za formule Ai i c Ai B vai indukcijska hipoteza, pa za njih imamo z A Ai , i A (Ai B) pa koristei Ax2 dobijamo A B. c Ostao nam je sluaj kada se formula B dobija iz neke ranije forc mule u nizu, recimo Ai , po pravilu Gen. To znai da je B = c (x)Ai . Zbog uslova da u dokazu nemamo generalizaciju po slobodnim promenljivama formule A, odmah zakljuujemo da c
98
Glava 2. Predikatska logika promenljiva x nije slobodna u formuli A. Za formulu Ai vai inz dukcijska hipoteza, pa je A Ai , pa dakle i (x)(A Ai ). No, sada primenom Ax4 , koja kae u ovom sluaju da je z c (x)(A Ai ) (A (x)Ai dobijamo A (x)Ai , to smo i trebali dokazati. s
Kao specijalan sluaj, dobijamo da se Teorema dedukcije moe primeniti c z recimo ako je formula A zatvorena. Posledica 2.1 Neka je L neki jezik prvog reda, X skup promenljivih i neka je F ormL (X), A, B F ormL (X) i neka je formula A zatvorena. Tada je A B akko {A} B.
Takod kao posledicu Teoreme dedukcije dobijamo da se teorema dee, dukcije moe primeniti svaki put kada u odgovarajuim dokazima uopte z c s nemamo primenu pravila generalizacije - to je sluaj recimo u svim dokazc ima izvedenih pravila iskaznog rauna. Prema tome, u predikatskom raunu c c moemo primenjivati sva izvedena pravila iskaznog rauna. z c Primer 2.30 Dokaimo da za sve formule A(x), B(x) (na proizvoljnom z jeziku prvog reda) vai: z (x)A(x) (x)B(x) (x)(A(x) B(x)). Prvo emo se osloboditi simbola koji nije u naem formalnom sistemu: c s (x)A(x) (x)B(x) (x)(A(x) B(x)). 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. (x)A(x) (x)B(x) hipoteza (x)B(x) B(x) Ax5 , za t = x (x)A(x) B(x) pravilo TRANZ na 1.2. B(x) (x)A(x) pravilo KP2 na 3. (x)A(x) A(x) pravilo DN1 B(x) A(x) pravilo TRANZ na 4.5. A(x) B(x) pravilo KP2 na 6. B(x) B(x) pravilo DN1 A(x) B(x) pravilo TRANZ na 7.8. (x)(A(x) B(x)) pravilo Gen na 9.
2.12. Pouzdanost i kompletnost predikatskog rauna c
99
2.12
Pouzdanost i kompletnost predikatskog rauna c
Glavni cilj predikatskog rauna kao deduktivnog sistema jeste da se sec mantki denisani koncepti valjane formule i semantike posledice datog c c skupa formula formalizuju, i to tako da je pojam valjane formule potpuno pokriven pojmom teoreme, a pojam semantike posledice potpuno opisan c pojmom sintaktike posledice. U irem smislu, ako deduktivni sistem ima c s ove navedene osobine, kaemo da je on kompletan u odnosu na dati sez mantiki sistem. Dokaz kompletnosti nekog deduktivnog sistema se uvek c sastoji iz dva dela: prvo, treba dokazati da je deduktivni sistem pouzdan tj. da sve to se sintaktiki moe izvesti iz datog skupa hipoteza - jeste i s c z semantika posledica tog skupa (specijalno, ako je skup hipoteza prazan, to c znai da je svaka teorema deduktivnog sistema ujedno i valjana formula). c Obratno, treba dokazati da je deduktivni sistem kompletan (u uem smislu): z ako je neka formula semantika posledica nekog skupa hipoteza, onda se ta c formula moe izvesti iz tog skupa hipoteza u deduktivnom sistemu. z Prema pravilu, pouzdanost deduktivnog sistema se lake dokazuje nego s njegova kompletnost. U sluaju predikatskog rauna, taj dokaz podrazumeva c c sledee: treba dokazati da su sve aksiome predikatskog rauna valjane forc c mule i da pravila izvod enja MP i Gen uvaju valjanost.Ovo drugo smo c dokazali ranije (videti T 2.5). Dalje, prave tri aksiome predikatskog rauna, c kao izvodi iz tautologija, jesu valjane formule. Valjanost Ax4 smo takod e dokazali ranije (videti T 2.10). Prema tome, ostaje nam da dokaemo valz janost Ax5 . Lema 2.1 Neka je L jezik prvog reda, X skup promenljivih, M model tog jezika, A(x) formula a t term na tom jeziku. Neka je term t slobodan za promenljivu x u formuli A(x) i neka je : X M proizvoljna valuacija modela M. Tada vai z M |= A(t) akko M |= (b/x) A(x) gde je b = tM [ ]. Dokaz. Neka je Y skup svih promenljivih terma t. Kako je term t slobodan za x u formuli A(x), to znai da nijedno slobodno pojavljivanje promenljive c x u A(x) nije pod dejstvom kvantikatora (y), gde je y Y . No, neke promenljive iz Y mogu biti vezane u formuli A(x) - te vezane promenljive zamenimo novim promenljivama, kojih nema ni u termu t ni u formuli A(x).
100
Tako dobijenu (ekvivalentnu) formulu oznaimo sa A . Tada je jasno da c M |= A(t) akko M |= A (t) M |= (b/x) A(x) akko M |= (b/x) A (x) pa je dovoljno dokazati da je M |= A (t) akko M |= (b/x) A (x). Da bi se dokazala ta ekvivalentnost, dovoljno je, indukcijom po sloenosti z dokazati da za sve podformule B formule A vai formule A z M |= B(t) akko M |= (b/x) B(x).
Sada je lako dokazati da je i Ax5 valjana formula. Teorema 2.22 Neka je L jezik prvog reda, t neki term a A(x) neka formula na tom jeziku. Ako je term t slobodan za promenljivu x u formuli A(x), onda je formula (x)A(x) A(x) valjana. Dokaz. Neka je M model tipa L i : X M proizvoljna valuacija tog modela. Treba dokazati da je M |= (x)A(x) A(x). To znai da treba dokazati da ako M |= (x)A(x) onda M |= A(t). S c obzirom na prethodnu Lemu, treba dokazati da iz M |= (x)A(x) sledi M |= (b/x) A(x), za b = tM [ ]. No, to je jasno, jer ako za sve a M vai z M [ ]. M |= (a/x) A(x), onda samo treba uzeti specijalno da je a = t Sada smo spremni da dokaemo pouzdanost predikatskog rauna: z z Teorema 2.23 (Pouzdanost predikatskog rauna) Neka je L neki jezik c prvog reda, X skup promenljivih i neka je F ormL (X), A F ormL (X). Tada ako A onda |= A. Dokaz. Dokaz emo sprovesti indukcijom po duini dokaza n formule A iz c z hipoteza .
101
Ako je dokaz duine 1, to znai da je formula A aksioma ili da pripada z c skupu hipoteza . U prvom sluaju znamo da je A valjana formula, c pa je |= A. U drugom sluaju trivijalno |= A. c Pretpostavimo da je tvrd enje tano za sve formule iji je dokaz iz c c duine manje od n. Neka sada formula A ima dokaz duine n i neka z z je A1 , A2 , . . . , An taj dokazni niz. Tada je An = A i postoje etiri c mogunosti: moda je A aksioma, moda A , ili A sledi iz ranijih c z z formula u nizu po pravilu MP ili Gen. Prva dva sluaja su kao u bazi c indukcije. Neka formula A sledi po pravilu MP iz formula Ai i Ai A. Znamo da tada za formule Ai i Ai A vai indukcijska hipoteza, pa imamo z da je |= Ai i |= Ai A. Tada je jasno |= A. Na kraju, neka formula sledi po pravilu Gen iz formula Ai . Tada za formulu Ai vai indukcijska hipoteza, pa |= Ai . No, tada se lako z vidi da vai i |= (x)Ai , to smo i trebali dokazati. z s
Specijalno, ako je skup hipoteza prazan, dobijamo: Posledica 2.2 Svaka teorema predikatskog rauna je valjana formula tj. za c sve formule A, ako A onda |= A.
Prelazimo sada na dokazivanje kompletnosti predikatskog rauna. Prvo, c pojam konzistentnosti nekog skupa predikatskih formula je isti kao u sluaju c iskazne logike: Denicija 2.23 Za skup predikatskih formula kaemo da je konzistenz tan (ili neprotivrean) ako ne postoji formula A tako da je c A i A. U suprotnom kaemo da je nekonzistentan (ili protivrean). z c
102
Primetimo da to se tie izvodivosti predikatskih formula, moemo se ograniiti s c z c na zatvorene formule (formule koje nemaju slobodne promenljive). Naime, formula A se moe izvesti iz skupa formula ako i samo ako se moe izvesti z z njeno univerzalno zatvorenje tj. formula ( )A, gde je ( ) oznaka za preks x x koji sadri sve kvantikatore (y), gde je y slobodna promenljiva formule A. z Teorema 2.24 Neka je L neki jezik prvog reda, X skup promenljivih i neka je F ormL (X), A F ormL (X) neka zatvorena formula. Tada A akko {A} nije konzistentan. Dokaz. Isti kao u sluaju iskaznog rauna (videti T 1.28). c c Pojam maksimalno konzistentnog skupa formula je isti kao sluaju iskaznog c rauna: c Denicija 2.24 Za konzistentan skup predikatskih formula kaemo da je z maksimalno konzistentan ( ili maksimalno neprotivrean) ako nije c sadran ni u jednom konzistentnom skupu razliitim od sebe tj. ako je z c konzistentan skup i onda mora = . Kao i u sluaju iskaznog rauna, jedna od najvanijih koraka ka dokazu c c z teoreme kompletnosti predikatskog rauna je tzv. Lema Lindenbauma: c Teorema 2.25 (Lindenbaum) Svaki konzistentan skup predikatskih formula je sadran u nekom maksimalno konzistentnom skupu formula. z Dokaz. Analogan kao u sluaju iskaznog rauna, videti 1.31. c c Druga kljuna teorema potrebna za dokaz kompletnosti predikatskog c rauna, a iji dokaz na ovom mestu ne dajemo, jeste sledea: c c c Teorema 2.26 Svaki konzistentan skup predikatskih formula ima model. Dokaz. Kao u sluaju iskazne logike, umesto da konstruiemo model za c s dati skup formula , prvo koristimo Lemu Lindenbauma, koja kae da se z skup sadri u nekom maksimalno konzistentnom skupu formula , a zatim z se konstruie model za skup formula . Za kompletan dokaz videti recimo s ...
103
Teorema 2.27 (Kompletnost predikatskog rauna) Neka je L neki jezik c prvog reda, X skup promenljivih i neka je F ormL (X), A F ormL (X) neka formula. Tada ako |= A onda A. Dokaz. Analogno kao u sluaju iskaznog rauna: Neka je |= A i pretc c postavimo da A. Tada zbog Teoreme 2.24 sledi da je skup {A} konzistentan. Prema Teoremi 2.26 sledi da skup formula {A} ima model, oznaimo ga sa M. No, tada bi M |= i M |= A, pa bi zbog c |= A imali da M |= A, kontradikcija. Prema tome, mora A. Prema tome sada imamo: Teorema 2.28 (Velika teorema kompletnosti za predikatski raun) c Za svaki skup predikatskih formula i svaku predikatsku formulu A vai z |= A akko A. Specijalno, ako je skup prazan, dobijamo: Posledica 2.3 Za svaku predikatsku formulu A vai da je A teorema predikatskog z rauna akko je A valjana formula. c Sada se lako dokazuje (tzv. semantika verzija) Teoreme kompaktnosti c za predikatsku logiku: Posledica 2.4 (Teorema kompaktnosti za predikatsku logiku) Skup predikatskih formula ima model ako i samo ako svaki konaan podskup c 0 ima model. Dokaz. Jedan smer je trivijalan: ako ima model, onda svaki podskup od ima model. Pretpostavimo sada da nema model. Zbog T 2.26 zakljuujemo da je protivrean skup formula, pa postoji formula A tako c c da je A A. No, tada bi postojao konaan 0 tako da je c A A. To bi znailo da |= A A, pa 0 ne bi imao model, c kontradikcija.
104
2.13
Predikatska logika sa jednakou sc
U mnogim vanim matematikim teorijama prvog reda koristimo jednu posebnu z c binarnu relaciju - relaciju jednakosti =. Prema deniciji jezika prvog reda, svi relacijski simboli imaju isti tretman - u modelima se mogu interpretirati kao relacije na nosau modela, jedino to se mora paziti jeste da se c s arnost tih relacija poklapa sa unapred zadatim arnostima relacijskih simbola. Prirodno je, med utim, da za relaciju jednakosti ne elimo takvu sloz bodu - jednostavno elimo da se simbol = uvek interpretira kao obina z c relacija jednakosti. Da bi se to postiglo, modikovaemo predikatski raun c c tako to simbol jednakosti neemo vie tretirati kao relacijski simbol, nego s c s kao logiki simbol, koji u svim modelima ima istu interpretaciju. Ta modc ikacija predikatske logike se zove predikatska logika sa jednakou ili sc logika prvog reda sa jednakou. Odgovarajui deduktivni sistem se sc c obino naziva predikatski raun sa jednakou ili jednakosna logika. c c sc Da bismo izbegli moguu konfuziju zbog razliitih tumaenja simbola c c c =, koristiemo poseban simbol u sintaksi logike, dok emo oznaku = c c zadrati u meta-teoriji - on e oznaavati ba-ba jednakost med objekz c c s s u tima. Denicija 2.25 Neka je L jezik prvog reda. Logika prvog reda sa jednakou tipa L ili predikatska logika sa jednakou tipa L, u oznaci sc sc L , se razlikuje od obine logike prvog reda tipa L po sledeem: c c ima dodatni logiki simbol c ima dodatni tip elementarnih formula, izraze oblika t1 t2 , gde su t1 , t2 proizvoljni termi na jeziku L, ako je M model tipa L, : X M neka valuacija tog modela, onda se vaenje elementarne formule t1 t2 u modelu M denie na sledei z s c nain: c M |= t1 t2 akko tM [ ] = tM [ ]. 1 2 Primer 2.31 ... Deduktivni sistem koji odgovara predikatskoj logici sa jednakou zovemo sc predikatski raun sa jednakou ili jednakosna logika. On se od obinog c sc c predikatskog rauna razlikuje po tome, to ima dodatne logike aksiome, c s c
2.13. Predikatska logika sa jednakou sc
105
koje opisuju osobine jednakosti: reeksivnost, simetrinost, tranzitivnost, c slaganje sa funkcijskim i relacijskim simbolima. Denicija 2.26 neka je L = C R F neki jezik prvog reda. Predikatski raun sa jednakou tipa L (ili jednakosna logika tipa L), u oznaci c sc c c s KL , se od obinog predikatskog rauna tipa L razlikuje po tome to ima sledee dodatne logike aksiome (tzv. aksiome jednakosti): c c (E1) t t, za sve terme t (E2) t s s t, za sve terme t, s (E3) t s s u t u, za sve terme s, t, u (E4) za sve n 1, sve funkcijske simbole f Fn , i sve termove t1 , t2 , . . . , tn , s1 , s2 , . . . , tn vai: z ako t1 s1 t2 s2 ... tn sn onda f (t1 , t2 , . . . , tn ) f (s1 , s2 , . . . , sn ) (E5) za sve n 1, sve relacijske simbole Rn , i sve termove t1 , t2 , . . . , tn , s1 , s2 , . . . , tn vai: z ako t1 s1 t2 s2 ... tn sn onda (t1 , t2 , . . . , tn ) (s1 , s2 , . . . , sn ) Svi ostali pojmovi iz obinog predikatskog rauna (kao to je pojmovi sinc c s taktike posledice, teoreme, operatori Cons, Mod, itd.) se prenose u predikatski c raun sa jednakou bez promene, jedino to sada imamo iri skup logikih c sc s s c aksioma. Primer 2.32 ...
106
Teorema 2.29 (Teorema kompletnosti za predikatski raun sa jednakou) c sc Svaka logika prvog reda sa jednakou tipa L je kompletna tj. za sve skupove cc formula i sve formule A tipa L vai: z |= A akko A. Dokaz. Videti recimo ... Kao i ranije, svaki skup formula u predikatskom raunu sa jednakou c sc tipa L zovemo teorija (prvog reda) sa jednakou (tipa L). Za skup sc formula kaemo da je skup aksioma za teoriju ako imaju isti skup z sintaktikih posledica. c Teorema 2.30 U svakom predikatskom raunu sa jednakou, skup formula c sc je skup aksioma za teoriju prvog reda akko Mod() = Mod(). Dokaz. Po deniciji, korienjem Teoreme kompletnosti za predikatski sc raun sa jednakou. c sc Na kraju, navedimo primere nekih teorija prvog reda sa jednakou. sc Primer 2.33 (Teorija parcijalnog ured enja) Jezik teorije parcijalnog ured enja ima jedan jedini nelogiki simbol, binaran relacijski simbol koji se najee c c sc obeleava sa . Ova teorija ima sledee aksiome: z c (P1) x x, (P2) x y y x x y, (P3) x y y z x z. Modele te teorije zovemo parcijalno ured eni skupovi. U teoriji parcijalnih ured enja se mogu denisati pojmovi minimalnog (maksimalnog) elementa, donjeg (gornjeg) ogranienja, inmuma (supremuma), i tako stii do pojma c c mreno ured z enog skupa kao parcijalno ured enog skupa u kome za svaka dva elementa postoji njihov supremum i inmum. Primer 2.34 (Teorija mrea) U prethodnom primeru smo mreno ured z z ene skupove denisali kao specijalne ured ene skupove. Drugi, u sutini ekvis valentan, pristup teoriji mrea polazi od jezika prvog reda sa jednakou z sc
2.13. Predikatska logika sa jednakou sc
107
L koji od nelogikih simbola ima dva binarna funkcijska simbola, koji se c najee obeleavaju sa , i ne treba ih pobrkati sa odgovarajuim logikim c sc z c c veznicima! (U sluaju da se u praksi moraju koristiti i logiki veznici konc c junkcije i disjunkcije, oni se obeleavaju drugim simbolima.) Aksiome teorije z mrea su: z (L1) x x x, (L1) x x x, (L2) x y y z, (L2) x y y z, (L3) (x y) z x (y z), (L3) (x y) z x (y z), (L4) x (x y) x, (L4) x (x y) x. Primer 2.35 (Teorija grupa) Postoji nekoliko ekvivalentnih denicija pojma grupe, od kojih su neki i na razliitim jezicima. Na primer, moemo c z uzeti da jezik teorije grupa od nelogikih simbola ima jedan binaran funkcic jski simbol , jedan unaran i jedan simbol konstante e. Aksiome teorije grupa su: (G1) x (y z) (x y) z, (G2) x e x, (G3) x x e. Ukoliko dodamo aksiomu (G4) x y y x dobijamo teoriju Abelovih (komutativnih) grupa. Primer 2.36 (Formalna aritmetika ili Teorija brojeva) Jezik formalne aritmetike sadri dva binarna funkcijska simbola +, , jedan unaran funkciz jski simbol S i jedan simbol konstante 0, i ima sledee aksiome: c (B1) S(x) 0,
108 (B2) S(x) S(y) x y, (B3) x + 0 x, (B4) x + S(y) S(x + y), (B5) x 0 0, (B6) x S(y) (x y) + x, (B7) Za svaku formulu A(x) vai z
(A(0) (x)(A(x) A(S(x)))) (x)A(x). Naravno, jedan model te teorije je skup prirodnih brojeva sa uobiajenim c operacijama + i , gde je S(x) = x + 1, i taj model zovemo standardni model formalne aritmetike. Moe se dokazati da Formalna aritmetika ima z i nestandardne modele. Takod ova teorija igra kljunu ulogu u Gdelovim e, c o rezultatima o nepotpunosti (o emu e biti rei kasnije). c c c
Glava 3
Temporalne logike
3.1 Uvod
Predikatska logika je dovoljno bogata da se u njoj mogu izraziti i reavati s kako problemi iz teorijske matematike tako i praktini problemi. Ipak, esto c c je korisno denisati sisteme logika koji su vie prilagod s eni nekim specinim c namenama. Temporalne logike su logike koje opisuju rezonovanja u kojima je ukljueno i vreme. Temporalne logike imaju sve znaajniju primenu u c c raunarstvu, jer se ponaanje hardwera i softwera opisuje u zavisnosti od c s protoka vremena: rad operativnih sistema, funkcionisanje konkurentnih sistema (paralelno programiranje), verikacija korektnosti algoritama itd. U temporalnim logikama sreemo razliit izbor dodatnih operatora, i c c samim tim one opisuju razliite modele vremena. Dakle, ne postoji jedna c temporalna logika, nego itava lepeza razliitih logikih sistema, koje sve na c c c neki nain opisuju fenomene koji su povezani sa vremenom. Naravno, svaka c temporalna logika ima klasine logike veznike, a najei operatori koji se c c c sc dodaju su (always) (eventually) (next) Temporalne logike se mogu shvatiti kao specijalne modalne logike. Modalne logike su izuavali jo Stari Grci, a njihovu formalizaciju dao je Kripke 1965. c s 109
110
Glava 3. Temporalne logike
godine. Operatoru necessarily true iz modalne logike odgovara operator always u temporalnim logikama, a operatoru possibly true odgovara operator eventually. Mi emo se u daljem baviti temporalnom iskaznom c logikom (propositional temporal logics), u oznaci PTL.
3.2
Sintaksa i semantika PTL
Poeemo sa verzijom temporalne iskazne logike u kojoj imamo samo dva c c dodatna operatora, pa emo kasnije jezik proiriti dodavajui i trei operac s c c tor. Denicija 3.1 Neka je P neki skup iskaznih slova. Formule logike PTL deniemo na sledei nain: s c c (1) Svaka iskazno slovo p P je formula; (2) Ako su A i B formule, onda su to i (A B), (A B), (A B), (A B), (A) (3) Ako je A neka formula, onda su to i A i A.
(4) Formule se dobijaju iskljuivo konanom primenom pravila (1), (2) i c c (3). Kao i u klasinoj iskaznoj logici, vae dogovori o brisanju spoljnih zagrada c z kao i o prioritetu operacija, sa dodatkom da novi operatori imaju isti prioritet kao negacija. Primer 3.1 Neka je P = {p, q, r}. Tada su sledei izrazi formule logike c PTL: p q, p p, p r (p p) Semantika PTL daje interpretaciju ne samo za iskazna slova, nego i za protok vremena. Da bi se zadala jedna interpretacija potrebno je da se deniu stanja tj. valuacije iskaznih slova kao i prelazi iz jednog stanja u s drugo (kao kod konanih automata). Pre nego to damo formalnu deniciju c s interpretacije odnosno vrednosti formule u datoj interpretaciji, pogledajmo jedan primer.
3.2. Sintaksa i semantika PTL Primer 3.2 Data je formula A = data pomou sledeeg diagrama: c c
111 p q, i neka je jedna interpretacija I
Formula A je tana u stanju s0 : iz s0 moemo stii do stanja s1 i s2 . c z c Kako je q tano u oba stanja, onda je q tano u stanju s0 . Prema c c tome, i formula p q je tana u stanju s0 . c Formula A nije tana u stanju s1 : iz stanja s1 moemo stii u stanja c z c s1 , s2 , s3 , i bar u jednom od tih stanja formula p (odnosno q) propada. Tako, niti je formula p niti je formula q tana u stanju s1 , pa forc mula p q nije tana u stanju s1 . c Slinim rezonovanjem vidimo da je formula A tana u stanju s2 , ali c c da nije tana u stanju s3 . c Kao i u klasinoj iskaznoj logici, ako je A neka formula, onda zapis c A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) znai da su sva iskazna slova formule A u skupu c {p1 , p2 , . . . , pn } Denicija 3.2 Neka je A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) neka PTL formula. Interpretacija te formule je svaki ured par I = (S, ), gde je S skup svih valen uacija s : {p1 , p2 , . . . , pn } {, }, tzv. stanja, a S 2 binarna relacija na skupu stanja (tzv. funkcija prelaska). Ako je I = (S, ) neka interpretacija formule A, onda emo umesto (s1 , s2 ) c pisati takod i s2 (s1 ). e Denicija 3.3 Neka je A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) neka PTL formula, I = (S, ) neka interpretacija formule A, i s S. Tada deniemo vI,s (A) {, }, s tzv. vrednost formule A za interpretaciju I, u stanju s, na sledei nain: c c 1. Ako je p P onda vI,s (p) = s(p), 2. vI,s (B) = akko vI,s (B) = , 3. vI,s (B C) = vI,s (B) vI,s (C), 4. vI,s (B C) = vI,s (B) vI,s (C), 5. vI,s (B C) = vI,s (B) vI,s (C),
112 6. vI,s (B C) = (vI,s (B) vI,s (C)),
7. vI,s ( B) = akko vI,t (B) = , za sve t (s), 8. vI,s (B) = akko vI,t (B) = , za neki t (s). Ukoliko je vI,s (A) = , piemo I, s |= A ili samo s |= A. U suprotnom s piemo I, s |= A. s Ako je iz konteksta jasno o kojoj interpretaciji je re, onda umesto vI,s (A) c piemo samo vs (A). s Primer 3.3 ... Denicija 3.4 Neka je A neka PTL formula. Tada: 1. Kaemo da je A zadovoljiva ako postoji interpretacija I = (S, ) za A z i neko stanje s S tako da je vI,s (A) = tj. I, s |= A. 2. Ako je I = (S, ) i postoji s S tako da je I, s |= A, onda kaemo da z je I model za A i piemo s I |= A. 3. Formula A je PTL-valjana ako za sve interpretacije I = (S, ) i sva stanja s S, vai I, s |= A. U tom sluaju piemo |= A. z c s Primer 3.4 U prvom primeru, gde je A = p q, I je model za A jer je I, s0 |= A. Formula A nije valjana jer recimo I, s1 |= A. Primer 3.5 Lako je videti da je formula p ( q p) PTL-valjana. Ta formula nije klasian tautologija, ali se dobija iz klasine tautologije c c pogodnom supstitucijom. Za formulu A kaemo da je izvod iz (klasine) tautologije ako postoji tauz c tologija B klasinog iskznog rauna tako da se A dobija pogodnom supstituc c cijom od B. Direktnom primenom denicije PTL-valjanosti lako dobijamo da vai: z Teorema 3.1 Svaki izvod iz tautologije je PTL-valjana formula.
3.3. Linear time propositional temporal logic
113
U sledee dve teoreme emo dokazati PTL-valjanost dve formule koje c c nisu izvodi iz tautologija. Teorema 3.2 (dulanost) Formula p p je PTL-valjana. p p i neka
Dokaz. Neka je I = (S, ) neka interpretacija formule je s S neko stanje. Pretpostavimo da je s |= p i s |= p.
Tada postoji stanje s (s) takvo da je s |= p. No, kako je s |= p, onda za sva stanja t (s) vai t |= p, pa specijalno mora i s |= p, kontradikcija. z Dakle, s |= p. Kako su I i s proizvoljni, dokazali smo |= Slino se dokazuje i smer . c Teorema 3.3 (distributivnost) Formula |= PTL-valjana. (p q) ( p q) je p p.
Dokaz. Pretpostavimo da formula |= (p q) ( p q) nije valjana i neka je I = (S, ) neka interpretacija, s S neko stanje tako da je s |= (p q) ali s |= p i s |= q.
Zbog prethodne teoreme imamo da s |= q znai s |= q, tj. postoji c stanje s (s) tako da je s |= q. Ali abog pretpostavki imamo s |= p q i s |= p pa zbog semantike veznika sledi s |= q.
3.3
Linear time propositional temporal logic
Mi smo do sada posmatrali proizvoljne interpretacije I = (S, ) temporalnih logika, i videli smo primere nekih formula koje vae u svim interpretacijama. z Ako stavimo neke uslove koje treba da zadovoljava relacija koja predstavlja protok vremena, dobiemo razliite vrste temporalnih logika tj. razliite c c c modele vremena. Za poetak, evo dva primera: c
114
Primer 3.6 Za interpretaciju I = (S, ) kaemo da je reeksivna ako je z relacija reesivna. Lako je videti da u tim interpretacijama vai formula z A A. Zaista, ako je s S, onda s |= A A, jer ako s |= A, onda za sve s (s) vai s |= A, a kako je s (s) onda s |= A. z Primer 3.7 U svim tranzitivnim interpretacijama I = (S, ) vai formula z A A. Zaista, neka je s S i neka s |= A. Tada za sve s (s) |= A. Dokaimo da je s |= vai s z z A. Po deniciji, s |= A akko za sve q (s), q |= A tj. akko za sve q (s) i sve r (q) vai r |= A. z Kako je (s, q) i (q, r) , a relacija je tranzitivna, onda (s, r) , tj. r (s), pa r |= A. U nekim konkretnim problemima potrebno je napraviti razliku izmed u trenutka koji odmah sledi i ostalih trenutaka u budunosti. U tu svrhu, c potrebno je modikovati sintaksu i semantiku temporalne logike, uvod enjem novog operatora (next). Sto se tie sintakse, skup formula proirene c s PTL logike (oznaimo je sa PTL) se dobija na prirodan nain, dodavanjem c c unarnog operatora , pored operatora i . Zbog dualnosti koja vai z med operatorima u i (videti T2), moemo u jezik PTL logike ubaciti z samo operatore i (i smatrati da je formula A zamena za formulu A). Semantika logike PTL precizirana je u sledeoj deniciji: c Denicija 3.5 Neka je A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) neka PTL formula. Interpretacija formule A je svaki ured par I = (S, ), gde je S skup en svih valuacija s : {p1 , p2 , . . . , pn } {, }, tzv. stanja, a S 2 binarna relacija skupa S, a relacija = reeksivno-tranzitivno zatvorenje relacije . Neka je I = (S, ) neka interpretacija formule A, i s S. Tada deniemo vI,s (A) {, }, tzv. vrednost formule A za interpretaciju s I, u stanju s, na sledei nain: c c 1. Ako je p P onda vI,s (p) = s(p), 2. vI,s (B) = akko vI,s (B) = , 3. vI,s (B C) = vI,s (B) vI,s (C), 4. vI,s (B C) = vI,s (B) vI,s (C), 5. vI,s (B C) = vI,s (B) vI,s (C),
3.3. Linear time propositional temporal logic 6. vI,s (B C) = (vI,s (B) vI,s (C)), 7. vI,s ( B) = akko vI,t (B) = , za sve t (s), 8. vI,s (B) = akko vI,s = , za neki s (s).
115
Ukoliko je vI,s (A) = , piemo I, s |= A ili samo s |= A. U suprotnom s piemo I, s |= A. s Ukoliko je relacija takva da za sve s S postoji tano jedan s c ) , kaemo da je odgovarajua interpretacija S tako da je (s, s z c linearna. Ako zahtevamo da sa su sve interpretacije linearne, govorimo o linear time temporal logikama. U suprotnom, logika je branching time temporal. Mi emo u daljem tekstu da ispitujemo linearne interpretacije PTL c logike. Teorema 3.4 U svim linearnim interpretacijama PTL logike vai formula z A A. Dokaz. Neka je I = (S, ) data linearna interpretacija formule A, i s S. Treba dokazati da je s |= A A. (). Neka je s |= A, treba dokazati s |= A. Imamo da za s = (s) vai s |= A. Pretpostavimo da je s |= A. To znai da vai s |= A, to z c z s je kontradikcija. (). Neka je s |= A, treba dokazati s |= A. Imamo da je s |= A, tj. da nije s |= A. To znai da za s = (s) nije s |= A, tj. da s |= A, c to smo i trebali dokazati. s Teorema 3.5 U svim linearnim interpretacijama PTL logike vai formula z (A B) (A B). Dokaz. Neka je I = (S, ) data linearna interpretacija formule A, s S i s |= (A B). Tada za s = (s) vai s |= A B. Treba dokazati da z je s |= A B, tj. ako je s |= A onda s |= B. No, iz zbog uslova s |= A B i iz relacije s |= A dobijamo s |= B, to znai s |= B. s c Teorema 3.6 U svim linearnim interpretacijama PTL logike vai formula z A (A A A).
116
Dokaz. Neka je I = (S, ) data linearna interpretacija formule A, s S, i = . Pretpostavimo da je s |= A tj. za sve s (s) vai s |= A. Kako z je relacija reeksivna, sledi da s |= A. Kako je = , onda s |= A. Jo treba dokazati da je s |= A. Neka je q (s), treba dokazati da je s q |= A, tj. da za sve r , r |= A. Imamo da je s q, q r, pa je s r, tj. r (s) = (s). prema tome, imamo r |= A. Teorema 3.7 U svim linearnim interpretacijama PTL logike vai formula z (A A) (A A). Dokaz. Neka je I = (S, ) data linearna interpretacija formule A i = . Pretpostavimo da postoji s S tako da je s |= (A A) A A.
Dakle, s |= A i za sve s (s) vai s |= A A. Specijalno, za s = s z (s), onda s s , pa postoji konaan imamo da s |= A A. Kako je s c niz stanja s1 , s2 , . . . , sk tako da je s = s1 s2 s3 . . . sk1 sk = s . Sada imamo s |= A A, s |= A, pa zbog linearnosti mora s2 |= A. Dalje, s2 |= A A, i s2 |= A pa mora s3 |= A, i tako dalje. Na kraju dobijamo da za sve s (s) vai s |= A. Ako bi bilo s |= A, onda ne z bi vailo s |= A, pa bi postojao neki s (s) tako da je s |= A, to je z s kontradikcija.
3.4
Deduktivni sistem za linear time propositional temporal logic
Denicija 3.6 Deduktivni sistem LT-PTL ima sledee aksiome: c 1. Sve tautologije klasinog iskaznog rauna c c 2. (A B) ( A B)
3. A A 4. (A B) (A B)
3.4. Deduktivni sistem za linear time propositional temporal logic 5. 6. A (A A A) (A A) (A A)
117
Pravila izvod enja su Modus Ponens(MP) i Generalizacija(Gen): MP : A, A B A Gen : . B A
Na osnovu T3, T4, T5, T6 i T7 vidimo da su sve aksiome LT-PTL sistema valjane u svim linearnim interpretacijama. S obzirom da pravila izvod enja uvaju osobinu valjanosti u (linearnim) interpretacijama, zakljuujemo da c c vai sledea teorema: z c Teorema 3.8 Deduktivni sistem LT-PTL je pouzdan u svim lineranim interpretacijama logike PTL. Kao i u klasinoj iskaznoj logici, na osnovu aksioma dedultivnog sistema c moemo formulisati odgovarajua izvedena pravila deduktivnog sistema: z c Gen1 : AB A A AB Gen2 : Ind : A B A B A A Exp1 : A A A Exp2 : Exp3 : . A A A
Kao i u klasini iskaznom raunu, izvod c c enja emo pisati korak po korak, a sa c desne strane svakog koraka emo pisati obrazloenje za taj korak, navodei c z c u zagradi broj koraka u dokazu na koji je pravilo primenjeno. U sluaju c da koristimo aksiomu 1 (tj. ako smo koristili neku klasinu tautologiju ili c izvedeno pravilo iz klasinog iskaznog rauna, kao obrazloenje emo pisati c c z c samo PC (propositional calculus). Primer 3.8 U deduktivnom sistemu LT-PTL dokaimo formulu z (tranzitivnost): 1. 2. 3. 4. A A A A A A A A Exp1 Exp3 Ind(2.) P C(1.3.) AA
118
Primer 3.9 U deduktivnom sistemu LT-PTL dokaimo formulu z (p q) (p q) (distributivnost). 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. pq p (p q) p pq q (p q) q (p q) (p q) (p q) (p q) (p q) (p q) ( p q) (p q) ( p q) (p q) (p q) (p q) (p q) (p q) PC Gen2(1.) PC Gen2(3.) P C(2.4.) Ax2 P C(6.) P C(7.) Ax3(8.) P C(9.) P C(5.10.)
Primer 3.10 U deduktivnom sistemu LT-PTL dokaite (sami!) formulu z (p q) ( p q). Primer 3.11 U deduktivnom sistemu LT-PTL dokaimo formulu z p p 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. p.
p (p p) Ax5. p (p p) Gen2(1.) p p (p p) P C(2.) p p (p p) Ind(3.) (p p) ( p p) P rimer(prethodni) p p ( p p) P C(4.5.) p p p P C(6.)
Za vebu, italac moe nai izvod z c z c enja za sledee formule: c 1. ( p 2. ( p q) q) (p q) (p q)
3. (p q) (p q) 4. p p
3.4. Deduktivni sistem za linear time propositional temporal logic 5. (p p) (p p) ( p p) 6. (p q) (p q)
119
(Za reenja videti knjigu M. Ben-Ari: Mathematical Logic for Computer s Science, Springer, 2001, str 259-260.)
120
Glava 4
Skupovi, ordinali, kardinali

O paradoksima u matematici
Najire shvaeno, paradoks (ili antinomija) je rasud s c ivanje koje vodi u protivurenost, iako izgleda da su polazne postavke tane, a pravila rac c sud ivanja ispravna. Krajem XIX veka otkriveni su neki paradoksi u naivnoj teoriji skupova, koji u poetku nisu smatrani previe ozbiljnim. No, kada c s je Bertrand Russell 1902. godine obavestio matematiare i lozofe svog c vremena o otkrivanju jednog paradoksa, koji lei na poetnim stepenicama z c teorije skupova, dolo je do prave krize matematike. Naime, potrebne su s samo male izmene u formulaciji Russellovog paradoksa, da bi se dobila kontradikcija koja se moe formulisati na jeziku veine logikih pojmova. z c c Sigurno da Russellov paradoks nije bio prvi koja se pojavio u matematici. Jo su se stari Grci suoavali sa nekim paradoksima koji su doveli s c do pravih kriza u matematici. No, njihovim razreavanjem uvek je, pre ili s kasnije, dolazilo do kvalitativnog razvoja odred ene matematike discipline. c Setimo se samo da je fenomen nesamerljive dijagonale inspirisao tadanje s matematiare tako jako, da se izradila itava jedna teorija, tzv. teorija proc c porcija (sadrana u V i X knjizi Euklidovih elemenata), a iz te teorije je z kasnije izrasla teorija iracionalnih brojeva. Slino, teorija ekshaustije c je bila inspirisana jednim paradoksom koji ima vie oblika, a sutina je s s uvek u tome da se jedna konana veliina ne moe izgraditi od beskonano c c z c mnogo beskonano malih veliina. Na primer, taj paradoks je sutina prie c c s c o trci Ahila i kornjae. U teoriji ekshaustije su sadrani, u stvari, elec z menti integralnog rauna. Poetkom XIX veka do krize matematike je c c 121
122
Glava 4. Skupovi, ordinali, kardinali
ponovo dovela neograniena, bezobzirna i nepaljiva primena beskonano c z c malih veliina. Izlaskom iz te krize (pre svega radovima Cauchyja i Weierc strassa) matematika analiza je postavljena na sigurnije temelje. c Otkrivanje paradoksa u teoriji skupova krajem XIX veka dovelo je do naglog razvoja matematike logike, to je svakako uticalo kako na modernu c s matematiku, tako i na logiku kao lozofsku disciplinu. Da ilustrujemo kako i zato je (pre svega) Russellov paradoks toliko uzdrmao osnove matematike s i logike, navedimo nekoliko paradoksa, koji imaju analognu strukturu kao Russellov paradoks, a formulisani su u veoma jednostavnim terminima. Paradoks laova z Najstarija verzija tog paradoksa je uvena reenica kritskog lozofa c c Epimenida Svi Kriani lau, koja (bez dodatnih pojanjenja) jo ne c z s s dovodi do kontradikcije, ali se moe lako prepraviti u reenicu koja z c ve krije u sebi protivurenost. Na primer, danas je izvesni Pera Peri c c c napisao jednu jedinu reenicu: Jedina reenica, koju je Pera Peri c c c danas napisao, jeste netana. Ili, jo jednostavnije, Ova reenica je c s c lana. Da li je ta reenica tana ili ne? z c c Paradoks brice Bilo jednom jedno selo koje je imalo svog bricu. Brica je brijao tano c one ljude u selu koji se ne briju sami. Pitanje je da li se brica sam brije ili ne? Richardov paradoks (1905) Richardov paradoks je, u stvari, karikatura Cantorovog dijagonalnog postupka. Naime, posmatrajmo one realne brojeve izmed 0 i 1 koji se u mogu okarakterisati reenicom konane duine. Jasno, ovakvih brojeva c c z ima prebrojivo mnogo. Pored ajmo ih nekako u niz i neka je r broj sa osobinom Na i-tom decimalnom mestu u zapisu broja r stoji 1, ako i-ti broj u tom nizu na i-tom decimalnom mestu ima cifru razliitu c od 1; inae, (ako i-ti broj u tom nizu na i-tom decimalnom mestu c ima cifru 1) neka r na i-tom decimalnom mestu ima cifru 2. Tada r istovremeno i mora biti na tom spisku a i ne moe biti na tom spisku. z Grellingov paradoks (1908) U ovom paradoksu razmatra se tzv. samoprimenjivost rei. Primec timo, naime, da neke rei imaju istu osobinu koju oznaavaju. Na c c primer, re srpski je srpska re, vieslono je vieslona re, apc c s z s z c straktno je apstraktna re, itd. Neke druge rei, pak, nemaju tu c c
123 osobinu, na primer: plavo, daleko, ... Nazovimo te rei heteroc gene. Pitanje je, da li je re heterogeno heterogena ili ne? c Sta su zajednike osobine svih ovih paradoksa? To je pre svega neka c vrsta samopozivanja (self-reference); dalje, kljuni pojam se denie c s pomou neke totalnosti kome i on sam pripada i u svim paradoksima imamo c neko kruenje u argumentaciji. No, izbaciti iz rezonovanja sve takve z pojmove moda bi bio suvie jak lek moda bi zajedno sa vodom izbacili z s z i dete iz korita. Kada su se paradoksi ovog tipa pojavili i u teoriji skupova, matematiari tog vremena su razliito reagovali. Neki su se brzo trgli posle prc c vog oka, zakljuivi da su svi ti paradoksi vetaki (kao to su vetake s c s s c s s c i sve neprekidne funkcije koje nigde nemaju izvod) i da na polja pravih matematikih istraivanja (na analizu i geometriju) ovi paradoksi ne utiu c z c direktno. No, drugi su se ozbiljno zabrinuli, pre svega zato to se paradoks s javio u osnovama matematike. Takod sama logika je dovedena u pitanje. e, Teko je povui granicu izmed matematike i logike pa ako ve moramo s c u c praviti restrikcije u primeni logike u matematici, onda je bolje te restrikcije formulisati eksplicitno, nego zamuriti i nadati se da valjda nee doi do z c c haosa.
Naivna teorija skupova i paradoksi

Teorija skupova bila je stvorena radovima matematiara XIX veka koji c su hteli da razrade osnove matematike analize, i prvi radovi iz te oblasti c (Bolzano, Dedekind) su bili posveeni skupovima brojeva i skupovima funkc cija. Za oca teorije skupova se smatra Georg Cantor. On je prvi poeo c da razmatra skupove sa proizvoljnim elementima. U periodu 18711883 on je postavio temelje teorije dobro ured enih skupova i objavio prve radove o kardinalnim i ordinalnim brojevima. Cantorova otkria iz tzv. apstraktne teorije skupova u poetku su se c c suoavala sa nepoverenjem i ak sa otvorenim protivljenjem veine matec c c matiara, dok su lozo uglavnom bili nezainteresovani. Tek se poetkom c c devedesetih godina teorija skupova poinje naglo i iroko primenjivati u anac s lizi i geometriji. Med utim, ba u trenutku kada je teorija skupova trebala da s dosegne svoj vrhunac, 1895. Cantor sree prvi paradoks u svojoj teoriji. On c ga saoptava Hilbertu 1896. ali ga ne publikuje. Naime, problem se pojavio s u prilino tehnikom delu teorije dobro ured c c enih skupova i postojala je nada
124
da bi male revizije u dokazima teorema, koje pripadaju tom delu, popravile situaciju. Godinu dana kasnije BuraliForti ponovo otkriva taj paradoks, pubikuje ga i danas je on poznat pod imenom BuraliFortijev paradoks. BuraliFortijev paradoks (1897) Po jednoj teoremi, dobro ured skup W svih ordinala ima vei ordinal en c od svih elemenata od W . No, to bi znailo da je W vei od svih c c ordinala, pa i od samog sebe. Dve godine kasnije Cantor otkriva slian paradoks u teoriji kardinala c (publikuje ga tek 1932): Cantorov paradoks (1899) Po Cantorovoj teoremi, skup P(S) ima vei kardinal od S. Posmatrac jmo sada skup svih skupova, u oznaci U . Tada P(U ) ima vei kardinal c od U , to je nemogue jer P(U ) U. s c U junu 1901. godine Russell zapaa isti fenomen i posle analize dokaza z Cantorove teoreme konstruie novi paradoks, koji je mnogo elementarniji s ne trebaju nam ni podskupovi ni partitivni skupovi ni pojam kardinala. Podsetimo se dokaza Cantorove teoreme. Da bi se dokazalo da P(X) ima vei kardinalni broj od skupa X, pretpostavi se suprotno tj. krene se od c pretpostavke da postoji injekcija : P(X) X, pa se za skup A = {(S) : (S) S, S X} dobija zakljuak c (A) A (A) A. Poto smo doli do kontradikcije, naa polazna pretpostavka nije tana, tj. s s s c ne postoji injekcija : P(X) X. Russellov paradoks (1903) Posmatrajmo skup S = {X : X X} tj. skup svih skupova koji nisu elementi samog sebe. Da li je S element od S ili nije? Odgovor na to pitanje je kontradiktoran, jer po deniciji skupa S, S element od S S nije element od S.
125 Russell obavetava Fregea pismom o svom otkriu, i publikuje paradoks s c 1903. godine. Istovremeno a nezavisno od Russella, taj isti paradoks razmatra grupa matematiara, sa Zermelom na elu, u Gttingenu. c c o Za razliku od prva dva paradoksa, Russellov je bio pravi ok za one s matematiare koji su u to vreme bili okupirani problemima fundamenata. c Tako, Dedekindov esej (1888) o prirodi i smislu brojeva bazira teoriju brojeva na relaciji pripadanja i koristi pojam skupa u Cantorovom smislu. Zbog Russellovog paradoksa Dedekind je zaustavio neko vreme publikovanje svog eseja. Jo neprijatnije se iznenadio Frege. On je tada ba bio stavio s s poslednje crte na svoj glavni rad o formalnim sistemima, kada mu je Russell pisao o svom otkriu. U prvim reenicama apendiksa Frege priznaje da c c je Russellov paradoks poljuljao fundamente njegovog rada. Takod vodei e, c matematiar tog vremena, Poincar, koji je u poetku propagirao primenu c e c teorije skupova, posle Russellovog otkria se jednostavno okrenuo protiv te c teorije. Russellov paradoks nas podsea na priu o selu i brici. No, pria o c c c selu i brici ima jasno reenje: prosto, na brica je samokontradiktoran, s s pa se jednostavno zakljuuje da takvo selo ne moe da postoji. Med c z utim, u sluaju skupa S iz Russellovog paradoksa nije uopte jasno zato on ne c s s bi postojao i zato je on samokontradiktoran? I ako jeste (a jeste), koji jo s s skupovi nose u sebi slinu kontradikciju? c Iako nije mogao da rei Russellov paradoks, sam Cantor nije ni za trenus tak izgubio veru u svoju teoriju. Cinjenica, da se i dalje ee govori o c sc paradoksima ili antinomijama a ne o kontradikcijama, pokazuje da veina matematiara, ipak, ne eli da bude izgnana iz raja u koji nas je c c z Cantor uveo (Hilbert, 1926).
Kako izbei paradokse u teoriji skupova? c

Analiza paradoksa u naivnoj teoriji skupova je dovela poetkom XX veka do c razliitih planova za njihovo odstranjivanje. Napomenimo, da u to vreme c nije bilo jasno, ta bi mogla biti baza za eliminaciju Russellovog paradoksa. s Osetila se potreba za skretanjem od uobiajenog miljenja kako u logici tako c s i u matematici, ali nije bilo jasno gde uiniti to skretanje. c Veina pokuaja izgradnje sigurnije baze za teoriju skupova moe se c s z podeliti u tri grupe: to su logicistiki, intuicionistiki i aksiomatski c c pristup.
126
Logicistiki pristup c Logicisti su smatrali da je matematika deo logike i da za popravljanje osnova matematike pre svega treba intervenisati u logici. U okviru logicistikog pristupa izdvojimo Russellovu optu teoriju klasa c s (tzv. teoriju tipova). U toj teoriji Russell je ograniavao formule c koje koristimo: naime, svakom objektu je dodelio nenegativan ceo broj (tip objekta) i formula x y ima smisla samo ako je tip od y za jedan vei od tipa od x. U tako dobijenoj teoriji se zaista ne javljaju c uoeni paradoksi, no, strogim prihvatanjem teorije tipova mnogi rezulc tati teorije skupova (i matematike) postaju nepotrebno sloeni. Quine z je u svojoj knjizi New Foundation for Mathematical Logic (1937) doradio i modikovao Russellovu teoriju tipova. Ta teorija skupova se kasnije nazvala New Foundation (NF), ali zbog svojih udnih osobina c (na primer nesaglasnosti sa Aksiomom izbora), ta teorija nikad nije postala opte prihvaena. U logicistiki pristup modikacije Cantorove s c c teorije spada jo i Hilbertov pokuaj uvod s s enja tzv operatora kao i smetanje teorije skupova u okvire vievrednosnih logika (u kojima, s s na primer, iskaz p p ne mora biti nuno netaan). z c Intuicionistiki pristup c Zajednika odlika svih do sada navedenih naina reavanja problema c c s zasnivanja matematike jeste nastojanje da se paradoksi izbegnu sa to manje bola i da se sauvaju svi postojei rezultati Cantorove s c c teorije skupova. Za razliku od toga, intuicionistiki pristup ukc lanja paradokse tako to radikalno menja logiku i time dovodi u pis tanje itave grane klasine matematike. Ideje intuicionizma prvi put su c c glasno izrekli Kronecker i njegovi saradnici (1870-1880), oglaavajui s c se protiv metoda Weierstrassa. Nov podstrek su dobili 1904. godine, kada je dokazana teorema o dobrom ured enju, tako da je 1907. Brouwer eksplicitno denisao teze intuicionizma, dok Heyting daje aksiome te teorije 1930. godine. Osnovna odlika intuicionista jeste to s oni ne priznaju univerzalni karakter nekih osnovnih zakona logike i tvrde da se postojanje u matematici poklapa sa konstruktibilnou. sc Na primer, po intuicionistikom rezonu, zakon o iskljuenju treeg c c c (P ili ne P) dodue vai za konane skupove, ali nema nikakvog opravs z c danja preneti ga na beskonane skupove. Takod intuicionisti ne prizc e, naju tzv. indirektne i egzistencijalne dokaze: tvrd enje nije istina da za svako x vai P (x) ne dokazuje postojanje objekta x sa osobiz nom P (x). Ovakvo rezonovanje, po njima, moe biti samo povod z za traenje konstruktivnog dokaza. Drugim reima, intuicionisti e z c c
127 priznati postojanje dotinog objekta x samo ako imamo nain za njec c govu konstrukciju. Aksiomatski pristup Prvi aksiomatski sistem teorije skupova dao je Zermelo, 1908. godine. Posle je Fraenkel dopunio taj sistem, tako da se on danas zove ZF sistem aksioma, i mi emo ga u daljem tekstu detaljno izloiti. c z Pored ZF sistema, u upotrebi je jo i tzv. NBG sistem aksioma. s Tu teoriju je prvobitno uveo von Neumann (1925, 1928), a zatim su ga dopunili R. Robinson (1937), P. Bernays (1937-1954) i K. Gdel o (1940). Von Neumannova ideja je bila da do kontradikcije u Cantorovoj teoriji skupova ne dolazi zbog velikih nezgodnih skupova, nego zato to su ti veliki skupovi neiji elementi. Tako, on je nekim s c objektima zabranio da budu elementi nekog drugog objekta te objekte zovemo klase. Objekte koji su elementi nekog drugog objekta on zove skupovi. Za razliku od ZF teorije, NBG teorija ima konano c mnogo aksioma. No, iako se ZF teorija moe smatrati za podteoriju z NBG teorije, to se tie protivurenosti, one su ravnopravne. Naime, s c c moe se dokazati da je ZF teorija neprotivurena ako i samo ako je z c neprotivurena NBG teorija. Naravno ni u jednoj teoriji se ne mogu c izvesti poznati paradoksi iz Cantorove teorije skupova.
Malo lozoje
Aksiomatske teorije se u matematici ne konstruiu samo kada se u nekoj s teoriji pojavi paradoks. Kod mnogih bogatih matematikih teorija (kao to c s su recimo geometrija, matematika analiza, matematika logika ili teorija c c skupova) semantika jeste prilino nejasna i nosi delom lozofski karakter. c Ako se oslonimo samo na intuiciju, lako dolazimo do raznih nejasnoa i c nesporazuma prilikom opisa konkretnih modela tih teorija. Za izuavanje ovakvih bogatih matematikih teorija, sa sloenom i nejasc c z nom semantikom, veliki matematiar David Hilbert je poetkom dvadesetog c c veka predloio tzv. metod formalizacije. Metod se sastoji u tome, da z umesto da radimo sa nepreciznom, maglovitom, intuitivnom teorijom T , konstruiemo formalnu aksiomatsku teoriju T , koja opisuje semantike s c zahteve neformalne teorije T . To znai da se prvo dogovorimo ta su nam c s polazni pojmovi (koje ne deniemo eksplicitno), polazne pretpostavke o s tim pojmovima (tzv. aksiome teorije T ) i pravila izvod enja, pomou koc
128
jih iz aksioma izvodimo tvrd enja u teoriji T . Naravno, pri tome se trudimo da aksiome i pravila izvod enja od T budu to blie neformalnoj teoriji T . s z Ako smo sve dobro odabrali, onda stavovi koje izvodimo formalno iz aksioma teorije T , (zaboravljajui na znaenje) jesu sadrajno tane sa take c c z c c gledita teorije T i izraavaju makar neki fragment teorije T . Ako je taj s z fragment zadovoljavajue veliki i ako obuhvata sve interesantne crte teorije c T , onda formalnu teoriju T moemo podvrgnuti preciznom matematikom z c ispitivanju i na taj nain suditi o semantici neformalne teorije T . c Naravno, aksiomatske teorije su se u matematici pojavljivale i pre Hilbertovog programa o formalizaciji matematike. Prvi primer formalno-aksiomatskog metoda u matematici moemo pronai jo kod Euklidovih elez c s menata. U njima je pre svega aksiomatizovana geometrija (mada su neke od tih knjiga posveene aritmetici). Euklidov aksiomatski sistem nije bio c bez mana (na primer, u njemu nalazimo denicije osnovnih pojmova kao to su taka, prava, a nedostaju aksiome neprekidnosti,...) ali predstavlja s c veliki korak u razvoju matematike uopte. Geometrija je dala bar jo dva s s znaajna doprinosa armaciji formalno-aksiomatskog metoda. Prvi je razvoj c neeuklidskih geometrija, koji je krenuo kada su se, posle puno neuspelih pokuaja dokaza V Euklidovog postulata o paralelama, stvari poele posmas c trati iz drugog ugla: konstruisani su modeli u kojima taj stav ne vai. To z je verovatno i prvi dokaz nezavisnosti nekog stava od neke teorije. Drugi (odnosno trei) veliki doprinos geometrije aksiomatskoj metodi predstavlja c Hilbertov sistem aksioma za geometriju, koji je i dan-danas jedan od najlepih primera aksiomatske teorije u matematici. s Pored geometrije, danas moemo nai primere aksiomatski zasnovanih z c teorija u svim oblastima matematike: od matematike logike (formalni isc kazni raun, formalni kvantikatorski raun, razne neklasine logike, teorije c c c skupova), preko topologije do algebre i teorije kategorija. Pri tome moemo z primetiti da postoji dva sutinski razliita pristupa aksiomatizaciji. Odlika s c prvog pristupa jeste kategorinost: trudimo se da prilikom aksiomatizacije c uhvatimo to vie od neformalne teorije T , i da je to tanije opiemo (tj. s s s c s da modeli od T budu jedini modeli formalne teorije T ). Za razliku od toga, u drugom pristupu glavni naglasak je na sveobuhvatnosti: elimo z da formalna teorija T obuhvati to vie svetova razliite prirode tj. da s s c otkrijemo zajednike osobine to vie neformalnih teorija (kao to je c s s s sluaj u univerzalnoj algebri, algebarskoj logici ili teoriji kategorija). c Sta su dobre strane aksiomatskog metoda uopte? Najvanija dobra s z osobina formalnih aksiomatskih teorija jeste to se stavovi u njima izvode s
129 formalno iz aksioma, i to se upotreba intuicije (to moe biti izvor nes s z preciznosti) svodi na neizbean minimum. Drugim reima, za razumevanje z c relacije formalne izvodivosti (T ) nema potrebe ulaziti u moda z sloenu i nejasnu semantiku teorije T . Da bi ustanovili da li je teorema z teorije T (tj. da li T ) dovoljno je konstruisati neko drvo izvod enja tj. opisati jednostavan sintaktiki objekat sastavljen od simbola po strogim c pravilima. Ako formalna teorija T ukljuuje logiku prvog reda, onda moemo c z precizirati pojmove kao to su neprotivurenost, potpunost teorije T , kao i s c to kada je neki stav saglasan odnosno nezavisan od T . Naime, kaemo da z je teorija T neprotivurena ako ne postoji reenica (na odgovarajuem c c c jeziku) takva da T i T Teorija T je potpuna ako za svaku reenicu vai T ili T . Reenica je saglasna sa T ako iz c z c neprotivurenosti T sledi neprotivurenost teorije T + (koja se dobija od c c T dodavanjem kao nove aksiome). Reenica je nezavisna od T ako su c i i saglasni sa T . No, sada za trenutak moramo zastati i priznati neto. Tano je da za kons c strukciju izvod enja u teoriji T nema potrebe ulaziti u semantiku. Med utim, za izuavanje same teorije T (spolja), na primer, za dobijanje rezultata c o nezavisnosti, takod je neophodna neka matematika. Ta matematika se u e odnosu na prouavanu teoriju T zove metamatematika. Naravno, da je za c rezultate o samoj teoriji T veoma znaajno pomou kakve metamatematike c c su dobijeni. Prema ve spomenutom Hilbertovom programu o osnoc vama matematike, zahteva se da metamatematika bude to siromanija, s s to ubedljivija i pre svega da koristi samo konanost (tzv. zahtev striks c tne nitnosti). Ovo se pokazalo kao suvie optimistiki zahtev. Naime, K. s c Gdel je 1931. godine dokazao da se neprotivurenost svake dovoljno boo c gate i efektivno aksiomatizovane teorije ne moe dokazati sredstvima same z te teorije. Za dokaz nam trebaju sredstva koja su s jedne strane dovoljno prihvatljiva i ubedljiva, a s druge strane van okvira te teorije. Kako je teorija skupova dovoljno bogata teorija, to objanjava i opravdava injenicu da s c se zasad ni za jednu aksiomatsku teoriju skupova (kao to su ZF ili NBG) s ne zna da li su neprotivurene! Jedino to nam je na raspolaganju c s za dokaz neprotivurenosti takvih monih teorija jeste klasian metod inc c c terpretacije (tj. brigo moja pred na drugoga). Pomou te metode se i c pitanje o neprotivurenosti jedne teorije svede na pitanje neprotivurenosti c c druge teorije. Sto se tie potpunosti formalnih teorija, stvari ni ovde ne stoje sjac jno. Naime, prema drugom rezultatu K. Gdela, svaka neprotivurena, o c dovoljno bogata i efektivno aksiomatizovana formalna teorija jeste nuno z
130
nepotpuna. Na primer, ZF teorija skupova je dovoljno bogata i, nadamo se, neprotivurena, pa je prema tome nepopravljivo nepotpuna. c Da li ovi rezultati pokazuju, u stvari, nemo formalno-aksiomatskog c metoda u matematici? Odgovor zavisi od toga, kakav nam je opti lozofs ski pristup matematici. Prema nekim strogim formalistima, matematiku treba shvatiti samo kao jednu igru simbolima. Nema semantike, nema pitanja o sutinskoj istinitosti matematikih tvrd s c enja, jer mi ne opisujemo realan svet. Dok dokazujemo matematika tvrd c enja, mi se u stvari samo igramo konanim nizovima simbola. Prema tzv. nitistima, u realnom c svetu postoje samo konani objekti, tako da sva pria o beskonanim obc c c jektima je besmislena, bez znaaja i predstavlja samo igru mate. Najvei c s c optimisti u tom smislu su tzv. Platonisti. Oni smatraju da (idealni) matematiki objekti postoje van nas samih, i naa misija je da otkrijemo c s istine o osobinama tih objekata. Ponekad u tome imamo vie uspeha, a s ponekad su nam, naalost, metode otkrivanja istine nedovoljno mone. z c
ZF sistem aksioma za teoriju skupova

U literaturi se mogu nai razliiti spiskovi aksioma koji nose naziv ZF sisc c tem aksioma. Razlog za to lei u injenici da ni u jednom od tih sistema z c nisu sve aksiome nezavisne, pa uglavnom zavisi samo od linog ukusa autora c koju aksiomu (i u kom obliku) e staviti, a koju e izostaviti sa spiska. c c Zermelov aksiomatski sistem je prezentiran 1908 godine, i on je bio prvi aksiomatski sistem za teoriju skupova. Kasnije je taj sistem aksioma dopunio Fraenkel i tako dobijen spisak aksioma danas zovemo ZF-sistem aksioma za teoriju skupova, (i odgovarajuu formalnu teoriju ZF teorija c skupova). ZF teorija skupova je teorija prvog reda sa jednakou. Podsetimo se da sc je u takvim teorijama = logiki simbol, pri emu se x = y uvek interpretira c c kao jednakost objekata. Jedini nelogiki simbol ZF teorije jeste binarni c relacijski simbol . Po dogovoru, umesto x y piemo x y. s U daljem emo uporedo, korak po korak, navoditi semantiki zahtev koji c c opisuje intuitivan pojam skupa i odgovarajuu aksiomu formalne teorije, c koja bi trebala da pokriva taj zahtev. Po dogovoru, u aksiomama emo c podrazumevati univerzalne kvantikatore po svim slobodnim promenljivama (tako da su sve aksiome univerzalno zatvorene).
131 O jednakosti skupova 1. Ako dva skupa Ax1. Aksioma ekstenzionalnosti imaju iste elemente, (z)(z x z y) x = y oni su jednaki Primetimo da (zbog same prirode logikog simbola =) u Aksiomi ekstenc zionalnosti smer uvek vai. Nekada se umesto navedene formule, za Ax1. z uzima formula (z)(x z y z) x = y, to na kraju daje ekvivalentan sistem aksioma. s O praznom skupu 2. Postoji skup Ax2. Aksioma praznog skupa koji nema (u)(x)x u elemente Lako se moe dokazati (na osnovu Ax1.) da je takav skup u, iju egzistenz c ciju obezbed uje Ax2, jedinstven. Uobiajeno je da se obeleava sa , i zove c z prazan skup. U daljem se koristi jezik, koji je proiren ovim novouves denim simbolom, naravno imajui u vidu da je novi simbol otklonjiv u svim c formulama na tako proirenom jeziku. s O skupu sa dva elementa 3. Ako su x i y Ax3. Aksioma para skupovi, onda postoji (u)(z)(z u (z = x z = y)) skup z koji sadri z tano x i y kao elemente. c Rutinski, koristei samo Ax1, moe se dokazati da je skup u iz Ax3. c z jedinstven; obeleavamo ga sa {x, y}. Po dogovoru, umesto {x, x} piemo z s {x}. O uniji Ax4. Aksioma unije (u)(z)(z u (v)(v x z v))
4. Ako je x skup, onda postoji skup y koji sadri z sve elemente elemenata od x.
132
Skup u iz Ax4. je jedinstven i obeleavamo ga sa x. U sluaju da je z c x = {u, v}, umesto x piemo u v. Primetimo da na osnovu prve etiri s c aksiome moemo dokazati egzistenciju, na primer, sledeih skupova: z c , {}, {, {}}, {, {}, {, {}}}, . . . Uvedimo oznaku z x za formulu (t)(t z t x). Kako je novouvedeni simbol otklonjiv, u daljem ga moemo slobodno koristiti, a da sutinski ne z s pokvarimo formalnu teoriju ZF. Ako je z x, kaemo da je z podskup z od x. O partitivnom skupu 5. Ako je x skup, Ax5. Aksioma partitivnog skupa onda postoji skup (u)(z)(z u z x) u koji sadri sve z podskupove skupa x. Kao i ranije, skup u iz Ax5. je jedinstven i obeleavamo ga sa P(x). z Primetimo da Ax5. govori samo o postojanju skupa svih podskupova nekog skupa x, a ne omoguuje da se dokae postojanje nekog specijalnog podc z skupa od x, koji bi sadrao one elemente iz x koji imaju neku zajedniku z c osobinu. Naravno, upravo ovakvo izdvajanje (ili skupljanje) objekata na osnovu neke njihove zajednike osobine ini sutinu pojma skupa, pa svaka c c s formalna teorija, koja ima za cilj da opie intuitivnu teoriju skupova, mora s izraavati ovaj semantiki zahtev. S druge strane, nekritina i previe sloz c c s bodna primena tog zahteva nas je i dovela do poznatih paradoksa u naivnoj teoriji skupova. Pomirenje ta dva suprotna kriterijuma u ZF teoriji je sadrano u tzv. Aksiomi podskupa (komprehenzije, izdvajanja). z O slobodi formiranja skupa 6. Imati to vie, s s Ax6. Aksioma podskupa skupova ali izbei c (u)(x)(x u (x z (x))) (bar poznate) paragde je (x) proizvoljna formula dokse u teoriji jezika ZF, koja ne sadri slob. z skupova. prom. u. Naravno, za svaku takvu formulu (x) imamo po jednu aksiomu, pa se za Ax6. kae da je ema aksioma. Kako je za sve odgovarajue formule z s c
133 (x) skup u iz Ax6 jedinstven, uvodimo oznaku: {x : x z (x)} ili {x z : (x)}. Dakle, Ax6. nam omoguava da, (pod uslovom da je z neki c skup), izdvojimo u skup one elemente iz z koji imaju osobinu . Kako se univerzalni skup tj. kolekcija ovih skupova ne moe formirati na osnovu z Ax6, time smo izbegli sve ranije navedene paradokse koji su se javljali u naivnoj teoriji skupova. Na osnovu Ax1Ax6. moemo denisati pojmove kao to su: presek, raz s zlika, direktan proizvod skupova, relacije, funkcije, ordinali, kardinali ... Bez preterivanja, sve to koristimo u svakodnevnom radu u matematici. No, s vano je primetiti da zasad nemamo obezbed z enu egzistenciju beskonanog c skupa. Svi skupovi, koji se mogu konstruisati na osnovu aksioma Ax1Ax6 su konani. Beskonanost ulazi u na formalni sistem pomou tzv. Akc c s c siome beskonanosti c O beskonanom skupu c Ax7. Aksioma beskonanosti c (u)( u (z)(z u z {z} u))
7. Postoje beskonani skupovi. c
Kasnije emo detaljno razmatrati pitanje da li i u kojoj meri Ax7. pokriva c odgovarajui semantiki zahtev. Na ovom mestu napomenimo samo da skup c c u iz Ax7 sadri, kao svoje elemente sledee skupove: z c , {}, {, {}}, {, {}, {, {}}}, . . . i da ti skupovi imaju redom 0, 1, 2, 3, . . . elemenata. Drugim reima, skup c u iz Ax7, u stvari, u naem formalnom sistemu pokriva intuitivan pojam s skupa prirodnih brojeva. Na kraju su nam ostale dve bitne aksiome, koje imaju za zadatak da jo vie prilagode formalni sistem odgovarajuoj intuitivnoj teoriji. Prva s s c od njih slui da proiri domen modela formalne teorije, a druga da je malo z s skrati. O slikama skupova 8. Funkcija preslikava Ax8. Aksioma zamene skup na skup (a)((x a)(!y)(x, y) (z)(x a)(y z)(x, y)) za sve formule (x, y) koje nemaju slob. prom. y.
134
Naravno, i Ax8 je ema aksioma (kao Ax6). Ovu aksiomu je Zermelovom s sistemu dodao Fraenkel, i mi emo je kasnije tokom rada nekoliko puta c koristiti. Kao to smo rekli, aksioma koja sledi oduzima od slobode formalnog s sistema. Naime, ona slui da iskljui takve patoloke skupove u kojima bi z c s vailo, na primer, x x ili x y y x. z O zabrani loih skupova s 9. Ne postoje skupovi Ax9. Aksioma fundacije sa osobinama x = (y x)(t)(t x t y) xx x y, y x x1 x2 x3 xn . . . Nije teko dokazati da Ax9 zaista postie svoj cilj tj. iskljuuje postojanje s z c mnogih patolokih skupova. No, mogue je dokazati mnoge stvari i bez s c Ax9 esto se prilikom izlaganja rezultata ZF teorije eli posebno naglasiti, c z da su dobijeni bez Ax9. Formalni sistem koji se oslanja samo na Ax1 Ax8 obeleava sa ZF . Napomenimo, da se u teorijskom raunarstvu esto javlz c c . Ax1 Ax9 ine aksiomatski jaju fenomeni koji imaju prirodan opis u ZF c sistem za ZF teoriju skupova.
Operacije sa skupovima
Sad, kada smo postavili temelje ZF teorije skupova, matematike pojmove c moemo uvoditi postepeno, korak po korak. Pri svakom koraku, u principu, z moe se ostati strogo u okvirima jezika ZF teorije. No, u praksi, to je z nepotrebno i zamarajue. Zbog toga, svaki put kada se uvede novi pojam, c dogovaramo se o skraenom zapisivanju (obeleavanju) odred c z enih formula iz ZF teorije, dajemo imena novim pojmovima, i tako omoguavamo veu c c preglednost i tljivost. Takod to je jako vano, na taj nain ne gubimo i e, s z c kontakt sa naom matematikom intuicijom, bez koje bi izgrad s c ivanje bilo koje formalne matematike teorije bilo mehaniko i bez lepote. c c Uobiajeno je da izgradnja novih pojmova u ZF teoriji krene od denicija c raznih operacija sa skupovima. Prvo, Aksioma unije ZF teorije garantuje postojanje unije skupa A : A = {x : (y A)x y}.
135 U sluaju da je A = {X, Y }, onda umesto A piemo X Y , ako je c s a A = {Xi : i I} onda uniju skupa A obeleavamo i sa iI Xi ili z Xi .
iI
Neka je F P(A). Presek skupa F deniemo sa s F = {x A : (y F )x y}. Lako se vidi da je u sluaju F = , skup F nezavisan od skupa A, dok je c = A. U sluaju da je F = {X, Y }, onda umesto F piemo Y , a c s X ako je F = {Xi : i I} onda presek skupa F obeleavamo i sa iI Xi ili z Xi .
iI
Skupovi X i Y su disjunktni ako je X Y = . Za skupove A i B njihovu razliku deniemo sa s A \ B = {x A : x B}. Ako je B A, umesto A \ B piemo i CA (B) i za taj skup kaemo da je s z komplement skupa B u odnosu na A. Ukoliko se iz konteksta skup A podrazumeva, umesto CA (B) piemo i samo B. s Ured en par elemenata a i b, u oznaci a, b jeste skup {{a}, {a, b}}. Za element a kaemo da je prva komponenta a za b druga komponenta z ured enog para a, b. Direktan proizvod skupova A i B se denie kao s A B = {a, b : a A b B}. Pojam ured ene ntorke, za n 1, se denie na sledei nain: s c c 1) a1 = a1 , 2) a1 , . . . , an = a1 , . . . , an1 , an , za n > 1. Direktan proizvod skupova A1 , . . . , An jeste A An = {a1 , . . . , an : (i)(1 i n ai Ai )}. Specijalno, ako je A1 = = An = A, onda umesto A1 An piemo s n , i taj skup zovemo nti (direktan) stepen skupa A. A
Relacije
Pojam direktnog stepena skupa nam omoguava da uvedemo sledei vaan c c z pojam u matematici: pojam relacije.
136
Neka je n 1 neki prirodan broj i A neki skup. n-arna relacija na A jeste bilo koji podskup od An . Ako je narna relacija na A i B A, onda restrikcija od na B jeste relacija |B = B n . Ako nema opasnosti od zabune, onda emo indeks izostaviti i umesto |B pisati samo . 2arne c relacije zovemo binarne relacije. Za binarnu relaciju , umesto a, b moemo koristiti jedan od sledeih ekvivalentnih zapisa: z c (a, b), ab, a b(mod), a b. Dijagonalna relacija A skupa A jeste A = {a, a : a A}, dok relaciju A2 zovemo puna relacija na A. Relacija A2 je reeksivna na A ako je A , a ireeksivna ako A = . Inverzija relacije A2 jeste relacija 1 A2 denisana sa a, b 1 b, a . Relacija A2 je simetrina ako je = 1 , a antisimetrina ako c c 1 A . Proizvod binarnih relacija i na A jeste denisan sa a, b (c A)(a, c c, b ). Za svaki prirodan broj n moemo denisati relaciju n na sledei nain: z c c 0 = A , n+1 = n . Relacija je tranzitivna ako je 2 . Tranzitivno zatvorenje binarne 2 je relacija t = relacije A {n : n 1}. Nije teko videti da je t s najmanja (u odnosu na ) tranzitivna relacija na A koja sadri . z Za relaciju na A kaemo da je relacija ekvivalencije na A ako je z reeksivna na A, simetrina i tranzitivna. U tom sluaju, klasa (ekvivac c lencije) elementa x A je skup x/ = {y A : xy}. Skup svih klasa ekvivalencije je koliniki skup (po modulu ), i obeleavamo ga sa A/. c c z Za kaemo da je konanog indeksa ako je skup A/ konaan. Primetimo z c c da je relaciju ekvivalencije na A, skup A/ jedna particija skupa A tj. za A = A/ i za razliite X, Y A/, X Y = . Obratno, svaka particija c
137 skupa A je jednaka sa A/, za neku pogodnu relaciju ekvivalencije na A. Skup svih relacija ekvivalencije na A obeleavamo sa EqvA. z Parcijalno ured enje (ili poredak ili ured enje) skupa A jeste binarna 2 koja je reeksivna na A, antisimetrina i tranzitivna. Na relacija A c primer, uobiajena relacija na skupu prirodnih (ili celih, racionalnih, c realnih) brojeva jeste ured enje. Takod relacija na nekom skupu A e, P(S) jeste uvek ured enje na A. Ured enje najee obeleavamo simbolom c sc z (bez obzira da li ono ima ili nema veze sa uobiajenim ured c enjem na nekom skupu brojeva). Za relaciju A2 kaemo da je striktno ured z enje na A, ako je ona ireeksivna, antisimetrina i tranzitivna. c Detaljniji pregled pojmova u vezi relacija ured enja dajemo u Glavi 2.
Funkcije
Sledei fundamentalan pojam ije strogo zasnivanje, u principu, moemo c c z uraditi unutar ZF teorije jeste pojam funkcije. Kao i do sada, italac moe, c z radi vebe, za svaki novi pojam ispisati odgovarajuu formulu na jeziku ZF z c teorije. Funkcija (preslikavanje) iz A u B je podskup od A B, takav da za svaki a A postoji tano jedan b B tako da je a, b f. Skup svih c funkcija iz A u B obeleavamo sa B A . Ako je f funkcija iz A u B, onda z kaemo da je A domen, B kodomen i piemo f : A B. U sluaju da z s c a, b f, piemo f (a) = b ili f a = b ili f : a b. Na taj nain, s c f = {a, f (a) : a A}. Prema tome, u sluaju, kada je A = B tj. kada f : A A, funkcija c f je (specijalna) binarna relacija skupa A. Dijagonalna relacija A jeste funkcija, i zovemo je identina funkcija skupa A; obeleavamo je sa 1A ili c z idA . Ako je f : A B i X A, restrikciju funkcije f na X deniemo s kao f|X : X B, tako da za sve x X , f|X (x) = f (x). Neka je f : A B. Funkcija f je injektivna (ili 11) ako za sve x, y A vai: ako f (x) = f (y) onda z x = y;
138
sirjektivna (ili na) ako za svaki y B postoji x A tako da je f (x) = y; bijektivna (ili je bijekcija) ako je injektivna i sirjektivna. Ako f : A B i g : B C, onda funkciju g f deniemo kao s g f : A C, tako da za sve x A (g f )(x) = g(f (x)). Ako je data neka funkcija f : A B, kaemo da je funkcija g : B A z inverzna za f ako vai: z f g = 1B , g f = 1A . Moe se lako dokazati da funkcija ima najvie jednu inverznu funkciju. Inz s verznu funkciju od f , ako postoji, obeleavamo sa f 1 . z Svaka funkcija f : A B indukuje dve funkcije koje preslikavaju P(A) u P(B), odnosno P(B) u P(A), na sledei nain: ako je X A i Y B c c onda f (X) = {f (x) : x X} f 1 (Y ) = {x A : f (x) Y } Za skup f (X) kaemo da je f -slika skupa X. Skup f (A) obeleavamo i sa z z rang(f ). Skup f 1 (Y ) je kompletna inverzna slika skupa Y (u odnosu na preslikavanje f ). Kao to vidimo, oznaka f 1 se koristi u dve razliite s c svrhe, tako da se pravo znaenje mora zakljuiti iz konteksta. c c Jezgro funkcije f : A B je binarna relacija ker f na A denisana sa x, y ker f f (x) = f (y). Nije teko videti da je jezgro proizvoljne funkcije f : A B jedna relacija s ekvivalencije skupa A. U optem sluaju, ako je neka relacija ekvivalencije s c skupa A, onda preslikavanje skupa A u koliniki skup A/, koje proizvoljan c c element a A preslikava u klasu a/, zovemo prirodno preslikavanje i obleleavamo sa nat(). z (Indeksiran) sistem F = Fi : i I (indeksiran skupom I) je funkcija F sa domenom I, tako da je F (i) = Fi . Ova notacija e se koristiti kada c
139 je naglasak na nabrajanju elemenata iz {Fi : i I} (moda i sa ponavlz janjima), a ne na skupu I. Primetimo da je svaki skup A kodomen nekog indeksiranog sistema, naime sistema a : a A. Ako je Ai : i I neki sistem skupova (tj. Ai je skup za sve i I), onda Ai Ai : i I ili
iI
obeleava skup svih funkcija f sa domenom I tako da je f (i) Ai , za sve z i I. Skup iI Ai se zove (direktan ili Dekartov) proizvod sistema Ai : i I. Postoji prirodna bijekcija izmed direktnog proizvoda A0 u An1 i skupa A = Ai : i {0, . . . , n 1}, pri kojoj se ured ena ntorka a0 , . . . , an1 preslikava na funkciju a A za koju je a(i) = ai , za 0 i n 1, je uobiajeno da se ne pravi razlika izmed skupova pa c u A0 An1 i Ai : i {0, . . . , n 1}. Shodno tome, u sluaju da je c I (svih funkcija I = {0, . . . , n 1}, neemo praviti razliku izmed skupa B c u f : I B) i direktnog stepena B n .
Aksioma izbora
Neka je Bi : i I sistem nepraznih skupova. Da li je di rektan proizvod B = Bi : i I takod neprazan? Jasno, ako e familija F = {Bi : i I} ima samo konano mnogo elemenata, recimo c F = {B0 , . . . , Bn1 }, onda biranjem po jednog elementa bi iz svakog nepraznog skupa Bi dobijamo da Slika 1. b0 , . . . , bn1 B. No, ako je re o c beskonano mnogo nepraznih skuc pova Bi , i I, da li je mogue odabrati istovremeno po jedan element iz c svih Bi ? Moemo postaviti i sledee (na prvi pogled specijalnije) pitanje: Ako z c je X skup med usobno disjunktnih nepraznih skupova, da li postoji skup S (tzv. selekcioni ili izborni skup) koji sadri tano po jedan element iz z c svih tih nepraznih skupova? Tvrd enje koje kae da izborni skup uvek z postoji, danas je poznato pod imenom Aksioma izbora:
140
Aksioma izbora (AC) Neka je X skup nepraznih skupova. Tada postoji skup S (tzv. selekcioni ili izborni skup) koji sadri tano po jedan element iz svih z c elemenata skupa X. Mnogi matematiari, ukljuujui i Cantora, koristili su neki oblik Akc c c siome izbora jo krajem XIX veka, ali je nisu eksplicitno navodili. Prvi put s je eksplicitno navodi G. Peano, 1890 godine, jer je pri dokazu jedne teoreme u teoriji obinih diferencijalnih jednaina naiao na problem koji je zahtevao c c s rezonovanje koje je izraeno u AC. Beppo Levi je 1902. godine pokazao da z se ne moe dokazati da je unija disjunktnih nepraznih skupova koji ine skup z c X vee ili jednake moi (kardinalnost) nego skup X, i da se dokaz moe dati c c z samo u sluaju da moemo da istaknemo po jedan element iz svakog skupa c z iz X. B. Russell je Aksiomu izbora 1906. godine formulisao ovako: Multiplikativna aksioma Ako je X skup disjunktnih nepraznih skupova, onda je X = . Zermelo je Multiplikativnu aksiomu formulisao u optem sluaju, tako s c da skupovi u X ne moraju biti disjunktni. Prema tome, ako prihvatimo princip o postojanju izbornog skupa, naem s formalnom sistemo ZF treba dodati sledeu aksiomu: c O postojanju izbornog skupa 10. Za svaki skup Ax10. Aksioma izbora (AC) X disjunktnih nepraz- (x, y X)(x = (x = y x y = )) nih skupova postoji (S)(t X)(!u)u t S izborni skup. Teoriju ZF+AC, u kojoj je aksiomama ZF teorije dodata Aksioma izbora, obeleavamo sa ZFC. z Prilikom pokuaja dokaza AC pronad s eni su mnogi ekvivalenti te aksiome (danas je poznato vie od 100 takvih ekvivalenata). Tek je posle s pronalaenja ekvivalenata Aksiome izbora postala sumnjiva njena jednosz tavnost i oiglednost. Tako, mnogi matematiari su poeli da odbacuju c c c AC tek posle dokaza da je AC ekvivalentna sa tzv. Aksiomom o dobrom ured enju, prema kojoj se svaki skup (pa recimo i skup realnih brojeva) moe dobro urediti (vidi Glavu 2.). z
141 Pitanje sumnjivosti AC u odnosu na ostale aksiome ZF teorije razreio s je 1939. godine K. Gdel. On je dokazao da je AC saglasna sa ZF teorijom o tj. ako je ZF neprotivrena teorija, onda je neprotivrena i ZF teorija kojoj c c je dodata Aksioma izbora. Teim se pokazalo pitanje da li se AC moe z z izvesti iz aksioma ZF. Zbog jednostavnosti i oiglednosti Aksiome c izbora, preovlad ci oseaj u vezi sa njom bio je da se verovatno moe uju c z izvesti iz aksioma ZF teorije. Med utim, 1963. godine Cohen je dokazao da se, u odnosu na ZF, Aksioma izbora ponaa kao Aksioma o paralelama u s geometriji: AC je nezavisna od ZF teorije tj. ako je ZF neprotivrena, onda c je neprotivrena i ZF teorija kojoj je dodata negacija Aksiome izbora. c Koliko god ove teoreme formalno u potpunosti razreavaju status AC s u odnosu na ZF teoriju, doputamo da e neki itaoci i dalje ostati u dilemi: s c c Pa, dobro, da li je AC, u stvari, tana ili ne? Ova dilema, naravno, c ima pre svega lozofski karakter. Pitanje istinitosti AC je najzanimljivije za matematiare koji su najblii lozoji Platonista. Zaista, ako van nas c z postoji idealan svet skupova, onda u tom svetu AC ili vai ili ne vai. z z S druge strane, za nitiste to pitanje ima trivijalan pozitivan odgovor, jer oni rade samo sa konanim familijama konanih skupova, a u tom sluaju c c c AC naravno vai. Prema formalistinom stavu, pitanje tanosti AC nema z c c smisla. Naime, ZF teorija opisuje zamiljene objekte, skupove, koje niko s nigde u stvari nije video. Ako se dogovorimo da je svet skupova ono to s opisuje ZF, onda je taj opis nepotpun. Prosto, AC je takva formula, da se ni ona ni njena negacija ne moe izvesti iz aksioma ZF teorije. Prema tome, z postoje svetovi (tj. modeli ZF teorije) u kojima je AC tana, a postoje i c svetovi u kojima AC ne vai. z
Ured eni skupovi - Osnovne denicije

Podsetimo se da za binarnu relaciju skupa A kaemo da je relacija z ured enja (ili samo ured enje) ako je reeksivna, antisimetrina i tranzc itivna relacija. Na primer, uobiajena relacija na skupu prirodnih (ili c celih, racionalnih, realnih) brojeva jeste ured enje. Takod relacija na e, nekom skupu A P(S) jeste uvek ured enje na A. Uobiajeno je da se c ured enje obeleava simbolom . z Ako je dato neko ured enje na nepraznom skupu A, onda par A, zovemo ured en skup, sa nosaem A. Ponekad se kae samo ured skup c z en A, i podrazumeva da je relacija ured enja oznaena sa . c
142
Neka je A, neki ured skup. Na skupu A deniemo relaciju < na en s sledei nain: c c x < y akko x y i x = y. Tako dobijena relacija < e biti ireeksivna, antisimetrina i tranzitivna, c c tj. bie relacija striktnog ured c enja. Kaemo da je relacija < striktno z ured enje indukovano sa . Obratno, neka je sada neko striktno ured enje na A deniemo sa: na A. Ako relaciju s x y akko xy ili x = y, onda je relacija jedno ured enje na A. Primetimo da se striktno ured enje indukovano sa poklapa sa polaznom relacijom . Slino e se desiti ako c c krenemo od relacije ured enja , pa indukovanu relaciju striktnog ured enja ponovo emo dobiti < dopunimo do odgovarajue relacije ured c enja < c polaznu relaciju . Na taj nain, postoji potpuna paralela izmed pojc u mova ured enja i striktnog ured enja. U daljem tekstu, ako je dato neko striktno ured enje < , odgovarajue (indukovano) ured c enje obeleavamo z sa , i obratno.
Konane (a i neke lepe besc konane) ured c ene skupove je zgodno graki predstaviti pomou tzv. Hasc c seovih dijagrama. Na tim dijagramima se crta relacija neposrednog pokrivanja denisana na sledei nain: x y akko c c x < y (z A)x < z < y.
Slika 2.
Ako je x y, onda y predstavljamo kao taku iznad x i spajamo ih c crtom. Na primer, na Slici 2. prikazan je Hasseov dijagram ured enog skupa P(S), , gde je S proizvoljan troelementni skup. Primetimo da se u optem sluaju isti ured skup moe na razliite s c en z c naine predstaviti Hasseovim dijagramom. Na pimer, Slika 3. odnosno c Slika 4. predstavljaju Hasseove dijagrame istog ured enog skupa.
143
Slika 3. Neka je A = A, ured skup. en
Slika 4.
U daljem tekstu navodimo osnovne pojmove u vezi sa ured enim skupovima.
Restrikcija ured enja je ponovo ured enje tj. ako je = B A, onda je i B, |B ured skup. Po ranijem dogovoru, umesto |B najee en c sc piemo samo . s Na skupu A deniimo relaciju sa: s x y akko y x, Onda je i Ad = A, ured skup (tzv. dual od A). en Za elemente x, y A kaemo da su uporedivi ako je x y ili y x. z Ako su svaka dva elementa iz A uporediva, za A, kaemo da je z linearno (ili totalno) ured skup ili da je lanac. Ako u ured en enom skupu nema razliitih uporedivih elemenata, ured c en skup je antilanac. Ako je C A i C, lanac, kaemo da je C lanac u A, . U sluaju z c da je C = {x1 , x2 , ..., xn , ...} A i vai x1 x2 ... xn ..., z kaemo da je C opadajui lanac u A, . Dualno se denie pojam z c s rastueg lanca. c Ako je C = {c0 , c1 , ..., cn } lanac u A, duina lanca C jeste n (primez timo da C ima n + 1 element). Donji segment ured enog skupa A jeste podksup S A takav da vai z (s S)(a A)(a s a S).
144
Glava 4. Skupovi, ordinali, kardinali Dualno se denie gornji segment. Sa O(A) obeleavamo skup svih s z donjih segmenata ured enog skupa A. Koristiemo takod sledee ozc e c nake: ako je Q A, i x A onda Q = {a A : (x Q)a x}, Q = {a A : (x Q)a x}, x = {y A : y x}, x = {y A : y x}.
Neka je C A. Za element c A kaemo da je gornje ogranienje z c za C ako je x c, za sve x C. Dualno se denie donje ogranienje s c za C. Skup svih gornjih ogranienja od C obeleavamo sa C u , a skup c z svih donjih ogranienja sa C l . c Ako je element a A gornje ogranienje za ceo skup A, zovemo ga c najvei u A. Dualno se denie najmanji element ured c s enog skupa. Maksimalni element od A jeste svaki element m A za koji ne postoji x A takav da je m < x. Dualno se denie pojam minimalnog s elementa. Primetimo da dok u datom ured enom skupu maksimalnih (odnosno minimalnih) elemenata moe biti i nekoliko, najveih (odnosno najmanjih) moe z c z biti najvie jedan. s Neka su A = A, 1 i B = B, 2 dva ured ena skupa. Kaemo da su A i B izomorfni (u oznaci A B) ako postoji bijekcija z = f : A B tako da za sve x, y A vai: z x 1 y akko f (x) 2 f (y). Za preslikavanje f u tom sluaju kaemo da je izomorzam iz A u c z B. Kaemo da se A potapa u B ako postoji injekcija f : A B takva z da vai uslov z x 1 y akko f (x) 2 f (y). U tom sluaju za f kaemo da je potapanje A u B. c z
145 Za funkciju f : A B kaemo da uva poredak (ili da je monoz c tona) ako za sve x, y A vai z x 1 y f (x) 2 f (y). Uobiajeno je da se (radi preglednosti) za razliite ured c c ene skupove relacija ured enja obeleava istim simbolom . Ponekad, kad elimo da naglasimo o z z kom ured enju je re, kaemo recimo x y u P odnosno x y u Q. c z Svi pojmovi denisani za ured ene skupove se direktno prenose na striktno ured ene skupove. Tako, ako je A = A, < striktno ured skup i relaciju > en na A deniemo sa s x > y akko y < x, onda je i Ad = A, > striktno ured skup (tzv. dual od A). Za svaki = en B A, restrikcija <B relacije < na B jeste striktno ured enje na B. Dalje, za elemente x, y A kaemo da su uporedivi elementi striktno ured z enog skupa A, < ako su oni uporedivi kao elementi odgovarajueg ured c enog skupa A, tj. ako x y ili y x. Tako, A, < je lanac ako je A, lanac. Za skup C A kaemo da je lanac u A, < ako je C, <C lanac. U sluaju z c da je C = {x1 , x2 , . . . , xn , . . . } A, onda je C opadajui lanac u A, < c ako je on opadajui lanac u A, . Ako su pri tome svi nabrojani elementi c razliiti, za C kaemo da je striktno opadajui lanac u A, <. c z c Na potpuno isti nain se sa ured c enog skupa A, na striktno ured en skup A, < prenose i ostali pojmovi. Na primer, ako je C A, za element c A kaemo da je gornje ogranienje za C u A, < ako je c gornje z c ogranienje za C u A, . Analogno se deniu pojmovi donjeg ogranienja, c s c najveeg i najmanjeg elementa, maksimalnog i minimalnog elementa u strikc tno ured enom skupu, itd. Neka su A = A, <1 i B = A, <2 dva striktno ured ena skupa. Kaemo z da su oni izomorfni (u oznaci A B) ako postoji bijekcija f : A B tako = da za sve x, y A vai z x <1 y akko f (x) <2 f (y). Za preslikavanje f u tom sluaju kaemo da je izomorzam izmed A c z u i B. Primetimo da vai: z A, <1 B, <2 akko A, 1 B, 2 , = =
146
tj. dva striktno ured ena skupa su izomorfna akko su izomorfni odgovarajui c indukovani ured eni skupovi. Za striktno ured skup A kaemo da se potapa u striktno ured skup en z en B ako postoji injekcija f : A B takva da vai uslov (1). U tom sluaju za z c f kaemo da je potapanje A u B. z U sluaju striktno ured c enih skupova A, <1 i B, <2 za funkciju f : A B kaemo da uva striktno ured z c enje (ili da je striktno monotona) ako za sve x, y A vai z (2) ako x <1 y onda f (x) <2 f (y).
Nekad se za funkciju f : A B koja zadovoljava uslov (2) kae da je z strogo monotona funkcija ured enog skupa A, 1 u ured skup B, 2 . en
Induktivnost i ured eni skupovi

Jedna od najlepih osobina (ured s enog) skupa prirodnih brojeva N jeste svojstvo da se u njemu mnogi dokazi mogu sprovesti tzv. matematikom c indukcijom. Prirodno je postaviti pitanje, da li postoje moda i drugi z ured eni skupovi (neizomorfni sa N, ) u kojima vai princip matematike z c indukcije? Da! Naravno, ako elimo razmatrati princip matematike indukcije u struktuz c rama u kojima nije denisana operacija analogna sabiranju u skupu prirodnih brojeva, onda je od nekoliko ekivalentnih oblika indukcije najpogodniji tzv. potpuna matematika indukcija: Neka je neka osobina prirodnih c brojeva. Neka iz uslova (pretpostavke) da svi prirodni brojevi strogo manji od nekog broja n imaju osobinu sledi da i sam broj n ima tu osobinu. Tada svi prirodni brojevi imaju osobinu . U sluaju proizvoljnog ured c enog skupa analognu osobinu formuliimo na sledei nain: s c c Uslov induktivnosti Za ured en skup A = A, kaemo da zadovoljava uslov indukz tivnosti ako za proizvoljan B A vai sledee: Neka za sve a A, z c ako {x : x A x < a} B onda a B. Tada je A = B.
147 Naravno, ured skup N, zadovoljava uslov induktivnosti, a recimo en ured skup Z, ne. Navedimo dva jednostavna kriterijuma koji su ekvien valentni uslovu induktivnosti: Uslov minimalnosti Za ured skup A = A, kaemo da zadovoljava uslov minimalen z nosti ako svaki neprazan podskup od A ima minimalni element. Na primer, svaki konaan ured skup zadovoljava uslov minimalnosti. c en No, postoje i beskonani ured c eni skupovi sa uslovom minimalnosti, koji nisu lanci (pa nisu izomorfni sa N, ). Uslov prekida opadajuih lanaca c Ured skup A zadovoljava uslov prekida opadajuih lanaca ako en c je svaki opadajui lanac u A je konaan. c c U literaturi ovaj uslov se najee obeleava sa DCC (Descending Chain c sc z Condition). Dualan uslov se zove Uslov prekida rastuih lanaca ili ACC c (Ascending Chain Condition). Teorema 4.1 Neka je A = A, ured skup. Sledei uslovi su ekvivaen c lentni: (1) uslov minimalnosti za A, (2) uslov induktivnosti za A, (3) uslov prekida opadajuih lanaca u A. c Dokaz. (1) (2). Pretpostaviemo da vai (1) ali ne vai (2), i neka je C = A \ B = c z z . Zbog uslova minimalnosti, C mora imati bar jedan minimalan element, oznaimo ga sa c. Kako je c {x : x A x < c} B, onda mora c B. No, to je kontradikcija jer c C = A \ B. (2) (3). Neka je B skup svih elemenata a A sa osobinom da su svi opadajui lanci u A, koji poinju elementom a (tj. u kojima je a najvei), c c c
148
konani. Jasno, ako svi elementi x koji su strogo manji od a pripadaju skupu c B, onda i sam element a mora pripadati skupu B. Tako, A = B, to znai s c da je svaki opadajui lanac u A konaan. c c (3) (1). Pretpostavimo da vai uslov (3) i da postoji neprazan podz skup X od A koji nema minimalan element. Kako je X neprazan, postoji x1 X, koji nije minimalan, pa postoji element x2 takav da je x2 < x1 . Kako ni x2 nije minimalan, postoji x3 takav da je x3 < x2 , itd. Prema tome, koristei Aksiomu izbora, zakljuujemo da postoji skup elemenata c c {x1 , x2 , . . . , xn , . . . } iz X koji formiraju beskonaan opadajui lanac u A, c c to je u kontradikciji sa uslovom (3). s Kako se pojmovi kao to su uslov minimalnosti, uslov induktivnosti, s uslov prekida opadajuih lanaca direktno prenose sa ured c enog skupa na odgovarajui striktno ured skup, onda je jasno da Teorema 2.4 o ekvivac en lentnosti ta tri uslova vai i za sluaj striktno ured z c enih skupova. Med ured u enim skupovima koji zadovoljavaju uslov induktivnosti posebno mesto zauzimaju tzv. dobro ured eni skupovi, koje emo izuavati u c c narednoj sekciji.
Dobro ured eni i striktno dobro ured eni skupovi

Denicija 4.1. Za ured skup A, kaemo da je dobro ured en z en ako svaki neprazan podskup od A ima najmanji element. Ako je A, dobro ured skup, za relaciju kaemo da je dobro ured en z enje na A ili da dobro ured uje A. Za striktno ured skup A, < kaemo da je striktno dobro en z ured en skup ako je A, dobro ured skup. en Na primer, svaki konaan lanac je dobro ured skup. Dalje, skup prirodc en nih brojeva sa uobiajenom relacijom poretka jeste dobro ured c en. Naravno, postoje beskonani dobro ured c eni skupovi neizomorfni strukturi N, . Striktno dobro ured eni skupovi se nekad ekvivalentno deniu pomou s c tzv. uslova trihotomije. Za relaciju A2 kaemo da zadovoljava uslov z trihotomije (na A) ako za sve x, y A vai tano jedan od sledeih uslova: z c c xy ili x = y ili yx. Primetimo da je relacija koja zadovoljava uslov trihotomije uvek ireeksivna.
149 Teorema 4.2. Neka je A = , i < binarna relacija na A. Sledei uslovi su c ekvivalentni: (1) A, < je striktno dobro ured skup; en (2) Relacija < je tranzitivna i zadovoljava uslove trihotomije i minimalnosti. Dokaz. (1) (2). Neka je A, < striktno dobro ured skup. Onda je A, dobro en ured en. To pre svega znai da relacija zadovoljava uslov minimalnosti na c A, pa prema tome isto vai i za relaciju <. Naravno, < je ireeksivna z i tranzitivna. Konano, relacija < zadovoljava uslov trihotomije. Naime, c relacija dobro ured uje skup A, pa je A, lanac, tj. za sve x, y A vai z x y ili y x. Znai, bar jedan od uslova c x < y, x = y, y < x je zadovoljen. S druge strane, zbog antisimetrinosti i ireeksivnosti relacije c < ne mogu istovremeno vaiti dva (ili vie) od tih uslova. z s (2) (1) Da bi dokazali da je A, < striktno dobro ured skup, treba en dokazati da je < striktno ured enje i da je A, dobro ured skup. Prema en pretpostavci, < je ireeksivna na A i tranzitivna, a uslov trihotomije nam daje i antisimetrinost relacije <. Tako, A, je striktno ured skup. c en Kako relacija < zadovoljava uslov minimalnosti, to znai da svaki neprazan c podskup X od A ima minimalni element. No, on je zbog uslova trihotomije (za <) uporediv sa svim ostalim elementima iz X, to znai da je najmanji s c u X. Prema tome, A, je dobro ured skup, to po deniciji znai da je en s c A, < striktno dobro ured skup. en
Denicija 4.2 Neka je A = A, ured skup i a A. poetni segment en c od A (odred en elementom a jeste skup predA (a) skup svih elemenata iz A koji su strogo manji od a tj. predA (a) = {x A : x < a}. Jasno, predA (a), je takod ured skup, koga emo takod zvati e en c e poetni segment od A (odred c en elementom a). Analogno, ako je A striktno ured skup, smatraemo da njegovi poetni segmenti nasled en c c uju
150
striktni poredak sa A. Lako se vidi da su poetni segmenti (ssstriktno) c dobro ured enih skupova ponovo (strikno) dobro ured eni skupovi. Ako se iz konteksta vidi o kom (strikto) ured enom skupu A se radi, onda umesto predA (a) piemo samo pred(a). s Sledee dve teoreme govore o dve jednostavne osobine striktno dobro c ured enih skupova. Teorema 4.3 Za svako monotono preslikavanje : A A striktno dobro ured enog skupa A, < u sebe vai z a (a), za sve a A. Dokaz. Pretpostavimo suprotno tj. da je skup X = {x A : x > (x)} neprazan. Zbog uslova minimalnosti za A, < sledi da X ima neki minimalni element, recimo c. Iz c X imamo c > (c), to zbog monotonosti funkcije s daje (c) > ((c)). Prema deniciji skupa X dobijamo da (c) X, to s je kontradikcija sa pretpostavkom da je c minimalan element u X.
Teorema 4.4 Striktno dobro ured skup ne moe biti izomorfan svom poen z etnom segmentu. c Dokaz. Pretpostavimo suprotno i neka je striktno dobro ured skup en A, < izomorfan svom poetnom segmentu predA (a), <. Ako je : A c predA (a) taj izomorzam, onda je on naravno i monotono preslikavanje striktno dobro ured enog skupa A, < u sebe. Prema prethodnoj teoremi, imamo da je a (a), to je nemogue jer je (a) predA (a) tj. (a) < a. s c Sledeu teoremu emo iskazati i dokazati za striktno dobro ured c c ene skupove, ali zbog ranije diskutovane paralele izmed striktno dobro ured u enih skupova i dobro ured enih skupova, analogna teorema vai i za dobro ured z enen skupove. Teorema 4.5 Neka su A = A, <1 i B = B, <2 striktno dobro ured eni skupovi. Tada postoji najvie jedan izomorzam izmed A i B. s u Dokaz. Neka su : A B i : A B dva izomorzma. Tada su i = 1 : A A i 1 : A A izomozmi. Prema Teoremi ??? imamo
151 da za sve a A vai z a (a) i a 1 (a). No, tada dobijamo (a) ( 1 (a)) = a, pa je (a) = a, za sve a A. Prema tome, je identiko preslikavanje i c = . Prirodno je postaviti pitanje, koliko vrsta sutinski razliitih (striks c tno) dobro ured enih skupova postoji ? U sledeem poglavlju emo uvesti c c jedna novi pojam, pojam ordinala i pokazati da klasa svih ordinala jeste predstavniki dom svih moguih (striktno) dobro ured c c enih skupova. Posle toga emo pokazati kako se, koristei ordinale, pojam kardinalnog broja c c moe strogo uvesti u ZF teoriji skupova. z
Ured eni skupovi i Aksioma izbora

Neka je uobiajeni poredak med celim brojevima. Jasno, Z, nije c u dobro ured skup. No, nije teko denisati dobro ured en s enje na Z. Na primer, 0 1 1 2 2 ... n n ... Skup realnih brojeva R u odnosu na uobiajeni poredak takod ne zadovoc e ljava uslov minimalnosti pa R, nije dobro ured skup. Za razliku od en skupa celih brojeva, sada ba i nije jasno kako nai relaciju na R koja bi ga s c dobro uredila. U optem sluaju, prirodno je postaviti pitanje, da li se svaki s c skup moe dobro urediti? Godine 1904. Zermelo je dokazao teoremu, po z kojoj se svaki skup moe dobro urediti. Rezultat je za mnoge matematiare z c bio pomalo udan. Kako je u dokazu te teoreme sutinski koristio tzv. c s princip izbora, od tog trenutka neki su ozbiljno poeli da sumnjaju u, c do tada oigledan, princip: ako imamo familiju nepraznih skupova X, onda c postoji skup, koji sadri tano jedan element iz svih elemenata familije X. U z c stvari, Zemelo je dokazao da je Aksioma izbora ekvivalentna tzv. Principu dobrog ured enja:
152
Zermelov princip dobrog ured enja Svaki skup se moe dobro urediti. z Upravo ova ekvivalentnost Aksiome izbora sa Principom dobrog ured enja je navela mnoge matematiare da ne prihvate Aksiomu izbora kao princip c koji se ugrad uje u osnove matematike. Drugi ekvivalent Aksiome izbora, a koji se vrlo esto koristi u matematici c uopte, jeste sledee tvrd s c enje: Lema Zorna Neka je A proizvoljan ured skup. Ako u A svaki lanac ima gornje en ogranienje, tada A ima bar jedan maksimalni element. c Posmatrajmo sada skup L svih lanaca u nekom ured enom skupu A. Naravno, skupovna inkluzija jeste jedno ured enje na L. Maksimalni element od L, , ako postoji, zovemo maksimalni lanac u A. Prirodno je postaviti pitanje, da li se svaki lanac u A moe proiriti do nekog z s maksimalnog. Haussdor je dokazao da je sledee tvrd c enje ekvivalentno Aksiomi izbora: Hausdorov princip maksimalnosti Neka je A proizvoljan ured skup. Tada je svaki lanac u A sadran en z u nekom maksimalnom lancu. Pored ova tri ekvivalenta Aksiome izbora, pronad eno je preko sto tvrd enja koja su ekvivalentna sa AC, a pripadaju razliitim oblastima matematike. c Ispostavilo se da se Aksioma izbora sutinski koristi, na primer, prilikom s dokaza sledeih tvrd c enja: Svaki vektorski prostor ima bazu. Teorema Sylowa u teoriji grupa Svaki prsten sa jedinicom ima maksimalni ideal. Svako polje ima algebarsko zatvorenje. Teorema kompaktnosti u teoriji modela. Proizvod kompaktnih prostora je kompaktan.
153 Svaka kolekcija podskupova koja ima svojstvo konanog preseka sadrana c z je u nekom ultraltru. Ekvivalentnost denicije neprekidnosti funkcija preko okolina i preko granine vrednosti. c Hahn-Banachova teorema (Funkcionalna analiza) Egzistencija nemerljivog skupa u R Teoreme Bairea (Topologija) Paradoks Banacha-Tarskog (Topologija) U daljem tekstu mi emo se truditi da svaki put naglasimo kada koristimo c neki od ekvivalenata Aksiome izbora.
Denicija ordinala i osnovne osobine

Pojam ordinala uveo je G. Cantor u jednom svom radu iz 1883. godine, kao tip ured enja dobro ured enih skupova. Pristup ordinalima slian onom koji c emo mi koristiti, prvi put je primenio von Neumann 1923. godine. Prema c ovom pristupu, ordinali su specijalni skupovi koji mogu sluiti kao istaknuti z predstavnici klase svih moguih dobro ured c enih skupova. Denicija 4.3. Za skup A kaemo da je tranzitivan ako za sve x A vai z z x A. Drugim reima, skup A je tranzitivan ako za sve skupove x vai impc z likacija a x A a A. Na primer skupovi , {}, {, {}}, {, {}, {, {}}}, . . . su tranzitivni. U optem sluaju, nije teko videti da ako je skup A tranzis c s tivan, onda je tranzitivan i skup A {A}. Neka je A neki skup. Deniimo relaciju A skupa A na sledei nain: s c c A = {x, y A A : x y}. Neka je xA y akko x A y ili x = y.
154
Denicija 4.4. Za skup A kaemo da je ordinal ako je tranzitivan i relacija z A jeste striktno dobro ured enje na A. Primetimo da ako je A ordinal, onda je A dobro ured enje na A. Napomenimo da mi podrazumevamo da svi skupovi sa kojima radimo zadovoljavaju sve ZF aksiome, pa i Aksiomu regularnosti. To znai da je relacija c A ireeksivna za sve skupove A. Prema tome, ako nam je dat neki skup , onda da bi bio ordinal, treba proveriti da li ima sledee osobine: c (i) za sve x vai x ; z (ii) za sve x, y, z vai: ako x y, i y z onda x z; z (iii) za sve x, y vai tano jedna od sledeih relacija: z c c xy ili x=y ili y x;
(iv) svaki neprazan skup B ima minimalni element, tj. (x B)(y B)y x. Na primer, sledei skupovi su ordinali: c , {}, {, {}}, {, {}, {, {}}}, ... Primetimo da svi ovi navedeni ordinali (sem ) imaju istu strukturu tj. svi oni su oblika {}, za neki ordinal . Denicija 4.5 Za ordinal kaemo da je naredni ako za neki ordinal z = {}. U tom sluaju piemo i = + ili = + 1. Ako = i nije naredni, c s kaemo da je granini ordinal. z c Napomenimo, da se oznaka +1 uklapa u optiju priu o sabiranju ordinala, s c kojom se mi ovde neemo baviti. Pitanje egzistencije graninih ordinala razc c motriemo na kraju ove sekcije. Tako, dokazaemo da je najmanji granini c c c ordinal upravo skup prirodnih brojeva. U narednim teoremama obuhvaene su osnovne osobine ordinala. c Teorema 4.6. Presek dva ordinala je ordinal.
155 Dokaz. Neka su i ordinali. Lako je videti da je skup tranzitivan. Dalje, relacija je restrikcija relacije striktnog dobrog ured enja na , pa je i ona striktno dobro ured enje na .
Teorema 4.7. Svaki element ordinala je ordinal. Dokaz. Neka je neki ordinal i x . Dokaimo prvo da je x tranzitivan z skup. Neka je y x, treba dokazati da je y x. Drugim reima, za sve c z y treba dokazati z x. Kako imamo zyxy z onda sledi z y i y x pa zbog tranzitivnosti relacije sledi z x, to s smo i trebali dokazati. S druge strane relacija x treba da je sriktno dobro ured enje na x. Zbog tranzitivnosti skupa imamo da iz x sledi x i relacija x je restrikcija relacije na x, iz ega sledi da je i x striktno c dobro ured enje na x.
Teorema 4.8. Neka je neki ordinal i B , B = . Tada su sledei c uslovi ekvivalentni: (i) B je poetni segment od , , c (ii) B je tranzitivan skup. Dokaz. (i) (ii) Neka je B = pred(a), za neki a . Treba dokazati da ako x B onda x B. Neka je y x. Tada imamo y x B y x pred(a) y x a pa zbog tranzitivnosti skupa sledi x i y
tj. y x a pa zbog tranzitivnosti relacije , sledi y a. Time smo dobili y pred(a). (ii) (i) Neka je sada B tranzitivan skup. Treba dokazati da je B poetni segment od tj. B = pred(a), za neki a . Kako je B = , onda c
156
je X = \ B = . Skup , zadovoljava uslov minimalnosti, pa X ima minimalni element. je striktno dobro ured skup, pa X ima tano jedan en c minimalni element, recimo c. Dokaimo da je B = pred(c). z Prvo, neka je x B, dokaimo da je x pred(c) tj. x c. Pretz postavimo suprotno. Onda zbog uslova trihotomije vai x = c ili c x. Ako z bi bilo x = c, onda bi imali x = c X = \ B, tj. x B, to je kontradikcija. Ako bi bilo c x, onda bi bilo s cxBcB zbog tranzitivnosti skupa B, ali opet dobijamo kontradikciju jer c X = \ B. Time smo dokazali da je B pred(c). Neka je sada x pred(c). Tada x c , pa je x i c . Odatle dobijamo x c. Treba dokazati da x B. Pretpostavimo suprotno, onda x \ B = X i x C to je kontradikcija jer je c minimalan u X. Time smo dokazali B = pred(c). s
Teorema 4.9. Neka je B tranzitivan podskup ordinala . Tada je B ili B = . Dokaz. Primetimo da ne mogu vaiti obe relacije istovemeno, jer bi dobili z tj. , to je kontradikcija sa ireeksivnou relacije . s sc Pretpostavimo da B = . Tada je B , pa prema prethodnoj teoremi B je neki poetni segment od . Neka je B = pred(a), za neki a . Dokaimo c z da je B = a tj. a = pred(a). Neka je x B. Tada x a pa B a. Obratno, ako x a , onda x pa x a, to znai x pred(a) = B. s c Premo tome, svaki ordinal sadri . z Teorema 4.10. Svaki tranzitivan podskup ordinala jeste i sam ordinal. Dokaz. Prema prethodnoj teoremi, ako je B tranzitivan podskup ordinala , onda B ili B = . U prvom sluaju treba samo primeniti osobinu da c je svaki element ordinala ordinal.
157
Osobine klase svih ordinala

Po deniciji ordinala, osobina biti ordinal je osobina prvog reda u ZF teoriji skupova, tj. postoji formula prvog reda, koja znai: je ordinal. c Po dogovoru, neka je ON skraeni zapis te formule. Intuitivno, ON jeste, u stvari, oznaka za klasu c svih ordinala. Citalac koji eli da ostane strogo u okviru ZF teorije skupova z (u kome klase ne postoje), moe svuda gde naid na oznaku ON da je zameni z e sa odgovarajuom formulom prvog reda. Na primer, oznaka c A ON znai, u stvari c (x)(x A x je ordinal ), Po dogovoru, u daljem emo za ordinale i umesto pisati < . c Intuitivno, to moemo shvatiti kao da smo u klasi ON denisali relaciju z < na sledei nain: c c < akko . No, < nije u strogom smislu relacija. Naime, binarne relacije smo denisali kao podskupove skupova oblika A A, a kasnije emo videti da klasa ON c nije skup. Ipak, koristiemo re relacija, da bi pomogli naoj intuiciji. c c s Prirodno, pisaemo: c akko < ili = . Teorema 4.11. Na klasi ON relacija < ima sve osobine striktnog dobrog ured enja, tj. za sve , , ON vai z (i) < ; (ii) ( < < ) < ; (iii) Vai tano jedna od sledeih relacija: z c c < ili = ili < ; (iv) Svaka neprazna klasa ordinala ima minimalni element u odnosu na < . Drugim reima, neka je neka osobina koja je denisana za sve ordinale, c takva da bar jedan ordinal ima osobinu ; tada postoji ordinal sa osobinom takav da ne postoji nijedan ordinal sa osobinom za koji bi vailo < . z
158 Dokaz.
(i) Pretpostavimo suprotno tj. . Tada bi bilo , to je nemogue s c jer je relacija ireeksivna. (ii) Ako je , onda zbog tranzitivnosti skupa sledi . (iii) Primetimo da zbog (i) i (ii) ne mogu vaiti dve relacije istovremeno. z Pretpostavimo sada da je = i dokaimo da ili . Znamo da z je skup ordinal pa je on tranzitivan podskup ordinala i . Prema jednoj od prethodnih teorema sledi ( = ) ( = ).
To znai da imamo ukupno 4 mogunosti. Lako se vidi da se ne moe desiti c c z = niti Ostaje ili = i , to redom daje odnosno . s (iv) Neka ordinal ima osobinu (to zapisujemo sa ()). Posmatrajmo s skup A = {x : (x)}. (Skup A je dobro denisan, jer su svi elementi od ponovo ordinali i osobina je denisana za sve x .) Ako je A = , onda je traeni minimalni z ordinal sa osobinom . Neka je A = . Kako je A , a ured skup , en ima osobinu minimalnosti, onda A ima minimalni element u odnosu na . Lako je videti da je (zbog (iii)) taj minimalni element jedinstven. Oznaimo c ga sa i dokaimo da je upravo traeni ordinal. Zaista, ima osobinu z z (i jeste ordinal jer ); dalje, ako je ordinal sa osobinom takav da < onda bi imali , pa bi A, to je kontradikcija. s i = i . i =
159 Primetimo da u prethodnoj teoremi u (iv) moemo iskazati i jae tvrd z c enje. Naime: Svaka neprazna klasa ordinala ima najmanji element u odnosu na relaciju . Teorema 4.12. Tranzitivan skup ordinala je ordinal. Dokaz. Neka je A tranzitivan skup ordinala. Da bi A bio ordinal, relacija A treba da je striktno dobro ured enje na A, a to sledi iz prethodne teoreme. Teorema 4.13. Neka je A neki skup ordinala i = A. Tada je najmanji ordinal koji je vei ili jednak od svih ordinala iz A. ( Piemo c s = sup A.) Dokaz. Jasno, je tranzitivan skup ordinala, pa prema T18. je ordinal. Dalje, ako A, onda A = , pa . Konano, ako je takav c ordinal da je za sve A, onda imamo da je A , pa .
Teorema 4.14. Klasa ON nije skup. Dokaz. Pretpostavimo da je ON skup. Kako je element ordinala ponovo ordinal onda imamo ON ON, tj. ON je tranzitivan skup ordinala. Prema prethodnoj teoremi, ON je ordinal, pa mora ON ON, to je nemogue, jer nijedan ordinal nije sam sebi element. Dakle, ON nije s c skup. Da je ON skup, mogli bi rei da ON, zadovoljava uslov minimalc nosti, pa bi u njemu vaio i uslov induktivnosti, koji omoguava sprovod z c enje dokaza unutar ON koristei indukciju analognu matematikoj indukciji u c c skupu prirodnih brojeva. No, ON je prava klasa. Ipak, i u klasi ON svih ordinala moemo koristiti princip koji je analogan principu matematike inz c dukcije. To je tzv. princip transnitne indukcije. On se zasniva na sledeoj teoremi. c
160
Teorema 4.15. Neka je neka osobina koja je denisana za sve ordinale. Pretpostavimo da za svaki ordinal vai: z () Ako svi ordinali < imaju osobinu , onda i ima osobinu . Tada osobinu imaju svi ordinali. Dokaz. Pretpostavimo suprotno tj. da je klasa A = { ON : ()} neprazna i neka je 0 (jedinstven) minimalni element u A. Tada za sve < 0 vai da imaju osobinu , to zbog uslova () povlai (0 ), kontradikcija. z s c Dakle, A = tj. za sve ON vai (). z
Ordinalni tip dobro ured enog skupa

U ovom delu emo dokazati glavnu teoremu o (striktno) dobro ured c enim skupovima. Dokazaemo, naime, da su ordinali pravi predstavnici svih c moguih tipova (striktno) dobro ured c enih skupova. Radi lakeg pisanja, u s ovom delu emo uvesti jednostavnije oznaku za poetne segmente ordinala: c c recimo umesto pred () pisaemo samo [). c Lema 4.1. Neka su i ordinali. Tada , < , < = . = Dokaz. Pretpostavimo suprotno, da i = . Zbog trihotomije = imamo , ili . Neka je . Zbog tranzitivnosti skupa vai z . No, ranije smo dokazali da ako je tranzitivan podskup od i = onda je poetni segment od tj. c = [) . = To daje kontradikciju, jer znamo da nijedan striktno dobro ured skup ne en moe biti izomorfan svom poetnom segmentu. z c
161 Teorema 4.16. (O tipu striktno dobro ured enog skupa) Neka je A = A, < striktno dobro ured skup. Tada postoji tano jedan ordinal takav en c da je A , . = Dokaz. Prema prethodnoj lemi, izomorfni ordinali su uvek jednaki, pa postoji najvie jedan takav ordinal. Neka je s A = {x A : ( ON)[x), < , }. = Tada je A = , jer za najmanji element m od A, [m) = , i [m), < , . = Dalje, za svaki x A , postoji tano jedan ordinal takav da je [x) c = pa emo ga oznaiti sa x . Dalje, izmed [x) i x postoji tano jedan c c u c izomorzam, oznaimo ga sa x . Dakle, x : [x) x je izomorzam. Neka c je = {x : x A }. Zbog Aksiome zamene, je skup. Dokazaemo da je ba traeni ordinal. c s z Dokaz emo sprovesti u nekoliko koraka: c Korak 1. Neka je x A . Tada za sve y < x vai da je z y A , y x i x (y) = y . Korak 2. je ordinal. Korak 3. A , < , . = Korak 4. A = A. Naravno, posle poslednjeg koraka imamo da je A, < , . = Korak 1. Neka je x A . Dokaimo da za sve y < x vai y A , y z z , onda je : [x) izomorzam. x i x (y) = y . Kako je x A x x Zbog y < x imamo y [x), pa je x (y) x . Oznaimo sa ordinal c x (y) i dokaimo da je [y) tj. da je = y i y A . Zaista, traeni z z = izomorzam je restrikcija preslikavanja x na [y). Naime: x|[y) jeste 1-1 jer je restrikcija od x .
162 x|[y) jeste na jer
x|[y) ([y)) = . Kako je x|[y) restrikcija monotnog preslikavanja, onda je i x|[y) monotono. Korak 2. Dokaimo da je ordinal. Videli smo da je (zbog Aksiome z zamene i Aksiome podskupa) skup. Znamo da je tranzitivan skup ordinala opet ordinal, pa je dovoljno dokazati da je tranzitivan. Neka je x . Treba dokazati da je . Znamo da je x : [x) x izomorzam. Kako je x na i x , onda postoji y [x) takav da je x (y) = . Dakle, postoji y < x takav da je x (y) = . Zbog Koraka 1. imamo da je x (y) = y x tj. . Korak 3. Dokaimo A , < = , . Deniimo preslikavanje : A z s sa (x) = x , za sve x A .
Tada se lako vidi da je dobro denisano, da je na , da je 1-1 i da je monotono. Korak 4. Dokaimo A = A. Pretpostavimo suprotno i neka je X = A \ z = . Tada X ima najmanji element x0 . Koristei Korak 1, lako se dokazuje c = [x ). No, u Koraku 3 smo dokazali da je A , < , da je tada A = 0 A tj. [x0 ), < , , = A iz ega e slediti, po deniciji skupa A , da x0 A , to je kontradikcija. c c s i Tako, A = A A, < , , = to je i trebalo dokazati. s
Denicija 4.6. Za striktno dobro ured en skup A = A, < sa type(A) oznaimo jedinstven ordinal sa osobinom A , . Ordinal type(A) c = zovemo ordinalni tip od A. Neka je type(A, <) = . Naravno, tada je A, , . Obratno, = ako je A, dobro ured skup i A, , onda je i A, < , en = = pa je type(A, <) = . Tako, za svaki dobro ured skup A = A, postoji en tano jedan ordinal takav da je A, , . Piemo po dogovoru c s = type(A) = .
163 Teorema 4.17. Za sve (striktno) dobro ured ene skupove A i B vai z AB = akko type(A) = type(B).
Dokaz. () Neka je A = B. Kako je A type(A) i B type(B) onda = = type(B). No, izomorfni ordinali su jednaki (L1.), pa type(A) = type(A) = type(B). () Iz A type(A) = type(B) B dobijamo A = B. = = Primetimo da kao neposrednu posledicu ove teoreme imamo da se svaki (striktno) dobro ured skup A, < moe indeksirati po nekom ordinalu en z . Naime, ako je ordinal takav da je A, < , , onda je A = {a : = < }, gde je a = a za sve = . Jednostavno, ako je : A izomorzam izmed A, < i , , treba uzeti a = 1 (), za sve < . u Ako jo prihvatimo AC, dobijamo da se svaki skup moe indeksirati po s z nekom ordinalu .
Prirodni brojevi kao ordinali

U ovom delu emo prirodne brojeve denisati kao specijalne ordinale. Intuc itivno, ordinal e biti prirodan broj akko se moe dobiti od konanom c z c + . Dokazaemo da je kolekcija svih prirodnih brojeva primenom operacije c skup i da zadovoljava sve Peanove aksiome. Ta injenica moe da poslui c z z kao dokaz da naa formalna denicija prirodnog broja pokriva intuitivan pos jam prirodnog broja. Na kraju emo dokazati da je skup prirodnih brojeva c najmanji granini ordinal. c Denicija 4.7. Za ordinal kaemo da je prirodan broj ako z ( )( = je naredni ordinal). Na primer, ordinali , {}, {, {}} su prirodni brojevi. Teorema 4.18. Elementi prirodnog broja su opet prirodni brojevi. Dokaz. Neka je prirodan broj i . Treba dokazati ( )( = je naredni ordinal).
164
Kako imamo < , sledi < , to daje da je = ili da je naredni s ordinal.
Teorema 4.19. Ako je prirodan broj, onda je i {} prirodan broj. Dokaz. Neka je {}. Ako je = {}, onda je naredni ordinal. Ako je < {} onda je ili = , iz ega sledi . No, kako c je prirodan broj, onda je = ili je naredni ordinal. Uvedimo redom sledee oznake: c 0 = , 1 = 0+ = {0}, 2 = 1+ = 1 {1} = {0, 1}, 3 = 2+ = 2 {2} = {0, 1, 2}, . . . , n + 1 = n+ = n {n} = {0, 1, ..., n}, . . . Prema T25, svi ti ordinali su prirodni brojevi. Denicija 4.8. Za skup A kaemo da je induktivan ako A i za sve z x A vai x {x} A. z Prema tome, Aksioma beskonanosti tvrdi da postoji bar jedan induktivan c skup. Teorema 4.20. Neka je I proizvoljan induktivan skup. Svi prirodni brojevi pripadaju skupu I. Dokaz. Znamo da svaka neprazna klasa ordinala ima najmanji element. Pretpostavimo da je K = { : je prirodan broj i I} = , i neka je 0 najmanji ordinal u K. Jasno, 0 = . Dakle, 0 je naredni ordinal. Neka je 0 = {}. Onda je 0 takod prirodan broj i e < 0 , pa mora I. Iz toga sledi + I to daje 0 I, kontradikcija. s
Teorema 4.21. Klasa svih prirodnih brojeva jeste skup.
165 Dokaz. Zbog Aksiome podskupa znamo da je { I : je prirodan broj } sigurno skup, za bilo koji induktivan skup I. No, prema Teoremi 26, to je tano skup svih prirodnih brojeva. c
Denicija 4.9. Sa emo obeleavati skup svih prirodnih brojeva. c z Teorema 4.22. Skup zadovoljava sve Peanove aksiome, tj. 1. 2. n n+ 3. n = m n+ = m+ 4. (X )(( X (n X)n+ X) X = ). Dokaz. (1) i (2) su evidentni. (3) Neka je n = m. Ako bi bilo n {n} = m {m}, dobili bi (n m n = m) (m n m = n). Zbog n = m dobijamo n m i m n tj. n n, to je kontradikcija. s (4) Pretpostavimo suprotno, da je \ X = . Kako je to neprazan skup ordinala, ima najmanji. Oznaimo ga sa n0 . Onda je n0 = , pa je c n0 = m {m}, za neki m . Odatle sledi m n0 tj. m < n0 pa mora m X. No, tada bi m+ X, to je kontradikcija. s
Teorema 4.23. je najmanji granini ordinal. c Dokaz. Znamo da je svaki tranzitivan skup ordinala ponovo ordinal. Kako iz sledi , dobijamo da je tranzitivan, pa je ordinal. Pretpostavimo da je naredni ordinal tj. = {} za neki . Tada je pa i + , to daje kontradikcija. Dakle, je granini s c ordinal. Na kraju, je najmanji granini ordinal, jer svaki < jeste c prirodan broj, pa je ili = ili je naredni ordinal.
166
Ekvipotentni skupovi
Pre nego to pred s emo na deniciju kardinala kao specijalnog ordinala, podsetimo se nekih injenica, na koje se pomisli kada se pomene pojam kardic nalnog broja. Naime, prvi i najpoznatiji pristup pojmu kardinalnog broja jeste preko tzv. ekvipotentih skupova, tj. skupova izmed kojih postoji u bijekcija. Prema tom pristupu, svaka klasa ekvipotentnih skupova jeste kardinalni broj (koji odgovara tim skupovima). No, kako mi elimo da osz tanemo (koliko god je to mogue) u okviru ZF teorije skupova, usvojiemo c c pristup po kome su svi objekti sa kojima radimo (pa dakle i kardinali) skupovi. Prema tom pristupu kardinali e biti neki specijani ordinali; dalje, c pod uslovom da usvojimo Aksiomu izbora, svakom skupu na jednoznaan c nain odgovara neki kardinalni broj, i dva skupa e imati isti kardinalni c c broj ako i samo ako su oni ekvipotentni. Prema tome, sve injenice koje c smo ranije (tokom kolovanja) dokazivali za ekvipotentne skupove moemo s z iskoristiti i u ovom pristupu. Denicija 4.10 Za skupove A i B kaemo da su ekvipotentni, (u oznaci z A B), ako postoji bijekcija iz A na B. Za skupove A i B koji nisu ekvipotentni piemo A B. Pisaemo A B ako postoji injekcija iz A u s c B, dok emo oznaku A B koristiti u sluaju da je A B i nije B A. c c U sledeoj teoremi su sadrane neke jednostavne osobine koje se odnose c z na upravo denisane pojmove. Teorema 4.24. Neka su A, B, C proizvoljni skupovi. Tada: 1) A B i B C onda A C. 2) a) A A, b) A B onda B A, c) A B i B C onda A C. Dokaz. Direktno po deniciji, koristei osobine injekcija odnosno bijekcija. c
Teorema 4.25. (Cantor, 1892.) Za svaki skup X, X P(X).
167 Dokaz. Jasno, postoji injekcija iz X u P(X). Treba dokazati da ne postoji injekcija iz P(X) u X. Pretpostavimo suprotno i neka je f : P(X) X neka injekcija. Tada je skup A = {f (S) : S X, f (S) S} dobro denisan. No, tada bi dobili da f (A) A f (A) A, to je kontradikcija. Prema tome, ne postoji injekcija iz P(X) u X, to smo s s i trebali dokazati.
Teorema 4.26. Za svaki skup A, P(A) {0, 1}A . Dokaz. Traenu bijekciju f : P(A) {0, 1}A deniimo na sledei nain: z s c c za sve B A, f (B) = B , gde je B {0, 1}A karakteristina funkcija skupa B u A, tj. c B (x) = 1 akko x B.
Da bi dokazali poznatu teoremu Schrder-Bernsteina, dokazaemo jedan o c specijalan sluaj teoreme Tarskog o ksnoj taki. c c Lema 4.2. Neka je f monotono preslikavanje ured enog skupa P(A), u sebe. Tada postoji Z A takav da je f (Z) = Z. Dokaz. Neka je B = {X A : X f (X)} i Z = B. Jasno, za sve X B vai X Z, pa zbog monotonosti funkcije f imamo f (X) f (Z). Tako, z Z = {X : X B} {f (X) : X B} f (Z) , pa Z f (Z). No, odatle sledi f (Z) f (f (Z)), to zbog denicije skupa B s daje f (Z) B. Prema tome, f (Z) Z.
168
Teorema 4.27. (Schrder - Bernstein, 1897.) o Za sve skupove A i B vai: ako A B i B A onda A B. z Dokaz. Neka su f : A B i g : B A injekcije. Deniimo pomono s c preslikavanje h : P(A) P(A) na sledei nain: c c h(X) = A \ g(B \ f (X)), za sve X A. Tada je h monotono preslikavanje ured enog skupa P(A), u sebe. Prema pethodnoj lemi postoji Z A takav da je Z = h(Z). Prema tome, Z = A \ g(B \ f (Z)), pa je skup A disjunktna unija dva skupa: Z i g(B \ f (Z)). Deniimo funkciju F : A B na sledei nain: s c c { f (x), za x Z, F (x) = g 1 (x), inae. c Tada je F traena bijekcija izmed A i B. z u
Teorema 4.28 Neka su A1 , A2 , B1 , B2 skupovi takvi da je A1 B1 i A2 B2 . Tada vai: z a) Ako je A1 A2 = B1 B2 = onda A1 A2 B1 B2 . b) A1 A2 B1 B2 ,

B c) AA2 B1 2 . 1
Dokaz. Neka su 1 : A1 B1 i 2 : A2 B2 bijekcije. a) Deniimo preslikavanje : A1 A2 B1 B2 tako to je (x) = s s 1 (x), za sve x A1 i (x) = 2 (x), za sve x A2 . Tada je dobro denisano preslikavanje koje je bijekcija iz A1 A2 u B1 A2 . b) Preslikavanje : A1 A2 B1 B2 deniemo kao (x, y) = s 1 (x), 2 (y). Tada je traena bijekcija. z
B c) Preslikavanje : AA2 B1 2 deniemo na sledei nain: ako je s c c 1 f : A2 A1 , onda (f ) = 1 f 2 1 . Nije teko videti da je s bijekcija.
169 Teorema 4.29 Neka su A, B, C proizvoljni skupovi. Tada vai: z a) AC B C (A B)C , b) ABC (AB )C , c) Ako su B i C disjunktni skupovi, tada AB AC ABC . Dokaz. a) Preslikavanje : AC B C (A B)C deniemo na sledei nain: s c c ako je f AC , g B C , onda (f, g) = h, gde h : C A B tako da je h(c) = f (c), g(c). Tada je preslikavanje bijekcija. b) Preslikavanje : ABC (AB )C deniemo na sledei nain: Ako s c c je f : B C A, onda (f ) : C AB tako da za sve c C, ((f ))(c) = hc , gde hc : B A, i za sve b B, hc (b) = f (b, c). Tada je bijekcija. c) Bijekciju : AB AC ABC deniemo na sledei nain: ako je s c c f : B A, g : C A, onda neka je (f, g) = h, h : B C A, tako da je h(x) = f (x) za sve x B, i h(x) = g(x) za sve x C.
Kardinal kao specijalni ordinal

Kao to smo ranije dokazali, prema Teoremi o tipu striktno dobro ured s enog skupa (T3.11), za svaki striktno dobro ured skup (A, <) postoji ordinal en koji je izomorfan sa (A, <). Dakle, klasa ordinala takvih da je A je sigurno neprazna. S druge strane, svaka neprazna klasa ordinala ima najmanji element. Te dve injenice nam omoguavaju da, u sluaju da se skup c c c A moe dobro urediti, kardinalnost skupa A, (u oznaci |A|), deniemo z s na sledei nain: c c Denicija 4.11 Neka se skup A moe dobro urediti. Kardinalnost skupa z A, (u oznaci |A|) jeste najmanji ordinal takav da je A. Ako prihvatimo Aksiomu izbora, onda se svaki skup moe dobro urediti, z pa je kardinalnost |A| denisana za svaki skup A. Primetimo da u sluaju c ordinala, AC nije potrebna: svaki ordinal ima svoju kardinalnost ||. Prema tome, pojam kardinala moemo denisati korektno i bez pozivanja z na AC. Naime:
170
Denicija 4.12 Za ordinal kaemo da je kardinal ako je z = ||. Naravno, za svaki skup A, |A| jeste kardinal. Naime, ako bi postojao ordinal < |A| takav da je |A|, onda zbog |A| A bi dobili A, to s je suprotno sa denicijom |A|. Sledea teorema je, u stvari, samo preformulacija denicije kardinala, ali c e se u daljem radu pokazati kao korisna. c Teorema 4.30. Ordinal je kardinal akko ( < ) . Dokaz. () Neka je || = . To znai da je najmanji ordinal ekvipotentan sa . c () kako je onda uslov ( < ) znai po deniciji da je c || = . U sledee dve teoreme emo pokazati kakav je odnos izmed ekvipotenc c u cije, relacije i kardinalnosti. Po dogovoru emo, kad god se u daljem c tekstu pojavi oznaka |A|, podrazumevati da se dotini skup A moe dobro c z urediti. Teorema 4.31. Za sve skupove A, B vai z A B |A| = |B|. Dokaz. () Neka je A B. Tada zbog A |A| i B |B| zakljuujemo A c |B| i B |A|. Po deniciji kardinalnosti skupova sada sledi |A| |B| odnosno |B| |A|. No, kako je relacija (denisana na klasi svih ordinala) antisimetrina, sledi |A| = |B|. c () Neka je |A| = |B|. Onda A |A| = |B| B, pa je A B.
Teorema 4.32. Za sve skupove A i B vai: z |A| |B| A B.
171 Dokaz. () Neka je |A| = , |B| = i . Tada je , pa postoji potapanje i : (i() = , za sve ). Oznaimo sa f bijekciju iz A u , a sa g c bijekciju iz B u . Tada je h = g 1 i f : A B injekcija, pa je A B. () Neka je |A| = , |B| = i A B. Oznaimo sa h injekciju iz A u B. c Pretpostavimo da nije . Tada je < tj. . Neka je i : identino potapanje i . Neka su f : A i g : B bijekcije, i c posmatrajmo funkciju = f 1 ig. Tada : B A jeste injekcija. Prema Teoremi Schrder-Bernstein sada iz A B i B A zakljuujemo A B o c to prema prethodnoj teoremi implicira |A| = |B| tj. = , kontradikcija. s Prema tome, ako su i kardinali, onda akko = , i akko . Teorema 4.33. Unija proizvoljnog skupa kardinala je kardinal. Dokaz. Neka je S neki skup kardinala i S = . Znamo od ranije (T19) da je ordinal i da je = sup S. Pretpostavimo da nije kardinal. Onda postoji < takav da je . Po deniciji unije, tada postoji S, takav da je , tj. . Kako je i onda . S druge strane, i (jer je = sup S i S). Prema teoremi Schrder-Bernstein, sledi o da je , pa zbog dobijamo . No, to je nemogue jer < c i je kardinal.
Operacije sa kardinalima
Neka su i kardinali. Podsetimo se da smo sa obeleili Dekartov z proizvod i (kao skupova), a sa skup svih funkcija f : . No, privremeno, da bismo izbegli dvosmislenost, skup svih funkcija f : emo obeleavati sa . c z Denicija 4.13 Na klasi svih kardinala emo deniemo sledee tri opc s c eracije, sabiranje, mnoenje i stepenovanje na sledei nain: z c c = | {0} {1}|,
172
Glava 4. Skupovi, ordinali, kardinali = | | = | |
Teorema 4.34 Neka su A i B proizvoljni skupovi. Tada: a) Ako A B = , onda |A B| = |A| |B|, b) |A B| = |A| |B|, c) |AB | = |A||B| . Dokaz. Primetimo da za proizvoljan skup A i kardinal takav da je A vai da je |A| = . Korenjem te injenice, ako i T... i T... dobijamo z sc c sledee: c a) Kako je A |A| |A| {0}, i B |B| |B| {1}, onda imamo da je A B |A| {0} |B| {1} ||A| {0} |B| {1}|, iz ega sledi c |A B| = |A| |B|. b) Kako je A |A| i B |B|, onda sledi A B |A| |B| ||A| |B||, pa A B |A| |B|, iz ega sledi |A B| = |A| |B|. c c) Iz A |A| i B |B| dobijamo AB |B| |A| ||B| |A|| = |A||B| , sledi AB |A||B| , pa |AB | = |A||B| . Teorema 4.35 Neka su , , kardinali. Tada vai: z a) = , b) = , c) ( ) = ( ), d) ( ) = ( ). Dokaz.
173 a) Za proizvoljne skupove A i B vai AB = B A, pa |AB| = |B A|. z Ako su A i B disjunktni, dobijamo |A| |B| = |B| |A|. Specijalno, ako je A = {0}, B = {1}, dobijamo |A| = | {0}| = , |B| = | {1}| = , tj. = . b) Za proizvoljne skupove A i B vai AB B A, pa |AB| = |B A|, z iz ega sledi |A| |B| = |B| |A|. Specijalno, za A = , B = c dobijamo = . c) Za sve skupove A, B i C vai (A B) C = A (B C), pa z |(A B) C| = |A (B C)|. Ako su A, B i C disjunktni skupovi tj. AB = AC = BC = , onda sledi (|A||B|)|C| = |A|(|B||C|). Specijalno, ako je A = {0}, B = {1}, C = {2}, dobijamo ( ) = ( ). d) Navedeni identitet dobijamo polazei od injenice da za sve skupove c c A, B, C vai (A B) C A (B C). z
Teorema 4.36 Neka su , , kardinali. Tada vai: z ( ) = ( ) ( ). Dokaz. Za sve skupove A, B, C vai A (B C) = (A B) (A C), pa z |A (B C)| = |(A B) (A C)|. Ako vai B C = , onda dobijamo z |A| (|B| |C|) = (|A| |B|) (|A| |C|). Na kraju treba uzeti da je A = , B = {0}, C = {1}. Dogovor o oznakama: Ako je na primer f : A B C, to znai da c funkcija f svakom ured enom paru a, b A B dodeljuje neki element c C, pa bi u tom sluaju trebalo pisati f (a, b) = c. No, umesto toga, c uobiajeno je da se pie samo f (a, b) = c. c s Teorema 4.37 Neka su , , kardinali. Tada: a) ( ) = , b) = ( ) ,
174 c) = . Dokaz. Posledica T6.24.
Teorema 4.38 Neka su , , kardinali. Tada: a) , b) . Dokaz. a) Neka su A, B, C skupovi takvi da je A C = B C = i |A| |B|. Kako je tada A |A| |B| B, zakljuujemo da je A B, iz c ega sledi A C B C, odnosno |A C| |B C|. Sada zbog T... c dobijamo |A||C| |B||C|. Na kraju treba uzeti da je A = {0}, B = {1}, C = {2}, i dobijamo traenu implikaciju. z b) Krenimo od skupova A i B za koje vai |A| |B|. Onda, kao pod a), z zakljuujemo da vai A B, iz ega sledi A C B C odnosno c z c |A C| |B C|. Na osnovu T... dobijamo |A| |C| |B| |C|. Traenu implikaciju dobijamo kada uzmemo da je A = , B = , z C = .
Teorema 4.39 Neka su , , kardinali. Tada vai: z a) , b) . Dokaz. Koristei T..., slino kao dokaz prethodne teoreme. c c
175
Konani kardinali c
Denicija 4.14 Za skup A kaemo da je konaan ako je ekvipotentan sa z c nekim prirodnim brojem tj. (n ) U suprotnom, A je beskonaan. c U ovom delu emo dokazati da su konani kardinali tano prirodni brojevi. c c c Naravno, svi prirodni brojevi su konani ordinali. Da dokaemo da su c z svi prirodni brojevi i kardinali, potrebna nam je sledea lema. c Lema 4.3. Nijedan prirodan broj nije ekvipotentan svom pravom podskupu. Dokaz. Neka je A = {n : (f : n n) rang(f ) = n}. Potrebno i dovoljno je dokazati da je A = . Da bi to dokazali, dovoljno je uveriti se da je A induktivan. (i) A, trivijalno. (ii) Pretpostavimo da je n A, dokaimo da je n+ A. Neka je f : z + 11 n+ . Treba dokazati da je rang (f ) = n+ . Posmatrajmo funkciju n f|n : n n+ . Imamo dva sluaja: c I sluaj: rang(f|n ) n. Tada je jasno f|n : n n, pa je rang(f|n ) = c n. Prema tome, mora f (n) = n, i rang(f ) = n {n} = n+ . II sluaj: rang(f|n ) n. Tada postoji k n takav da je f (k) = n i c f (n) = r n. Deniimo novu funkciju g : n {n} n {n} na sledei s c nain: c g(n) = n g(k) = r g() = f (), za sve =, n, k. Jasno, rang(f ) = rang(g). S druge strane, rang(g|n ) n, pa imamo da g|n : n n. Zbog indukcijske hipoteze (tj. n A) dobijamo da rang(g|n ) = n, pa je rang(g) = n {n} = n+ ,
11 11 11 11
n A.
176
to zbog rang(g) = rang(f ) daje rang(f ) = n+ . s
Teorema 4.40. Svi prirodni brojevi su kardinali. Dokaz. Neka je n . Treba dokazati da za sve k < n, k n. No, k < n znai k n tj. k n, pa prema prethodnoj lemi dobijamo k n. c
Lema 4.4. Nijedan konaan skup nije ekvipotentan svom pravom podskupu. c Dokaz. Neka je A konaan skup, i neka je A n. Neka je B A. Pretc 11 postavimo suprotno, neka je f : A B. Ako sa g oznaimo bijekciju koja c na preslikava n na A onda imamo da g 1 f g : n g 1 (B). No, g 1 (B) n, na to je kontradikcija sa Lemom 1. s
n 11,na A g 11
11 na f n f 1 (B)
11,na g 1
B A
Teorema 4.41. Svi konani ordinali su prirodni brojevi tj. c ( ON)(n )( n = n). Dokaz. Neka je n, i pretpostavimo da je = n. Kako su i i n ordinali, onda mora < n ili n < . Ako bi bilo < n onda n, to je s kontradikcija sa Lemom. Ako bi bilo n < onda n , a to je kontradikcija sa Lemom 2. Naravno, kako su svi prirodni brojevi kardinali, dobijamo da su konani c kardinali tano prirodni brojevi. c
177
Beskonani kardinali c
Teorema 4.42. je najmanji beskonaan kardinal. c Dokaz. Da je beskonaan skup sledi iz injenice da je ekvipotentan c c svom pravom podskupu (na primer, f : n n+ je bijekcija izmed i u \ {}), a znamo (L2) da nijedan konaan skup nije ekvipotentan svom c pravom podskupu. Naravno, je i kardinal, jer za sve < vai . z (Naime < znai tj. je prirodan broj pa ne moe biti c z ekvipotentan prirodnom broju jer je beskonaan.) I na kraju, je najmanji c beskonaan kardinal, jer svi ordinali < su prirodni brojevi, a oni su c konani. c Znamo da je granini ordinal. To moemo dokazati za sve beskonane c z c kardinale. Lema 4.5. Za svaki ordinal vai z || = | + |. Dokaz. Deniemo funkciju : + na sledei nain s c c () = () = {}, za < () = , za < Nije teko proveriti da je bijekcija. s
Teorema 4.43. Svaki beskonaan kardinal je granini ordinal. c c Dokaz. Neka je neki beskonaan kardinal. Tada . Pretpostavimo c + = {}, za neki ordinal . Onda je (jer bi inae bilo da je = c i + tj. < ). No, ako , onda je lako napraviti bijekciju izmed i {}, pa bi bilo {} = . To bi znailo i < , u c to je kontradikcija sa injenicom da je kardinal. s c
178
Denicija 4.15 Za skup A kaemo da je prebrojiv ako je |A| . A je z neprebrojiv ako nije prebrojiv. Imajui u vidu Cantorovu teoremu, ako prihvatimo AC, odmah dobijamo c da postoje neprebrojivi skupovi. Teorema 4.44. (AC) Postoji neprebrojiv skup (kardinal). Dokaz. Kako je za sve skupove S, S P(S) tj. S P(S) i S P(S), onda specijalno za S = dobijamo P() i P() tj. < |P()|. Dakle, P() je neprebrojiv skup, (a |P()| neprebrojiv kardinal). No, postojanje neprebrojivih kardinala, kao i postojanje proizvoljno velikih kardinala moemo dokazati i bez AC. Prvo, podsetimo se da || postoji z za svaki ordinal , bez obzira na AC. Teorema 4.45. (bez AC) Za svaki ordinal , postoji kardinal takav da je > . Dokaz. Tvrd enje je, naravno, tano za < , jer je {} > i svaki c prirodan broj je kardinal. Neka je . Deniimo s W = {R P( ) : R je relacija striktnog dobrog ured enja na }. Onda je W = , i W je skup (jer je W P( )). Tada je i S = {type, R : R W } skup, zbog Aksiome zamene. Neka je R = type , R. Onda je S = {R : R W }. Dokaimo da je z S = { ON : }.
Ako sa S1 oznaimo { ON : }, treba dokazati S = S1 c () Ako R S onda , R = R , pa je R i R S1 .
179 () Neka je S1 . Onda . Treba dokazati da je = R za neki R W. Oznaimo sa bijekciju koja postoji izmed i . Deniemo c u s relaciju R na : 1 R2 (1 ) (2 ), za sve 1 , 2 . Tada je izomorzam izmed striktno dobro ured u enog skupa , i , R. Tako, type , R = , pa je = R i S. Neka je = S. Znamo da je = sup S (vidi T ). Dokaimo da z S. Ako pretpostavimo da S, onda je pa na osnovu Leme dobijamo + + tj. + , to daje + S. No, to je kontradikcija jer je = sup S a s + > . Dokaimo sada da je < . Kako je S onda je sup S = . z Kako S, onda = . Dakle, < . Dokaimo na kraju da je kardinal. Pretpostavimo suprotno, da z postoji takav da je . To znai c ( S) ( S)( ) ( S)( ). S druge strane, povlai . S obzirom da je i , c dobijamo tj. S, to je kontradikcija. s
Teorema 4.1. Za svaki kardinal , postoji kardinal , takav da je > . Teorema 4.2. Klasa svih kardinala nije skup. Dokaz. Pretpostavimo da je { : je kardinal} skup. Kako je unija proizvoljnog skupa kardinala ponovo kardinal, onda je { : je kardinal} = kardinal. Prema prethodnom tvrd enju, postoji kardinal > . No, je supremum skupa { : je kardinal}, pa bi bilo , to je kontradikcija. s Primetimo da sada moemo zakljuiti da ni klasa svih beskonanih karz c c dinala Card nije skup. Naime, klasa konanih kardinala jeste skup, pa c ako bi i Card bio skup, dobili bi da je klasa svih kardinala skup.
180
Ale
Kratko reeno, cilj ovog dela je da se pokae da se beskonani kardinali mogu c z c pored ati u niz 0 , 1 , . . . , , . . . ( ON), tako da za < vai < , +1 jeste najmanji kardinal vei od , a z c za granini ordinal , c = < . Neka je F (x, y) formula prvog reda na jeziku {}. Neka je dalje K neka klasa ordinala pri emu vai c z ( K)( ON)F (, ). Kaemo da je F funkcionalna relacija na K ako je z ( K)(! ON)F (, ). U tom sluaju emo pisati F () = i F : K ON. Prirodno, za F emo c c c rei da je 1-1 ako za sve , K vai c z F () = F () = , da je na ako ( ON)( K)F () = , i da je monotona ako za sve , K vai z < F () < F (). Neka je K klasa ordinala. Kaemo da je K, < izomorfno sa ON, < ako z postoji funkcionalna relacija F : K ON koja je 1-1, na i monotona. Primetimo da u tom sluaju imamo za sve , K c < F () < F (). Teorema 4.46. Neka je Card klasa svih beskonanih kardinala. Tada su c Card , < i ON, < izomorfni. Dokaz. Za sve x Card , sa Sx oznaimo poetni segment u Card c c odred sa x tj. en Sx = {y Card : y < x}.
181 Kako je Sx x i x je skup, sledi da je Sx skup za sve x Card . Jasno, Sx , < je striktno dobro ured skup. en Neka je F (x, ) formula prvog reda na jeziku {} koja kae: z je ordinal izomorfan sa Sx , <. Jasno, F (x, ) je funkcionalna relacija na Card . Dokaimo da je F : z Card ON 1-1, na i da je monotona. F je 1-1. Zaista, ako je F (x) = = F (y) onda je Sx Sy Sx Sy , = = = pa ako bi, na primer, bilo x < y, onda bi Sx bio poetni segmet od Sy , a to c je nemogue, jer smo ranije dokazali (T ) da nijedan striktno dobro ured c en skup nije izomorfan svom poetnom segmentu. c F je monotona. Neka je x < y, treba dokazati F (x) < F (y). Neka je F (y) = . Tada je Sy . Neka je : Sy taj izomorzam. Kako je = x Sy onda (x) . Neka je = (x). Tada je |Sx : Sx izomorzam pa je Sx tj. = F (x), pa zbog dobijamo F (x) < F (y). = Oznaimo sa A klasu F (Card ) tj. c A = { ON : (x Card )F (x) = }. Nije teko videti da ako < i A onda i A. s F je na. Treba, u stvari, dokazati da je A = ON. Pretpostavimo suprotno tj. A = ON. Tada klasa ordinala X = ON\A ima najmanji element 0 . Tada se lako dokazuje da je A = [0 ). Zaista, () Neka je A. Pretpostavimo da 0 . Za = 0 dobijamo 0 A, to je kontradikcija. Za > 0 , zbog A dobijamo ponovo s 0 A, kontradikcija. Prema tome, mora < 0 tj. [0 ). () Neka je [0 ) tj. < 0 . Tada X, jer je 0 najmanji u X, pa prema tome A. Dakle, A = [0 ) pa je A skup. Kako je F 1-1, onda na osnovu Aksiome zamene zakljuujemo i da je F 1 (A) = Card takod c e skup, to je kontradikcija. Prema tome, A = ON i F : Card ON je s na. Neka je F : Card ON izomorzam izmed Card , < i ON, < u denisan u prethodnoj teoremi. Za ON, beskonani kardinal F 1 () c
182
obeleavamo sa (alef-alfa). Prema tome, denisali smo niz beskonanih z c kardinala 0 , 1 , ..., , ..., ( ON). Naravno, 0 je najmanji beskonaan kardinal, tj. . Uobiajeno je da se taj c c niz kardinala, kada se posmatraju kao ordinali, obeleava sa z 0 , 1 , ..., , ..., ( ON). Direktno iz prethodne teoreme dobijamo: Teorema 4.3. (1) Za svaki beskonaan kardinal postoji ordinal takav c da je = . (2) Za sve ordinale , vai: ako < onda < . z Teorema 4.47. (1) Za svaki ON kardinal +1 je najmanji kardinal vei od . c (2) Ako je granini ordinal, onda c = < . Dokaz. (1) Naravno, zbog < + 1 sledi < +1 . Ako bi bilo < onda < pa + 1 , iz ega sledi +1 . c (2) Znamo da je < = sup{ : < }. Znai, treba dokazati da je c = sup{ : < }. Jasno, je gornje ogranienje od { : < }. Dokaimo da je najc z manje gornje ogranienje. Neka je c , za sve < . Moemo pretpostaviti da je beskonaan kardinal, pa postoji ON, z c takav da = . Treba dokazati da je . Pretpostavimo suprotno tj. < . Tada bi bilo < , pa kako je granini ordinal, onda + 1 < i c +1 < , jer je gornje ogranienje za sve , < . No, ovo je u kontradikciji sa c (1).
183
Operacije sa beskonanim kardinalima c

Teorema 4.48 a) 0 0 = 0 ;
b) 0 0 = 0 . c) Za sve prirodne brojeve n vai: n 0 = 0 ; z d) Za sve prirodne brojeve n 1 vai: n 0 = 0 ; z Dokaz. a) Neka je A = {0, 2, 4, . . . }, B = {1, 3, 5, . . . }. Tada je 0 = |A B| = |A| |B| = 0 0 . b) Jasno, |N| = |{1, 2, 3, . . . }| = 0 . Deniimo preslikavanje : N s na sledei nain: ako je n onda c c (n) = r, s, akko n = 2r (2s 1). Nije teko videti da je dobro denisano preslikavanje koje je bijekcija. s Prema tome, 0 = |N| = | | = || || = 0 0 . c) Koristii monotonost operacije (T...) imamo da za n < vai c z n 0 0 0 = 0 . S druge strane, imamo da je 0 n, pa 0 = 0 0 n 0 0 , iz ega sledi n 0 = 0 . c d) Koristei monotonost operacije (T...) i 1 n 0 dobijamo: c 0 = 1 0 n 9 0 0 = 0 , pa sledi n 0 = 0 .
Teorema 4.49 a) Direktan proizvod konano mnogo prebrojivih skupova c je prebrojiv. b) Unija prebrojivo mnogo prebrojivih skupova je prebrojiv. Dokaz.
184
Teorema 4.50. Za svaki beskonaan kardinal vai c z = . Dokaz. Pretpostavimo suprotno i neka je najmanji kardinal za koji ne vai = . Primetimo da je onda < | | (jer , pa z | | i = | | ). Korak 1. Dokaimo prvo da za sve < vai z z | | < . Jasno, ako je < , onda | | < , pa | | < . Neka je . Kako je najmanji kardinal sa osobinom da ne vai = , onda imamo z sledee: c | | = ||| ||| = || || = || < . Korak 2. Neka je P = . Dakle, po pretpostavci, |P | > . Deniimo s jednu particiju {P : < } skupa P na sledei nain: c c P = {, : max(, ) = }. Na svakom P neka je < tzv. antileksikografski poredak tj. , < , akko < ili ( = i < ). Tada su sve relacije < striktna dobra ured enja na odgovarajuim skupovima c P . Korak 3. Na celom skupu P = {P : < } deniimo relaciju < na s sledei nain: ako su x, y P takvi da je x P i y P , onda c c x < y akko < ili ( = i x < y). Tada se lako vidi da je < striktno dobro ured enje na P . Korak 4. Neka je = type P, < . Kako je P , onda |P | = ||, pa imamo < |P | = || , tj. < . Korak 5. Neka je : P izomorzam izmed P, < i , . u Poto je , onda postoji 0 , 0 P tako da je (0 , 0 ) = . Kako s
185 je izomorzam, onda je poetni segment P0 ,0 od P, < odred sa c en 0 , 0 izomorfan sa . Prema tome, |P0 ,0 | = || = . Korak 6. Kako je P = {P : < }, onda 0 , 0 P0 , za neko 0 < . Dokaimo da je z P0 ,0 (0 + 1) (0 + 1). Znamo da je max(0 , 0 ) = 0 , pa je 0 < 0 + 1 i 0 < 0 + 1. Ako , < 0 , 0 , onda max(, ) max(0 , 0 ), pa < 0 +1, i < 0 +1, to je i trebalo dokazati. s Korak 7. Znamo da uvek vai: z A B |A| |B|, pa je |P0 ,0 | |(0 + 1) (0 + 1)|. Poto je granini ordinal (jer je svaki beskonani kardinal granini ordinal, s c c c vidi T43), onda iz 0 < sledi 0 + 1 < . No, u Koraku 1. smo videli da za sve < vai z | | < , pa imamo |P0 ,0 | |(0 + 1) (0 + 1)| < , to je kontradikcija, jer smo u Koraku 5. dokazali s |P0 ,0 | = .
Teorema 4.51. Za sve kardinale , vai z = = max(, ). Dokaz. Neka je . Jasno, {0} {1}, iz ega sledi c (1) .
Kako je {0} {1} {0} {1}, imamo (2) .
186
Dalje, 2 {0} {1} i 2 , pa je (3) = 2 = . = , iz ega sledi = . c Tako iz (1), (2) i (3) dobijamo , pa je = . Analogno,
Kontinuum hipoteza
Znamo da za svaki skup X vai z 2X P(X) i |P(X)| > |X|. Prema tome, znamo da je 20 > 0 . 1 20 . No, da li je 1 = 20 ? Da li je 20 najmanji kardinal posle 0 ? Poznato je da je kardinalnost skupa realnih brojeva ba 20 , pa se taj kardinalni s broj zove i kontinuum i obeleava sa c. Prema tome, nae pitanje moemo z s z formulisati i ovako: Da li postoje beskonani skupovi koji nisu prebrojivi, c a ija kardinalnost je manja od kontinuuma? Problem koji pita Koliko je c 1 ? zove se Problem kontinuuma. Tvrd enje da je 1 = 20 zove se Kontinuum hipoteza (CH). Slino, za svaki ordinal imamo da je c 2 > i da je +1 2 . Uopteni problem kontinuuma pita Koliko je s 2+1 ? Tvrd enje da je +1 = 2 se zove Uoptena kontinuum hipoteza s (GCH). Status Kontinuum hipoteze odnosno Uopene kontinuum hipoteze je s slian statusu Aksiome izbora. Naime, u okvirima ZF se niti mogu dokazati, c niti se mogu oboriti. Teorema 4.52. (Gdel, 1939) GCH je saglasna sa teorijom ZF, tj. ako o je ZF neprotivrena, onda je i ZF + GCH neprotivrena. c c Teorema 4.53. (Cohen, 1963) Ako je ZF neprotivrena onda je i ZF + c CH neprotivrena. Prema tome, CH je nezavisna od ZF teorije. c
Kako je 1 najmanji kardinal vei od 0 , onda je c
Literatura
[1] G. Birkho, On the combination of subalgebras, Proc. Cambridge Philos. Soc. 29 (1933), 441464. [2] G. Birkho, On the structure of abstract algebras, Proc. Cambridge Philos. Soc. 31 (1935), 433454. [3] G. Birkho, Combinatorial relations in projective geometries, Ann. Math. 47 (1935), 743748. [4] G. Birkho, Lattice theory, First Edition, Colloquium Publications, Vol. 25, Amer. Math. Soc., Providence, R.I., 1940. [5] G. Birkho, Lattice theory, Second Edition, Colloquium Publications, Vol. 25, Amer. Math. Soc., Providence, R.I., 1948. [6] G. Birkho, Lattice theory, Third Edition, Colloquium Publications, Vol. 25, Amer. Math. Soc., Providence, R.I., 1967. [7] G. Birkho, O. Frink, Representations of lattices by sets, Trans. Amer. Math. Soc. 64 (1948), 299316. [8] G. Boole, An investigation of the laws of thought, Walton and Mabrly, London, 1854. [9] S. Burris, H. P. Sankappanavar, A course in universal algebra, Graduate Texsts in Mathematics, SpringerVerlag, New York, 1981. [10] C. C. Chang, H. J. Keisler, Model theory, Studies in Logic and the Foundations of Mathematics, Vol 73, NorthHolland Publ. Co., Amsterdam London, 1973. [11] P. M. Cohn, Universal algebra, Harper and Row, New York, 1965. 187
188
Literatura
[12] P. Crawley, R. P. Dilworth, Algebraic theory of lattices, PrenticeHall, Englewood Clis, 1973. [13] S. Crvenkovi, I. Dolinka, R. Sz. Madarsz Odabrane teme opte alc a s gebre: grupe, prsteni, polja, mree, Univ. u Novom Sadu, Prirodnoz matematiki fakultet, Novi Sad, 1998. c [14] A. DeMorgan, Formal logic, Taylor and Walton, London, 1847. [15] B. A. Davey, H. A. Pristley, Introduction to Lattices and Order, Cambridge University Press, 1990. [16] R. Dedekind, Uber Zerlegungen von Zahlen durh ihre grossten gemeinsamen Teiler, Festschrifte Techn. Hoch. Braunschweig, 1897. [17] R. Dedekind, Uber die von drei Moduln erzeugte Dualgruppe, Math. Ann. 53 (1900), 371403. [18] R. P. Dilworth, Lattices with unique complements, Trans. Amer. Math. Soc. 57 (1945), 123154. [19] K. Denecke, S. L. Wismath, Universal Algebra and Applications in Theoretical Computer Science, Chapman and Hall/CRC, 2002. [20] R. P. Dilworth, The structure of relatively complemented lattices, Ann. Math. 51(2) (1950), 348359. [21] Erov, Paljutin, Matematika Logika (na ruskom), Nauka, Moskva, s c 1979. [22] A.A. Fraenkel, Y. BarHillel, Foundations of Set Theory, North Holland, 1958. [23] R. Freese, Free modular lattices, Trans. Amer. Math. Soc. 261 (1980), 8191. [24] R. Freese, R. McKenzie, Commutator Theory for congruence modular varieties, London Math. Soc. LectureNote Series, ??? [25] N. Funayama, T. Nakayama, On the distributivity of a lattice of lattice congruences, Proc. Imp. Acad. Tokyo 18 (1942), 553554. [26] G. Grtzer, General lattice theory, Pure and Applied Mathematics, a Vol. 75, Academic Press, New York, Mathematische Reiche, Band 52, Birkhuser Verlag, Basel; Akademie Verlag, Berlin, 1978. a
Literatura
189
[27] G. Grtzer, Universal algebra, Second Edition, SpringerVerlag, New a York, 1979. [28] G. Grtzer, E. T. Schmidt, Charatcterizations of congruence lattices of a abstract algebras, Acta Sci. Math. (Szeged) 24 (1963), 3459. [29] H. P. Gumm, Geometrical methods in congruence modular algebras, Memoirs of the Amer. Math. Soc., Vol. 45, no. 286, 1983. [30] A. Hajnal, Halmazelmlet, Tanknyvkiad, Budapest, 1983. e o o [31] P. Halmos, Naive set theory, D. Van Nostrand, Princeton, 1960. [32] C. Herrmann, Ane algebras in congruence modular varieties, Acta Sci. Math. (Szeged) 41 (1979), 119125. [33] C. Herrmann, On the word problem for the modular lattice with four generators, Math. Ann. 165 (1983), 513527. [34] B. Jnsson, On the representation of lattices, Math. Scand. 1 (1953), o 193206. [35] B. Jnsson, Latticetheoretic approach to projective and ane geomo etry, The axiomatic method with special reference to geometry and physics (Henkin, Suppes and Tarski, Eds.), NorthHolland, Amsterdam, (1959), 188203. [36] B. Jnsson, Algebras whose congruence lattices are distributive, Math. o Scand. 21 (1967), 110121. [37] B. Jnsson, Topics in universal algebra, Lecture Notes in Mathematics, o Vol. 250, SpringerVerlag, New York, 1972. [38] A.N. Kolmogorov, A.G. Dragalin, Matematika logika, Dopunske glave c (na ruskom), Moskovski Univerzitet, Moskva, 1984. [39] J.L. Krivine, Aksiomatika teorija skupova, Skolska knjiga, Zagreb, c 1978. [40] K. Kunen, Set Theory An Introduction to Independence Proofs, NorthHolland, 1980. [41] K. Kuratowski, A. Mostowski, Set Theory, NorthHolland, 1967. [42] A. I. Maltsev, Algebraic ssystems, Grundlehren der mathematischen Wisseenschaften, Vol. 192, SpringerVerlag, New York, 1973.
190
Literatura
[43] R. McKenzie, D. Hobby, The structure of nite algebras (tame congruence theory), Contemporary Mathematics, Amer. Math. Soc., Providence, R.I., ??? [44] R. N. McKenzie, G. F. McNulty, W. F. Taylor, Algebras, Lattices, Verieties, I, Wadsworth and Brooks, Monterey, 1987. [45] E. Mendelson, Introduction to Mathematical Logic, D. Van Nostrand, 1964. [46] K. Menger, New foundations of projective and ane geometry, Ann. Math. (2)37 (1936), 456482. [47] S. Mili, Elementi matematike logike i teorije skupova, Institut za c c matematiku, Novi Sad, 1990. [48] J. B. Nation, Finite sublattices of a free lattice, Trans. Amer. Math. Soc. 269 (1982), 311337. [49] O. Ore, On the foundations of abstract algebra I, Ann. Math. 36 (1935), 405437. [50] O. Ore, On the foundations of abstract algebra II, Ann. Math. 37 (1936), 265292. [51] P. P. Plfy, P. Pudlk, Congruence lattices of nite algebras and intera a vals in subgroup lattices of nite groups, Algebra Universalis 11 (1980), 2227. [52] C.S. Peirce, On the algebra of logic, Amer. J. Math. 3 (1880), 1557. [53] A. F. Pixley, Distributivity and permutability of congruences in equational classes of algebras, Proc. Amer. Math. Soc. 14 (1963), 105109. [54] E. L. Post, The twovalued iterative systems of mathematical logic, Annals of Math. Studies, no. 5., Princeton University Press, N.J.,1941. [55] S. Prei, Elementi matematike logike, Zavod za udbenike i nastavna sc c z sredstva, Beograd, 1983. [56] P. Pudlk, A new proof of the congruence lattice characterization theoa rem, Algebra Universalis 6 (1976), 269275. [57] P. Pudlk, J. Tuma, Every nite lattice can be embedded into a nite a partition lattice, Algebra Universalis 10 (1980), 7495.
Indeks
191
[58] E. Schrder, Vorlesungen uber die Algebra der Logik (exacte Logik), o edited in part by E. Mller and B. G. Teubner, Leipzig, Published in 4 u volumes, Chelsea Publ. Co., Bronx, New York, 1890. [59] P. H. Stone, The theory of representations for Booelan algebras, Trans. Amer. Math. Soc. 40 (1936), 37111. [60] S. Vujoevi, Matematika logika O mogunostima formalnog metoda, s c c c Podgorica, 1996. [61] P. M. Whitman, Free lattices, Ann. Math. 42(2) (1941), 325330. [62] P. M. Whitman, Free lattices II, Ann. Math. 43(2) (1942), 104115. [63] P. M. Whitman, Lattices, equivalence relations, and subgroups, Bull. Amer. Math. Soc. 52 (1946), 507522.

Knjiga Logika Nov Sajt

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Knjiga Logika Nov Sajt

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Departman za matematiku i informatiku Prirodno-matematiki fakultet Univerzitet u Novom Sadu

Rozlia Sz. Madarsz a a

Semantika predikatske logike . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

4 2.4 2.5 2.6 2.7 2.8 2.9

4 Skupovi, ordinali, kardinali

Glava 1. Iskazna logika

Glava 1. Iskazna logika

Sintaksa iskazne logike

1.3. Sintaksa iskazne logike

Glava 1. Iskazna logika

Glava 1. Iskazna logika

Tautologije, logika ekvivalencija c

16 A A, ako A B onda B A, ako A B i B C onda A C.

Glava 1. Iskazna logika

1.5. Tautologije, logika ekvivalencija c

Glava 1. Iskazna logika

Normalne forme i baze iskazne algebre

1.6. Normalne forme i baze iskazne algebre p q r f

20 za sve x1 , . . . , xn {, } vai: z f (x1 , . . . , xn ) =

Glava 1. Iskazna logika

1.7. Modeli i teorije

Glava 1. Iskazna logika

1.7. Modeli i teorije

Glava 1. Iskazna logika 1. Za sve F orm vai T h(M od()). z

1. Za sve F orm vai M od() = M od(T h(M od())). z

Logika (semantika) posledica c c

1.8. Logika (semantika) posledica c c

Glava 1. Iskazna logika

1.9. Semantiki tabloi c Pravila tipa () (A) A (A) A (A B) A B (A B) A B (A B) A B

Pravila tipa () (A B) A|B (A B) A|B (A B) A|B

primena pravila tipa

1.9. Semantiki tabloi c

1.10. Deduktivni sistemi

Glava 1. Iskazna logika

1.11. Iskazni raun - deduktivni sistem za iskaznu logiku c

Iskazni raun - deduktivni sistem za iskaznu c logiku

Glava 1. Iskazna logika

1.11. Iskazni raun - deduktivni sistem za iskaznu logiku c

Glava 1. Iskazna logika

hipoteza Ax1 MP 1.2. Ax3 MP 3.4. hipoteza MP 5.6.

Odgovarajue izvedeno pravilo jeste: c KON T R : A, A . B

hipoteza KONTR MP 1.2. Ax1 MP 3.4. MP 1.5.

Sada moemo navesti odgovarajua izvedena pravila: z c DN 1 : A AB A , DN 2 : , KP : . A A B A

Sledea lema daje sva etiri pravila za sintezu implikacije. c c

38 Lema 1.7 a) A, B A B, b) A, B (A B), c) A, B A B, d) A, B A B.

Glava 1. Iskazna logika

Na kraju, evo pregleda najvanijih izvedenih pravila iskaznog rauna H: z c

Pravila izvod enja Iskaznog rauna c

Glava 1. Iskazna logika

Suprotne pretpostavke SP : Sinteza implikacije SI2 : Negacija implikacije N I1 : (A B) (A B) , N I2 : A B A B, A B B A, B (A B)

Rastavljanje konjunkcije K1 : Sinteza konjunkcije SK : AB AB , , K2 : A B A, B AB

1.12. Mala teorema kompletnosti i odluivost iskaznog rauna c c

Mala teorema kompletnosti i odluivost iskaznog c rauna c

Glava 1. Iskazna logika

No, zbog Leme 1.7, u sva etiri sluaja imamo da vai c c z

1.12. Mala teorema kompletnosti i odluivost iskaznog rauna c c

Glava 1. Iskazna logika

Teorema kompletnosti i kompaktnost

1.13. Teorema kompletnosti i kompaktnost

Glava 1. Iskazna logika

48 ... n=1 = ... {

Glava 1. Iskazna logika

ako je skup n {An } konzistentan , u suprotnom

Tako dobijamo neopadajui niz skupova formula c = 1 2 n n+1 . . . Neka je =