Professional Documents
Culture Documents
МАТЕМАТИКА
8
З б и р к а з а д а т а к а са р е ш е њ и м а
з а 8. р а з р е д о сн овн е ш коле
Шесто 'издање
КРУГ
ЕОГРАЛ, 2 0 1 1 .
Аутори: Живорад Ивановић, професор, педагошки саветник
мр Срђан Огпановић, професор Математичке гимназије у Београду
МАТЕМАТИКА8
Збирка задатака са решењима за 8. разред основне школе
Шесто издање
Издавач: „Круг“, Београд, Устаничка 244г,
тел. 347 5576, Е-таЛ: кгидсЗооФзћћ.гз
За издавача: Маријана Милошевић
Рецензенти: др Предраг Тановић, научни сарадник Мат. института САНУ
Мирјана Перовановић, професор Математичке гимназије, Београд
Ружица Павлићевић, професор ОШ „Дринка Павловић“, Београд
Уредник: Живорад Ивановић
Корице: Иван Чукић
Цртежи: Марко Червењак, Иван Каделбург
18ВК 978-86-7136-193-4
Тираж: 10 000 примерака
Штампа: Колор прес, Лапово
ПРЕДГОВОР
А а алфа N V ни
В јЈ бета 2 кси
С
Г 7 гама 0 0 омикрон
д б делта П 7Г пи
Е е епсилон Р ро
Р
2 с зета Е <7 сигма
Н V ета Т Т тау
е в тета Т V ипсилон
I 1 јота Ф ч> фи
к Ж капа X X хи
А А ламбда Ф ф пси
М Џ ми Г2 и омега
Садржај
1. СЛИЧНОСТ ТРОУГЛОВА.................................................................. ,
1.1. Талесова теорема.............................. .................................... ј
1.2. Сличност троуглова................................................................. 4
1.3. Примена сличности на правоугли троугао....................................... 6
1.4. Додатак уз главу I .......................................................... ................. 7
4. ПРИЗМА.................................................................................................. 36
4.1. Површина и запремина призме.......................................................... 37
4.2. Додатак уз главу IV ........................................................................... 44
5. ПИРАМИДА............................................................................................ 45
5.1. Површина и запремина пирамиде..................................................... 40
5.2. Додатак уз главу V ........................................................................... 52
6. ЛИНЕАРНА ФУНКНИЈА...................................................................... 55
6.1. Функција у = кх + п ........................................................................... 55
6.2. Линеарна функција - систематизација.............................................. 02
6.3. Додатак уз главу V I........................................................................... 55
I
8. СИСТЕМИ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА СА ДВЕ НЕПОЗНАТЕ . 71
8.1. Решавање система две линеарне једначине са две непознате........ 72
8.2. Решавање система две линеарне једначине са две непознате -
систематизација.................................................................................. 78
8.3. Додатак уз главу V I I I ........................................................................ 84
9. ВАЉАК..................................................................................................... 87
9.1. Површина и запремина ваљка............................................................ 87
9.2. Додатак уз главу IX ........................................................................... 90
10. КУПА...................................................................................................... 93
10.1. Површина и запремина купе.......................................................... 93
10.2. Додатак уз главу X ........................................................................... 96
Напретком и усавршаваљем
математике условљено је бла-
гостање државе.
Наполеон1
(а ) А В = ■■ Д/.\ : б) С Б = - М И ;
5 ' 8 ’
в) Е Р = -М 1У ; г) С Н = 1 - М И .
' 3 5
0 1,5сш С
а) Ако је М К = 7 с т , К М = 2 1 с т и К Р = 1 0 с т , наћи Е Р .
б) Ако је К Р = М Р , В Р = б с т и В М = 10 с т , наћи К Р .
а — а \ , /3 = /?г 7 = 7г , а : 6 : с = ах : : С1
Ставови о сличности троуглова:
Два троугла А В С и А 1В 1С1 су слични ( А А В С ~ Д А ^ б 1!) ако
су:
(1) два унутрашња угла једног троугла подударни одговарајућим
унутрашњим угловима другог (нпр. а = о ц , /3 = /З^);
(2) две странице једног троугла пропорционалне одговарајућим стра-
ницама другог, а унутрашњи углови које образују те странице поду-
дарни (нпр. а : аг = 6 : , 7 = 7 ^);
(3) све странице једног троугла пропорционалне одговарајућим стра-
ницама другог (нрп. а : = к : 61 = с : С\ );
(4) две странице једног троугла пропорционалне одговарајућим стра-
ницама другог и унутрашњи углови наспрам већих од ових страница
једнаки (нпр. ђ : 61 = с : с\ , 7 = 71, с > 6).
1.3. П Р И М Е Н А С Л И Ч Н О С Т И
Н А П РА В О У Г Л И ТРОУГАО
а ’ = с-р, ћ2 = с • д, ћ2 = р ■д.
1. Сличност троуглова 7
1.4. Д О Д А Т А К У З Г Л А В У I
А В ■С О = А В 1.
А В С \ * в а
•
* Р
• • С с
Е о
Сл. уз зад. 55 Сл. уз зад. 61
56. Ван праве а дата је тачка А . Колико постоји правих које садрже
тачку А и: а) паралелне су правој а; б) мимоилазне су са правом а?
57. Колико највише равни одређују права а и три неколинеарне тачке
А , В , С које су ван праве а?
58. Колико је равни одређено са:
а) 15; б) 20; в) 30
некомпланарних тачака?
59. Колико има некомпланарних тачака у простору ако је њима одређено
укупно:
а) 56; б) 120; в) 20
равни?
60. У простору је дато 10 паралелних правих. Колико највише равни оне
одређују?
61. У простору су дате праве а, 6 и с (а || 6) и тачке А , В , С и Б
(слика). Колико највише равни одређују дате праве и дате тачке?
62. Дате су у простору тачке А , В , С и И . Колико постоји равни
које: а) садрже тачку А; б) садрже тачке А и В ; в) садрже тачке А , В
и С ; г) садрже тачке А , В , С и 0 4
63. Дате су две праве р и д. Колико постоји равни које садрже праве
р и 5 ? Размотрити све случајеве.
64. Дате су четири различите праве р, д, г и 5 такве да се праве р и
секу, а такође г и 5 секу, а да су праве р и г, а такође д и 5 паралелне.
Колико највише равни одређују ове праве?
2. Тачка, права и раван 11
2.2. О Р Т О Г О Н А Л Н А П Р О ЈЕ К Ц И ЈА
\§Т• Једна дуж нагнута је према датој равни једанпут под углом од 30°,
ДРУГИ пут под углом од 45°, а треГчи пут под углом од 60°. Одредити
однос дужина добијених пројекција те дужи на дату раван.
8А Правоугли троугао са катетама а = 15 с т и & = 20 с т чија
хипотенуза припада равни а нагнут је према тој равни под углом од 45° .
Израчунати површину пројекције овог троугла у равни а.
89. Наћи одстојање средишта дужи А В од равни а која нема са том
дужи заједничких тачака, ако је одстојање тачака А и В од равни:
\а)ј 5 с т и 9 с т ; б) 7,4 с т и 2,6 с т .
, 90* Тачке А и В су са разних страна равни тг. Израчунати дужину
дужи А В ако је:
Ц) А 'В ' = З с т , А А ' = 1 с т , В В ' = З с т ;
б) А 'В ' = 5 с т , А А ' = 4 с т , В В ' = 8 сш;
в) А!В' = А А ' = 8 с т , В В ' = 7 с т
где су А! и В ' пројекције тачака А [ В на раван п .
Дат је квадар А В С В А \ В х С \ В х (слика). Допуни следеће реченице:
Пројекција на раван основе А В С В :
а) дужи АС \ је . .. ;
б) дужи А В Х је . .. ; ^
в) ДУЖИ А А Х је . . . ; /
г) дужи А В је . .. ;
д) Дужи В В г је . .. ; Ј} ■ '
ђ) дужи ССх је . .. . '
Сл. уз зад. 91
2.3. Д О Д А Т А К У З Г Л А В У II
ах = 6,
1° За а ф 0 3
2° За а = 0, 6 ф 0
3° За а = 0, 6 = 0
ах < 6, ах ^ 6, ах ^ 6, ах > 6,
где су а и 6 реални бројеви.
3. Линеарне једначине и неједначине 17
3.1. РЕ Ш А ВА Њ Е Л И Н ЕА РН Е ЈЕ Д Н А Ч И Н Е
С ЈЕ Д Н О М Н ЕП О ЗН А ТО М
32 2 7х
I ОЈ
001в
7х.
II
б) в) г)
Т = 7; 5 ~ ~6~ ’ ~2 ~~ ~~
^
( ,7 1 8 3 _ _5
? = 6;
ђ) X е) = - 5 ; ж)
+ Р б 1 = - 6; 2 2 6
г) л/ж2 = —2 ; д) 2 - 2 = 2 2 - 7 ; ђ) - = 1 ?
2
тГ
II
г)
1
~2 ~
Две од њих су међусобно еквивалентне. Одредити те две једначине.
18 Текстови задатака
в) ( х + - 9’ г) 2(г - 3 ) = 3;
1 х
д) 5 + 2х = 7х; 5 ) ^ = 7 .
2х —5
а) - 1 б)
4 5
3/ Линеарне једначине и неједначине
1_ х 1
в) Зх - 1 = 2х + 3;
3 “ 3 + 2'
Која једначина је у питању?
12 1 . а) ( З а - 2 ) : 2 = (2а - 1) : 3;
б) (х + 1) : (х + 3) = (х — 3) : (х — 2) ;
в) (7х + 3) : (7х - 4) = 5(х + 1) : (5х ~ 2);
г) у : ( у + 1) = (2у + 1) : (2у - 1).
1 2 2 . а) (ж + 3) : (1 —ж) = - 2 ;
б) (х + 7) : (13 - х) = (5 - х) : (5 + х ) ;
х +7 3 х+ 2 1
г) 0,35 : 0,7 = —; д) 3 - 2х ~ ~ 2
Х —3 2'I ’ ' ' X
ђ) (2х + 1) : (Зх + 2) = (6х + 5) : (9аг + 8).
. 2д + 12 х-7 6
123. а) — — — = 2 ,5 ; б)
х + 3 2х + 5 ~ ~ 7 ’
, 2 х -3 .. Зх — 1
г) -4.
х +1 2 —х
20 Текстови задатака
2х - 5 5 2ж х 3
124, а)Јх - = 4;
, 2 I Зх х
Х+ 2 о - ^ - 1 х.
В-Х* 5 2 1> ^ - = 1 “ 2 ;
2х —3 а?+ 1 х - 11 х+ 1
0. / ^ ^ > + ^ 1 , 12.
.д)/ 5 10 ’ 2 3 2
ж+ З 2х - 1 4 -а : (
125. ај --- :— “ — Ј- ~ > ;(1 Р)ј 4 ( X + - з |з ® - -
6
х + 1 \ 5 24 7
в) 2 2(х + 3) — ^ >
Г) 6 Ж" 8 (^ 4) = 5 Ж;
. 2 1 х 1 х , 1
х + ?х
Д> * + 3 1 “ 3 10’ ® 3 _ 2 ~ 4 + 2’
. 2х + 3 5х - 14 х+ 1
е) - з ------------
х —1 х + 1 1 —х 1+ х п
126. а) — ---------- Ђ---------- Ђ----------+ 2 = 0,
х —4 + 2(х + 1) _ ^ = 5(х - 3) + 2 х _ П а + 43
б)
3 ' 4 “ 2
4х + 4 Зх - 1 _ 5х + 1
““3 4 _ 7
127. а) - х- - ~ X- - )т
х-1
Зх + 7 /х + 1 Л 5х + 7 / Зх + 1 х -1 \
б)
8 V 2 Ј 16 V 4 8 Ј
х 7х 7‘ , с
1-4--- ---------- 1-4 --- р 6х
1+ 4 2 1 + 5х 2
в) -+ 24 12
2 ' 6
6 —х х 3+ х
1
2 3“
г) -+ X- = 3.
2 ' " 3
128. Користећи да је једначина А ■В = 0 еквивалентна са А = 0 или
В = 0, решити једначине:
а) (х — 1)(х + 1) = 0; б) 2(х —3)(х + 1) = 0;
в) (Зх - 1)(х + 2) = 0; г) 4 (3 х + 1)(х - 3) = 0;
д) (х —2)(х — 1)(х + 1) = 0; ђ) 5(х + 1)(х —2)(х —3) = 0.
3. Линеарне једначине и неједначине 21
Зх ч2
131. а)
0 Ч 1 -0 Ч -Г
(х — 1)(х + 1) (2х + I )2 1
б) ---------т,------------------ т"т---- = 1- —х;
12
х —1 х —2
в) 1 —х;
2 ) \ 2
г) (х + 8)2 + (х + З)2 = (х + 12)2 + (х - 5)2
, (х — I )2 (х —3)(2х — 5)
132. = 3 — (х —2);
2 4
(6х —2)(х — 1)
б) (х —З)2 = 4:
6
в)Ј ( х + I )2 + (х + 2)2 + (х + З)2 + (х + 4)2 = (2х + 5)2 .
х
133. а) 1 - - Зх + 2 ( - - 3 \(2х-1)
; 2 4’
= 1.
г) ( + +2) “ ( + +3) ( + - 3
22 Текстови задатака
3.2. П РИ М ЕН А Л И Н Е А РН И Х ЈЕ Д Н А Ч И Н А
С ЈЕ Д Н О М Н Е П О З Н А Т О М
173. Ако неки број помножимо са 2, допишемо иза тог производа цифру
5, па настали број поделимо са 11 и количнику додамо 1, добићемо број
два пута већи од полазног. Који је то број?
193. За израду неког предмета један радник утроши 7 минута мање него
други. Колико предмета изради сваки од њих за 4 часа, ако први за то
време изради 28 предмета више него други?
194. Плави и зелени аутобус крену истовремено из града А у град В који
је на удаљености 60 к т . Плави аутобус вози просечном брзином 4 0 к т / ћ ,
а зелени 5 0 к т / ћ . Када зелени аутобус стигне у В , одмах пође натраг.
На којој удаљености од града А ће срести плави аутобус?
195. Путник, идући од села ка железничкој станици и прешавши првог
сата З к т , утврди да ће, ако буде ишао том брзином, закаснити на воз 40
минута. Због тога је остатак пута прелазио брзином 4 к т / ћ и стигао на
станицу 45 минута пре поласка воза. Колико је село удаљено од железничке
станице?
196. Два воза саобраћају између два града; први путује од једног до
другог града 2 ћ и 48 минута, а други 4 ћ и 40 минута. Брзина првог воза
је за 2 6 к т / ћ већа од брзине другог. Одредити растојање између ова два
града.
3.3. Р Е Ш А В А Њ Е Л И Н Е А Р Н Е Н Е Ј Е Д Н А Ч И Н Е
С ЈЕ Д Н О М Н Е П О ЗН А Т О М
ЗЗ/
г ) 3 - — <1; д ) |х |< 2 ; ђ) |х| > 3?
в) 1 - ^ 2; г) - - 2 ( х + 1) < 0 ;
. х —2 . 2х ч х —1
е) 3 -------— < 1 ; ж )
210. а) *— - + - — — -џ - __ 5 _ I б)
; 3 3 ^ 6 2 15
,х + 1 х 3 2х —2 3 —х
в) —п-------------- <
5
7 —х 3 + 4х
211. а' 3 < — =-------4; б) 3(2х — 1) < 4(3х —8) —7;
2 ' 5
в) х - (2х - (Зх - (4х - 5))) < 1.
212. а) (х - I ) 2 - (х + I ) 2 < 12 - х; б) (х - 4)2 - (х + З)2 < 3(х - 9);
в) 3х(3х - 4) - (Зх + I)2 < - 1 ;
г) (* + 2)(х + 5) - 3(4х - 3 ) џ ( х - 5)2 ;
л) 4(х - 2) - (2х - 5)(х - 3) < 12 - 2(х - I)2 .
х- 6 х 3+ х
1+
2
213. а) ^ 3 —х;
10 —7х 2+ х
2 х ------- ----- х
б) + ^ - > 1 - 1 х;
х 7 7х
1+ 7 . - + 6х +1
, 4 1 + 5х 2 1 2
в ) -----------------------------------< -----------------•
2 24 12 3 6 ’
^ __ 20х - (10 - Зх) „ 26х - 51 2(1 - Зх)
Г ) X —----- —— + . ---------------------- — ------------------------
156 ^ 52 13
214. а) (х + 4)(х - 3) + 10 < (х + 2)(х + 3);
б) (х + 3)(2х - 1) - (2х + 1)(х - 4) > 0;
в) (х - I ) 2 + 7 > (х + 4)2 ;
г) (х + 1)(х + 2) + 3(1 - х) < (х - I ) 2 .
30 Текстови задатака
2х + 1 Зх — 1
-----------------2 ~ > г '
5х 47х 13 х 11
Т + Т Г _ 21^3~21’
. Зх 5 4х —3 , . . .о
г) 3 - — > ------- ----------- ----------- — , 2х(2х - 5) • 27 (2х
х +1 х+ 2 х х +1 х +2
’ 2 3 ’ 6 2 3 ’
3.4. Д О Д А Т А К У З Г Л А В У III
С = { х | | < х < 5 }, Н = {х | 3 ^ х ^ 5 } .
а) Представити ове скупове графички на бројној оси.
б) Одредити: 1° А џ В ; 2° А П В ; 3° А П Н ; 4° В Г) Н ; 5° С П В ',
6° С П Р ; 7° Е П С П Н ; 8° А п В п Н .
228. Које од следећих реченица важе за све реалне бројеве а, 6, с, Л\
а) ако је а < б, онда је а + с < 6 + с;
б) ако је а < 6, онда је а ■с < ћ ■с;
в) ако је а < 6, онда је —а > —6;
, , . 1 1
г) ако Је а < 6, онда Је - > - ;
32 Текстови задатака
Зж
в) збир израза \ / 2 х и —-у= једнак 5;
V2
г) разлика квадрата израза х + 5 и х — 1 једнака 48?
231. Решити једначине:
а) ||3х —2| —х| = 2; б) ||х — 1| — |х + 2|| = |3х —3 |.
232. Наћи решења једначина:
!+ Јг!_ 1 ^ м . ,
|х| + X |х| —X
б) +
235. Зоран има два пута више година него што је имао Јован када је
Зорану било толико година колико је сада Јовану. Заједно имају 35 година.
Колико је стар свако од њих?
236. Иван сада има четири пута више година него што је имао Марко
када је био три пута млађи од Ивана. Колико година сада има Марко, ако
ће следеће године заједно имати 20 година?
237. Нина и Иван имају заједно 44 године. Нина има два пута више
година него што је имао Иван када је Нини било упола толико година
колико ће имати Иван када Нини буде три пута толико година колико је
било Ивану. Колико година има Нина?
238. Казаљке сата показују: а) 9 сати; б) 4 сата. Када ће се казаљке
први пут поклопити?
239. Отац полази од куће према школи у исто време када и син од школе
према кући. Отац би цео пут прешао за 10 минута, а син за 15 минута.
После колико минута ће се срести?
240. Неколико дечака скупља новац да купе кошаркашку лопту која стаје
720 динара. Када би у њиховој групи било три дечака мање, сваки би
платио по 40 динара више. Колико има дечака?
241. Аутобус је прешао 300 к т . Д а је возио 1 5 к т / ћ брже, на путу би
провео 1 час мање. Којом брзином се кретао аутобус?
242. Један бициклиста кренуо је из града А у град В брзином 1 4 к т /ћ .
Када му је остало да пређе 18 к т мање него што је прешао, повећао је
брзину на 21 к т / ћ . Колика је удаљеност градова А и В ако је просечна
брзина бициклисте на целом путу 1 6 к т /ћ ?
243. Мајмуни деле кокосове орахе. Први мајмун је узео три ораха и
десети део остатка; други мајмун - шест ораха и десети део преосталих
ораха; трећи мајмун - девет ораха и десети део преосталих ораха итд, све
док сви ораси нису подељени. Испоставило се да су сви мајмуни добили
исти број ораха. Колико је било мајмуна?
244. Резервоар се напуни водом за 8 сати када су отворене све три
2 5
доводне цеви. Кроз другу цев утиче —, а кроз трећу - оне количине
3 6
воде која утиче кроз прву цев. За које време би се резервоар напунио ако
би се пунио само кроз прве две цеви?
245. Ката и Ната донеле су на пијацу укупно 300 комада јаја. Једна од
њих је имала више јаја од друге, али су обе од продаје зарадиле једнаке
34 Текстови задатака
суме новца. У повратку Ката је рекла: „Да си ми дала своја јаја, ја бих
их продавала по истој цени као своја и зарадила бих 15 динара више него
што сам зарадила. “ На то је Ната одговорила: „Да си ти мени дала своја
јаја, ја бих их продавала по истој цени као своја и зарадила бих 20 динара
више него што сам зарадила. “ Колико су јаја имале Ката и Ната?
Решити неједначине (задаци 246-250):
г ) ^ + 1 > 0.
х +2
. 2х — 5 \ ж- 3
249. а) — — > 1; 6 ) ^ 0 ; в ------- г С 1,
х + 3 х —4 2ж —5
х 2 —1
г) ( х - 1 ) { х - 2 ) < 2; д) 1 —х > 2 .
х 2 —х 2 х 2 —9
250. а) б) <
х 2 + 2х 5’ х 2 — 7х + 12
251. Одредити решења неједначина:
а) х 2 ^ х; б) х 3 - ж ^ 0; в) х ^ ;
х
г) х4 > х3; д) х 3 + 1 < х 2 + х .
252. Решити неједначину:
б) <
а) 113 —х\ > 6 ; |6 —х| јЗ —х|
253. Решити неједначине:
х +7
а) < 2; б) \Ј4х2 —4х + 1 < 3 —х ;
\/9 х 2 + 6х + 4
х 2 + 4х + 4
< 2; г) >
9 —6х + х 2
\Јх2 —4х + 4 ^
Д) (х - 2)(х - 3) " '
3. Линеарне једначине и неједначине 35
а) К + г^ /2 Р - б) - 3* 1 + ^/2
V
( К - полупречник описаног, г - полупречник уписаног круга, Р - повр-
шина троугла). Доказати.
4. ПРИЗМА
СјиаегИе еГ тиетеИз (Тра-жите
и наћи ћете) '
Нови завет
В = а2;
М = 4 аН;
Р = 2а{а + 2Н);
V = а2Н.
I) = ал/3, д. = а\р2;
Р = 6а2;
V = а3;
РГЈ = а2Р2.
Р = 2 (аб + ђс + ас);
V = абс;
д = р а 2 + ђ 2;
И = р а 2 + ђ2 + с 2;
Р јо = с р а2 + 62.
4. Призма 37
М = 3аН:
Р = — л/З + ЗаН-
у = °4- Љ н
Правилна шестострана призма
а/\
В = ^ а 2^ 3 ;
М = 6аН\
Р = За(аДз + 2Н)-
V = \ а 2Н у / 3.
265. Коцка ивице а пресечена је са равни која пролази кроз три темена
коцке. Израчунати површину пресека.
266. Израчунати дужину дијагонале и површину квадра чије су дужине
ивица:
а) а = 2 сш , 6 = 3 с т , с = 6 с т ;
б) а = 10 с т , 6 = 22 с т , с = 16 с т .
267. Основне ивице квадра су 7 с т и 24 с т , а висина је 8 с т . Израчу-
натн површину дијагоналног пресека квадра.
268. Две ивице квадра су 5 с т и б с т , а његова површина 214 с т 2 .
Израчунати дужину висине и запремину квадра.
269. У базену облика квадра димензија 20 т , 15 т и 2,5 т налази се
3
вода до - дубине. Колико хектолитара воде има у базену?
5
270. Базен облика квадра има димензије 4 т , 4 ,5 т и 2,5т . За које
време ће се напунити базен ако у њега сваке секунде утиче 51 воде?
271. Један резервоар има облик квадра димензија 3,5т , 4 т и 5пгУ
Колико литара воде он садржи када је пун?
272. Собу облика квадра, дужине 4 ,8 т , ширине 4 т и висине З т , треба
окречити. Колика се површина кречи ако се у њој налазе прозор димензија
2 т х 1,5т и врата 2,2т х 1пг?
273. Израчунати дужину дијагонале правилне четворостране призме
основне ивице а и висине Н ако је:
а) а = 2 с т , I I = 1 с т ; б) а = 6 с т , Н = 7 с т .
274. Израчунати површину и запремину правилне четворостране призме
ако је основна ивица 4 с т и висина призме 8 с т .
275. Површина правилне четворостране призме је 360 с т 2 , а основна
ивица б с т . Израчунати висину и запремину те призме.
276. Површина основе правилне четворостране призме је 36 с т 2 , а ди-
јагонала бочне стране је 10с т . Израчунати површину и запремину те
призме.
277. Дијагонала правилне четворостране призме је 15 с т , а дијагонала
основе је 9 с т . Колика је површина и запремина те призме?
278. Дијагонала основе правилне четворостране призме је 5 \ / 2 с т , а
површина омотача 120 с т 2 . Израчунати површину и запремину те призме.
4. Призма 'у 39 )
4.2. Д О Д А Т А К У З Г Л А В У IV
в = ^ а 2\ / 3;
М = 3аћа\
Р — |а ( а \ / 3 + 2/1а);
V = ^ а 2Лл/3.
]
Правилни тетраедар (правилна
једнакоивична тространа пирамида)
Р = а 2л/3;
| V=
а) а = 9 с т , ћ = 7,5 с т ; б) а = 1 0 \/З с т , ћ = 13 с т ;
в) а = 12 с т , з = 10 с т ; г) Н = 12 с т , ћ = 13 с т .
359. Израчунати површину и запремину правилне четворостране пира-
миде ако је а - основна ивица, Н - висина пирамиде, ћ - бочна висина
(апотема), б, - дијагонала основе:
а) д, = 5\/2 спг, Н = 7 с т ; б) а = 16 с т , Н = 15 с т ;
в) а = 2 4 с т , /г = 2 0 с т .
360. Наћи површину и запремину правилне четворостране пирамиде чија
3
је основна ивица а = 8 с т , а бочна ивица В = - а.
4
361. Правилна четворострана пирамида је пресечена једном равни која
садржи врх и дијагоналу основе. Израчунати површину пресека ако је
основна ивица 4 с т , а бочна ивица 6 с т .
362. Израчунати запремину правилне четворостране пирамиде ако је
дијагонални пресек једнакостранични троугао странице 4 с т .
363. Површина дијагоналног пресека правилне четворостране пирамиде
је 240 с т 2 . Израчунати запремину те пирамиде ако је њена висина 30 с т .
364. Дата је површина правилне четворостране пирамиде и њена основна
ивица. Израчунати запремину пирамиде:
а) Р = 96 с т 2 , а = 6 с т ; б) Р = 336 с т 2 , а = 12 с т .
365. Израчунати површину правилне четворостране пирамиде ако је њена
дапремина 1280 с т 3 , а висина 15 с т .
366. Израчунати површину и запремину правилне четворостране пирами-
де ако је њена основна ивица дужа за 10 с т од висине пирамиде, а висина
3
Је основне ивице.
5.2. Д О Д А Т А К У З Г Л А В У V
У , У У
у —к х + п у=кх+п
у=кх+п
П
о
к> 0 0
II
' к < 4
X X
X
/ ц п \
' к к \
а) У = з ® ; 6 ) ј/ = ч/ З ж ; в) у = ---------- ;
г) у = ж2 - 2ж + 1; д) у = Зл/х + 5;
ђ) У = (х - I ) 2 - х 2 ; е) у = - ?
X
452. Д ата је функција:
а) у = Зж + 1; б) у = х-~ 2; в) у = _ ж + з.
Наћи вредности функције за вредности независно променљиве: —1, 0, 1,
2, 3 и приказати ову функцију одговарајућом таблицом.
453. Функција у = /(ж ) је дата једнакошћу:
а) 2х + Зу - 5 = 0; б) х - 7у + 4 = 0;
в) Зж —6у + 9 = 0.
5
З а вредности независно променљиве ж: —2, 0, —, - израчунати вредно-
сти функције у и попунити одговарајућу таблицу.
454. Функција у = / (х) дата је формулом ј'(х) = 2х —3. Одредити:
а)/(0); б) /( 1 ) ; в )/(-1 ); г ) / ( г + 1);
д)/(2х-1); ђ) / ( / ( - 2 ) ) ; е) / ( / ( * ) ) .
4
455. Ако је /( х ) = —х + 1, одредити:
5
а)/(0); б) / ( —1); в) / ( | ) ; г) / ^ а - 1^ .
а) б)
Т'
У
х X
/
58 Текстови задатака
6. Линеарна функциј
59
465. Која једначина одговара нацртаном гра.фику (слика)? У
чУ
©V
•2
а) б) V® У
■1
X
у + 2 -1
х
-1 /2 \
®/ \
\2 ^
Сл. уз зад. 167 Сл. уз зад. 468
в) х у
468. Која од једначина:
а) у = х + 2; б) у = х - — х -ј- 2; г) у = ~
одговара ком графику на слици? \\ .
УЈ,
469. Д а ли постоји линеарна функција чији график садржи тачке А( 1 1)
В ( —2 , —2) и С (—2 ,0 )? 1
в)
473. Одредити пресечне тачке координатних оса и праве:
а) 2>х — 2у = 12; б) 2х + 5г/ + 10 = 0.
/ 14 \
477. Да ли тачке Д (3,0), В { —7,5) С ( —4, —— I припадају графику
функције ј/ = - х - 2 1
в) Р- У = ^ х + 1, А{4 ,2).
а) у = 2х - 4 ; б) у = - З х + - ;
5
в) У = ~ х + 1; г) у — —2х — —,
3
и помоћу њих одредити вредности променљиве х за које је функција
позитивна и вредности променљиве за које је функција негативна.
488. Испитати графички да ли следеће три једначине имају заједничко
решење:
а) х - 2у = 0, х + у = 3, За: + 2у = 8;
б) х + у = 3, х — у = 1, 2х — у = 6. Ч'
в) у = т х — - т + 1; г) 2х - Зу + т + 1 = 0;
д) (т - 2)х -
(1т_х) у+\ т+ 1=°'
Нацртати затим графике ових функција за добијене вредности параме-
тра гте.
6.2. Л И Н Е А Р Н А Ф УНКЦИЈА - С И С Т Е М А Т И ЗА Ц И ЈА
а) у — —2х + 1; б) у = Зх + ^ ;
в) Зх + 2у + 6 = 0; г) —4д + 5у — 1 = 0.
Без цртања графика одредити координате тачке у којој график сече у - осу.
буду опадајуће.
у — (к - 2)* — (к — 1), /с е К .
Одредити А: тако да график одговарајуће функције буде паралелан графи-
ку функције:
а) у = 2х - 6; б) у = - З х + 8; в) 5ж - 5у + 10 = 0.
503. Одредити површину троугла којег гради график функције
са координатним осама.
504. Одредити површину троугла којег образују гг-оса и графици функ-
ција:
У= / . У= / , У = /(2 ж ), 2/= / ( / ( ж ) ) .
а) / ( х - 1) = 2х - 3; б) / ( 2 х - 1 ) = х ; в) К \ х + 2) = х + 1 .
520. Нацртати графике функција:
а) У = И ; б) у = \х\ + 1; в) у = \ х - 1|;
г) У = 3 - \ х\ ; д) у = х - \ х\ ; ђ) У = х + \х\;
е) У = ж) у =х +
а) \х + у\ = 1 ; б) ^ + М = 2-
х У
в) х + \х\ + у + |у| = 16; г) |х| + |ј/| = 1;
д) |®-2/|<2; ђ ) к + у|<1; е) \х - 1| + \у\ < 2.
528. Нацртати графике функција:
а) У = л/4х2 - 4х + 1; б) у = К ^ + б х + х 2 ;
в) У = ' Ј х 2 - 2 х + 1 + х/х2 + 2х + 1.
66 Текстови задатака
ху
б) Ако је х * у = — , наћи 7 * (4 * 3).
Хераклит
Лј
Ч
Ф
д
к 40--
4 --
2 --
П У С Ч П С
дан у недељи П У С Ч П
Сл. уз зад. 533 Сл. уз зад. 534
11--
10--
старост 0-5 год. 5-10 год. 10-15 год. 15-20 год. 20-25 год.
број стабала 1220 910 5340 3750 1360
Ј а\Хо + 612/0 = с\
\ а2х о + ћ2уо = с2
зове се решење система.
8 .1. Р Е Ш А В А Њ Е С И С Т Е М А Д В Е Л И Н Е А Р Н Е
ЈЕ Д Н А Ч И Н Е СА Д В Е Н Е П О ЗН А Т Е
' 4х - 5 у = 3 г 6в + 51 = - 7
553. а)
Зх — 2у = 11; б) ( 45 + З^ = —4;
7а — 26 = 36 —5 Г 5х = 2у — 8
в) •
. 2(а - 6) = 8 + 6; г) { 2(3у - 20) = 7х;
3 5
' 0,2х + 0,5у = 2 4 ' + 6 У= 9
д)
Зх — 2у = -4 6 ; 5)
( х у
-------- = 2
4 5 Г 1,3х - 2,1у = 3,6
554. а)
6 1 2,1ж + 1,3у = 15,2;
- + у- = +
1 6 + 4 +
1
' (3(х + 1) + 5 (2 /- 2) = 30
2(х + 2) —3{у —3) = 6;
(х - 3)(у - 1) = х( у - 4)
Г)1 (х - 1)(у + 2) = (х + 15)(у - 6);
(х + 2) : (х + 5) = (у - 1) : (у + 1)
д)
(2х - 5) : (2у + 2) = (х —4) : (у — 1).
74 Текстови задатака
7х + 2
За; — (у ~ 3) = 4
6
555. а) б)
х-2 7у + 3
+ 41, = 12; (х + 2) = - 3 ;
6
4ж —5у + 10 5х — 5у + 8
_ - = -1
0 5х — 4у + 4 6х + 2/ — 10
15.
4 10
(х + З)2 = (х — 3)(х + 3) + 10г/
556. а)
\ (У + 5)(у - 5) = (у - 5)2 - 10х;
Г (х + 2)2 + (у ~ 2)2 = х 2 + у 2
б)
\ (2 - х)2 + ( у - I)2 = х 2 + у 2;
( (2х - I)2 - 4х2 = 3у
В) \ (Зу — 2)2 — 2х = 9у2.
Методом замене решити системе једначина (задаци 557-561):
557. а) Зх + 2у = 2 6 , &х — Зу = 3; б) 5д —2у = 29, 10д + 132/ = 24;
в) 2х + у = 12, —Зх + 6у = —3 г) 2х — 7у = 2, 6д — 112/ = 26;
д) 2х + у = 5 , 4х + Зу = 11.
х — 2у — 3 = 0
558. а) б)
у = 16 —Зд;
у = 2х — 3
г)
4у — Зх = 8;
ГЗд —2у = 1
559. а) б)
\ 2ж —4^/ = —10;
Г45 + ЗГ = —6
\ 35 - 2* = 4; г)
бх —Зу = 3 Ј Зх + 5у = 7
560. а) б)
2д —у = 1; \ 6х + 10т/ = 1;
„2 Зд 2 + атг/ = 10 ху —у = 6 5
б)
Зх + у = 5; х - у = 5;
х 2 + б^/2 —5ху + х — 32/+ 2 = 0
х — 2у = 1.
8. Системи линеарних једначина 75
а) 2х —у + 5 = 0; б) | + у - 1 = 0;
в) —Зх + у - 1 = 0; г) х + 2у = 0.
а) х = 2у + 4, у = | - 2 ; б) 2х - у = 4, у = 2х - 1;
ч 3
в) у = - х , х 2у = 1.
5
в) х + = 0,6, у - = 0,3;
г) ^ х - | = 4, 0,5ж —0,2 ј/ = 2;
, е-2 г у - 1 2
л ) + - “ 5- — = 3^
569. а) — + ^ ± 1 = ®, =-1-
; 2 5 2’ 7 2
^ + 4,2/— о х + 10у х — 5у 5
б) + х + 5у = - 3 , +
5 + 3 “ °;
. 2 у - х + 15 2 х —5 7-у
2х + у + 19 ~ 3 ’ _ 3 2 + 3гЕ ~ 2У = - ! ;
г ) 1_ ^ = ^ [2_ 2(ж_ 7 ) _ у ] 1 ^ _ ^ + ; с + 1 8 у = 1;
д) 2х - 2 У + 5 _ 5 у - 6 = 1 ; % + 2 _ 2 ( ж_ 1) = ^ 2 .
. Зх + 5у - 16 4х —Зу — 2 л 5х + 7 у - 14 7х - 5у - 12
2 3 ~ 4’ 4 2 =4'
има решење
2х + г / - 6 = 0, х - 2 у - к - 1 =0.
(*)
а) Одредити вредност параметра к тако да уређени пар (2,2) буде
решење система.
б) За нађену вредност к графички представити обе функције (*).
576. Збир два броја је 54, а разлика 20. Који су то бројеви?
1
577. Половина збира два броја је — а половина њихове разлике је - .
Који су то бројеви? 2’
582. Збир цифара једног двоцифреног броја је 13. Разлика између тог
броја и броја који се добије кад му цифре замене места је 27. Који је то
број?
583. Један број је за 166 већи од другог. Ако се већи број подели мањим,
добија се количник 2 и остатак 16. Који су то бројеви?
584. Одредити дужину краће основице једнакокраког трапеза ако је она
једнака краку, обим трапеза је 38 сш, а средња дуж 11 с т .
585. Збир катета правоуглог троугла је 20 с т . Ако се дужа катета
продужи за 4 с т , а краћа скрати за 2 с т , површина троугла се не мења.
Колике су дужине катета?
8.2. Р Е Ш А В А Њ Е С И С Т Е М А Д В Е Л И Н Е А Р Н Е
ЈЕ Д Н А Ч И Н Е СА Д В Е Н Е П О ЗН А Т Е
- С И С Т Е М А Т И ЗА Ц И ЈА
1 (ж + 1 ) - У ± 2 = 2 ( ж _ у)
- ( у ~2>) = 2 у - х .
1 : 2 = 0 + 1) : (9 + 4) { х - 1) : ( у + 2) = 1 : 2
б)
1 : 3 = ( р - 1 ) : ( д + 2); У : х = 4 : 3;
Ј (9 + Зр + 2д) : (1 + р + Зд) = 4 : 3
Ј (2 + 2р — Зд) : (3 + р — 2д) = 3 : 2 .
Г + 3 8 — Г
599. а)
2 у —1
2 , - Ј ^ = 5
б)
2ж - 1 5
~ + 2у- з =0;
х + у _ у~х _
2 4
в) <
а: + у х —у
1,5 = 0;
4 2
о + 6+1 2а —36
3
3 6
2а —6 —4
6 = 6.
(х + 2 ) { у —3) = х у + 10
600. а)
ч (х ~ 1){У + 2) = (5 - х ) ( 2 - у);
(х - 2)2 - ж(ж + у ) = у ( 1 - ж) — 5
1
(1 - У)(1 + у) = 2х - у 2 - 2 ( х +
80 Текстови задатака
( З у - (х + 2 ) ( у - 1) = - х у
в)
{ (х + 2)2 - (2у + I ) 2 = ( х - 2у) (х + 2у) - 13;
( (х + 3)(у - 1) - (1 + х) ( у + 1) = 6
г)
| 2х(х — 1) —2(х + I ) 2 = 5у + 6.
601. Да ли је решење система једначина:
а) Зх — 5у = —2, —Зх + 2у = —1 и решење једначине 7х — 6у = 1;
б) Зх + 4у = —4, 2х — у = 1 и решење једначине х + у = 1 ?
Решити систем једначина (задаци 602-603):
602. а) 2х + Зу = 5, х — у = 2, х + 4у = г-
б) —2х + 5у = 5 , х + у = 2 г , х + 15у = 1.
603. а) 15х + 10у + 8г = 164, х + у + г = 16, г = 2у\
б) х + у + г = 2, 2у + Зг = 5, Зг — 9 = 0;
в) 2'х — Зу + 6г = 12, 5х — 7у = 0, Х + ~ = 4.
а) Зх + у = 1; 2
б) - Д - г / = 5;
. х у , с 3
. + + ! = г г) —5х + - у = 12,
изразити променљиву х у зависности од променљиве у и променљиву у у
зависности од променљиве х .
х + = т + 1, 3х — у = —771 + 8.
Одредити т тако да буде х 0 = 2у0 .
629. Јоца се хвали: „У левом и у десном џепу имам укупно 350 динара.
Ако из десног џепа пребацим у леви онолико динара колико их је било у
левом, онда ћу у десном имати 30 динара више него у левом џепу. “ Колико
новца Јоца има у сваком џепу?
630. Сандук пун дуката има масу 100 к§, а сандук са петином укупне
количине дуката има масу 32 к § . Колико килограма дуката стане у сандук?
631. Милан и Никола су се опкладили у 12 динара. Ако добије Милан,
имаће три пута више новцаод Николе, а ако добије Никола, имаће два
пута мање новца од Милана. Колико сваки од њих има новаца?
632. Разговарају Ана и Марија.
Ана: „Марија, дај ми 5 оловака, па ћу их имати два пута више од тебе.“
Марија: „Ана, дај ми 5 оловака, па ћу их имати три пута више од тебе.“
Колико оловака укупно имају Ана и Марија?
634. Два радника могу да заврше неки посао за 12 дана. После заједнич-
ког рада од 5 дана, један радник је напустио посао, па је други продужио
Да РаДи сам и завршио посао за наредних 17,5 дана. За колико дана би
посао завршио сваки од тих радника радећи сам?
636. Деда жели да известан број јабука подели својим унуцима. Ако
сваком унуку да по 5 јабука, преостају му 3 јабуке, а ако би сваком хтео
да да по 6 јабука, једна јабука би му недостајала. Колико има унука, а
колико јабука?
637. Два ученика имају заједно 444 динара. Када би први имао 14 пута
више, а други 12 пута више, имали би 6086 динара. Колико динара има
свако од њих?
638. У једној породици сваки син има исто толико браће колико и сестара,
а свака кћи има два пута више браће него сестара. Колико има деце у тој
породици?
84 Текстови задатака
639. Маја је шест година млађа од Петра. Кроз седам година М аја ће
3
имати - Петрових година. Колико година има Петар?
8.3. Д О Д А Т А К У З Г Л А В У V I I I
»)
’ З+х
=1
3 V 4
Ј х
3 1+
2х
* + !!! 2] Зд ~ 2у х + 2у =
у —х + 1 2+ у 2+ у ■2’
2х + у + 4 3 2у + 1 __ у + 5 _
Зт + 4у —2 4 ’ ж+ З ж+ 3 ’
(х + 4)2 - (у ~ 2)2
1, х —2у = 6.
х 2 — у 2 + 10
645. Ако су а и 6 дати реални бројеви, решити систем једначина:
а) х + у — 2а — 6, Зж —2у = а + 26;
б) 4ж —5у = —11 а + 256, Зх + 2у = 9а + 136;
. х —а г/ —6 х —6 у — а
6;
0 2 1 3 = 3 ' 2
г) х + у = 5а + 36, Зх —у = За — 76.
8. Системи линеарних једначина 85
Ваљак
п — т 7г; 1
М = 2гттН- 1
Р = 2гж(г + Н ); !н
V = г 2ттН. 11
--- 1---- __
Једнакостранични ваљак
Усправни ваљак чија је висина
једнака пречнику базе назива
се једнакостранични ваљак.
9.2. Д О Д А Т А К У З Г Л А В У IX
710. Бакарна жица дужине 100т има масу од 12к§. Колики је пречник
попречног пресека те жице ако је густина бакра 8 ,9 § /с т 3? (Узети п «
3,14.)
711. Запремина конзерве облика ваљка полупречника 2 с т је 50 с т 3 . За
висину Н конзерве важи:
а) Н < 2,5 с т ; б) 2,5 с т ^ Н < 3,5 с т ;
в) 3,5 с т < Н < 4,5 с т ; г )# > 4 ,5 с т .
Заокружи слово испред тачног одговора.
712. Дрвени ваљак дужине 3,5 <1т и пречника 4с1т преструган је кроз
осу ваљка. Израчунати запремину једне од тако добијених половина ваљка
22
(узети 7Г р а — ) .
Једнакостранична купа
Усправна купа код које је 5 = 2г
назива се једнакостранична купа.
10.1. П О В Р Ш И Н А И З А П Р Е М И Н А КУПЕ
743. Обим основе купе је 187гст. Ако је изводница купе нагнута према
равни основе под углом од 45°, израчунати површину и запремину купе.
752. Обим основе праве кружне купе је 187гст. Изводница купе нагнута
је према равни основе под углом од 45°. Израчунати површину и запре-
мину купе.
10.2. Д О Д А Т А К У З Г Л А В У X
757. Ако је висина праве купе три пута дужа од полупречника основе
купе, одредити однос површина основе и омотача купе.
758. Наћи однос површине и површине омотача једнакостраничне купе
(2г = б).
759. Омотач купе је кружни исечак полупречника 8 с т са централним
углом 135°. Наћи површину и запремину ове купе.
760. Колико пута је већа висина купе од висине ваљка ако ова два тела
имају једнаке основе и једнаке запремине?
761. Доказати да је површина омотача купе већа од површине њене
основе.
762. Површина купе је 247гст2 , а површина њеног омотача је 157гст2 .
Када се тај омотач развије у раван, добија се кружни исечак. Колики је
централни угао тог исечка?
763. Златни привезак израђен је у облику купе пречника основе З т т
и висине 8 т т . Колико грама злата има у привеску (густина злата је
19,3 § / с т 3 ; узети 7г га 3,14)?
764. Из дрвеног ваљка полупречника основе 4 с т и висине б с т из-
дубљена је купа истог полупречника основе и висине. Колика је маса
преосталог тела (густина дрвета је 0 ,8 § ;/ст3 )?
а) б)
Сл. уз зад. 772
Лопта
Р = 4 г 2 7г ;
11.2. Д О Д А Т А К У З Г Л А В У X I
1. СЛИЧНОСТ ТРОУГЛОВА
1.1
20
1. а) В. слику, И В СА, х =
У ст'
А С В
Сл. уз зад. 3
1.2
С,
Сл. уз зад. 21
1. Сличност троуглова 105
АВ А8 вз
в) 4 : 9. 27. Троуглови А В 8 и С О З су слични. Из налазимо
СБ С8 1ј з
9
С 8 = —с т и В З -■ ; ст. 28. Нека је М И = 7к, А М = 12к, АИ = 15к (слика).
1.3
Сл. уз зад. 37
1. Сличност троуглова 107
1.4
50 _ ВО
39. Троуглови З О И и В О С су слични (слика), па имамо
50 “ Б С ’ Тј'
В —г В 6 — г 6
---------- = односно --------- = одакле је г = 1,5 с т . 40. Из сличности
г ВС г 2
ОЕ ОЕ ОЕ
41. Из = (слика), сабирањем левих и десних
а Ђа и 0 1/Л
страна једнакости добијамо О Е ( — 1- — ) = 1 одакле се налази О Е =
\а 6)
Г )Е АЕ
48. Нека је С Е симетрала правог угла (слика). Тада је ------- = —— . Пошто је
а АС
х 6— х х 4— х
В Е = С Е = х, биће — = — - — , тј. — = — —— , одакле се добија х = З с т . Из
ћ2 = ћ 2 + ћ = 'Јаћ
а2 ( а
имамо а ћ = ћ 2 + ћ ) = 0 , па је
Т ’ тј- [ 2 - ћ
а = 2ћ.
2.1
^)
51. а) 3; б) 6 ; в) 10; г) 28; д) ------ --------. 52. а) Бесконачно много; б) тачно
једна ако је А ф В и бесконачно много ако је А = В \ в) ниједна ако су А ,
В , С неколинеарне; тачно једна ако су две од ових тачака различите и трећа
припада правој коју оне две одређују; бесконачно много ако је А = В = С.
6 •5
53. —-------- 2 -3 = 9. 54. а) 9; б) 12; в) 15. 55. 13 правих. 56. а) Тачно
једна; б) бесконачно много. 57. Четири. Свака од тачака одређује са правом
а по једну раван, а. четврту раван одређују тачке А , В , С. 58. а) 455;
б) 1140; в) 4060. 59. а) 8 ; б) 10; в) 6 . 60. 45. 62. а) Бесконачно
много; б) бесконачно много; в) тачно једна ако су А , В , С неколинеарне тачке
и бесконачно много ако тачке А , В , С припадају једној правој; г) ниједна ако
110 Решења задатака
2.2
79. а) Тачка; б) дуж или тачка; в) полуправа или тачка; г) права или тачка;
д) раван или права. 80. Кадаје: а) М А || а; &)К'ША_а. 81. а ) А В = 1 0 с т;
б) АВ = 13 с т .
45сг
В'
Сл. уз зад. 83 Сл. уз зад. 84 Сл. уз зад. 90
2. Тачка, права и раван 111
б) \/265ст. 86. а) 30°; б) 60°. 87. ч/З : -/2 : 1. 88. Г б ^ с т 2. 89. а) 7ст;
б) 5 ст. 90. а) У троуглу СА!В' је СА' = АА' + В В ' = 4 с т и А'В' = З с т,
па је АВ = СВ' = 5 с т (слика); б) АВ = 13 ст; в) А В = 17ст. 91. а) Дуж
АС\ б) дуж А В ; в) тачка А\ г) дуж АВ; д) дуж ВО; ђ) тачка С.
2.3
92. а) Најмање једна, највише 15; б) најмање једна, највише 28. 93. Нека
је О подножје нормале из 8 на а. Правоугли троуглови 8АО, 8ВО, 8СО
и 3 0 0 су подударни, па је О пресек дијагонала правоугаоника. Како је
АС = у/.АВ2 + В С 2 = 20 с т , АО = 10 с т , биће 8 0 = у/ЗА2 —АО2 = 24 ст.
94. —\/б. 95. 4 ст.
1
112 Решења задатака
3.1
4 10
118. а) - ; б) 6 ; в) - 1 ; г) 1; д) 119. а) х = 1; б) х = 2; в) х = 2;
г) х = 2. 120. а) х = 4; б) аг = 1; в) х = 0; г) ж = — = д) х = — 1.
4 1
121. а) а = — ; б) ж = 7; в) ж = 1; г ) у = — 122. а) Из х + 3 = - 2 ( 1 - х)
о 4
налазимо х = 5; б) аг = 1; в) д = — 1; г) х = 4; д) нема решења; ђ) д = — 1 .
123. а) Заж / — 3 дата једначина еквивалентна је једначини 2ж + 12 = 2,5ж + 7,5,
одакле је х = 9; б) х = 1; в) нема решења; г) х = 7. 124. а) После
множења леве и десне стране једначине са 5 добијамо 5ж — (2х — 5) = 20, тј.
5х — 2х + 5 = 20, одакле је х = 5; б) х = 0; в) х = 3; г) х = 0; д) х = 0;
. _ 43
Џ) х ~ ~ј - 125. а) После множења са 6 леве и десне стране једначине имамо
х + 3 — 2(2х — 1) = 6 — (1 — х), одакле је 4х = 0 и х = 0; б) х = 0;в) х = — 3,7;
3. Линеарне једначине и неједначине 113
, 12 ,
г) х — 25! д) х = 9; ђ) х = 12; е) нема решења. 126. а) х 6 К; б) х = 7;
1 57
в) ж = 11. 127. а) б) х = —7; в) једначина нема решења; г) х = — .
2 20
141. Једначина се може написати у облику \ / ( х — 2)2 — (2х + З)2 = —1, тј.
|х —2| —|2х ± 3| = —1. Посматрају се следећи случајеви:
3
1 х< —: х + 2 + 2х + 3 ——1, х\ = —6;
2° - - < х < 2: - х + 2 - 2х - 3 = -1 , х2 = 0;
114 Решења задатака
3° х ^ 2: х — 2 — 2 х — 3 = — 1, аг = — 4 није решење.
Лакле, решења једначине су Дл = —6 и жј = 0.
3.2
142. 215, 216, 217, 218. 143. (п + I ) 2 — п 2 = 99; п = 49; тражени бројеви су
50 и 49. 144. 83 и 84. 145. Из + ~ + 5 = х добијамо х = 30. 146. х —
х х х
= 1, х = 42.
2 + 3 + 7
10 ■ 10ж + 6 + 7
бројеви 14, 16 и 18. 159. Из = 19 налазимо х = 21. 160. Из
13
п ( п + 1) + 38 = (п + 2 )(п + 3) налазимо п = 8. Тражени бројеви су: 8 , 9, 1 0 и 1 1 .
188. 1,5х + 2,1(32 х) — 1,65-32, х —24. Дакле, треба узети 24к^ прве врсте и
30
8 к§ друге врсте робе. 189. — 1. 190. Нека је х сниже^ве, а а број посетилаца
3 4
пре снижења. Из а • 1,5 = - а • (1,5 —х) • - налазимо х = 0,25 динара. 191. Из
1 1 1 1
10 + 12 + х ~ 4 добиЈа се х = 15 Дана. 192. 8 и 12 дана. 193. 48 и 20.
194. Ако је до сусрета прошло 1 часова, аутобуси су за то време укупно прешли
120 к т . Из једначине 401 + 501 = 120 добија се 1 = —. Према томе, плави аутобус
160 . г 2 т —3
је прешао — к т , а то је тражена удаљеност. 195. Из - - - = 1 + - -
налази.мо х — 20к:п. 196. 182 к т .
3.3
197. Тачне су неједнакости: б), в) и г). 198. Тачне су неједнакости: а), в).
199. а) -3 , - 2 и -1 ; б) ниједан; в) - 3 и -2 ; г) 3 и 4; д) -2 , -1 , 0, 1 и 2;
ђ) 4. 200. а) х > -1 ; б) х % 0. 201. а) { - 3 ,- 2 ,- 1 } ; б) {-3, -2 ,-1 } .
202. а) х < 1; б) х < 2; в) х « -3 ; г) х > д) х > -2; ђ) х <
5 8
е ) Ж>12; ж ) д < т 5 . 203. а) х ^ б) х < у . 204. а) 0; б) (-оо,
207. х ^ 208. а) п € { 1 , 2, 3, 4 } ; 6) п е { 1, 2 , 3 } ; в) п 6 { 1 , 2 , 3 , . . . } ;
7
г) п е { 1 , 2 , 3 , . . . } . 209. а) х < 2; б) х > — 1; в) х > г) х > 3;
1 2
д) - < х < 2; ђ) — 5 < х < — е) х > 4. 210. а) ж < 2; б) ж > 6 ;
3 3
в) х > 3. 211. а) ж > 3; б) х > 6 ; в) х > 2 . 212. а) ж > — 4; б) х > 2 ;
в) ж > 0; г) ж > 1,2; д) х ^ 3. 213. а) 'ж ^ 3; б) х > 1; в) нема решења;
1 4
г) х ^ 11. 214. а) х > — 2; б) ж > — — ; в) х < — - ; г) ж < — 2. 215. ж = — 1.
1 0
216. х = 2.
«/^■2,5
Сл. уз зад. 217
217. а) В. слику. Решења су сви реални бројеви х за које важи — 2,5 < х < — 2;
б) нема решења; в) 5 ^ х ^ 7; г) — - ^ х ^ 0; д) х ^ 50. 218. а) Ре-
шења прве неједначине су сви реални бројеви интервала [5 ,+оо), а друге сви
реални бројеви интервала ( — оо, 17/3). Решења система су сви х за које важи
х 6 ( — оо, 17/3) П [5, +оо) = [5,17/3). б) х 6Е [1/2,+оо) П ( — оо, 4) = [1/2,4);
в) х е ( — оо, — 2/55)П[2/55, +оо) = 0 , тј. систем нема решења; г) х 6 ( — оо, 9/4)П
[— 2, +оо) = [-2 ,9 / 4 ); д) х € ( - о о , -1 / 3 5 ) П [-6 7 / 4 ,+оо) = [— 67/4, — 1/35);
ђ ) х 6 [7/39,+оо) П (-о о ,2 [ = [7/39,2]. 219. а) х = 1; б) х 6 { — 2, — 1,0};
в) ж е { 2 , 3,4}; г) х 1.
3.4
ЗОРАН Ј ован
Сада X 35 —х
Пре 35 - х х/2
X
Како је протекао исти број година и Зорану и Јовану, то је х —(35—х) = 35—х ——,
одакле се добија х = 20. Дакле, Зоран има 20, а Јован 15 година.
ИВАН Марко
Сада 4х 2х
Пре Зх X
СЛЕДЕЂЕ ГОДИНЕ 4х + 1 Зх + 1
НИНА ИВАН
Сада X 44 — х
X
Пре х — ( 44 — х ------ )
V V 2
Зх
Касније 2 х —2 \44 — х ------- )
2 V 2)
720
240. Ако има х дечака, сваки треба да плати ------ динара. По услову задатка
х
720 54
је (х - 3 ) 40 720, одакле је х ■ •3, тј. х ( х — 3) = 54 = 9 ■6 , па је
( х је природни број!) х = 9.
300 300
241. Нека је брзина аутобуса х к т / ћ . Из = 1 добијамо гг(ж+15) =
х х + 15
4500 = 60 ■75, па је х = бО кт/ћ.
х —3
243. Нека је х број ораха. Први мајмун добија 3 Н------------ , а други
10
х — 3+
10
6+ . Из
10
3+ +6
10
3+ 6+
10 10
налазимо х = 243. Сви мајмуни добијају по 27 ораха, па има девет мајмуна.
3. Линеарне једначине и неједначине 119
244. Нека је х број часова за који би прва цев сама напунила резервоар. Другој
цеви би за то било потребно —х часова, а трећој —х часова. За један час све
2 '5
три цеви, пунећи истовремено резервоар, напуне осмину резервоара. Дакле,
245. Нека је Ката имала х , а Ната 300 —х јаја. Цена по којој је Ката продавала
45 тт 20 „
ЈаЈа Је ттдц------- 1 а Ната — . По услову задатка је
300 — х х
- ГЈ 5 = (300 - х ) ■— ,
300 — х х
2х — 5
249. а) Дата неједначина еквивалентна је неједначини---------------- 1 > 0, тј.
х + 3
х —8
— -ј-д ^ 0. Посматрајмо два случаја: 1° х ^ 8 , х > — 3; 2° х ^ 8 , х <
—3. Решења неједначине су елементи скупа ( — оо, — 3) Џ [8 , +оо). б) х е [— 1,4);
в ) х 6 ( — оо, 2] Џ (5/2, +оо); г ) х 6 ( — оо, 1) (Ј (1,2) Џ (5, +оо); д) х е (1/2,1).
120 Решеља задатака
Ф ~ ј) _ 2
х ( х + 2) 5
5 ( х - 1 ) - 2 ( х + 2)
па је она за х ф 0 еквивалентна неједначини < 0 , тј.
5(х + 2)
3(ж - 3) ^
^ 0. Услов х — 3 'Џ 0 и х + 2, •< 0 не важи ни за једно х, па треба
5(ж + 2)
да буде х — 3 ^ 0 и ж + 2 > 0 . Решења, дакле, припадају скупу ( — 2,0) 1Ј (0,3]
(због услова 1 ^ 0 ). б) ~ ' 'ј:ј < 8 , х 6 ( — оо, 3) 1Ј (3,4) 1Ј (5, +оо).
4. П РИ ЗМ А
4.1
265. Раван сече три стране коцке по њиховим дијагоналама (слика). Пресек
је једнакостранични троугао странице х. Како је х = а\Ј2, то је Р =
2../ 3.
а2\
266. а) & = \/а2 + 62 + с2 = 7 с т , Р = 2(аб + 6с + са) = 72 с т 2;
2
б) <6 ? 29 с т , Р = 1464 с т 2. 267. 2 6 т 2. 268. 7 с т , 210 с т 3. 269. V
200 ■150 • 25 6 т 3 = 750 0001, ^ Р = ^ • 750 0001 = 450 0001 = 4500 ћ1. 270. 2,5
5 5
часова. 271. V = 3,5 ■4 ■5 = 70 т 3 = 70 0001. 272. Површина за кречење је
4,8 • 4 + (4 ■3 + 4,8 • 3) • 2 - 2 ■1,5 - 2,2 ■1 = 66,8 т 2.
!
273. а) З ст; б) 11ст. 274. Р = 160ст2, V = 128ст3. 275. Н = 12ст,
V = 432с т 3. 276. Р = 264с т 2, V = 288с т 3. 277. Н = 12ст, а =
4 ,5\/2ст, Р = 27(3 + 8^2) с т 2, V = 486ст3. 278. Р = 170сш2, V = 150ст3.
V
279. Н = — = 15с т , Р = 2В + 4аН = 608с т 2. 280. а = 12<1т, Р = 174 т,
122 Решења задатака
/
/ 1
1 \ /| г
ј
ч 1
/ N
;
-х Л
/
/ 60
N /
/
/бО0^
\
\
\ 7 а \
4.2
110 / 90 \ 99
342. Ивица добијене коцке је а\ = а) = а, где Је а ивица
Д00 ) 100
полазне коцке. Тако је 4
0,993. 343. Нека је АС\ дијагонала
V
коцке и В Т растојање тачке В од дијагонале (слика). У правоуглом троуглу
АВ ■ВСг АСг ■В Т гу/ 2 о\/3 • 7 . ■3
АВСх је ТЈ ■ --- -— , одакле Је а = 7 ../- и
Р = 6а2 = 441 сш2.
124 Решења задатака
А а в
Сл. уз зад. 343 Сл. уз зад. 352
В И \ = -Ј В Б 2 + = у ( а / З)2 + а2 = 2а = 4 сш,
3 3
354. Како је (1 = а /3 , то је а = 1сш, В = - а 2\/3 = - \ / З с т 2, Н = 2а = 2 ст,
Р = 2В + 6аН = 3(\/3 + 4) с т 2 и V = В Н = 3 \/3 с т 3.
5. ПИРАМ ИДА
5.1
361. Н = 2 / 7 с т , Рр = - — = 4 /1 4 с т 2. 362. Л = з = 4 с т , а = 2 /2 ст ,
4 ст . в) V = - В Н = 2 4 /3 с т 3. 413. Н = 4 с т , /г = 5 с т , Р = 4 8 / З с т 2.
414. Треба правити разлику између нагибног угла бочне стране и нагибног угла
бочне ивице. Овде се ради о углу између полупречника уписаног круга основе
и апотеме пирамиде. Како је он 60°, то је ћа = 2г = бсш. С друге стране,
полупречник уписаног круга правилног шестоугла је висина једнакостраничног
троугла странице а. Из —/ 3 = З с т налазимо а = 2 / З с т . Површина пирамиде
3
је Р = - а ( а / 3 + 2ћа) = 5 4 / З с т 2. 415. Р = 2 г(г/3 + /З б 2 - г2) = 6 (/3 +
/ 8 ) с т 2. 416. V = 5 4 / З с т 3. 417. Р = 1 6 2 /З с т 2, V = 1 6 2 /З с т 3, т =
/6 5 1
рИ 779,1228§. 418. Апотема пирамиде је ћ = у /З Ј + Н2
2
12,76с т , па је површина Р = 6 — / 3 + 6 —/г 256,35с т 2. Запремина је V =
1 а2
- • 6 - — / 3 ■Н = 1 5 0 /З с т 3, а маса т = 750/3§. 419. Ра = 1 2 /2 с т 2.
420. V = 3 2 / З с т 3. 421. Р = 72/3(1 + / 2 ) с т 2. 422. Р = 9 б /3 с т 2,
Рп = 32 с т 2.
5.2
423. Ако је оштар угао ромба 60°, тада је краћа дијагонала једнака страници
ромба, а друга (дужа) дијагонала је састављена из две висине једнакостраничног
128 Решења задатака
Р = (16 + 16\/7) с т 2, К = с т 3.
©10
(20
/9 а2 а
435. Н = = —, Л\ = х \/2 , Л = а \/ 2 (слика). Из у ; ( Р - ж) =
I/ 16 4 _ 4’
& тт < ■ \ ж\/2 / а \ а\/2 а . а
2 : н (х Је ивица коцке), у — : I - - х Ј = у — : следи да је х =
Н-х
012
Сл. уз зад. 435 Сл. уз зад. 437
. „ 2 /7 а \2 4 Г 5 5
па како Је Н — - а, то је ћ = у I —) + - а2 = - а и према томе а • - а = 30,
9 . 1
одакле Је а = 36, тј. а = б с т и Н = 4 с т , па је V = - а2Р = 48 с т 3.
5. Пирамида 129
пирамиде Је
Е у з = ^ = 2 с т 3.
3 8 3 8 4 32
446. Површина ове пирамиде је једнака збиру површина два једнакостранична
троугла странице а и два подударна једнакокрака троугла, крака а и основице
Р = + =УЗ(2 + У 5)ст2.
г\/2
447.
а3&
449. К =
12\/ЗаГ ■462
° 3\ / 2 з
П = --------- = \ / З с т .
12
6. ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА
6.1
451. Линеарне функције су: а), б), в) и ђ). 452. а) у ( —1) = -2, 2/(0) = 1,
7/(1) = 4, у(2) = 7, 2/(3) = 10. Таблица:
X -1 0 1 2 3
У -2 1 4 7 10
6. Линеарна функдија 131
X -2 0 1 /2 5 /3
У 3 5 /3 4 /3 5 /9
У
X
II
сс
1 X у=0 х
У=-2
-2
г) Д) ђ)
У У У
х —-1
со
х=0
X
II
X X X
3 1
458. В. слику.
а) б)
132 Решења задатака
5 3 1 3
459. а) у = х + 2; б) у = Зх —4; в) у = - х г) ј/ = —2х + 3; д ) 2/ = - ж + ~.
460. а) 5ж - у + 6 = 0; б) Зж + у = 0; в) 2ж - 4у - 3 = 0; г) 5х + 10у - 6 = 0.
х 10
461. а) у = 4х + 2; б) у = 2х - 4; в) у = - - - — . 462. 2. 463. а) у =
481. Из к — 1 = 2 налазимо к = 3.
482. а) Тражена права има једначину у = —х + п, а како тачка А припада
тој правој, треба да буде 2 = —1 + п, одакле је п = 3, па је тражена једначина
у = —х + 3; б) у = —2х
~2х++ 1; в) у =
= - хх.. 483. к = -2 . 484. Растуће су
функције б), г), д), и е), док су остале опадајуће. 485. а) Функција је растућа
5 , 11 „ 7
ако је 2т — 4 > 0, тј. т > 2; б) т < - ; в) т < ——-; г) т < 5; д) т <
I о ^
р —2
486. а) Функција је растућа ако је =----- > 0, тј. 2 < р < 3, а опадајућа ако је
6. Линеарна функција 133
Ј+Гр < °> ТЈ' р 6 (_О0’2) и (3, +оо); б) функција је растућа за 1 < р < 2, а
опадајућа за р < 1 или р > 2.
•у X
0 /2
-4/
Сл. уз зад. 487
6.2
6.3
55
521. В. слику. Р о в е р о = Р а а с р — Р а в е с Рааи о =
4'
527. В. слику.
6. Линеарна функција 137
8+ 4
530. а) 8 Д (3 Д 5) = 8 Д = 8Д 4 = 6; б) 7 * (4 * 3) =
2
7*— =7*6= — = 21. 531. В. слику.
а) б) в)
у- У
1
__
1
а) б)
в) г)
<л р . 2 + 3+1 + 6 + 5
ОЈ Средња вредност Ј е ------------------------ = 3,4, а медијана је 3. 535. а) В. слику.
4 + 4 + 3 + 11 + 6 + !
б) 6. в) Поређајмо најпре дате бројеве у растући низ:
6
7. Графичко представљање података 139
+ Х 2 Ч------------ б Х в + Х7 + Хв + Хд + ЗДо
537. а) 19; б) 8. 538. а) Из -1 0
10
добијамо жх+жгЗ--------1.г;п •х 7 +з;.ц+а.Чј К г 10 = -1 0 0. Ако је х хЛ-х2Л--------\-х6 = 100,
х 7 + Х%+ Хд + Хк)
онда је х 7 + х8 + х 9 + ж10 = -200, па је = -50. б) х = 50.
4
539. В. слику. 540. Екипа I - 198 ст; екипа II - 202,4с т . 541. Српски језик
- 3,49; математика - 3,5. 542. Ана - 4,17; Бранислав —3,75. 543. 2569,6.
544. В. слику. 545. В. слику.
140 Решења задатака
8. СИСТЕМ И Л И Н Е А РН И Х ЈЕ Д Н А Ч И Н А
СА Д ВЕ НЕПОЗНАТЕ
8.1
548. Решења су, на пример, (1, 2), (2,1), (3,0), (3 + л/3, -л/3) итд. Једначина
има бесконачно много решења. 549. а) Да; б) не. 550. а) Систем има
јединствено решење; б) бесконачно многб решења; в) нема решења јер је
2 1 .2 .
_ ^ = ^ ' з ’ г' нема Решења- 551. а) Решавањем првог система једначина
неком од метода добијамо да је његово решење (5,2). Исто тако, пар (5,2) је
једино решење и другог система једначина. Дакле, дати системи су еквивалентни.
б) Еквивалентни. в) Нису еквивалентни.
557. 26 - 2у
а) Из прве једначине је Зх = 26 —2ј/, па је х = ---------, одакле је
26-2 у
ба; = 6- ~ ~ = 2(26—2у) = 52—4у. Ако овај израз заменимо УДРугу једначину,
565. Праве су паралелне, према томе, дати систем нема решења (слика).
566. а) Праве се поклапају; координате сваке тачке тих правих одређују решење
система; б) праве су паралелне - систем нема решења; в) праве се секу -
решење система је (5,3). 567. а) (2,-1); б) (0,3); в) (2,0); г) (1/2,4);
д) (3,4); ђ) (1,7); е) (2,1); ж) (- 4 ,- 3 ) ; з) систем нема решења (графици
су паралелни); и) систем је неодређен (графици се поклапају). 568. а) (2,3);
б) (1,2); в) (11/10,1); г) (2,-5); д) ( - 3 ,- 1 ) . 569. а) (4,-1); б)
/ 32 27 \
д) 2 — , 1— ; ђ) (5,3). 570. х = 12,5, у = -12,5,
в) ( И )
х + у = 0. 571. а) Решавањем система једначина 2у —х = 12, у + 6 = ?>х+ 2у —7
налазимо х = 2, у = 7, па је х + у = 9. б) 21. в) 4. 572. т = 0, п = —5.
573. р = -1 , д = -12. 574. а) р = 0, д = -1 ; б) р = -3 , у = - ^ ; в) р = 5,
д = —2; г) р = 2, д = 3. 575. а) Ако у другој једначини заменимо х = 2, у = 2,
добијамо 2 —4 —А: —1 = 0, одакле је к = —3. б) В. слику.
8.2
ч т
<31/I !5 - аб »1 . 6,
614. а)1 х = —
26 :+, 3п ,у
, -,п >у — о7— Г777Г- 1 Услов — + — да систем има шдинствено
а + 10 2(а + 10) а2 62
т , 4
решење у овом случају гласи — ф — - , тј. т ф -10. 2° Ако је т = -10, тада
о —А
8. Системи линеарних једначина са две непознате 143
. &1 С\ 4 ,3 3
у случаЈу — = —, . —- =
тј односно р = - систем има бесконачно много
02 с2 — 2 р 2
3
решења. 3° Ако је т = —10 и р ^ систем нема решења. б) 1° За т ф 4 систем
има јединствено решење; 2° за т = 4 систем нема решења. в) 1° За т ф 4 систем
има јединствено решење; 2° за т = 4 систем је неодређен. г) 1° За т ^ 6 систем
2 3
има јединствено решење; 2° за т = 6 систем нема решења. д) 1° За — ф —,
т 9
д
тј. за, т ф 6 систем има јединствено решење; 2 ° з а г а = 6 и р ^ - систем нема
637. 379 и 65 динара. 638. Четири сина и три кћери. 639. Из т = р —6,
3
т + 7 = -(р + 7) налазимо р = 17. 640. Имамо да је А + Б = 59, Б + В = 55
и В + А = 51. Сабирањем добијамо 2(А + Б + В) = 165, па је А + Б + В = 82,5.
Користећи се првом једначином сада налазимо В = 82,5 —(А + Б) = 23,5, а затим
А = 82,5 — (Б + В) = 27,5 и Б = 82,5 - (В + А) = 31,5 динара. 641. Из
5х + 8у = 340, 8ж + 5у = 310 налазимо х = 201, у = 301. 642. 600т 3 и 400 т 3.
643. 1001 и 451.
144 Решења задатака
8.3
ј 2 _ _ј_^ ^
646. х = — —- = ^ ^— = к + 1 + -у . Због (к — 1) | 8 долази у обзир
само к € (0, -1 ,2 , 3, 5,9, -3 , -7}. За к = 0, к = —1, к = - 3 , /г = -7 , ж N 5х је
природан број за к е (2, 3,5, 9}. 647. а) (2 ,-1 ,-3 ); б) (1 ,-1 , 2); в) (5,6,10).
652. а) Нека је тај човек рођен 19ху године. Тада је 1999 - (1900 + 10ж + у) =
1 Iо . , ■ 89 —2у
1 + 9 + х + ј/, одакле Је х = — —— . Обзиром да је 0 ^ х, у ^ 9, решење је х = 7,
У = 6. Дакле, тај човек је рођен 1976. године. б) 1856. године.
9 9^7 2х
657. 2х + —у — 210, — = — ; х = 6 0 к т/ћ , у = 8 0 к т/ћ . 658. 3 6 т /з и
о 8х у
40 т /з .
ТП
661. Из услова задатка се добија т + ~ + г + - = 63, одакле је 20т+18г = 945,
3 5
што је немогуће - лева страна једначине је паран, а десна непаран број! Дакле,
ТТТ
мора бити Милан Зоранов син, или обрнуто. У првом случају је т + ~ + 5 т = 63,
.664. Означимо са х и у број дана који би био потребан првом, односно другом
раднику да сами заврше читав посао. Дакле, део посла који за један дан уради
1 1 1 1 1 1 1
први радник Је —. Из услова задатка добиЈамо — 1— = - и —— + — =
X X у О X А Ау
Решавањем овог система једначина налазимо х = у = 10.
9. ВАЉ АК
9.1
9.2
тг Т 1000тг\/3 ,
V - — = 2500тг---------— и 6039 с т 3.
^ 3
О
10. Купа 149
10. КУПА
10.1
748. Када се омотач купе развије, добија се кружни исечак чији је полупре-
чник једнак изводници купе, а дужина лука обиму основе. Значи, 5 = 4 с т и
2^7Г
= 2г 7г , одакле је г = 1 с т . Висина купе је Н = л/а2 — г 2 = У Г б с т , па је
н г-Л !
површина Р = г7г(г + в) = 57гст2, а запремина V = — г 27г =
Р = 63д с т 2. 751. Једнакостранична, тј. она купа код које је изводница једнака
пречнику основе.
10.2
__ 57га
754. Из — = 2г 7г налазимо да је угао кружног исечка који се добија
развијањем омотача купе у равни једнак 60°. 7 5 5 . 4 : 1.
М ГЋ 8 Г7Г •2г ^
В Г27Г Г27Г
В __ г 27г __ г г 1 До
Л/ 5ГД 5 гД о лД о 10
М
^58. — = 2 : 3. 7 5 9 . Р = З З д с т 2, V = З дл/55 ст3. 7 6 0 . Тр и пута.
7 6 1 . Г7тв > г 2 7г јер је 5 > г.
10. Купа 151
767. Биће с = \/а2 + &2 = 25с т (слика). Одавде је, због сћ = аћ. к ■- 12с т
и V = = 1200тгст3. 768. а) 1 : 1;
б) 3 : 4; в) 2 : 3. 769. п = Зс т, г2 = 4 с т ,
зј = з2 = 5 с т , Н\ — 4 с т , Н2 = З с т , 1\ =
2 п 7г^ = 307гст2, Р2 = 2г 27Г5 = 407гст2, Уг =
гјтгНх пл ., п г%пН2
- 247Г с т 3, 1/2 = 2 = З27гст3.
5д
770. Р = тг(5 + \/2) с т 2, И = — с т 3.
а /- \/3
771. Из 6а2 + 3 а 2\/3 = 6 + 3+ 3 налазимо а = 1 с т . Како ј е г = - + 3 = - ^ - с т
к Г27гН Г21гН
= 3.
Ук' + Ук2 -Г 2ДР! + Ј г27гР 2 + Р 2)
3 3 3
г2тгН а2
14 4 г 27г 4 3* 47Г
773. Како је — то је 14 ~ 41,32% 14-.
<1 /о Н а2\/3 а2\/3 3\/3
4^ 3
120 ћ 60 „ __ 1 / гЛ
774. а = 13 ст , ћ = — с т , г = - = — с т . Ур - У к - - 'н Ј
1 ЗбООтг^ с т з 775 ^ р = + у2) с т 2, V = 4 5 л с т3;
г2ттН = 5 120
169
б) Р = 18д(3 + \/2) с т 2, V = 6 3 л ст3.
Н Н _ Кћ нпЛ з
776. Из — = ------ - налазимо г = К ----— . 777. а = Н + К у/ 3' 778. Из
V Н —ћ п
5г Н —ћ зН 156
д згг = 27гг/г налазимо 5^ = 2ћ, а из — = ——— се добиЈа ћ — у у у — 37 °т
(слика).
152 Решења задатака
779. Ако се постави раван кроз осу купе и дијагоналу коцке, добија се у пресеку
правоугаоник страница а и а\/2 (слика) уписан у једнакокраки троугао основице
Ој г—
г ---- \/2
а 2
2г и висине Н = 2г. Применом Талесове теореме добија се ----- = -----------
гу/2 г^2 г ’
одакле ]е а = , па је однос запремина купе и коцке
1
г2тгН
3 7г г 3\ / 2 4тг
аз 3 ^Г\/2 јЗ “ Т '
Дакле, Уг : V! = \ / 2: 6.
782. Површина је једнака збиру површи-
на омотача двеју купа полупречника основе с
а2 V3,
/о висине —
а и изводнице а и Једног ваљка
11. ЛОПТА
11.1
787. а) Права и сфера могу имати две заједничке тачке (тада се каже да права
продире сферу), једну заједничку тачку (тада права додирује сферу) или ниједну
заједничку тачку. б) Раван сече сферу (по кружници) или додирује у једној тачки
или немају заједничких тачака. в) Две различите сфере се секу (по кружници)
или додирују (споља или изнутра) или немају заједничких тачака. 788. Када
та раван садржи центар лопте (то је тзв. велики круг лопте). 789. а) Једна;
б) бесконачно много; в) бесконачно много. 790. Пресек је круг полупречника
Г\. Из г2 = г2 —Л2 налазимо Г\ = 12 с т , па је тражена површина 1447гст2.
5007Г
796. Настаје лопта, Р = 1007гст2, V = —— —с т 3. 797. г = З с т , Р =
Збтгст2. 798. 6, = уДО2 + 7,52 = 12,5 ст. 799. Н = 12 с т . 800. Ц =
11.2
1
801. За 125%. 802. Из релације 4(г + 1)27Г = 4г27г + 87г налазимо г = - ст.
т г т л т л 1 з 2 о з 1 2
Ук : : Уу = - г 3л : - г3л : г3л = - : - : 1 = 1 : 2 : 3 .
1544
ћ кз 1616ст3. Маса лопте је тп = Ур = 1616 ■9 = 14544§ = 14,544к§.
128тг
809. п = г у = 4 с т , Уу - Ц = - г3ћ =
4 з
З ^ = /гт\3= / П 3 = Ј__ = Ј з
4 з_ \»-2У [у/зЈ Зч/З 9 '
3 2
л /з
811. п = - сш, г2 = — ст, Р = 4г2ћ + 4г%ћ = 4 д с т 2. 812. а) Симетријска
раван дужи М И. б) Права нормална на раван троугла А В С тако да садржи
средиште описаног круга овог троугла.
н
814. Нека је О центар сфере (слика). Тада је 0 \ М = — = 1 ст, јер је троугао
В С З једнакостранични. Такође је ОИ = 0 \ М 1 с т, па из троугла АИО
- ттК2Н
К2Н
тј. 44г3 = К2Н, па је ^ -------
4г3
А1г Ук Рк
МА=1-ДаКЛе- УГР'
в
С
К2Н
одакле је г =
Н - 2К'
823. Ако се постави раван кроз дијагоналу коцке нормално на раван основе,
у пресеку се добија правоугаоник страница а и а\/2 уписан у полукруг полупре-
чника г (слика). Како је г2 ^ ) = то Је
т 4 г, 1
824. -. 825. Из - г 2п = - г 2ћ Н налазимо Н = 4г = 2сш.
о о о
2- ^ У З + За- ^
9\/3
4(И2- 2тг ’
9\/3
б)
VI 27Г
г \/3
829. а) Нека су из тачке 5, ван дате сфере, конструисане тангентне дужи ЗА,
ЗВ, ЗС, . . . (слика). Ако је О центар сфере, правоугли троуглови 3 0 А, ЗОВ,
ЗОС, ... су подударни, па је 5А = З В = ЗС = ■■■. б) Ако се у подударним
троугловима 3 0 А, ЗОВ, ЗОС, . .. конструишу висине из темена А, В, С, ...
(сл. 62) на заједничку страницу 3 0 , све оне секу 3 0 у једној истој тачки Р. Из
А Р + 3 0 , В Р + 3 0 , СР + 3 0 , ... следи да све праве АР, ВР, СР, ...
припадају једној равни (нормалној на 30). Из А Р = В Р = СР = ■■■ следи да
све тачке А, В, С, ... припадају кругу са центром Р.