Matematicka Logika PDF

Departman za matematiku i informatiku
Prirodno-matematiki fakultet
Univerzitet u Novom Sadu
Matematika logika
Madarsz Sz. Rozlia
Novi Sad, novembar 2012.
Predgovor
Ovaj tekst je pomocni materijal koji sluzi da studentima olaksa pracenje kur-
seva Matemati cka logika odnosno Matemati cka logika u racunarstvu
na Departmanu za matematiku i informatiku PMF Univerziteta u Novom
Sadu. On nije dovoljan da bi se kursevi savladali u potpunosti, jer ne sadzi
zadatke, a cesto nedostaju i primeri koji bi ilustrovali date pojmove odnosno
teoreme. Navedene kurseve je, naravno, najlakse savladati tako sto se re-
dovno pohada nastava (predavanja i vezbe) i koristi dopunska literatura. No,
iskustvo pokazuje da izvestan broj studenata nije u mogucnosti da pohada
nastavu, pa ove skripte sluze umesto (tudih) beleski sa predavanja.
Grubo govoreci, kurs Matemati cka logika, koji se pod raznim nazivima
slusa na osnovnim ili master studijama matematike, oslanja se na poglavlja
1, 2 i 4, a kurs Matemati cka logika u ra cunarstvu na poglavlja 1, 2
i 3. No, predavanja iz navedenih kurseva se svake godine prilagodavaju
slusaocima, u zavisnosti od predznanja i zainteresovanosti, pa shodno tome,
ove skripte ce ponekad biti presiromasne u odnosu na pokriveni materijal, a
opet neke godine se ne stigne da se obradi svaka tema koja je ovde navedena.
Na kraju, shvatite ovaj materijal kao zivo bice, koje ce vremenom
rasti, menjati se i poboljsavati. Nikako ga ne treba shvatiti kao nesto sto
je zavrseno i spremno za stampu. Savetujemo takode da se poseti sajt
http://sites.dmi.rs/personal/madaraszr/ i proveri ima li nesto sto bi moglo
biti od koristi citaocu prilikom spremanja ispita iz navedenih kurseva.
Rozalia Sz. Madarasz
1
2 Predgovor
Sadr
zaj
1 Iskazna logika 7
1.1 Poceci logike i matematicke logike . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.2 Logika iskaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
1.3 Sintaksa iskazne logike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.4 Interpretacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
1.5 Tautologije, logicka ekvivalencija . . . . . . . . . . . . . . . . 14
1.6 Normalne forme i baze iskazne algebre . . . . . . . . . . . . . 18
1.7 Modeli i teorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
1.8 Logicka (semanticka) posledica . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
1.9 Semanticki tabloi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
1.10 Deduktivni sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
1.11 Iskazni racun - deduktivni sistem za iskaznu logiku . . . . . . 33
1.12 Mala teorema kompletnosti i odlucivost iskaznog racuna . . . 41
1.13 Teorema kompletnosti i kompaktnost . . . . . . . . . . . . . . 44
1.14 Rezolucija u iskaznoj logici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
2 Predikatska logika 57
2.1 O predikatskoj logici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
2.2 Sintaksa predikatske logike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
2.3 Semantika predikatske logike . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
3
4 Sadrzaj
2.4 Operatori Mod i Th, semanticke posledice . . . . . . . . . . . 66

2.5 Valjane formule . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
2.6 Preneksna forma i skolemizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
2.7 Rezolucija u predikatskoj logici -Uvod . . . . . . . . . . . . . 79
2.8 Klauzalna forma i Erbranova teorema . . . . . . . . . . . . . 80
2.9 Rezolucija u predikatskoj logici . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
2.10 Rezolucija u predikatskoj logici - Primeri . . . . . . . . . . . . 88
2.11 Predikatski racun kao deduktivni sistem . . . . . . . . . . . . 92
2.12 Pouzdanost i kompletnost predikatskog racuna . . . . . . . . 99
2.13 Predikatska logika sa jednakoscu . . . . . . . . . . . . . . . . 104
3 Temporalne logike 109

3.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
3.2 Sintaksa i semantika PTL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
3.3 Linear time propositional temporal logic . . . . . . . . . . . . 113
3.4 Deduktivni sistem za linear time propositional temporal logic 116
4 Skupovi, ordinali, kardinali 121

O paradoksima u matematici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Naivna teorija skupova i paradoksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
Kako izbeci paradokse u teoriji skupova . . . . . . . . . . . . . . . 125
Malo lozoje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
ZF sistem aksioma za teoriju skupova . . . . . . . . . . . . . . . . 130
Operacije sa skupovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
Relacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
Aksioma izbora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
uredeni skupovi - Osnovne denicije . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Induktivnost i dobro uredeni skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
Sadrzaj 5
Dobro uredeni i striktno dobro uredeni skupovi . . . . . . . . . . . 148

Uredeni skupovi i Aksioma izbora . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
Denicija ordinala i osnovne osobine . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
Osobine klase svih ordinala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Ordinalni tip dobro uredenog skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
Prirodni brojevi kao ordinali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
Ekvipotentni skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
Kardinal kao specijalni ordinal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Operacije sa kardinalima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Konacni kardinali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
Beskonacni kardinali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
Ale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180
Operacije sa beskonacnim kardinalima . . . . . . . . . . . . . . . . 183
Kontinuum hipoteza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
Literatura 187
Indeks 191
6 Sadrzaj
Glava 1
Iskazna logika
1.1 Po
ceci logike i matemati
cke logike
Prvi narod u istoriji koji se bavio problemima ispravnog zakljucivanja bili

su Stari Grci. Zahvaljujuci svom drustvenom uredenju, koje je ohrabrivalo
slobodne ljude da raspravljaju i dokazuju da su u pravu, oni su postavili
temelje logike, pre svega kao dela lozoje. U tom smislu, Grcki lozo-
naucnici se mogu smatrati za zacetnike logike kao nauke - to su prve svega
Tales, Pitagora, Parmenid, Zenon, Protagora, Sokrat, Platon i Aristotel.
Jedna posebna grupa lozofa, tzv. sofisti, bavila se poducavanjem vestine
raspravljanja, koja je Starim Grcima bila korisna prilikom ucesca u upravl-
janju gradom-polisom, kao i u licnim sporovima, u kojima su, pred nekom
vrstom suda, svoja prava morali sami braniti. Oni, koji su bili vestiji u
baratanju sa recima i zakonima pravilnog zakljucivanja, imali su svakako
prednost nad onima koji te vestine nisu imali. Sosti su takode postali poz-
nati po svojim iscasenim pricama, tzv. sofizmima, u kojima se polazeci
od prividno istinitih pretpostavki, po pravilima logickog zakljucivanja, stize
do apsurdnih zakljucaka. Aristotel je, verovatno motivisan izmedu ostalog i
takvim sozmima, sakupio i katalogizirao sve tada poznate seme ispravnog,
logickog zakljucivavnja u svom delu Organon. Aristotelova logika, poz-
nata i pod nazivom Aristotelova teorija silogizama, cinila je skoro dve hiljada
godina obavezan deo svakog ozbiljnog obrazovanja.
Prvi znacajniji pomak u logici kao nauci, posle stotina i stotina godina
mracnog srednjeg veka, mozemo otkriti u delima naucnika-lozofa, pre svega
kod Dekarta i Leibniza. Dekart je zastupao stanoviste, da se matematicki
7
8 Glava 1. Iskazna logika
nacin razmisljanja mora primenjivati i u ostalim naukama, ako zelimo da

dodemo do pravih istina. Pri tome, ne treba verovati nikakvim autorite-
tima, nego se jedino treba oslanjati na svoj sopstveni razum i moc logickog
zakljucivanja. Leibniz je imao jos ambiciozniji projekat: zelelo je da stvori
jedan univerzalni formalni racun, Characteristica Universalis, nalik na
matematiku, u kome bi svi objekti, pojmovi i relacije imale svoje oznake,
i u kome bi sve istine mogle biti izrazene, a razni sporovi medu lozoma,
naucnicima ili politicarima mogli biti razreseni prostim racunom. Zbog tih
svojih ideja, Leibniz se ponekad smatra za pra-oca matematicke logike.
Zvanicno, prava matematicka logika stize sa radovima Georgea Boolea, u
19. veku. On je u svojoj teoriji (tzv. racun klasa) razvio dve ideje: prvo, da
prilikom rada sa iskazima, treba koristiti oznake, i drugo, da zakoni misljenja
imaju zapanjujuce mnogo slicnosti sa zakonima aritmetike. Koriscenjem tri
fundamentalne operacije medu klasama, koje mi danas zovemo unija, presek,
komplement, on je zapisao i dokazao osnovne zakone iskaznog racuna - danas
su ti identiteti poznati pod nazivom aksiome Booleove algebre.
Mi cemo poceti izucavanje matematicke logike upravo Booleovim tragom
- ispitujuci prvo zakone ispravnog misljenja u logici iskaza.
1.2 Logika iskaza
Pre nego sto krenemo da izgradujemo iskaznu logiku (kao formalnu, matema-
ticku teoriju), podsetimo se osnovnih pojmova logike iskaza (neformalne
teorije koja predstavlja najjednostavniji deo logike). Osnovni pojmovi logike
iskaza su: iskaz, istinitosna vrednost iskaza, logi cki veznici. Intu-
itivno, iskaz je recenica koja je ima tacno jednu jednu istinitosnu vredost:
tacno ili netacno. Iskaze cemo obelezavati slovima, recimo p, q, r, . . . .
Umesto iskaz koji je obelezen slovom p, mi cemo krace reci iskaz p. Ako
iskaz p ima istinitosnu vrednost tacan, onda kazemo i da je iskaz p tacan
(i analogno za istinitosnu vrednost netacan).
Logi cki veznici sluze da od polaznih iskaza dobijemo slozenije iskaze.
Logicki veznici koje cemo ovde razmatrati su: i, ili, ako...onda,
ako i samo ako (binarni veznici), i nije (unarni veznik):
konjunkcija iskaza p i q je iskaz p i q,
disjunkcija iskaza p i q je iskaz :p ili q,

1.2. Logika iskaza 9
implikacija iskaza p i q je iskaz : ako p onda q,
ekvivalencija iskaza p i q je iskaz : p ako i samo ako q,
negacija iskaza p je iskaz : nije p.
Istinitosna vrednost slozenog iskaza zavisi od istinitosnih vrednosti

iskaza od kojih se taj iskaz sastoji, i to na sledeci nacin:
iskaz p i qje tacan ako i samo ako su i p i q tacni,
iskaz p ili q je netacan ako i samo ako su i p i q netacni,
iskaz ako p onda q je netacan ako i samo ako je p tacan a q netacan,
iskaz p ako i samo ako q je tacan ako i samo ako iskazi p i q imaju
istu istinitosnu vrednost,
iskaz nije p je tacan ako i samo ako je iskaz p netacan.
Osnovni pojam koji zelimo formalizovati je pojam logicke posledice: Neka je

neki skup iskaza. Kazemo da je iskaz p logicka posledica od ako je iskaz
p nuzno tacan svaki put kada su svi iskazi iz skupa tacni. U tom slucaju
takode kazemo da je zakljucivanje iz sledi p (logicki) ispravno.
Primer 1.1 Posmatrajmo sledece zakljucivanje: Ako poplava unisti vasu

kucu ili ako ona izgori u pozaru, osiguravajuce drustvo ce vam platiti. Prema
tome, ako vam osiguravajuce drustvo nije platilo, onda vam poplava nije unistila
kucu i ona nije izgorela u pozaru. Ovo zakljucivanje je ispravno, jer bez obzira
na tacnost iskaza koji su navedeni, zakljucak ce biti tacan, pod uslovom da
je pretpostavka tacna.
Primer 1.2 Posmatrajmo sledece zakljucivanje: Ako je neko talentovan i

vredan, postace slavan. Svi slavni ljudi su bogati. Ja nisam bogat. Dakle, ja
nisam talentovan i nisam vredan. Ovo zakljucivanje nije ispravno, jer moze
da se desi da samo recimo nisam vredan, a jesam talentovan, pa da su sve
pretpostavke tacne, a zakljucak nije tacan.
1.3 Sintaksa iskazne logike
Iskazna logika nastaje formalizacijom (matematizacijom) logike iskaza.

Prvo cemo denisati jezik iskazne logike. U opstem slucaju, azbuka (ili
alfabet) je skup simbola - znakova koji su nedeljivi. Ako je A neka azbuka,
svaki konacan niz simbola iz A zovemo rec nad A. Svaki podskup skupa
svih reci nad A jeste jezik nad A. Dakle, da bismo denisali jezik iskazne
logike, potrebno je zadati odgovarajucu azbuku, i izdvojiti skup onih reci
nad tom azbukom, koje cemo smatrati da su dobro formirani izrazi (tzv.
iskazne formule).
Definicija 1.1 Standardna azbuka iskazne logike se sastoji od sledecih

simbola:
prebrojiv skup iskaznih slova S,
simboli logi
ckih operacija: , , , , ,
pomo
cni znaci: (, ).
Standardnu azbuku iskazne logike cemo obelezavati sa L, i u daljem tekstu,

ako drugacije ne kazemo, smatracemo da je S = {p1 , p2 , . . . , pn , . . . }.
Definicija 1.2 Skup iskaznih formula je najmanji skup reci nad azbukom
L koji zadovoljava sledece uslove:
1. Sva iskazna slova su iskazne formule;
2. Ako su A i B iskazne formule, onda su to i sledeci izrazi:
(A B), (A B), (A B), (A B), (A)
Ovako definisan skup svih iskaznih formula zovemo i standardan skup

iskaznih formula i obelezavamo sa F orm.
Umesto ovako denisanih iskaznih formula, ponekad je zgodno iskazne for-

mule denisati na drugi nacin, koriscenjem tzv. poljske (prefiksne) notacije.
U toj notaciji simboli logickih operacija se pisu ispred (a ne izmedu) iskaznih
slova na koje uticu, pa je na taj nacin izbegnuto koriscenje zagrada. No,
iako takav nacin zapisivanja iskaznih formula ponekad ima svoje prednosti,
1.3. Sintaksa iskazne logike 11
vecini ljudi je mnogo lakse citati i razumeti iskazne formule opisane Deni-
cijom 2.
Uobicajeno je da se prilikom rada u iskaznoj logici pridrzavamo sledecih
dogovora:
radi jednostavnosti, mozemo brisati spoljne zagrade kod formula;

da bismo koristili sto manje zagrada, dogovor je da je prioritet logickih
operacija sledeci: , zatim , , i na kraju , ;
umesto iskazna formula govoricemo samo formula.
Kako su formule reci (izrazi konacne duzine), u svakoj formuli ucestvuje
samo konacno mnogo iskaznih slova. Po dogovoru, zapis
A = A(p1 , p2 , . . . , pn )
ce znaciti da su sva iskazna slova formule A u skupu {p1 , p2 , . . . , pn }.
Vrlo cesto cemo prilikom dokazivanja raznih osobina formula koristiti

tzv. dokaz po slozenosti iskaznih formula. Naime, ako treba dokazati da neka
osobina O vazi za sve iskazne formule, dovoljno je dokazati da tu osobinu
imaju sva iskazna slova (baza indukcije), i da iz pretpostavne da formule A
i B imaju osobinu O sledi da i formule A B, A B, A B, A B, A
imaju tu osobinu (indukcijski korak). Drugim recima, vazi sledeca teorema:
Teorema 1.1 Neka je O neki podskup skupa svih iskaznih formula F orm
tako da vaze sledeci uslovi:
S O,
Ako formule A i B pripadaju skupu O, tada i formule
A B, A B, A B, A B, A
pripadaju skupu O.
Tada je O = F orm.
Dokaz. Primetimo da skup formula O zadovoljava oba uslova iz Denicije

2. Kako je F orm najmanji skup reci koji zadovoljava ta dva uslova, sledi da
je F orm O, iz cega sledi O = F orm.

1.4 Interpretacije
Za deniciju semantike Iskazne logike koristicemo jednu veoma jednostavnu,

dvoelementnu algebru, cije elemente mozemo oznaciti na primer sa 0 i 1, ili
T i F, ili kao sto cemo mi, sa i . Ta algebra ce imati cetiri binarne
operacije i jednu unarnu, koje bismo trebali, u principu, oznaciti nekim
simbolima koji se razlikuju od simbola logickih operacija. No, mi cemo ih
oznaciti istim simbolima (jer ce, na kraju krajeva, simbol logicke operacije da
se interpretira kao njegov odgovarajuci par iz kolekcije operacija iskazne
algebre), s tim da cemo imati u vidu da se radi o razlicitim pojmovima.
Definicija 1.3 Iskazna algebra je algebra I = {, }, , , , , ,

gde su operacije , , , binarne, a unarna operacija, definisane svojim
Cayleyevim tablicama na sledeci nacin:
p p

Definicija 1.4 Valuacija u iskaznoj logici je svako preslikavanje : S

{, }. Ako je p S, za (p) kazemo da je vrednost tog iskaznog slova
u valuaciji . Interpretacija iskaznih formula za datu valuaciju jeste
preslikavanje v : F orm {, } koje je definisano na sledeci nacin: ako
su A i B iskazne formule, onda
ako je p S iskazno slovo, onda v (p) = (p),
v (A B) = v (A) v (B),
v (A B) = v (A) v (B),
v (A B) = v (A) v (B),
v (A B) = v (A) v (B),
v (A) = v (A).
Za v (A) kazemo da je vrednost formule u valuaciji (ili u interpretaciji

v ). Ukoliko je v (A) = , kazemo da je formula A u toj valuaciji (inter-
cna, a ako je v (A) = , da je neta
pretaciji) ta cna.
1.4. Interpretacije 13
Nije tesko uvideti da za datu valuaciju postoji jedna i samo jedna inter-
pretacija (tj. jedna funkcija koja prosiruje preslikavanje sa skupa S na ceo
skup F orm).
Teorema 1.2 Vrednost iskazne formule A u nekoj valuaciji zavisi samo od

vrednosti onih iskaznih slova koja figurisu u formuli A.

Dokaz. Neka je A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) neka iskazna formula, i neka su i
dve valuacije, takve da imaju istu vrednost za sva iskazna slova koja gurisu
u A. Tada se indukcijom po slozenosti iskazne formule A lako dokazuje da
je v (A) = v (A).
Definicija 1.5 Istinitosna funkcija je svaka funkcija f : {, }n

{, }, gde n 1. Ako je A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) neka formula, onda istini-
tosna funkcija indukovana sa A jeste funkcija fA : {, }n {, }
takva da za sve a1 , a2 , . . . , an {, } vazi fA (a1 , a2 , . . . , an ) = v (A), gde
je valuacija u kojoj je (pi ) = ai , za sve i {1, 2, . . . , n}.
Prema tome, imajuci u vidu da vrednost formule ne zavisi od vrednosti

onih iskaznih slova koje ne ucestvuju u formuli, istinitosna funkcija induko-
vana datom formulom pokazuje koje vrednosti ta formula moze imati za sve
moguce valuacije. Po dogovoru, umesto da uvodimo novu oznaku (fA ) za
tako indukovanu istinitosnu funkciju, umesto fA (a1 , . . . , an ) mozemo pisati
samo A(a1 , . . . , an ).
Indukovanu istinitosnu funkciju najpreglednije je predstaviti tzv. istini-
tosnom tablicom, u kojoj cemo sistematicno ispisati sve moguce kombi-
nacije vrednosti za ona iskazna slova, koja ucestvuju u formuli. Ako imamo
n razlicitih iskaznih slova, istinitosna tablica ce imati 2n vrsta.
Primer 1.3 Neka je A = (p2 p5 ) p3 . Tada, radi jednostavnosti,

oznacimo iskazna slova p2 , p5 i p3 redom slovima p, q, r. Tako, formulu
A zapisujemo kao A = (p q) r. Vrednost formule A zavisi samo od
vrednosti iskaznih slova p, q, r, pa ce odgovarajuca istinitosna tablica izgledati
ovako:
p q r p q (p q) r

Definicija 1.6 Kazemo da je iskazna formula A
zadovoljiva ako postoji valuacija u kojoj je vrednost te formule tacna,
oboriva ako postoji valuacija u kojoj je vrednost te formule netacna,
tautologija ili valjana formula je tacna za sve valuacije,
kontradikcija ako je njena vrednost netacna za sve valuacije.
Problem da li je data iskazna formula zadovoljiva oznacava se sa SAT (Sat-

isability Problem). Ispostavilo se da je problem SAT veoma znacajan u
teoriji slozenosti algoritama. Prvo, jos uvek nije pronaden algoritam koji bi
taj problem resio u polinomnom vremenu (metod istinitosnih tablica ima
eksponencijalnu slozenost). Vazi i vise od toga: SAT problem spada u klasu
tzv. NP-kompletnih problema, sto intuitivno znaci da ako se za taj problem
pronade algoritam polinomne slozenosti, tada su klase P i NP jednake, tj.
svaki problem slozenosti NP se moze resiti u polinomnom vremenu.
1.5 Tautologije, logi

cka ekvivalencija
Tautologije mozemo shvatiti kao zakone misljenja. Neke od njih koristimo

(nesvesno) i u svakodnevnom rezonovanju. Naravno, matematicari ih koriste
cesce od ostalih, jer je priroda matematickih dokaza takva da zahtevaju cistu
logicku strukturu. U sledecoj teoremi smo naveli prvih 16 najcesce koriscenih
tautologija, od kojih su poneke poznate i po svojim latinskim nazivima:
Teorema 1.3 Sledece formule su tautologije:

1.5. Tautologije, logicka ekvivalencija 15
1. p p Zakon dvojne negacije

2. p p Tertium non datur
3. (p p) Zakon neprotivrecnosti
4. (p (p q)) q Modus Ponens
5. ((p q) q) p Modus Tollens
6. (p q) (q p) Kontrapozicija
7. (p q) p q De Morganov zakon za
8. (p q) p q De Morganov zakon za
9. ((p q) (q r)) (p r) Zakon silogizma
10. (p (q q)) p Reductio ad absurdum
11. p (p q) Ex falso quolibet
12. p (q p) Verum ex quolibet
13. ((p r) (q r)) ((p q) r) Zakon nabrajanja
14. (p q) ((q r) (p r)) Tranzitivnost za
15. ((p q) (q r)) (p r) Tranzitivnost za
16. ((p q) p) p Pierceov zakon
Dokaz. Direktnom proverom.

Neka je A = A = A(p1 , p2 , . . . , pn ), i neka su B1 , B2 , . . . , Bn neke formule.
Sa A(B1 , B2 , . . . , Bn ) oznacimo formulu koja nastaje simultanom zamenom
formule Bi umesto iskaznog slova pi (i {1, 2, . . . , n}).
Teorema 1.4 Neka je A = A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) neka tautologija. Tada

za proizvoljne formule B1 , B2 , . . . , Bn vazi da je A(B1 , B2 , . . . , Bn ) takode
tautologija.
Dokaz. Lako je uvideti da je vrednost formule A(B1 , B2 , . . . , Bn ) za svaku

valuaciju uvek .
Definicija 1.7 Za dve formule A i B kazemo da su logi cki ekvivalentne

ako je formula A B tautologija. U tom slucaju pisemo A B.
Vazno je primetiti sledece: A B je formula, koja moze imati razlicite

istinitosne vrednosti za razlicite valuacije, dok izraz A B znaci da for-
mule A i B imaju istu vrednost za svaku valuaciju. Naravno, na skupu
svih iskaznih formula F orm relacija je relacija ekvivalencije, tj. ona je
reeksivna, simetricna i tranzitivna: za sve formule A, B, C vazi
A A,
ako A B onda B A,
ako A B i B C onda A C.
U sledecoj teoremi smo naveli najpoznatije logicki ekvivalencije.
Teorema 1.5 Neka su A, B i C proizvoljne formule. Tada vazi:

1. AAA Idempotentnost konjunkcije
2. AAA Idempotentnost disjunkcije
3. AB BA Komutativnost konjunkcije
4. AB BA Komutativnost disjunkcije
5. ABBA Komutativnost ekvivalencije
6. (A B) C A (B C) Asocijativnost konjunkcije
7. (A B) C A (B C) Asocijativnost disjunkcije
8. (A B) C A (B C) Asocijativnost ekvivalencije
9. A (A B) A Apsorpcija prema
10. A (A B) A Apsorpcija prema
11. A (B C) (A B) (A C) Distributivnost prema
12. A (B C) (A B) (A C) Distributivnost prema
U sledecoj teoremi su prikazane veze izmedu logickih operacija, koje

cemo u daljem vrlo cesto koristiti:
Teorema 1.6 Za proizvoljne iskazne formule A i B vazi:

A B A B A B (A B)
A B A B A B (A B)
A B (A B) A B (A B)
A B (A B) (B A) A B (A B) (B A)

Jedan od veoma cesto koriscenih tehnika u logici iskaza je tzv. ekviva-
lencijska transformacija formula. Neformalno receno, to je postupak kada
se od jedne formule konstruise lanac ekvivalentnih formula, tako da se u
svakom koraku iskoristi Teorema 1.4 ili se neka potformula zameni njoj ek-
vivalentnom formulom.
1.5. Tautologije, logicka ekvivalencija 17
Definicija 1.8 Neka je F neka formula. Skup potformula formule F

definisemo kao najmanji skup formula koji zadovoljava sledeca dva uslova:
svaka formula je sama sebi potformula;
ako je F jednaka nekoj od formula A B, A B, A B, A B,

onda je svaka od podformula formula A i svaka potformula formule B
ujedno i potformula od F ; ako je F = A, onda je svaka potformula
formule A ujedno i potformula od F .
Rezultat zamene svih pojavljivanja potformule C u formuli A iskaznom

formulom D obelezavamo sa A[C D] (ovaj pojam se moze denisati i for-
malnije, indukcijom po slozenosti formula). Sada mozemo dokazati sledecu
teoremu:
Teorema 1.7 Neka je A neka formula i C njena potformula. Ako je D

neka formula tako da je C D tada je A A[C D].
Prilikom logickih transformacija formula pokazalo se korisnim da uvedemo

posebnu oznaku za dve logicke konstante - jednu koja ce uvek biti interpre-
tirana kao , i druga koja ce uvek biti interpretirana sa . Kada bismo se
trudili da po svaku cenu izbegnemo mogucu konfuziju, te dve logicke kon-
stante bismo trebali oznaciti potpuno novim simbolima, recimo kao i ,
ili true i false. No, mi cemo ih, radi jednostavnosti, oznaciti kao i njihove
interpretacije, tj. kao i .

Definicija 1.9 Pro sirena azbuka iskazne logike L se dobija dodavan-
jem dva simbola logi ckih konstanti i standardnoj azbuci L. Skup

iskaznih formula F orm je najmanji skup reci nad azbukom L tako da vazi:
1. Sva iskazna slova i simboli logickih konstanti i su iskazne formule;
2. Ako su A i B iskazne formule, onda su to i sledeci izrazi:
(A B), (A B), (A B), (A B), (A)
Valuacija odnosno odgovarajuca interpretacija v iskaznih formula na

prosirenoj azbuci se definise na isti nacin kao na standardnoj azbuci, s tim
da za svaku valuaciju vazi da je v () = i v () = .
Ovako dobijen jezik nazivamo pro sireni jezik iskazne logike. Na

prosirenom jeziku iskazne logike mozemo navesti jos nekoliko vaznih logickih
ekvivalencija.
Teorema 1.8 Neka su A, B, C iskazne formule na prosirenom jeziku iskazne

logike. Tada vazi:
AA A
A AA
A A A
AA A
AA A A
AA AA
A A A A

U daljem tekstu, ako ne kazemo drugacije, radicemo na prosirenom jeziku
iskazne logike.
1.6 Normalne forme i baze iskazne algebre
Videli smo u Sekciji 4. da svaka iskazna formula A = A(p1 , . . . , pn ) na priro-

dan nacin indukuje jednu n-arnu istinitosnu funkciju fA = fA (x1 , . . . , xn ).
Naime, za sve a1 , . . . , an {, }, fA (a1 , . . . , an ) je interpretacija (vred-
nost) formule A u valuaciji u kojoj je (pi ) = ai , za sve i {1, 2, . . . , n}.
Prirodno je postaviti pitanje, da li vazi obrat, tj. da li je svaka istinitosna
funkcija indukovana nekom iskaznom formulom? Naravno, ako neka istini-
tosna funkcija ima stalno ima vrednost , onda je indukuje bilo koja tau-
tologija, recimo p p. Slicno, ako funkcija f ima stalno vrednost , onda
je indukuje bilo koja kontradikcija. No, odgovor je pozitivan i u opstem
slucaju: za proizvoljnu istinitosnu funkciju postoji formula koja je indukuje.
Pre nego sto dokazemo teoremu iz koje ce slediti ovo tvrdenje, pogledajmo
sledeci primer:
Primer 1.4 Neka je istinitosna funkcija f = f (p, q, r) zadata svojom tabli-

com na sledeci nacin:
1.6. Normalne forme i baze iskazne algebre 19
p q r f

Posmatrajmo one redove (vrste) tablice u kojima funkcija f ima vrednost
, i pokusajmo da konstruisemo formulu Af koja ce imati vrednost tacno
za te cetiri valuacije. Formula p q r je tacna samo u jednom slucaju:
kada je (p) = (q) = (r) = , i to odgovara prvoj vrsti tablice. Dalje,
posmatrajmo cetvrtu vrstu: formula koja je jedino tacna za tu kombinaciju
vrednosti iskaznih slova p, q, r jeste pq r. Sesta
vrsta takode daje tacnu
vrednost, sto postizemo formulom p q r, dok poslednjoj vrsti odgovara
formula p q r. Formulu koja ce biti tacna ako i samo ako nastupi
jedna od prethodna cetiri sucaja dobijamo tako sto napravimo disjunkciju
prethodne cetiri formule: (pqr)(pqr)(pqr)(pqr).
Teorema 1.9 (Disjunktivna normalna forma) Neka istinitosna funkcija

f : {, }n {, } nije kontradikcija (tj. nema stalno vrednost ). Tada
za sve x1 , . . . , xn {, } vazi:

f (x1 , . . . , xn ) = {x1 a1 xn an : a1 , . . . , an {, }n , f (a1 , . . . , an ) = }
gde je xi znaci xi , a xi znaci xi .
Dokaz. Prvo primetimo da za a, b {, } vazi ab = akko je a = b.

Prema tome konjunkt x1 a1 xn an ima vrednost akko za sve i
{1, 2, . . . , n} vazi xi = ai . Ako je f (b1 , . . . , bn ) = , onda ce se sa desne
strane pojaviti konjunkt b1 b1 bn bn , pa ce cela desna strana imati
vrednost . U suprotnom, ako je f (b1 , . . . , bn ) = , onda ce sa desne strane
u svakom konjunktu b1 a1 bn an biti makar jedan i takav da je bi = ai ,
pa ce svaki konjunkt imati vrednost .

Na dualan nacin dobijamo sledecu teoremu:
Teorema 1.10 (Konjunktivna normalna forma) Neka istinitosna funkcija

f : {, }n {, } nije tautologija (tj. nema stalno vrednost ). Tada
za sve x1 , . . . , xn {, } vazi:

f (x1 , . . . , xn ) = {x1 a1 xn an : a1 , . . . , an {, }n , f (a1 , . . . , an ) = }
gde je xi znaci xi , a xi znaci xi .
Dokaz. Dualno od dokaza prethodne teoreme.

Kao posledicu bilo koje od prethodne dve teoreme, kao i Teoreme 6:
Teorema 1.11 Za svaku iskaznu formulu A postoji njoj ekvivalentna iskazna

formula B, koja od logickih veznika ima samo:
, , ,
, ,
, ,
, .
Kazemo da su skupovi {, , }, {, }, {, }, {, } potpuni skupovi

logickih operacija, ili da cine bazu iskazne algebre I. U opstem slucaju, po-
jam potpunog skupa funkcija (ili baze) se moze denisati za proizvoljan skup
operacija na nekom skupu X: to je takav skup operacija na X da se nji-
hovom kompozicijom moze dobiti bilo koja operacija tog skupa. Precizna
denicija ovog pojma ukljucuje (prilicno tehnicke) denicije pojma kompozi-
cije operacija razlicite arnosti kao i pojma kompozicije. No, posto cemo mi
raditi uglavnom sa unarnim i binarnim operacijama, za koje je jasno sta je
njihova kompozicija, mozemo prihvatiti sledecu deniciju:
Definicija 1.10 Neka je F neki skupo istinitosnih funkcija. Kazemo da

je F baza iskazne algebre I ako se svaka istinitosna funkcija moze dobiti
kompozicijom funkcija iz skupa F.
Lako je videti da ni jedna od fundamentalnih operacija iskazne algebre

, , , ne cini sama za sebe bazu. Postoje tacno dve binarne operacije
na skupu {, } koje, svaka za sebe, cine bazu:
1.7. Modeli i teorije 21
Definicija 1.11 Shefferova operacija (ili operacija nand), u oznaci je

binarna operacija skupa {, } koja se definise sa
p q := (p q).
Lukasiewiczeva operacija (ili operacija nor), u oznaci je binarna op-
eracija skupa {, } koja se definise sa
p q := (p q).
Teorema 1.12 Jedine binarne operacije skupa {, } koje, svaka za sebe,

cine jednoelementnu bazu iskazne algebre jesu Shefferova operacije odnosno
Lukasiewiczeva operacija .
Dokaz. Prvo, dokazimo da se pomocu operacija odnosno mogu izraziti

operacije , , :
p p p p p p
p q (p q) (p q) p q (p q) (p q)
p q (p p) (q q) p q (p p) (q q)
Neka je sada f = f (p, q) neka binarna operacija skupa {, }, pomocu
koje mozemo izraziti sve ostale operacije, pa specijalno i operaciju negacije.
Onda mora f (, ) = i f (, ) = . Ostaje jos da se odredi vrednost
od f (, ) i f (, ). Od cetiri mogucnosti dve ce dati bas operacije
odnosno , a preostale dve daju unarne operacije, pomocu kojih se ne bi
mogla izraziti ni jedna operacija arnosti vece od 1.
1.7 Modeli i teorije
Definicija 1.12 Neka je neka valuacija i F neka formula. Kazemo da je

model formule F (ili da formula F va zi na , ili da zadovoljava F )
ako je vrednost formule F u toj valuaciji tacna tj. ako je v (F ) = . Skup
svih modela (tj. skup svih valuacija) obelezavamo sa Mod.
Kako je tehnicki jednostavnije je raditi sa skupovima iskaznih slova umesto

sa valuacijama (tj. preslikavanjima), valuacije cemo obelezavati navodenjem
skupa iskaznih slova = {p S : (p) = } koja u toj valuaciji imaju
vrednost , i to u uglastim zagradama. Tako, recimo, oznaka [p1 , p3 , p8 , p2 ]
je drugi zapis valuacije u kojoj je (pi ) = akko i {1, 3, 8, 2}.
Primer 1.5 Po definicij, recimo, [p1 , p5 , p2 ] |= p2 p1 p7 p5 , [p4 ] |= p2 .

Ako je A tautologija, ona vazi na svakom modelu. Kontradikcija ne vazi ni
na jednom modelu.
Teorema 1.13 Neka je Mod, p S, F, G F orm. Tada vazi:
|= p akko p ,
|= F G akko |= F i |= G,
|= F G akko |= F ili |= G,
|= F G akko (iz |= F sledi |= G),
|= F G akko ( |= F akko |= G),
|= F akko nije |= F .
Dokaz. Sledi po deniciji modela.

Definicija 1.13 1. Neka je Mod i F orm. Tada kazemo da je

model skupa formula , i pisemo |= , ako je model svake
formule iz .
2. Neka je K Mod i F F orm. Tada kazemo da F va zi na skupu
modela K, i pisemo K |= F , ako formula F vazi na svakom modelu
iz skupa K.
3. Neka je K Mod i F orm. Kazemo da na klasi K va zi skup
formula , i pisemo K |= , ako na K vazi svaka formula F iz .
4. Neka je F orm. Tada je klasa modela odredena sa skup
M od() definisan sa
M od() = { Mod : |= }.
5. Neka je K Mod. Tada je teorija klase K skup formula T h(K)

odreden sa
T h(K) = {F F orm : K |= F }.
Primer 1.6 Ako skup formula sadrzi neku kontradikciju, onda je M od() =
. Obrnuto, ako su sve formule u tautologije, onda je M od() = Mod.
1.7. Modeli i teorije 23
Preslikavanja M od i T h imaju izuzetnu vaznost u matematici uopste.

Vrlo cesto, probleme u matematici mozemo svrstati u jednu od sledece cetiri
klase:
data je neka klasa struktura K, i zadatak je opisati osobine tih struk-

tura (tj. naci teoriju te klase);
dat je neki skup osobina (tj. neki skup formula na nekom jeziku), i
pitamo se kako izgledaju strukture koje su odredene tim aksiomama
(dakle, kako izgleda M od().
ako je data neka klasa struktura K, pitamo se da li postoji skup for-

mula tako da je M od() = K (aksiomatizacija klase K),
ako je dat neki skup formula , pitamo se da li postoji klasa struktura

K tako da je T h(K) = .
Definicija 1.14 Za model (valuaciju) kazemo da je kona

can ako je skup
= {p S : (p) = } konacan. Za dva modela i kazemo da su
disjunktni ako ne postoji p S tako da je (p) = (p) = , tj. ako su
skupovi i disjunktni.
Primer 1.7 Neka je neki konacan model. Konstruisati skup formula

tako da je M od() = {}...
Primer 1.8 Data su dva konacna disjunktna modela i . Konstruisati

skup formula tako da je M od() = {, }...
U sledece tri teoreme navodimo najvaznije osobine prelikavanja M od i

T h. Kasnije cemo videti da ce iste osobine imati i preslikavanja M od i T h
koja rade i u drugim logikama, i da sve te osobine ne slede iz specicnih
osobina iskazne logike, nego da imaju sire znacenje.
Teorema 1.14 1. Neka su 1 i 2 dva skupa formula. Tada ako 1

2 onda M od(2 ) M od(1 ).
2. Neka su K1 i K2 dva skupa modela. Ako je K1 K2 onda je T h(K2 )

T h(K1 ).
Dokaz. Po deniciji preslikavanja M od odnosno T h.

Teorema 1.15 1. Za sve F orm vazi T h(M od()).
2. Za sve K Mod vazi K M od(T h(K)).
Dokaz.
1. Neka F , treba dokazati da je F T h(M od()), tj. M od() |= F .

To znaci da za sve M od() treba da vazi |= F . No, ako je
M od() onda |= , pa kako je F , sledi da |= F .
2. Slicno kao pod 1).
Teorema 1.16 1. Za sve F orm vazi M od() = M od(T h(M od())).
2. Za sve K Mod vazi T h(K) = T h(M od(T h(K))).
Dokaz.
1. Prema prethodnoj teoremi imamo da je T h(M od()), pa prema

Teoremi 1.14 imamo M od() M od(T h(M od())). Obrnuto, ako
oznacimo sa K klasu M od(), onda prema prethodnoj teoremi imamo
da je K M od(T h(K)), tj. da je M od() M od(T h(M od())).
2. Slicno kao 1).
1.8 Logi
cka (semanti
cka) posledica
Glavni zadatak logike je izucavanje pojma logicke posledice ili logickog za-
kljucivanja tj. kada iz tacnosti pretpostavki nuzno sledi tacnost zakljucka.
Formalizacija tog pojma je pojam logicke (semanticke) posledice:
Definicija 1.15 Neka je neki skup formula, i F neka formula. Kazemo

da je F logi
cka (semanticka) posledica skupa hipoteza ako je F vazi
u svim modelima skupa . U tom slucaju pisemo |= F .
1.8. Logicka (semanticka) posledica 25
Primer 1.9 Neka su p, q, r S. Tada {p q, r, q r} |= p. Zaista,

ako je za neku valuaciju vrednost formule r tacna, onda je zbog v (q
r) = sledi da je (q) = . No, kako je po pretpostavci v (p q) = ,
sledi da je (p) = , sto znaci da je v (p) = .
Razmotrimo sta bi znacilo da je neka formula A logicka posledica praznog

skupa hipoteza: po deniciji, za svaku valuaciju , ako je svaka formula
F tacna u valuaciji , mora i formula A da bude tacna u toj valuaciji.
No, trivijalno, implikacija ako je F onda v (F ) = je tacna, jer je
pretpostvaka F uvek lazna. Dakle, imamo da je |= A akko za sve
,v (A) = , tj. akko je formula A tautologija.
Oznake
Umesto |= A pisemo samo |= A, dakle, |= A znaci da je A

tautologija.
Umesto {A1 , . . . , An } |= B pisemo samo A1 , . . . , An |= B. Slicno,

viticaste zagrade mozemo izostaviti i ako imamo beskonacan skup
hipoteza.
U sledecoj teoremi smo naveli tri vazne osobine semanticke rampe |=,
tzv. pravila o prebacivanju preko rampe.
Teorema 1.17 Neka su A, B, A1 , . . . , An neke iskazne formule. Tada vazi:
1. A |= B akko |= A B,
2. A1 , . . . , An |= B akko |= (A1 An ) B,
3. A1 , . . . , An |= B akko A1 , . . . , An1 |= An B.
Dokaz. Po deniciji logicke posledice.

.
Sledeca jednostavna teorema govori o jednoj sustinski vaznoj osobini
logicke posledice:
Teorema 1.18 Neka neki skup formula, B neka formula. Tada |= B

akko skup formula {B} ima model.
1.9 Semanti
cki tabloi
Metod semantickih tabloa prvi je opisao Evert Beth, 1955. godine, a dalje
ga razvio Raymond Smullyan, 1971. godine. U principu, taj metod je samo
zgodno zapisano zdravorazumsko sistematicno traganje za valuacijom koja
zadovoljava neku formulu (ili, ekvivalentno, traganje za modelom u kome ta
formula vazi). Ako je recimo formula oblika B C, onda da bi ona bila tacna
u nekoj valuaciji, moraju i formula B i formula C da budu tacne. U slucaju
da je formula oblika B C, imamo dve mogucnosti: mozda je formula B
tacna, a mozda je C tacna. Takode, ako zelimo da ispitamo kada je neka
formula netacna, u zavisnosti od glavnog iskaznog veznika, imamo razlicite
mogucnosti: recimo formula oblika B C je netacna samo u slucaju da je
B tacna a C netacna, i tako dalje.
Metod semantickih tabloa se najcesce koristi za ispitivanje da li je data
formula A tautologija i to na sledeci nacin: pretpostavimo da postoji valu-
acija u kojoj je A netacna, pa silazeci sve dublje u potformule formule A,
zapisujemo kakve sve mogucnosti imamo. Ponekad cemo imati situaciju da
iz date pretpostavke zakljucimo nesto o nuznoj istinitosnoj vrednosti obe
(glavne) potformule, a ponekad cemo imati grananje na dve mogucnosti.
Ako iscrpimo sve mogucnosti, i nismo dosli do kontradikcije, onda mozemo
rekonstruisati valuaciju za koju ce polazna formula biti netacna, ili cemo
konstatovati da sve mogucnosti vode do kontradikcije, pa takva valuacija ne
postoji (dakle, polazna formula A je tautologija). Razlika izmedu zdravo-
razumskog rezonovanja i metoda semantickih tabloa je u zapisivanju: kod
semantickih tabloa ceo proces zapisujemo u obliku stabla, i na kraju rezul-
tat citamo tako sto pogledamo kako su se grane zavrsile - da li su ostale
otvorene (onda trazena valuacija postoji) ili su se sve grane zatvorile (pa
smo svuda dosli do kontradikcije, i trazena valuacija ne postoji).
U ovoj prici smatracemo da su iskazne formule konstruisane nad skupom
iskaznih veznika , , , . Umesto da pisemo v (A) = pisacemo jed-
nostavno A (ili (A)), a umesto v (A) = pisemo A (ili (A)). Izraze
A i A zovemo oznacene formule. Za oznacenu formulu A kazemo da
je zadovoljiva ako postoji valuacija takva da je v (A) = . Analogno,
oznacena formula A je zadovoljiva ako postoji valuacija takva da je
v (A) = . Skup oznacenih formula S je zadovoljiv ako postoji valuacija
koja zadovoljava sve oznacene formule iz skupa S.
Na oznacene formule cemo primenjivati razna pravila: na neke formule
mozemo primeniti pravila tipa , a na druge formule pravila tipa :
1.9. Semanticki tabloi 27
Pravila tipa ()
(A) (A) (A B) (A B) (A B)
A A A A A
B B B
Pravila tipa ()
(A B) (A B) (A B)
A|B A|B A|B
Prema tome, pravila tipa imaju oblik

ili
1 1
2
dok sva pravila tipa imaju oblik

.
1 |2
Za oznacenu formulu kazemo da je tipa ako je na nju moguce primeniti

neko pravilo tipa (i analogno za tip ). Radi lakseg pracenja, formule tipa
obelezavamo sa (i analogno za formule tipa ).
Semanticki tablo za neku oznacenu formulu F je uredeno stablo (tj. sta-
blo u kome je skup sledbenika svakog cvora ureden) tako da je svakom cvoru
pridruzena neka oznacena formula, i konstruise se iterativno na sledeci nacin:
Korenu stabla je pridruzena oznacena formula F .
Ukoliko neka grana od korena do lista sadrzi oznacenu formulu tipa

(odnosno ) na koju jos nije primenjeno odgovarajuce pravilo (kazemo
da ta oznacena formula nije iskoriscena), onda primenimo odgovarajuce
pravilo:
primena pravila tipa 1 na oznacenu formulu u datoj grani

znaci da se listu te grane doda jedan cvor oznacen sa 1 ,
primena pravila tipa

1
2
na formulu u datoj grani znaci dodavanje listu te grane sukce-

sivno (tj. jedan ispod drugog) dva nova cvora koji su oznaceni
redom sa 1 i 2 ,
primena pravila tipa 1|2 na formulu u nekoj grani znaci doda-
vanje listu te grane dva sledbenika, kojima pridruzujemo redom
oznacene formule 1 i 2 ,
Grana koja sadrzi formule oblika B i B je zatvorena, u suprotnom

je otvorena
Proces konstrukcije semantickog tabloa se zaustavlja ako u njegovim

otvorenim granama nema vise neiskoriscenih formula. Tada kazemo
da je tablo kompletiran.
Kompletiran tablo je zatvoren ako su sve grane zatvorene. U suprot-

nom, ako postoji bar jedna otvorena grana, tablo je otvoren.
Primer 1.10 ...trazi se dobar program kompatibilan sa LaTexom, u kome

je zgodno crtati stabla...
Iz same konstrukcije tabloa vidimo da za isto oznacenu formulu mozemo

konstruisati vise razlicitih tabloa, u zavisnosti od toga kojim redosledom
primenjujemo pravila i na neiskoriscene formule. Strategija moze biti
recimo da pravila nikad ne primenjujemo na oznacenu formulu ukoliko nisu
vec iskoriscene sve formule koje su u istoj grani iznad nje (tzv. sistematicna
konstrukcija). Druga strategija je da uvek primenjujemo -pravila, na sve
neiskoriscene formule, a tek posle -pravila (tzv. prednost formulama).
Primer 1.11 (sistemati cna konstrukcija) Sistematicno konstruisan tablo

oznacene formule ((p (q r)) ((p q) (p r))) izgleda ovako:
....
Primer 1.12 (prednost -formulama) Konstruisimo sada semanticki tablo

za oznacenu formulu ((p (q r)) ((p q) (p r))) davajuci
prednost -formulama: ...
Lako je uvideti da se svaki semanticki tablo kompletira posle konacno

mnogo koraka: svaka oznacena formula koja je u korenu stabla ima konacno
mnogo simbola, svaka primena - ili -pravila smanjuje broj simbola oznacene
1.9. Semanticki tabloi 29
formule u novim cvorovima makar za 1, pa prema tome, posle konacno

mnogo koraka stizemo do tabloa u kome vise nema neiskoriscenih oznacenih
formula.
Prema tome, konstrukcija semantickog tabloa za svaku oznacenu formulu
se zaustavlja. Dokazimo sada sledecu teoremu:
Teorema 1.19 (Saglasnost metoda semanti ckih tabloa) Ako je kom-

pletiran tablo za oznacenu formulu F zatvoren, onda je formula F tau-
tologija.
Dokaz. Treba dokazati da oznacena formula (koja je u korenu semantickog

tabloa) F nije zadovoljiva. Za granu semantickog tabloa (koja polazi od
korena) kazemo da je zadovoljiva ako postoji valuacija koja zadovoljava sve
oznacene formule na toj grani. Lako je uvideti da primena proizvoljnog
- ili -pravila na oznacenu formulu koja se nalazi u nekoj zadovoljivoj
grani semantickog taboa cuva zadovoljivost (u slucaju -pravila makar
jedan dodati cvor je zadovoljiv). S druge strane, ni jedna zatvorena grana
semantickog tabloa (tj. grana koja sadrzi neke oznacene formule oblika B
i B) nije zadovoljiva. Prema tome, ako je tablo zatvoren (znaci sve grane
su zatvorene), nijedna grana tabloa nije zadovoljiva, pa nije zadovoljiva ni
pocetna oznacena formula F . Dakle, formula F je tautologija.
Ostaje da se dokaze kompletnost metoda semantickih tabloa: Ako je for-
mula F tautologija, onda je svaki kompletiran tablo za oznacenu formulu
F zatvoren.
Definicija 1.16 Za skup oznacenih formula H kazemo da je Hintikin ako

zadovoljava sledece uslove:
Ne postoji iskazna promenljiva tako da je p i p istovremeno u skupu

H
Skup H je zatvoren u odnosu na primenu svih -pravila tj. za svako

-pravilo 1 , ako H onda i 1 H, i za svako -pravilo

1
2
ako H, onda 1 , 2 H
Skup H je zatvoren u odnosu na primenu svih -pravila, tj. za svako

-pravilo 1|2 , ako H onda 1 H ili 2 H.
Jasno, ako je tablo kompletiran, onda je skup oznacenih formula koje

pripadaju svakoj otvorenoj grani tog tabloa Hintikin.
Lema 1.1 Svaki Hintikin skup oznacenih formula je zadovoljiv.
Dokaz. Neka je H dati Hintikin skup oznacenih formula. Trazenu valuaciju

u kojoj ce biti tacna svaka formula iz H denisemo na sledeci nacin: ako
je p neko iskazno slovo, onda
(p) = akko p H.
Tada se lako, indukcijom po slozenosti oznacenih formula, dokazuje da val-

uacija zadovoljava sve oznazene formule iz skupa H.
Teorema 1.20 (Kompletnost metoda semanti ckih tabloa) Ako je for-

mula F tautologija, onda je svaki kompletiran tablo za oznacenu formulu F
zatvoren.
Dokaz. Dokazacemo kontrapoziciju: ako postoji neki kompletiran tablo za

F koji je otvoren, onda formula F nije tautologija. Kako je tablo otvoren,
to znaci da ima bar jednu otvorenu granu, tj. granu koja ne sadrzi par
suprotnih oznacenih formula B i B. Kako je skup oznacenih formula koje
pripadaju toj grani Hintikin, onda na osnovu prethodne leme zakljucujemo
da je taj skup zadovoljiv. Prema tome, zadovoljiva je i oznacena formula
F , pa formula F nije tautologija.
1.10 Deduktivni sistemi
Postoji nekoliko razlicitih prilaza pojmu deduktivnih sistema, no sustina je

uvek da su to sistemi u kojima se pojmu dokaza odnosno teoreme stize preko
preciznih, sintaktici denisanih pravila izvodenja. Ponekad krecemo od ma-
log broja polaznih istina (tj. aksioma), i imamo puno pravila, u nekim
drugim sistemima imamo puno aksioma i samo malo pravila izvodenja.
Ponekad dokaz ide ka teoremi, a opet u drugim deduktivnim sitemima dokaz
krece od teoreme tj. od onog sto zelimo da dokazemo. Mi cemo se na
1.10. Deduktivni sistemi 31
ovom mestu opredeliti za Hilbertovski pristup - imacemo vise aksioma i

samo jedno pravilo izvodenja. Pre nego sto izlozimo deduktivni sistem za
iskaznun logiku, odgovarajuce pojmove cemo denisati u opstem slucaju.
Definicija 1.17 Deduktivni sistem (ili formalna teorija) je uredena

cetvorka D = X, F orm, Ax, R, gde je
X neprazan skup simbola, tzv. azbuka,
F orm je neprazan skup nekih reci nad X, tzv. skup formula,
Ax je neprazan podskup skupa F orm, tzv. aksiome,
R je neprazan skup tzv. pravila izvodenja, oblika = A1 ,A2B,...,An , gde

su A1 , A2 , . . . , An , B neke formule. U tom slucaju kazemo da formula
B sledi iz A1 , A2 , . . . , An na osnovu pravila .
Za D kazemo da je aksiomatska formalna teorija (ili aksiomatski (de-

duktivni)sistem) ako postoji algoritam za odlucivanje koja formula jeste,
a koja nije aksioma.
Primer 1.13 Neka je X = {, }, skup formula F orm neka bude skup

svih nepraznih reci nad X, Ax = {, }, i R = {, }, gde je
w w
: = ,
w w
gde je w F orm. Tada je D = X, F orm, Ax, R jedan deduktivni sistem.
Definicija 1.18 Neka je D = X, F orm, Ax, R neki deduktivni sistem.

Dokaz (u D) je konacan niz formula A1 , A2 , . . . , An takav da je u tom
nizu svaka formula aksioma ili sledi iz ranijih formula u nizu na osnovu
nekog pravila izvodenja iz R. U tom slucaju kazemo da je A1 , A2 , . . . , An
dokazni niz za An (ili samo dokaz za An ). Formula B je teorema u D
ako postoji dokaz za B. U tom slucaju pisemo D B ili samo B. Sa Th(D)
obelezavamo skup svih teorema deduktivnog sistema D.
Primer 1.14 Neka je D = X, F orm, Ax, R deduktivni sistem iz Primera

1.13. Tada je recimo
, , , ,
jedan dokazni niz. Svaka formula u tom dokaznu nizu je teorema tog deduk-
tivnog sistema. Nije tesko videti da se skup svih teorema sistema D sastoji
od reci koje imaju paran broj simbola (bar dva), ili neparan broj simbola,
(ali bar 3).
Definicija 1.19 Za deduktivni sistem D kazemo da je odlu civ ako postoji

algoritam za odlucivanje koja formula jeste, a koja nije teorema te teorije.
Definicija 1.20 Neka je D = X, F orm, Ax, R neki deduktivni sistem,

F orm, B F orm. Kazemo da je B sintakti cka posledica od
(ili da dokazuje B) ako postoji konacan niz formula A1 , A2 , . . . , An u
kome je An = B, tako da je svaka formula u tom nizu aksioma, ili iz
ili sledi iz ranijih formula u tom nizu po nekom pravilu izvodenja iz R. U
tom slucaju kazemo da je taj niz dokazni niz za B iz i pisemo D B
ili samo B. Formule iz skupa zovemo hipoteze, a za B kazemo da
je zaklju cak. Sa Cons() obelezavamo skup svih sintaktickih posledica od
. Za skup formula kazemo da je deduktivno zatvoren skup ako je
Cons() = .
Primer 1.15 Neka je D = X, F orm, Ax, R deduktivni sistem iz Primera

1.13, = {}. Tada je Cons() unija skupa svih teorema Th(D) i skupa
svih reci oblika gde je broj simbola neparan.
Po dogovoru, umesto {A1 , A2 , . . . , An } B pisemo A1 , A2 , . . . , An B,

a slicno ako imamo beskonacan skup hipoteza.
Teorema 1.21 Neka je D = X, F orm, Ax, R neki deduktivni sistem. Tada

za sve , 1 , 2 F orm vazi:
1. Cons();
2. Ako je 1 2 onda Cons(1 ) Cons(2 );
3. Cons(Cons()) = Cons().
Dokaz. Lako, po deniciji sintakticke posledice.

1.11. Iskazni racun - deduktivni sistem za iskaznu logiku 33
Teorema 1.22 (Teorema kompaktnosti) Neka je D = X, F orm, Ax, R

neki deduktivni sistem. Tada za sve F orm i sve A F orm vazi:
A akko postoji konacan 0 tako da je 0 A.
Dokaz. Naravno, smer () je trivijalan. Obratno, neka je A. Tada

postoji konacan niz formula A1 , A2 , . . . , An tako da je to dokazni niz za A iz
. Tada je {A1 , A2 , . . . , An } trazeni konacan skup formula koji takode
dokazuje A.
1.11 Iskazni ra
cun - deduktivni sistem za iskaznu
logiku
cun je deduktivni sistem H = X, F orm, Ax, R,

Definicija 1.21 Iskazni ra
gde je
X = S {, , (, )}, gde S = {p1 , p2 , . . . , pn , . . . },

F orm je skup iskaznih formula definisan nad skupom iskaznih veznika
{, },
Ax = Ax1 Ax2 Ax3 , gde su Ax1 , Ax2 , Ax3 skupovi formula definisani
pomocu tzv. sema aksioma (dakle, A, B, C F orm):
Ax1 : A (B A)
Ax2 : (A (B C)) ((A B) (A C))
Ax3 : (A B) (B A)
R = {MP}, (tzv. modus ponens),
A, A B
MP : .
B
Naravno, pojmovi dokaznog niza, teoreme, sintakticke posledice su samo

specijalni slucajevi odgovarajucih pojmova denisanih u slucaju bilo kog
deduktivnog sistema. U daljem cemo dokazati nekoliko najvaznijih osobina
iskaznog racuna H.
Lema 1.2 U iskaznom racunu H za sve formule A F orm vazi
A A.
Dokaz. Korake dokaznog niza cemo pisati vertikalno, zajedno sa rednim

brojem koraka i sa obrazlozenjem zasto je to legalan korak u dokazu:
1. A ((A A) A) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ax1
2. ( A ((A A) A)) ((A (A A)) (A A)) Ax2
3. (A (A A)) (A A) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MP 1.2.
4. A (A A) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ax1
5. A A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MP 3.4.

U daljem cemo iskljucivo raditi u deduktivnom sistemu H, pa to necemo
posebno navoditi. Sledeca teorema ce nam omoguciti da formule prebacu-
jemo preko sintakticke rampe :
Teorema 1.23 (Teorema dedukcije) Neka je F orm, A, B F orm.

Tada
{A} B akko A B.
Dokaz.
Smer (): Neka je A B. Tada postoji dokazni niz za A B

iz :
A1 , A2 . . . , An = A B.
Tada je sledeci niz formula dokaz za formulu B iz skupa {A}:
A1 , A2 . . . , An1 , A B, A, B.
Smer (): Neka je sada F orm, A, B F orm, i neka je odgo-

varajuci dokazni niz:
A1 , A2 , . . . , An = B.
Indukcijom po n dokazimo da je A B.
1. n = 1: Dokazni niz za B iz {A} ima samo jednu formulu, B,

pa imamo tri mogucnosti:
a) B je aksioma. Tada je dokazni niz za A B iz sledeci:
B, B (A B), A B.
b) B . Tada je dokazni niz isti kao u prethodnom slucaju
(samo sa drugim obrazlozenjem).
c) B = A. Tada je formula A B ustvari A A, a ta formula
je teorema, pa sledi iz svakog skupa hipoteza.
2. Prepostavimo da tvrdenje vazi za sve formule ciji je dokaz duzine

manje od n. Neka je sada A1 , A2 , . . . , An = B dokazni niz formule
B iz skupa {A}. Tada za B imamo vise mogucnosti:
a) B je aksioma.
b) B .
c) B = A.
Ova prva tri slucaja su ista kao u bazi indukcije.
d) B sledi iz ranijih formula u nizu na osnovu pravila MP, recimo
iz formula Ai i Ai B. Kako su formule Ai i Ai B ranije
u nizu, imaju dokaze krace od n, pa za njih vazi indukcijska
hipoteza. To znaci da imamo
A Ai ,
A (Ai B).
Neka je B1 , B2 , . . . , Bm dokazni niz za formulu A Ai (dakle,
Bm = (A Ai )), a C1 , C2 , . . . , Ck dokazni niz za formulu A
(Ai B) (dakle, Ck = (A (Ai B))). Tada trazeni dokazni
niz za formulu A B nastaje nadovezivanjem sledecih nizova
formula:
B1 , B2 , . . . , Bm1 , A Ai ,
C1 , C2 , . . . , Ck1 , A (Ai B),
(A (Ai B)) ((A Ai ) (A B)),
(A Ai ) (A B), A B.
Dakle, A B.

U lemama koje slede, A, B, C su proizvoljne formule.
Lema 1.3 A B, B C A C
Dokaz. Zbog Teoreme dedukcije, dovoljno je dokazati A B, B C, A

C. Dokazni niz je:
1. A B hipoteza
2. B C hipoteza
3. A . . . . . hipoteza
4. B . . . . . MP 1.3.
5. C . . . . . MP 2.4.

Zbog prethodne leme, u nas formalni sistem H mozemo dodati izvedeno

pravilo tranzitivnosti TRANZ, a da tako obogacen deduktivni sistem ima
isti skup teorema:
A B, B C
TRANZ : .
AC
Lema 1.4 A, A B.
Dokaz.
1. A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . hipoteza
2. A (B A) . . . . . Ax1
3. B A . . . . . . . . . . . . . . MP 1.2.
4. (B A) (A B) Ax3
5. A B . . . . . . . . . . . . . . . . . MP 3.4.
6. A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . hipoteza
7. B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MP 5.6.

Odgovarajuce izvedeno pravilo jeste:
A, A
KON T R : .
B
Ponekad cemo koristiti onu verziju Leme 2, u kojoj smo obe hipoteze preba-
cili preko rampe: A (A B). Ovu (kao i bilo koju ranije dokazanu)
teoremu mozemo ubaciti kao legalan korak u proizvoljni dokazni niz.
U obrazlozenju pisemo oznaku odgovarajuceg izvedenog pravila, u ovom
slucaju KONTR.
Lema 1.5 a) A A,
b) A A,
c) A B B A.
Dokaz. a) A A
1. A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . hipoteza
2. A (A A) . . . . . . . KONTR
3. A A . . . . . . . . . . . . . . . . . MP 1.2.
4. (A A) (A A) Ax1
5. A A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MP 3.4.
6. A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MP 1.5.
b) A A
1. (A A) (A A) Ax3
2. A A . . . . . . . . . . . . . . . . . Lema 4.a)
3. A A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MP 1.2.
c) A B B A
1. A B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . hipoteza
2. B B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lema 4.b)
3. A B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TRANZ na 1.2.
4. A A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lema 4.a)
5. A B . . . . . . . . . . . . . . . . . TRANZ na 4.3.
6. (A B) (B A) Ax3
7. B A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MP 5.6.

Sada mozemo navesti odgovarajuca izvedena pravila:
A A AB
DN 1 : , DN 2 : , KP : .
A A B A
Lema 1.6 A B, A B B
Dokaz.
1. A B ......................................................... hipoteza
2. A B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . hipoteza
3. B A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KP na 2.
4. A A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . DN1
5. B A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TRANZ 3.4.
6. B B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TRANZ 5.1.
7. B (B (B B)) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KONTR
8. (B (B (B B))) ((B B) (B (B B))) Ax2
9. (B B) (B (B B)) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MP 7.8.
10. B (B B) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MP 6.9.
11. (B (B B)) ((B B) B) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ax3
12. (B B) B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MP 10.11.
13. B B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lema 1.
14. B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MP 12.13.

Izvedeno pravilo (suprotne pretpostavke) koje sledi iz ove leme je:
A B, A B
SP : .
B
Sledeca lema daje sva cetiri pravila za sintezu implikacije.
Lema 1.7 a) A, B A B,
b) A, B (A B),
c) A, B A B,
d) A, B A B.
Dokaz.
a) A, B A B
1. B . . . . . . . . . . . . hipoteza
2. B (A B) Ax1
3. A B . . . . . . . MP 1.2.
b) A, B (A B)
Prvo dokazimo jednu teoremu, koju cemo iskoristiti u prvom koraku dokaza
ovog tvrdenja. Kako je A, A B B, ako primenimo Teoremu dedukcije
dva puta, dobijamo da je
A ((A B) B).
Sada dokaz tvrdenja izgleda ovako:

1. A ((A B) B) dokazano
2. A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . hipoteza
3. B . . . . . . . . . . . . . . . . . hipoteza
4. (A B) B . . . . . . . MP 1.2.
5. B (A B) . . . KP na 4.
6. (A B) . . . . . . . . . . MP 3.5.
c) Slicno kao pod a).
d) U tri koraka, koristeci pravilo KONTR.
Odgovarajuca izvedena pravila (sinteza implikacije) mozemo oznaciti

redom sa SI1, SI2, SI3, SI4. Na primer, pravilo koje cemo puno puta koristiti
(pogotovo u zadacima):
A, B
SI2 : .
(A B)
Lema 1.8 a) (A B) A
b) (A B) B
Dokaz.
a) Dokazacemo da je (A B) A.
1. A (A B) . . . KONTR
2. (A B) A KP na 1.
3. A A . . . . . . . . DN1
4. (A B) A . . . TRANZ na 2.3.
b) Dokazacemo (A B) B
1. B (A B) . . . Ax1
2. (A B) B KP na 1.

Na osnovu ove leme dobijamo izvedena pravila:
(A B) (A B)
N I1 : , N I2 : .
A B
Na kraju ove sekcije uvedimo i ostale uobicajene logicke veznike u nas de-
duktivni sistem I. U stvari, formalno gledano, necemo prosirivati azbuku,
nego cemo veznike , i uvesti kao zamene za neke formule:
oznaka A B je zamena za formulu (A B),
oznaka A B je zamena za formulu A B,
oznaka A B je oznaka za formulu (A B) (B A).
Sada lako dokazujemo sledece osobine konjunkcije:
Posledica 1.1 a) A B A
b) A B B
c) A, B A B
Dokaz.
a) Sledi direktno po pravilu NI1.
b) Sledi po pravilima NI2 i DN1.
c) Sledi po pravilima DN2 i SI2.

Odgovarajuca izvedena pravila su:
AB AB A, B
K1 : , , K2 : , SK : .
A B AB
Na kraju, evo pregleda najvaznijih izvedenih pravila iskaznog racuna H:
Pravila izvodenja Iskaznog ra

cuna
Modus Ponens
A, A B
MP :
B
Tranzitivnost implikacije
A B, B C
TRANZ :
AC
Kontradiktorne hipoteze
A, A
KON T R :
B
Dvojna negacija
A A
DN 1 : , DN 2 :
A A
Kontrapozicija
B A AB
KP 1 : , KP 2 :
AB B A
Suprotne pretpostavke
A B, A B
SP :
B
Sinteza implikacije
A, B
SI2 :
(A B)
Negacija implikacije
(A B) (A B)
N I1 : , N I2 :
A B
Rastavljanje konjunkcije
AB AB
K1 : , , K2 :
A B
Sinteza konjunkcije
A, B
SK :
AB
1.12. Mala teorema kompletnosti i odlucivost iskaznog racuna 41
1.12 Mala teorema kompletnosti i odlu

civost iskaznog
ra
cuna
Cilj sledece dve sekcije je da dokazemo teoremu kompletnosti za iskazni racun

H, koja tvrdi da za sve skupove formula i sve formule A vazi:
|= A akko A.
Prvo cemo dokazati specijalni slucaj ove teoreme, kada je skup hipoteza
prazan (tzv. Mala teorema kompletnosti ): Formula A je teorema iskaznog
racuna H akko je A tautologija. Za dokaz Male teoreme kompletnosti
potrebna nam je samo jos jedna lema. Kao i ranije, ako je F neka for-
mula, a {, }, onda oznaka F a znaci F , ako je a = , odnosno F ako
je a = .
Lema 1.9 Neka je A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) neka formula i neka su a1 , a2 , . . . , an

{, }. Ako je a = A(a1 , a2 , . . . , an ), tada vazi
p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn an Aa .
Dokaz. Indukcijom po slozenosti formule A.
1. Neka je A = pi , gde je 1 i n. Tada je jasno
p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn an pi ai .
2. Pretpostavimo da tvrdenje vazi za formule B i C i dokazimo da tada

vazi i za formule B i B C.
Slucaj B. Neka je b = B(a1 , a2 , . . . , an ). Po indukcijskoj pret-

postavci imamo
p1 a1 , p 2 a2 , . . . , pn an B b .
Ako je a = B(a1 , a2 , . . . , an ), onda znamo da je a = b. U

slucaju da je b = , po indukcijskoj hipotezi imamo
p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn an B,
odnosno
p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn an B,
a to je
p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn an (B) ,
sto i jeste ono sto treba dokazati, jer je a = . Slicno, ako je
b = , onda po indukcijskoj hipotezi imamo
p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn an B,
a to je bas tvrdenje koje treba dokazati, jer je u tom slucaju

a = .
Slucaj B C. Neka je B = B(p1 , p2 , . . . , bn ) i C = C(p1 , p2 , . . . , pn ),
i neka je b = B(a1 , a2 , . . . , an ), c = C(a1 , a2 , . . . , an ). Tada po in-
dukcijskoj hipotezi imamo da je
p1 a1 , p 2 a2 , . . . , p n an B b ,
p1 a1 , p 2 a2 , . . . , p n an C c .
Ako je a vrednost formule B C u istoj valuaciji (tj. u valuaciji
u kojoj je (pi ) = ai , za sve i {1, 2, . . . , n}), onda je naravno
a = (b c). U zavisnosti od konkretnih vrednosti b i c, imamo
cetiri slucaja:
(a) b = , c = ,
(b) b = , c = ,
(c) b = , c = ,
(d) b = , c = .
No, zbog Leme 1.7, u sva cetiri slucaja imamo da vazi
B b , C c (B C)a ,
pa prema tome
p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn an (B C)a .
Teorema 1.24 (Mala teorema kompletnosti) Za svaku iskaznu formulu

A
|= A akko A.
Dokaz.
Smer (). Neka je A i neka je A1 , A2 , . . . , An dokazni niz za formulu

A. Dokazimo da je A tautologija, indukcijom po duzini dokaza n.
1.12. Mala teorema kompletnosti i odlucivost iskaznog racuna 43
1. Neka je n = 1. Tada se dokazni niz sastoji od jedne jedine for-

mule, A, sto znaci da je A neka aksioma. No, sve aksiome su
tautologije, pa je |= A.
2. Pretpostavimo da tvrdenje vazi za sve formule ciji je dokazni niz
kraci od n. Neka je sada A i neka je odgovarajuci dokazni niz
A1 , A2 , . . . , An . Poslednja formula u tom nizu je formula A, i
prema deniciji dokaznog niza, imamo dve mogucnosti: A je ak-
sioma ili A sledi iz ranijih formula u nizu na osnovu pravila Modus
Ponens. U prvom slucaju A je tautologija. Neka je formula A
dobijena pomocu pravila MP od formula Ai odnosno Ai A.
Kako su te dve formule ranije u dokaznom nizu, imaju dokaze
cija je duzina manja od n, pa za njih vazi indukcijska hipoteza.
Prema tome,
|= Ai i |= Ai A.
No, tada je i formula A tautologija, sto smo i trebali dokazati.
Smer (). Neka je formula A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) tautologija. Zbog

prethodne leme, za sve a1 , a2 , . . . , an {, } vazi:
p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn an A,
jer je a = A(a1 , a2 , . . . , an ) uvek . Posmatrajmo sada slucajeve kada

je an = i kada je an = :
p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn A,
p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn A.
Primenimo sada Teoremu dedukcije na oba slucaja, dobijamo
p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn1 an1 pn A,
p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn1 an1 pn A.
Pravilo SP nam daje pn A, pn A A. Prema tome,
p1 a1 , p2 a2 , . . . , pn1 an1 A.
Ponovimo ovaj postupak jos n 1 puta. U poslednjem koraku cemo

imati
p1 A i p1 A,
i kada poslednji put primenimo Teoremu dedukcije i pravilo SP, dobi-
jamo konacno A.

Posledica Male teoreme kompletnosti je odlucivost iskaznog racuna:
Teorema 1.25 (Odlu civost iskaznog ra cuna) Iskazni racun H je odluciv

tj. postoji algoritam koji za svaku iskaznu formulu A odlucuje o tome da li
je A teorema iskaznog racuna.
Dokaz. Zbog Male teoreme komletnosti, da bi formula A bila teorema

potrebno je i dovoljno da je A tautologija, sto mozemo proveriti, na primer,
konstrukcijom istinitosne tablice za A.

Kao sto smo ranije napomenuli, ako iskazna formula A ima n iskaznih
slova, njena istinitosna tablica ima 2n vrsta, sto znaci da je metod istini-
tosnih tablica za proveravanje da li je data formula teorema eksponencijalne
slozenosti. Do sada nije naden algoritam za odlucivanje da li je data iskazna
formula tautologija (dakle, teorema iskaznog racuna) koji bi bio polinomne
slozenosti.
1.13 Teorema kompletnosti i kompaktnost
Prelazimo sada na dokazivanje (velike) teoreme kompletnosti za iskazni

racun H. Kao i obicno, jedan smer teoreme se lakse dokazuje - to je tzv.
pouzdanost (engl. soundness) deduktivnog sistema.
cuna H) Za sve skupove for-

Teorema 1.26 (Pouzdanost iskaznog ra
mula i sve formule A vazi:
ako A onda |= A.
Dokaz. Neka je A1 , A2 , . . . , An dokazni niz za formulu A iz hipoteza .

Indukcijom po n dokazimo da je tada A semanticka posledica skupa hipoteza
.
1. Neka je n = 1. Tada postoje dve mogucnosti: A je aksioma ili je

A . U oba slucaja |= A.
2. Pretpostavimo da tvrdenje vazi za sve formule ciji je dokazni niz kraci

od n. Neka je sada A1 , A2 , . . . , An dokazni niz za formulu A iz hipoteza
1.13. Teorema kompletnosti i kompaktnost 45
. Tada je An = A i za formulu A imamo tri mogucnosti: A je

aksioma, A ili A sledi iz ranijih formula u nizu na osnovu pravila
MP. U prva dva slucaja odmah imamo da je |= A. Neka formula
A sledi po pravilu MP iz formula Ai i Ai A. Tada za formule Ai i
Ai A vazi indukcijska hipoteza pa je |= Ai i |= Ai A. No,
tada je i |= A.

Da bi dokazali obrat, tj. da iz |= A sledi A potreban nam je
pojam (maksimalno) konzistentnog skupa formula.
Definicija 1.22 Za skup formula kazemo da je konzistentan (ili ne-

protivre
can) ako ne postoji formula A tako da je
A i A.
U suprotnom kazemo da je nekonzistentan (ili protivre

can).
Teorema 1.27 1. Ako je skup formula nekonzistentan, onda se iz

moze izvesti bilo koja formula tj. Cons() = F orm.
2. Skup formula je konzistentan akko je skup svih posledica Cons()

konzistentan.
Dokaz.
1. Ako bi A i A, onda bi zbog pravila KONTR dobili da za

svaku formulu B, B.
2. Primetimo da svaki skup formula, koji u sebi sadrzi nekonzistentan

skup formula, jeste i sam nekonzistentan. Obrat, ako je skup Cons()
nekonzistentan, onda zbog Teoreme 1.21 (3) sledi da je i nekonzis-
tentan.

Sledeca, jednostavna ali vazna, teorema daje vezu izmedu izvodivosti for-
mule iz datog skupa formula i konzistentnosti skupa formula koji nastaje
iz dodavanjem negacije te formule.
Teorema 1.28 Neka je skup formula, A neka formula. Tada
A akko {A} nije konzistentan.
Dokaz. () Neka je A. Tada je {A} A i {A} A, pa

je {A} nekonzistentan.
() Neka je skup {A} nekonzistentan. Tada se iz tog skupa moze
izvesti bilo koja formula, pa recimo i formula A. No, sada imamo da je
{A} A pa je A A. Kako je i A A, koristeci pravilo
SP dobijamo da je A.

Ponekad cemo koristiti ekvivalentan oblik ove teoreme:
A akko je {A} konzistentan.
Lako se dokazuje i sledeca teorema:
Teorema 1.29 Svaki skup formula koji ima model je konzistentan.
Dokaz. Neka je |= i pretpostavimo da je nekonzistentan. Tada za

neku formulu A imamo A A. Tada bi zbog Teoreme pouzdanosti (T
1.26) imali |= A A, iz cega bi sledilo |= A A, kontradikcija. Dakle,
je konzistentan.

Da bi dokazali obrat prethodne teoreme, tj. da svaki konzistentan skup
formula ima model, potreban nam je pojam maksimalno konzistentnog skupa
formula.
Definicija 1.23 Za konzistentan skup formula kazemo da je maksi-

malno konzistentan ( ili maksimalno neprotivre can) ako nije sadrzan
ni u jednom konzistentnom skupu razlicitim od sebe tj. ako je konzistentan
skup i onda mora = .
Primetimo da je svaki maksimalno konzistentan skup formula je deduk-

tivno zatvoren. U sledecoj teoremi cemo dokazati dve bitne osobine maksi-
malno konzistentnih skupova formula.
Teorema 1.30 Neka je masimalno konzistentan skup formula. Tada:

1. Za sve formule A,
A akko A .
2. Za sve formule A i B,
A B akko (A i B ).
Dokaz.
1. (). Neka je A . Ako bi i A , onda bi bio nekonzistentan.

(). Pretpostavimo da A i dokazimo da tada A . Pret-
postavimo suprotno, da A . Tada bi = {A}, pa zbog
maksimalne konzistentosti skupa imali bismo da skup {A} nije
konzistentan. Tada bi iz {A} mogli izvesti bilo koju formulu, pa i
A. Tada je A A, a kako je svakako A A, primenom
pravila SP dobijamo A tj. A Cons() = , kontradikcija.
2. (). Ako je A B , onda A B, pa primenom pravila K1

i K2 dobijamo A i B, tj. kako je deduktivno zatvoren,
A i B .
(). Ako A i B , onda primenom pravila SK dobijamo da
A B Cons() = .

Jedna od najvaznijih koraka ka dokazu teoreme kompletnosti iskaznog
racuna je sledeca teorema (poznata takode pod nazivom Lema Linden-
bauma):
Teorema 1.31 (Lindenbaum) Svaki konzistentan skup formula je sadrzan

u nekom maksimalno konzistentnom skupu formula.
Dokaz. Neka je dati konzistentan skup formula. Kako je skup iskaznih

formula F orm prebrojiv (kao unija prebrojivo mnogo prebrojivih skupova),
neka je A1 , A2 , . . . , An , . . . jedno nabrajanje svih elemenata skupa F orm.
Denisimo neopadajuci niz skupova formula 1 , 2 , . . . , n , . . . na sledeci
nacin:
1 = ,
{
1 {A1 }, ako je skup 1 {A1 } konzistentan ,
2 =
1 , u suprotnom
...
{
n {An }, ako je skup n {An } konzistentan ,
n=1 =
n , u suprotnom
...
Tako dobijamo neopadajuci niz skupova formula
= 1 2 n n+1 . . .
Neka je
= n .
n1
Dokazimo da je trazeni maksimalno konzistentan skup formula koji prosiruje

.
Jasno, zbog konstrukcije, .
Dokazimo da je konzistentan skup. Pretpostavimo suprotno, da

nije konzistentan skup. Tada bi postojao konac an podskup 0
koji takode nije konzistentan. No, kako je = n1 n , onda zbog
konacnosti skupa 0 sledi da postoji k takav da je 0 k , sto bi
znacilo da skup k nije konzistentan, kontradikcija. Dakle, skup je
konzistentan.
Dokazimo da je maksimalno konzistentan skup. Neka je , gde

je neki konzistentan skup formula, i pretpostavimo da je = .
Tada postoji formula Ai tako da je Ai \. Kako je Ai , to znaci
da Ai i+1 , sto zbog konstrukcije znaci da je skup i+1 = i {Ai }
nekonzistentan. S druge strane, i i Ai , iz cega sledi da
je i {Ai } , sto bi znacilo da skup sadrzi u sebi nekonzistentan
skup formula i+1 , kontradikcija. Prema tome, = .
Teorema 1.32 Svaki konzistentan skup formula ima model.
Dokaz. Neka je konzistentan skup formula. Zbog Teoreme Lindenbauma

(T 1.31) znamo da postoji maksimalno konzistentan skup koji sadrzi .
Ako nademo model za , to ce ujedno biti i model za . Model denisimo
na sledeci nacin:
(pi ) = akko pi .
Dokazimo da je |= . Zapravo, dokazacemo vise: za svaku formulu A
|= A akko A .
Dokaz cemo sprovesti indukcijom po slozenosti formule A.
Ako je formula A iskazno slovo pi , onda po deniciji vazi
(pi ) = akko pi .
Pretpostavimo da za formule B i C vazi tvrdenje. Dovoljno je dokazato

da tada i za formule B i B C vazi tvrdenje. Tada, koristeci T 1.30
dobijamo sledece:
|= B akko |= A akko B akko B .
Slicno,
|= BC akko ( |= B i |= C) akko (B i C ) akko BC .
Dakle, |= pa je model i za skup .

Sada smo spremni da dokazemo tezi smer teoreme kompletnosti:
Teorema 1.33 Za svaki skup formula i svaku formulu A,
ako |= A onda A.
Dokaz. Neka je |= A i pretpostavimo da A. Tada zbog Teoreme

1.28 sledi da je skup {A} konzistentan. Prema Teoremi 1.32 sledi da
skup formula {A} ima model, oznacimo ga sa . No, tada bi |=
i |= A, pa bi zbog |= A imali da |= A, kontradikcija. Prema tome,
mora A.
Teorema 1.34 (Teorema kompletnosti za iskazni ra

cun) Za sve skupove
formula i sve formule A,
|= A akko A.
Dokaz. Sledi iz Teoreme 1.33 i Teoreme 1.26.

Teorema 1.35 (Teorema kompaktnosti za iskaznu logiku) Skup iskaznih

formula ima model ako i samo ako svaki konacan podskup od ima model.
Dokaz. Naravno, smer () je trivijalan.

(). Pretpostavimo da svaki konacan podskup od ima model ali da
nema. Tada, zbog Teoreme 1.32 sledi da nije konzistentan, postoji formula
A, tako da je A A. No, tada postoji neki konacan 0 takav da
je 0 A A. Ali tada skup 0 ne bi imao model, kontradikcija.
1.14 Rezolucija u iskaznoj logici
Kao sto smo videli, ponekad je tesko pronaci dokazni niz u iskaznom racunu
H za neku formulu, jer dokazni niz se ne vidi iz same formule koju treba
dokazati, nego se cesto treba necega dosetiti. Prema tome, nije lako im-
plementirati na racunaru traganje za dokazom u Hilbertovom deduktivnom
sistemu H. Metod rezolucije je postupak za dokazivanje da li je neka iskazna
(ili predikatska) formula zadovoljiva, a koji se moze lakse implementirati na
racunaru. Kako je formula tautologija (odnosno valjana) akko njena ne-
gacija nije zadovoljiva, metod rezolucije se moze koristiti za dokazivanje da
li je neka formula tautologija (odnosno da li je valjana). Takode, kako je
formula B semanticka posledica konacnog skupa formula {A1 , A2 , . . . , An }
akko je formula A1 A2 An B tautologija (odnosno valjana), metod
rezolucije je primenljiv i za ispitivanje da li je neka formula B semanticka
posledica nekog konacnog skupa hipoteza.
Metod rezolucije je formulisao Alan Robinson 1965. godine (u radu
pod naslovom A machine oriented logic based on the resolution princi-
ple), oslanjajuci se na mnogobrojne rezultate koji su prethodili tom otkricu.
Glavne ideje metode rezolucije cemo izloziti za slucaj iskazne logike, a pred-
nosti ove metode ce se videti kasnije, u slucaju predikatske logike.
Metod rezolucije se primenjuje za formule koje su u konjunktivnoj nor-
malnoj formi, tj. za formule koje su konjunkcije nekih disjunkcija. Kao sto
smo videli u Sekciji 6, za svaku iskaznu formulu postoji njoj ekvivalentna
formula koja je u konjunktivnoj normalnoj formi. Naravno, ako je data
1.14. Rezolucija u iskaznoj logici 51
formula F , u praksi nema puno smisla da se do odgovarajuce konjunktive

normalne forme dode prethodnom konstrukcijom istinitosne tablice za F ,
pa onda primenjivati metod rezolucije (jer cemo usput iz tablice vec doz-
nati sve sto bi metod rezolucije mogao da nam kazuje). Metod rezolucije je
pogodan za one konkretne probleme u kojima su formule (ili makar delovi
formula) vec u konjunktivnoj normalnoj formi, ili se do te forme moze lako
doci ekvivalencijskim transformacijama opisanim u Sekciji 5 (videti T5, T6
i T8).
Primer 1.16 ...
Algoritam za dobijanje konjunktivne normalne forme neke iskazne for-

mule dakle ima sledece korake:
eliminisati veznike i , koriscenjem relacija A B A B i

A B (A B) (B A)
koriscenjem DeMorganovih zakona gurati negacije dublje tj. relacije

(A B) (A B) i (A B) (A B) koristiti s leva na
desno
eliminisati duple negacije
koristiti zakon distributivnosti A (B C) (A B) (A C)
Pretpostavimo da je formula F koju zelimo ispitati u konjunktivnoj nor-

malnoj formi. Dakle, F je konjunkcija nekih disjunkcija, i to disjunkcija
nekih iskaznih slova ili negacije iskaznih slova.
Definicija 1.24 Neka je S skup iskaznih slova. Literal je svako iskazno

slovo ili negacija iskaznog slova tj. svaki p odnosno p, gde p S. Literal
suprotan literalu p jeste literal p i obrnuto.
Zbog asocijativnosti disjunkcije odnosno konjunkcije, mozemo smatrati da

nemamo zagrade unutar disjunkcija, kao ni zagrada koje bi bile stavljene na
konjunkte. Dalje, zbog komutativnosti operacije , mozemo zanemariti re-
dosled literala unutar disjunkta, a zbog komutativnosti operacije nije bitan
redosled konjunkata. Idempotentnost operacija and nam omogucava da
smatramo da se unutar konjunkata svako iskazno slovo javlja najvise jednom,
odnosno da nemamo iste konjunkte. Takode, unutar proizvoljnog konjunkta
mozemo izbrisati suprotne literale (jer se time dobija ekvivalentna formula).

Prema tome, svaku formulu koja je (u tako ociscenoj ) konjunktivnoj nor-
malnoj formi mozemo pogodno reprezentovati navodenjem odgovarajucih
konjunkata kao skupova literala, tzv. klauzula, a celu formulu kao skupova
tako dobijenih klauzula.
Definicija 1.25 Klauzula je konacan skup literala koji ne sadrzi suprotne

literale. Neprazna klauzula C predstavlja formulu koja se dobija dis-
junkcijom literala iz C. Jedini cna klauzula je klauzula koja sadrzi tacno
jedan literal. Prazna klauzula, u oznaci [], je klauzula koja ne sadrzi
ni jedan literal i predstavlja proizvoljnu kontradikciju. Neka je S =
{C1 , C2 , . . . , Cn } skup klauzula i neka klauzule C1 , C2 , . . . , Cn predstavljaju
redom formule
A1 , A2 , . . . , An .
Tada skup klauzula S predstavlja formulu A1 A2 An i obrnuto,
kazemo da je S klauzalna forma formule A1 A2 An .
Primer 1.17 ...
Kao dalje pojednostavljeno pisanje, umesto literala p, mozemo pisati

p, a klauzulu {l1 , l2 , . . . , ln } obelezavati samo navodenjem redom literala tj.
l1 l2 . . . ln .
Primer 1.18 ...
Definicija 1.26 Za skup klauzula S kazemo da je zadovoljiv ako je zado-

voljiva formula koju predstavlja, u suprotnom je nezadovoljiv.
Tako, skup klauzula je zadovoljiv ako postoji makar jedna valuacija u

kojoj su sve klauzule zadovoljive, tj. makar jedna valuacija u kojoj su sve for-
mule predstavljene klauzulama tacne. Naravno, prazna klauzula je nezado-
voljiva.
Primer 1.19 ...
Rezolucija je postupak u kome zelimo da dokazemo da je neka for-

mula nezadovoljiva tako sto dokazemo da je odgovarajuci skup klauzula
(koji predstavlja tu formulu) nezadovoljiv. Metod rezolucije se sastoji od

niza primena pravila rezolucije na skup klauzula. Pravilo rezolucije cuva
zadovoljivost, tj. ako je skup klauzula S bio zadovoljiv, onda ce biti zado-
voljiv i skup klauzula koji se od S dobija pravilom rezolucije. Prema tome,
ako se metodom rezolucije dobije skup klauzula koji sadrzi praznu klauzulu
(koja je nezadovoljiva), onda mora biti nezadovoljiv i polazni skup klauzula.
Definicija 1.27 Neka su C1 i C2 dve klauzule tako da sadrze suprotne lit-

erale tj. za neki literal l,
l C1 i l C2 .
Tada kazemo da se C1 i C2 sudaraju na l i l. Rezolventa od C1 i C2
je klauzula
Res(C1 , C2 ) = (C1 \ {l}((C2 \ {l}).
Kazemo da su C1 i C2 roditelji od Res(C1 , C2 ) i da je klauzula Res(C1 , C2 )
dobijena pravilom rezolucije od klauzula C1 i C2 .
Po deniciji, rezolventa dve jedinicne klauzule koje sadrze suprotne lit-

erale jeste prazna klauzula. Primetimo takode da nemaju svake dve klauzule
rezolventu - da bismo mogli primeniti pravilo rezolucije na klauzule C1 i
C2 , one moraju sadrzavati suprotne literale. U daljem, kad god napisemo
Res(C1 , C2 ), podrazumevacemo da se na klauzule C1 i C2 moze primeniti
pravilo rezolucije.
Primer 1.20 ...
Kljucna osobina pravila rezolucije jeste to sto cuva zadovoljivost:
Teorema 1.36 Ako je skup klauzula {C1 , C2 } zadovoljiv, onda je zado-

voljiva i njihova rezolventa Res(C1 , C2 ).
Dokaz. Ako su C1 i C2 jedninicne klauzule koje sadrze suprotne literale,

recimo p i p, onda skup klauzula {p}, {p} nije zadovoljiv, pa je tvrdenje
trivijalno tacno. Dalje, ako je tacno jedna od klauzula jedinicna, recimo
C1 = {p} a klauzula C2 sadrzi suprotan literal p, i neka C2 predstavlja
formulu p A. Ako je skup {C1 , C2 } zadovoljiv onda mora biti zadovoljiva
formula A, tj. i njihova rezolventa Res(C1 , C2 ) = C2 \ {p}. Neka ni
jedna od C1 i C2 nije jedinicna klauzula. Neka su p C1 i p C2 i neka
te dve klauzule predstavljaju redom formule p A i p B. Tada imamo

p A A p, p B p B, pa zbog pravila TRAZ dobijamo
A p, p B |= A B,
a kako je A B A B i Res(C1 , C2 ) predstavlja upravo formulu A B,

sledi tvrdenje.

Metod rezolucije se sastoji od uzastopnog primenjivanja pravila rezolu-
cije. Pri tome, roditelji rezolvente se ne zamenjuju rezolventom, nego se
rezolventa dodaje skupu do tada dobijenih klauzula (i ulaze u razmatranje
i u daljem postupku).
Definicija 1.28 Neka je S konacan skup klauzula. Kazemo da je klauzula

C rezolventni izvod iz skupa S ako postoji konacan niz klauzula
C1 , C2 , . . . , Ck
gde je Ck = C, takav da svaka klauzula tog niza pripada skupu S ili se dobija
pravilom rezolucije od ranijih formula u nizu. U tom slucaju takode kazemo
da je skup rezolventnih izvoda iz S dobijen metodom rezolucije iz skupa
S.
Primer 1.21 ...
Teorema 1.37 (Pouzdanost metode rezolucije) Neka je S neki skup

klauzula, a S skup klauzula dobijen iz S metodom rezolucije. Ako je skup S

zadovoljiv, onda je zadovoljiv i skup S . Prema tome, ako je prazna klauzula
rezolventni izvod od S, tada skup S nije zadovoljiv.
Dokaz. Sledi iz prethodne teoreme, indukcijom po duzini rezolventnog

izvoda. Dalje, prazna klauzula se dobija iz dve jedinicne klauzule koje sadrze
suprotne literale. Prema tome, ako je prazna klauzula rezolventni izvod iz
S, onda su te dve suprotne jedinicne klauzule rezolventni izvodi iz S, pa
skup S nije zadovoljiv.
Primer 1.22 ...

Krenimo sada od konacnog skupa klauzula S i konstruisimo niz skupova

klauzula na sledeci nacin: S0 = S, a Sn+1 se dobija iz Sn dodavanjem
rezolvente nekih od formula iz Sn (tj. primenom pravila rezolucije na neke
klauzule iz Sn ). Tada moze da su desi jedno od sledece dve situacije:
neki od skupova Sn sadrzi praznu klauzulu,
nismo dobili praznu klauzulu a stigli smo do nekog skupa Sn koji se

vise ne prosiruje primenom pravila rezolucije, tj. Sn = Sn+1 .
Lako je videti da ce sigurno nastupiti bar jedan od ta dva slucaja, jer krecemo
od konacnog skupa klauzula, u kojima gurise samo konacno mnogo iskaznih
slova, recimo n razlicitih iskaznih slova. Nad tim skupom isk znih slova
postoji samo konacno mnogo razlicitih literala, pa mozemo napraviti samo
konacno mnogo razlicitih klauzula. Prema tome, metod rezolucije ce se
sigurno zaustaviti. Videli smo da ako u nekom koraku dobijemo praznu
kaluzulu, to ce znaciti da polazni skup klauzula nije zadovoljiv (pouzdanost
metode rezolucije). S druge strane, moze se dokazati da je metoda rezolucije
takode i kompletna, tj. ako polazni skup klauzula S nije zadovoljiv, onda je
prazna klauzula rezolventni izvod od S (za dokaz videti recimo ...).
Dakle, primenu metode rezolucije na neki konacan skup klauzula S
mozemo opisati sledecom procedurom:
Polazimo od konacnog skupa klauzula S. Konstruisemo niz skupova

rezolvente nekih od formula iz Sn (tj. primenom pravila rezolucije na
neke klauzule iz Sn ).
Ako u jednom od koraka skup Sn sadrzi praznu klauzulu, procedura

se zaustavlja, i vraca odgovor skup S nije zadovoljiv .
Ako se za neki n skupovi Sn i Sn+1 poklapaju, tj. ne postoje klauzule

u skupu Sn na koje bi se moglo primeniti pravilo rezolucije, tada se
procedura zaustavlja i vraca odgovor skup S je zadovoljiv .
Glava 2
Predikatska logika
2.1 O predikatskoj logici
Pre nego sto pocnemo razmatranje predikatske logike, zadrzimo se na neko-

liko napomena koje ce, nadamo se, pomoci da se rasciste pre svega ter-
minoloske nejasnoce koje se cesto javljaju u vezi sa ovom temom. Prvo, u
literaturi se mogu sresti bar tri razlicita naziva za isti ili slican pojam. Svaki
od tih naziva istice razlicitu osobinu ovih logika.
Predikatska logika Ovaj naziv je verovatno najcesci, i istice cinjenicu

da se ova logika bavi pre svega predikatima. Pojam predikata nam
je prvenstveno poznat iz gramatike prirodnih jezika to je onaj deo
recenice kojim nesto tvrdimo. U matematici, pojam predikata ima
modikovano znacenje u najcistijem obliku, to su relacije razlicitih
arnosti (duzine) koje su denisane na nekom skupu objekata (tj. na
nosacu matematicke strukture koju izucavamo). Relacije su, dakle,
matematicka verzija pojma imati neku osobinu (to su relacije arnosti
jedan) odnosno pojma objekti su u medusobnom odnosu... (relacije
arnosti 2 ili vise). Mi cemo u daljem najcesce koristiti upravo ovaj
naziv.
Logika prvog reda Ovaj naziv sugerise da postoje i logike reda dva,
tri i vise. Kratko (i grubo) receno, logika prvog reda ima za cilj (i
ima moc) da opise osobine objekata na prvom nivou, tj. govori o
pojedinacnim objektima koji se nalaze u nosacu matematicke struk-
ture koju izucavamo. Na primer, ako zelimo da izucavamo osobine
57
58 Glava 2. Predikatska logika
prirodnih brojeva, onda je nosac matematicke strukure skup prirod-

nih brojeva. Logika koja bi izucavala osobine skupova prirodnih bro-
jeva bi bila vec logika drugog reda, itd. U logici prvog reda funkcije
i relacije koje imaju svoje ime u sintaksi su denisane medu elemen-
tima sa prvog nivoa, a promenljive mogu uzimati vrednosti takode
samo iz nosaca strukture. Naravno, cilj nam je da u daljem tekstu ove
maglovite pojmove denisemo matematicki precizno.
Kvantifikatorski ra cun Ovaj naziv istice da se u ovim logikama

(pored uobicajenih logickih veznika koje nasledujemo iz iskazne logike)
javljaju specicni operatori, koji govore o kvantitetu objekata sa
nekom osobinom. To su tzv. univerzalni kvantifikator (za sve
ili svaki) i egzistencijalni kvantifikator (postoji). Kao sto cemo
videti, oni su na neki nacin uopstenja (beskonacne verzije) logickih op-

eracija konjunkcije odnosno disjunkcije. Cesto, naziv racun sugerise
da se radi o deduktivnom sistemu, dakle o potpuno formalnoj verziji
date logike. Mi cemo u tu svrhu koristiti naziv predikatski racun.
Drugo pitanje jeste da li postoji jedna predikatska logika ili vise njih?
Naime, uobicajeno je da se govori u jednini, predikatska logika, logika pr-
vog reda, a ustvari se misli na sve predikatske logike, koje se medusobno
razlikuju samo u skupu nelogickih simbola. Dakle, odgovor je: postoji
puno (beskonacno mnogo) predikatskih logika, ali se one mogu zajedno raz-
matrati, jer je (bar na nekom nivou) razlika medu njima samo tehnicke
prirode. Zbog toga, uobicajeno je govoriti u jednini, predikatska logika, i
pri tome misliti o svim mogucim predikatskim logikama.
Trece pitanje koje se prirodno namece jeste kakav je odnos predikatske
i iskazne logike? Na neki nacin, mozemo smatrati da je iskazna logika
grublja. Ona radi sa iskazima kao nedeljivim atomima, a predikatska
logika izucava i strukturu iskaza. Sve zakonitosti koje vaze za iskaze (a koje
smo izucavali u iskaznoj logici) nastavljaju da vaze i u predikatskoj logici,
ali sad cemo sprovoditi i nije analize.
Ukoliko gore iznete napomene u ovom trenutku nisu previse pomogle
da se dobije jasniji uvid sta je predikatska logika, ne treba se obeshrabriti.
Savetujemo citaoca da se vrate na ove redove ponovo, na kraju poglavlja o
predikatskoj logici. Pravi smisao ovih napomena ce se videti tek posle kom-
pletnog razmatranja sintaktickih i semantickih osobina predikatske logike.
2.2. Sintaksa predikatske logike 59
2.2 Sintaksa predikatske logike
Da bismo denisali sintaksu predikatske logike, potrebno je prvo odrediti

azbuku tj. skup simbola od kojih se grade dobre reci. Svaka azbuka
predikatske logike ima dve vrste simbola: skup logickih simbola, i skup nel-
ogickih simbola, koji je specican za datu predikatsku logiku.
Skup logi
ckih simbola svake predikatske logike se sastoji od sledecih
simbola:
skup promenljivih je proizvoljan neprazan skup simbola X, konacan

ili prebrojiv. Najcesce se uzima da je X = {x1 , x2 , . . . , xn , . . . }.
simboli logi
ckih veznika: , , , , , , ,
pomo
cni simboli: (, ).
Svaka predikatska logika ima svoj specican skup nelogickih simbola L.

ckih simbola L je disjunktna unija sledeca tri skupa:
Skup nelogi
C, skup simbola konstanti ,

R, skup relacijskih simbola ,
F , skup funkcijskih (operacijskih) simbola .
Svakom nelogickom simbolu s je dodeljen prirodan broj ar(s), tzv. arnost

(ili du
zina) tog simbola, tako da svi simboli konstanti imaju arnost 0, a svi
relacijski i funkcijski simboli neku pozitivnu arnost. Ako je n neki prirodan
broj, sa Rn (odnosno Fn ) obelezavamo sve relacijske (odnosno funkcijske)
simbole arnosti n.
Jezik predikatske logike (ili jezik prvog reda) jeste skup formula na
datoj azbuci ali, kao sto cemo videti, jezik predikatske logike je u principu
potpuno odreden kada se denise skup promenljivih X i skup nelogickih
simbola L, zajedno sa funkcijom arnosti ar.
Dogovor:
U daljem tekstu, ako kazemo da je L = C R F neki jezik prvog reda sa
skupom promenljivih X, to znaci da oznake C, R, F imaju znacenje koje
je navedeno gore, i da je zadata odgovarajuca funkcija arnosti ar.
Da bismo stigli do preciznog pojma formule, prvo je neophodno denisati
pojam terma.
Definicija 2.1 Neka je L = C R F neki jezik prvog reda sa skupom

promenljivih X. Skup termova T ermL (X) je najmanji skup koji zadovol-
java sledece uslove:
Sve promenljive su termi tj. X T ermL (X),
Svi simboli konstanti su termi tj. C T ermL (X),
Ako je f Fn i t1 , t2 , . . . , tn T ermL (X) onda
f (t1 , t2 , . . . , tn ) T ermL (X).
Dogovori:
1. Ako je jezik prvog reda L unapred ksiran (ili je jasan iz konteksta),

onda umesto oznake T ermL (X) mozemo pisati samo T erm(X).
2. Ako su v1 , v2 , . . . , vn neke promenljive i t T ermL (X), onda oznaka
t = t(v1 , v2 , . . . , vn )
znaci da su sve promenljive terma t u skupu {v1 , v2 , . . . , vn }.
3. Po dogovoru, ako je f F2 , onda kazemo da je f binaran funkcijski

simbol, i umesto prefiksne notacije f (t1 , t2 ) koristimo tzv. infiksnu
notaciju t1 f t2 .

promenljivih X. Elementarne formule su izrazi oblika (t1 , t2 , . . . , tn ),
gde je Rn i t1 , t2 , . . . , tn T ermL (X).
Dogovor:
Kao i u slucaju binarnih funkcijskih simbola, i za binarne relacijske simbole
R2 mozemo koristiti inksnu notaciju t1 t2 umesto preksne notacije
(t1 , t2 ).

promenljivih X. Skup formula F ormL (X) je najmanji skup koji zadovol-
java sledece uslove:
Svaka elementarna formula pripada skupu F ormL (X),

2.3. Semantika predikatske logike 61
Ako su A i B formule, i x X, tada su formule i sledeci izrazi:
(A B), (A B), (A B), (A B), (A), (x)A, (x)A.
Dogovori:
1. Ako je jezik prvog reda L unapred ksiran (ili je jasan iz konteksta),

onda umesto oznake F ormL (X) mozemo pisati samo F orm(X).
2. Kao u iskaznoj logici, i ovde vaze dogovori o brisanju spoljnih zagrada

i o prioritetu logickih veznika, s tim da cemo smatrati da kvantikatori
imaju najveci prioritet.

promenljivih X, neka je A F ormL (X) i neka je x X.
1. Izraze (x) i (x) zovemo redom univerzalni odnosno egzistenci-

jalni kvantifikator, sa promenljivom x.
2. U formulama (x)A i (x)A oblast dejstva kvantifikatora (x)

odnosno (x) je formula A.
3. Pojavljivanje promenljive x u nekoj formuli je vezano ako je to po-

javljivanje u oblasti dejstva kvantifikatora (x) ili (x). U tom slucaju
kazemo i da je to pojavljivanje promenljive x pod dejstvom kvan-
tifikatora (x) ili (x). U suprotnom, to pojavljivanje promenljive x
je slobodno.
4. Promenljiva x je slobodna u formuli A ako ima bar jedno slo-

bodno pojavljivanje u formuli A. Za formule koje nemaju slobodnih
promenljivih kazemo da su zatvorene.
2.3 Semantika predikatske logike
Semantika neke logike je odredena kada se denisu strukture (tzv. modeli ) u

kojima se interpretiraju formule date logike, kao i tzv. relacija zadovoljenja
|= izmedu modela i formula.
Definicija 2.5 Neka je L = C R F neki jezik prvog reda. Model jezika

L je uredena dvojka M = M, I, gde je M neprazan skup (tzv. nosa c
modela), a I preslikavanje (interpretacija), sa domenom L, tako da zado-

voljava sledece:
ako je c C, onda je I(c) M ,
ako je Rn , onda je I() M n ,
ako je f Fn , onda je I(f ) : M n M .
Ako je s L, onda I(s) zovemo interpretacija simbola s u modelu M.
Dogovori:
1. Ako je M = M, I neki model jezika L a s neki simbol jezika L,

onda interpretaciju tog simbola u modelu M umesto sa I(s) cesto
obelezavamo sa sM .
2. U praksi, kada zadajemo model, umesto celog preslikavanja I (inter-

pretacije) cesto pisemo samo niz slika tj. interpretacije simbola jezika
L.
3. Pored slova, kao simbole binarnih relacija koristimo oznake kao sto su
=, ,
=, , , . . .
4. U praksi cesto koristimo istu oznaku za simbol jezika i njegovu inter-
pretaciju.
Definicija 2.6 Neka je L = C R F neki jezik prvog reda, X neki skup

promenljivih, M = M, I neki model jezika L. Valuacija modela M je
svako preslikavanje : X M .
Da bismo denisali relaciju zadovoljenja |= izmedu modela i formula

datog jezika, prvo je potrebno denisati vrednost terma u modelu za datu
valuaciju.

promenljivih, M = M, I neki model jezika L, a : X M neka valuacija
modela M. Vrednost terma t u modelu M za valuaciju , u oznaci
tM [ ], definisemo indukcijom po slozenosti terma t na sledeci nacin:
ako je t = x, gde je x X, onda je tM [ ] = (x),

ako je t = c, gde je c C, onda je tM [ ] = cM ,
ako je t = f (t1 , t2 , . . . , tn ), gde je f Fn , t1 , t2 , . . . , tn T ermL (X),

onda je
tM [ ] = f M (tM M M
1 [ ], t2 [ ], . . . , tn [ ]).
Kao sto nam kaze intuicija, vrednost terma ne zavisi od vrednosti onih
promenljivih koje ne ucestvuju u datom termu, sto cemo i dokazati u sledecoj
teoremi:
Teorema 2.1 Neka je L = C R F neki jezik prvog reda, X neki skup

promenljivih, M = M, I neki model jezika L, a 1 i 2 dve valuacije modela
M tako da je 1 (x) = 2 (x) za sve one promenljive x X koje ucestvuju u
termu t. Tada je tM [1 ] = tM [2 ].
Dokaz. Indukcijom po slozenosti terma t.
Ako je t = x, gde je x X, onda je tM [1 ] = 1 (x) = 2 (x) = tM [2 ].
Ako je t = c, gde je c C, onda je tM [1 ] = cM = tM [2 ].
Pretpostavimo da tvrdenje vazi za terme t1 , t2 , . . . , tn T ermL (X)

i neka je t = f (t1 , t2 , . . . , tn ), gde je f Fn . Neka su Xi skupovi
promenljivih koji ucestvuju u termovima ti , i {1, 2, . . . , n} i neka
je Y = {Xi : i {1, 2, . . . , n}}. Pretpostavimo da se valuacije 1
i 2 poklapaju na skupu promenljivih Y . Tada se oni poklapaju i
na svakom od skupova Xi , i {1, 2, . . . , n}. Sada mozemo koristiti
indukcijsku pretpostavku za terme t1 , t2 , . . . , tn , pa imamo:
tM [1 ] = f M (tM M M
1 [1 ], t2 [1 ], . . . , tn [1 ]) =
= f M (tM M M M
1 [2 ], t2 [2 ], . . . , tn [2 ]) = t [2 ]
sto smo i trebali dokazati.

Oznaka:
Neka je : X M neka valuacija modela M, x X neka promenljiva i
a M neki element iz modela. Sa (a/x) cemo obelezavati valuaciju koja
se od razlikuje eventualno za promenljivu x, za koju ima vrednost a, tj.
(a/x)(x) = a
za sve y X takve da je y = x vazi (a/x)(y) = (y).
Denisimo sada relaciju vazenja |= izmedu modela i formula:

promenljivih, M = M, I neki model jezika L, a : X M neka valuacija
modela M. Relaciju |= cemo definisati indukcijom po slozenosti formula:
ako je (t1 , t2 , . . . , tn ) neka elementarna formula onda
M |= (t1 , t2 , . . . , tn ) akko vazi M (tM M M

1 [ ], t2 [ ], . . . , tn [ ])
ako su A i B neke formule, onda

M |= A B akko M |= A i M |= B,
M |= A B akko M |= A ili M |= B,
M |= A B akko (iz M |= A sledi M |= B),
M |= A B akko (M |= A akko M |= B),
M |= A akko nije M |= A.
ako je A neka formula, x X onda

M |= (x)A akko za sve a M vazi M |= (a/x) A ,
M |= (x)A akko postoji a M tako da je M |= (a/x) A.
Primer 2.1 ...
U sledecoj teoremi cemo dokazati da vazenje formule A u nekom mod-

elu za datu valuaciju zavisi samo od vrednosti onih promenljivih koje su
slobodne u formuli A.

promenljivih, M = M, I neki model jezika L, a 1 i 2 dve valuacije modela
M tako da je 1 (x) = 2 (x) za sve one promenljive x X koje su slobodne
u formuli A. Tada je
M |=1 A akko M |=1 A.
Dokaz: Indukcijom po slozenosti formule A:

Neka je A neka elementarna formula (t1 , t2 , . . . , tn ). Zbog pretpostavke

teoreme imamo da se valuacije 1 i 2 poklapaju na svim promenlji-
vama koje ucestvuju u termovima t1 , t2 , . . . , tn . Tada zbog prethodne
teoreme imamo da je vrednost tih termova ista o valuacijama 1 i 1 ,
prema tome imamo:
M |=1 (t1 , t2 , . . . , tn ) akko vazi M (tM M M

1 [1 ], t2 [1 ], . . . , tn [1 ])
akko vazi M (tM M M

1 [2 ], t2 [2 ], . . . , tn [2 ])
akko M |=2 (t1 , t2 , . . . , tn ).
Pretpostavimo da tvrdenje vazi za formule A i B. Tada se lako

dokazuje da tvrdenje vazi i za formulu A B. Ako se valuacije 1
i 2 poklapaju na svim slobodnim promenljivama formule A B, onda
se one poklapaju i pojedinacno na svim slobodnim promenljivama for-
mule A odnosno B, pa mozemo iskoristiti indukcijsku hipotezu:
M |=1 A B akko (M |=1 A i M |=1 B)
akko (M |=2 A i M |=2 B) akko M |=2 A B.

Slicno se dokazuje da tvrdenje vazi i za formule AB, A B, A B,
A.
Pretpostavimo sada da tvrdenje vazi za formulu A i dokazimo da tada
tvrdenje vazi za formule (x)A i (x)A. Ako se valuacije 1 i 2 pokla-
paju na svim slobodnim promenljivama formule (x)A, tada se te dve
valuacije poklapaju i na svim slobodnim promenljivama formule A,
sem eventualno na promenljivoj x. No, vrednost te promenljive i nije
bitna. Naime, za svaki ksirani element a M imamo da ce se val-
uacije 1 (a/x) i 2 (a/x) poklapati na svim slobodnim promenljivama
formule A, pa cemo zbog indukcijske hipoteze imati:
M |=1 (x)A akko za sve a M vazi M |=1 (a/x) A
akko za sve a M vazi M |=2 (a/x) A

akko M |=2 (x)A.
Slicno se dokazuje da ce tvrdenje vaziti iz za formulu (x)A.

Pema tome, za zatvorene formule A imamo da ce one vaziti na nekom
modelu za neku valuaciju akko vaze za svaku valuaciju.
Primer 2.2 ...

promenljivih, M = M, I neki model jezika L, i A neka formula na jeziku
L.
Kazemo da formula A va
zi na modelu M, u oznaci
M |= A
ako je M |= A za sve valuacije : X M .
Kazemo da je formula A valjana, u oznaci |= A, ako za sve modele
M jezika L vazi M |= A.
Primer 2.3 ...
2.4 Operatori Mod i Th, semanti

cke posledice
Mnogi problemi u matematici spadaju u sledece dve siroke (i nejasno den-

isane) grupe problema:
1. Data je neka klasa matematickih struktura K, i zadatak je opisati (na

nekom jeziku) osobine tih struktura.
2. Dat je opis nekih osobina (na nekom jeziku), i trazimo klasu
matematickih struktura K koje imaju te osobine.
U slucaju da je jezik na kome radimo neki jezik prvog reda, ove dve vrste
problema opisuju operatori Th i Mod. Operator Th svakoj klasi modela K
nekog jezika prvog reda L dodeljuje skup svih formula Th(K) koje vaze na
svakom od tih modela, a operator Th radi obrnuto, svakom skupu formula
dodeljuje klasu onih struktura Mod() koje zadovoljavaju sve formule iz
skupa .

promenljivih.
Ako je K neka klasa modela jezika L, A F ormL (X), onda

K |= A akko za sve M K vazi M |= A.
2.4. Operatori Mod i Th, semanticke posledice 67
Ako je F ormL (X), M neki modela jezika L, onda
M |= akko za sve A vazi M |= A.
Ako je K neka klasa modela jezika L, F ormL (X), onda
K |= akko za sve A va vi K |= A.
Ako je K neka klasa modela jezika L, onda
ThX (K) = {A F ormL (X) : K |= A}.
Ako je F ormL (X), onda
Mod() = {M M odL : M |= }
gde smo sa M odL obelezili klasu svih modela jezika L.
Dogovor: Ako je skup promenljivih X unapred ksiran, onda se umesto

ThX pise samo Th.
Primer 2.4 ...
U sledecoj teoremi je opisan medusobni odnos operatora Mod i Th. Za

par operatora koji zadovoljavaju osobine analogne osobinama koje su opisane
sledecom teoremom kaze se da formiraju Galoisovu vezu.

promenljivih, 1 , 2 , F ormL (X), K1 , K2 , K M odL . Tada vazi:
Ako je 1 2 onda Mod(2 ) Mod(1 ).
Ako je K1 K2 onda Th(K2 ) Th(K1 ).
Th(Mod()).
K Mod(Th(K)).
Mod(Th(Mod())) = Mod().
Th(Mod(Th(K))) = Th(K).
Dokaz. Slicno kao u slucaju iskazne logike.

Najvazniji semanticki koncept u predikatskoj logici je, kao i u iskaznoj
logici, koncept semanticke posledice.
Definicija 2.11 Neka je L neki jezik prvog reda, X neki skup promenljivih,
F ormL (X) i A F ormL (X). Kazemo da je formula A semanti cka
posledica skupa formula , u oznaci
|= A
ako za sve modele M tipa L vazi
ako M |= onda M |= A.
Primer 2.5
2.5 Valjane formule
Kao sto smo rekli, formula A je valjana, u oznaci |= A, ako vazi u svakom
modelu M (odgovarajuceg jezika L), tj. M |= A.
Primer 2.6 Neka su A i B proizvoljne formule predikatske logike. Tada je

lako uvideti da su recimo formule
A (B A), (A B) (B A), (A B) (A B)
valjane.
U opstem slucaju, predikatsku formulu koju dobijamo iz neke tautologije

zovemo izvod iz tautologije. Preciznije:
Definicija 2.12 Neka su A, B1 , B2 , . . . , Bn predikatske formule na nekom

jeziku L. Za formulu A kazemo da je izvod iz tautologije C(p1 , p2 , . . . , pn )
ako se formula A dobija kao rezultat zamene iskaznih slova pi sa formulom
Bi (i = 1, 2 . . . , n) u formuli C.
Tada imamo sledecu teoremu:

2.5. Valjane formule 69
Teorema 2.4 Svaka predikatska formula koja je izvod iz tautologije jeste

valjana.
Dokaz. Jasno.

Naravno, nisu sve valjane formule izvodi iz tautologija, kao sto mozemo
videti u sledecem primeru:
Primer 2.7 Neka je L neki jezik prvog reda, X neki skup promenljivih,
A neka formula na tom jeziku. Dokazimo da je formula (y)(x)A
(x)(y)A valjana. Treba dokazati da za sve modele M jezika L i sve valu-
acije : X M vazi
M |= (y)(x)A (x)(y)A.
Treba dokazati da ako je M |= (y)(x)A onda M |= (x)(y)A. Po
definiciji vazenja formule, treba dokazati da ako postoji neki element a M
takav da za sve elemente b M vazi
M |= (a/y)(b/x) A,
onda za sve c M postoji element d M takav da
M |= (c/x)(d/y) A.
No, lako je videti da za trazeni element d mozemo stalno uzimati element a.
Primetimo da obrat formule iz prethodnog primera, medutim nije valjana

formula!
Primer 2.8 Dokazimo da formula (x)(y)A (y)(x)A nije valjana.

Tacnije, nadimo formulu A tako da navedena formula nije valjana. Neka
jezik L od nelogickih simbola ima samo jedan binaran relacijski simbol ,
neka su x, y neke promenljive i neka je formula A jednaka elementarnoj
formuli xy. Interpretirajmo relacijski simbol kao obicnu relaciju na
skupu prirodnih brojeva N i dokazimo da navedena formula ne vazi u modelu
N, . Zaista, za sve A N postoji B N tako da je a b, medutim ne
postoji c N tako da za sve d N vazi d c.
Pre nego sto krenemo sa ispitivanjem razlicitih tipova valjanih formula,

primetimo da se valjanost cuva prilikom zakljucivanja pomocu pravila
Modus Ponens, kao i prilikom univerzalnog zatvaranja date formule:
Teorema 2.5 Za sve formule A i B predikatske logike vazi:
Ako |= A i |= A B, onda |= B.
Ako |= A onda |= (x)A.
Dokaz. Po deniciji relacije |=.

Sledeca teorema govori o tome kako negacija utice na formule koje pocinju
nekim od kvantikatora i pokazuje da postoji neka vrsta dualnosti medu
kvantikatorima i .
Teorema 2.6 Za proizvoljnu predikatsku formulu A, sledece formule su va-

ljane:
1. (x)A (x)A,
2. (x)A (x)A.
Dokaz. Neka je L proizvoljan jezika prvog reda, X neki skup promenljivih,

M neki model tog jezika, a : X M neka valuacija.
1. Po deniciji vazenja formule, imamo:

M |= (x)A akko nije M |= (x)A
akko nije za sve a M, M |= (a/x) A
akko postoji a M tako da nije M |= (a/x) A
akko postoji a M tako da je M |= (a/x) A
akko M |= (x)A.
2. Slicno kao 1.

U sledecoj teoremi cemo videti da se kvantikator slaze sa konjunkci-
jom, a sa disjunkcijom:
Teorema 2.7 Za proizvoljne predikatske formule A i B vazi
1. |= (x)(A B) (x)A (x)B,

2. |= (x)(A B) (x)A (x)B.
Dokaz. Neka je L proizvoljan jezika prvog reda, X neki skup promenljivih,

M neki model tog jezika, a : X M neka valuacija.
1. Po deniciji vazenja formule, imamo: M |= (x)(A B)

akko za sve a M vazi M |= (a/x) (A B)
akko za sve a M vazi (M |= (a/x) A i M |= (a/x) B)
akko za sve a M vazi M |= (a/x) A i za sve a M vazi M |= (a/x) B
akko M |= (x)A i M |= (x)B
akko M |= (x)A (x)B.
2. Slicno.

se tice veze izmedu kvantikatora i veznika odnosno izmedu i
Sto
, imamo da se oni slazu samo u jednom smeru:
Teorema 2.8 Za proizvoljne predikatske formule A i B vazi
1. |= (x)A (x)B (x)(A B),
2. (x)(A B) (x)A (x)B.
Dokaz. Neka je L proizvoljan jezika prvog reda, X neki skup promenljivih.
1. Pretpostavimo suprotno, da postoji model M jezika L i valuacija :

X M tako da je
M |= (x)A (x)B ali da nije M |= (x)(A B).
To znaci da imamo:
za sve a M vazi M |= (a/x) A ili za sve a M vazi M |= (a/x) B.
S druge strane imamo: M |= (x)(A B)

akko M |= (x)(A B)
akko postoji c M tako da vazi M |= (c/x) A B
akko postoji c M tako da vazi M |= (c/x) A i M |= (c/x) B,
sto je kontradikcija.
2. Slicno.

Vazno je primetiti da za formule iz prethodne teoreme ne vaze obrnuti
smerovi tj. formule
(x)(A B) (x)A (x)B
(x)A (x)B (x)(A B)

nisu valjane!
Primer 2.9 Neka je L jezik prvog reda koji od nelogickih simbola sadrzi
samo jedan unaran relacijski simbol i neka je A = (x), B = (x). Jasno
je da ce formula (x)((x) (x)) vaziti u svakoj interpretaciji. Neka je
sada M model ciji je nosac skup prirodnih brojeva N i u kome interpretaciju
relacijskog simbola definisemo tako da za sve n N,
M (n) akko je n paran .
Tada formula (x)(x) (x)(x) nece vaziti u tom modelu. Prema tome,
formula (x)(A B) (x)A (x)B nije valjana. Primetimo da se isti
model moze iskoristiti za dokaz da ni formula (x)A (x)B (x)(A B)
nije valjana.
Kao i u iskaznoj logici, korisno je denisati tzv. ekvivalentnost predikatskih

formula.
Definicija 2.13 Za predikatske formule A i B kazemo da su ekvivalentne

ako je formula A B valjana. U tom slucaju pisemo
A B.
U sledece dve teoreme cemo pokazati da (pod odredenim uslovima) kvan-

tikatore mozemo izvuci ispred formule.
Teorema 2.9 Neka promenljiva x nije slobodna u formuli B. Tada vazi:
1. (x)A B (x)(A B),
2. (x)A B (x)(A B),

3. (x)A B (x)(A B),

4. (x)A B (x)(A B).
Dokaz. Dokazimo samo prvu formulu, tj. da je |= (x)AB (x)(AB).

Neka su A i B formule na jeziku prvog reda L, X skup promenljivih, M
model tog jezika, i : X M neka valuacija. Razmotrimo prvo formulu
(x)A B:
M |= (x)A B akko M |= (x)A ili M |= B
akko za sve a M, M |= (a/x) A ili M |= B
S druge strane, M |= (x)(A B)
akko za sve a M, M |= (a/x) A B
akko za sve a M, (M |= (a/x) A ili M |= (a/x) B)
No, kako vazenje formule zavisi samo od vrednosti slobodnih promenljivih,
sledi da je
M |= (a/x) B akko M |= B,
iz cega sledi ekvivalencija.
Teorema 2.10 Neka promenljiva x nije slobodna u formuli A. Tada vazi:
1. (A (x)B) (x)(A B),

2. (A (x)B) (x)(A B),
3. ((x)A B) (x)(A B),
4. ((x)A B) (x)(A B).
Dokaz.
1. Koriscenjem prethodne teoreme imamo sledece:

(A (x)B) (A (x)B)
(x)(A B)
(x)(A B)
2. Slicno kao prethodni slucaj:
(A (x)B) (A (x)B)
(x)(A B)
(x)(A B)
3. Kada je kvantikator u antecedensu, prilikom izvlacenja ispred for-

mule, dolazi do promene:
((x)A B) ((x)A B)
((x)A B)
(x)(A B)
(x)(A B)
4. Slicno kao prethodna formula:
((x)A B) ((x)A B)
((x)A B)
(x)(A B)
(x)(A B)
2.6 Preneksna forma i skolemizacija
Dve korisne tehnike koje mozemo koristiti prilikom resavanja razlicitih prob-
lema u predikatskoj logici jesu konstrukcija preneksne forme date formule,
kao i tzv. skolemizacija. Kratko receno, formula F predikatske logike je u
preneksnoj formi ako se svi kvantikatori nalaze na pocetku formule, dok
skolemizacija znaci oslobadanje od egzistencijalnih kvantikatora, uvodenjem
novih simbola konstanti i funkcijskih simbola. Moze se dokazati da za svaku
predikatsku formulu F postoji ekvivalentna formula koja je u preneksnoj
formi. Za skolemovu formu vazi slabije tvrdenje: za svaku formulu F predi-
katskog racuna postoji formula F S koja je u skolemovoj formi, tako da
formula F ima model ako i samo ako formula F S ima model. No, kada je
zadatak da se utvrdi da li neka formula (ili skup formula) ima model, onda
je i ta slabija vrsta ekvivalencije dovoljna.
Definicija 2.14 Za formulu F predikatske logike kazemo da je u prenek-

snoj formi ako je oblika
(Q1 x1 )(Q2 x2 ) . . . (Qn xn )A
gde su x1 , x2 , . . . , xn neke promenljive, Q1 , Q2 , . . . , Qn {, }, a A for-

mula bez kvantifikatora. Deo (Q1 x1 )(Q2 x2 ) . . . (Qn xn ) zovemo prefiksom,
a A matricom formule F . Ako je matrica A u konjunktivnoj normalnoj
formi, onda kazemo da je F u preneksnoj normalnoj formi. Preneksna
2.6. Preneksna forma i skolemizacija 75
(normalna) forma neke formule B je formula B P koja je u preneksnoj

(normalnoj) formi i ekvivalentna je sa B. Smatracemo da je formula bez
kvantifikatora takode u preneksnoj formi.
Prilikom nalazenja preneksne forme date formule koristicemo, naravno, Teo-

reme 2.6, 2.7, 2.8, 2.9, 2.10, DeMorganove zakone, a ponekad je ce biti potre-
bano izvrsiti preimenovanje promenljivih, da bismo mogli koristiti navedene
teoreme. Naime, neka je A(x) formula koja ima slobodnu promenljivu x i
neka se promenljiva y ne javlja u formuli A(x). Tada vazi
(x)A(x) (y)A(y)
(x)A(x) (y)A(y)
gde smo sa A(y) oznacili formulu koja se dobija simultanom zamenom svih
slobodnih pojavljivanja promenljive x u formuli A(x) sa y.
Primer 2.10 Neka jezik prvog reda sadrzi binaran relacijski simbol i
unaran relacijski simbol . Formula (x)(z)(y)(((x, y) (z)) (y, z))
je u preneksnoj normalnoj formi. Formula
((x, y) (y)(y, z))
nije u preneksnoj formi, ali je ekvivalentna sa formulom
((x, y) (t)(t, z))
koja je dalje ekvivalentna sa
(t)((x, y) (t, z)).
Teorema 2.11 Za svaku predikatsku formulu F postoji ekvivalentna for-

mula F P koja je u preneksnoj (normalnoj) formi.
Dokaz. Formalan dokaz je indukcijom po slozenosti formule F . U praksi,

algoritam koji se koristi za nalazenje preneksne (normalne) forme date for-
mule F ima sledece korake:
oslobadamo se veznika i tako sto ih izrazavamo preko veznika

, , ,
koristeci Teoremu 2.6, DeMorganove zakone, znak pomeramo do

elementarnih formula (uvlacimo negaciju unutra)
ukoliko postoje, oslobadamo se dvojnih (duplih) negacija
ukoliko je neophodno, preimenujemo neke vezane promenljive, da bismo

mogli koristiti Teoreme 2.7, 2.8, 2.9,
koristeci Teoreme 2.7, 2.8, 2.9 pomeramo kvantikatore ispred formule

- tako dobijamo formulu koja je u preneksnoj formi
ako je potrebna preneksna normalna forma, onda jos matricni deo

ovako dobijene formule prebacimo u konjunktivnu normalnu formu.
Primer 2.11 Neka su , , unarni relacijski simboli. Nadimo preneksnu

normalnu formu za formulu
(x)(x) ((x)(x) (x)(x)).
(x)(x) ((x)(x) (x)(x))

(x)(x) ((x)(x) (x)(x))
(x)(x) ((x)(x) (x)(x))
(x)(x) ((x)(x) (x)(x))
(x)(x) ((x)(x) (y)(y))
(x)(x) (x)((x) (y)(y))
(x)((x) ((x) (y)(y)))
(x)(y)((x) ((x) (y)))
(x)(y)(((x) (x)) ((x) (y))).
Prelazimo sada na tzv, skolemizaciju - oslobadanje od egzistencijalnog

kvantikatora uvodenjem novih simbola konstanti i novih funkcijskih sim-
bola. Pre formalne denicije, pogledajmo na jednom primeru glavnu ideju,
da bismo dobili neku intuiciju.
Primer 2.12 Data je formula A(x, y, z, u, v, w) bez kvantifikatora, i posma-

trajmo formulu
(x)(y)(z)(u)(v)(w)A(x, y, z, u, v, w).
2.6. Preneksna forma i skolemizacija 77
Postupak skolemizacije krece od prvog kvantifikatora (gledajuci sa leva na

desno) date formule, sto je u ovom slucaju (x). Brisemo taj kvantifika-
tor, i u formuli A svuda umesto promenljive x stavljamo neki novi simbol
konstante, recimo c:
(y)(z)(u)(v)(w)A(c, y, z, u, v, w).
Sada trazimo sledeci egzistencijalni kvantifikator, sto je u nasem slucaju

(u). Kako ispred tog kvantifikatora stoje (y)(z), to znaci da element
u zavisi od vrednosti promenljivih y i z, pa posle brisanja kvantifikatora
(u) uvodimo novi binaran funkcijski simbol f i svuda u formuli A umesto
promenljive u stavljamo f (y, z):
(y)(z)(v)(w)A(c, y, z, f (y, z), v, w).
Poslednji egzistencijalni kvantifikator je (w), ispred cega stoje univerzalni

kvantifikatori (y)(z)(v), pa posle brisanja (w), uvodimo novi ternarni
funkcijski simbol g, i svuda umesto promenljive w stavljamo g(y, z, v):
(y)(z)(v)A(c, y, z, f (y, z), v, g(y, z, v)).
Poslednja formula je traena skolemova standardna forma.
Definicija 2.15 Neka je zatvorena formula F u preneksnoj normalnoj formi
(Q1 x1 )(Q2 x2 ) . . . (Qn xn )A.
Neka se uz promenljivu xr (1 r n) u prefiksu (Q1 x1 )(Q2 x2 ) . . . (Qn xn )

nalazi kvantifikator .
Ako u prefiksu levo od (xr ) ne stoji univerzalni kvantifikator, tada u

matrici A sva pojavljivanja promenljive xr zamenimo novim simbolom
konstante c, a iz prefiksa izbacimo (xr ).
Ako je (xs1 ), (xs2 ), . . . , (xsm ) spisak svih univerzalnih kvantifika-

tora koji se javljaju levo od (xr ), onda: izaberimo novi funkcijski
simbol f arnosti m i svako pojavljivanje promenljive xr u A zamenimo
termom f (xs1 , xs2 , . . . , xsm ) i uklonimo (xr ) iz prefiksa.
Proces nastavljamo dok se ne izbace svi egzistencijalni kvantifikatori iz pre-

fiksa. Poslednja formula naziva se skolemovom standardnom formom.
Konstante i funkcijske simbole dobijene uklanjanjem kvantifikatora nazi-
vamo skolemovim konstantama i funkcijama.
Teorema 2.12 Neka je F S skolemova standardna forma formule F . Tada

F ima model akko formula F S ima model.
Dokaz. Indukcijom po slozenosti formule F .

Primer 2.13 Neka jezik prvog reda L sadrzi tri unarna relacijska simbola
, , . Dokazimo da je formula F
((x)(y)((x) (y))(x)(y)((x) (y))) (x)(y)((x) (y))
valjana. Pretpostavimo suprotno, da formula F ima model. To znaci da

formula
(x)(y)((x) (y)) (x)(y)((x) (y)) (x)(y)((x) (y))
ima model. Nadimo prvo preneksnu formu, a zatim skolemovu formu te for-
mule. Prvo cemo uvuci negaciju do elementarne formule a zatim preimen-
ovati vezane promenljive tako, da mozemo bez problema da izvucemo kvan-
tifikatore ispred formule. Imamo redom sledece ekvivalentne formule (neke
korake smo spojili u jedan):
(x)(y)((x) (y)) (z)(t)((z) (t)) (u)(v)((u) (v))
(u)((x)(y)((x) (y)) (z)(t)((z) (t)) (v)((u) (v)))
(u)(x)(y)(((x) (y)) (z)(t)((z) (t)) (v)((u) (v)))
(u)(x)(y)(z)(t)(((x) (y)) ((z) (t)) (v)((u) (v)))
(u)(x)(y)(z)(t)(v)(((x) (y)) ((z) (t)) ((u) (v)))
Sada mozemo da predemo na skolemizaciju. Prvo brisemo kvantifikator

(u) i zamenjujemo promenljivu u novim simbolom konstante c:
(x)(y)(z)(t)(v)(((x) (y)) ((z) (t)) (c) (v))
Sada brisemo kvantifikator (y), uvodimo novi unaran funkcijski simbol f i

stavljamo f (x) umesto promenljive y:
(x)(z)(t)(v)(((x) (f (x))) ((z) (t)) (c) (v))

2.7. Rezolucija u predikatskoj logici -Uvod 79
Na kraju uvodimo novi binaran funkcijski simbol g, brisemo kvantifikator

(t) i zamenjujemo g(x, z) umesto promenljive t:
(x)(z)(v)(((x) (f (x))) ((z) (g(x, z))) (c) (v))
Pretpostavimo da ova poslednja formula ima model M. Tada bismo dobili

da specijalno za x = c, z = f (c), v = g(c, f (c)) u modelu M vaze formule
(c) (f (c), (f (c)) (g(c, f (c))), (c), (g(c, f (c)))
sto je nemoguce.
2.7 Rezolucija u predikatskoj logici -Uvod
Kao sto smo rekli u Sekciji 13 (Rezolucija u iskaznoj logici), metod rezolu-
cije je postupak za dokazivanje da je neka (iskazna ili predikatska) formula
(ne)zadovoljiva, a koji se lako moze implementirati na racunaru. Preciznije,
u slucaju predikatske logike, metod rezolucije ima za cilj da dokaze da neki
skup formula, koje su u pogodnom obliku, nema model (tj. nezadovoljiva
je). Specijalno, ako zelimo da ispitamo da li je neka (zatvorena) predikatska
formula F valjana, onda ekvivalentno, mozemo dokazati da je njena negacija
nezadovoljiva. Takode, metod rezolucije mozemo koristiti za dokazivanje da
je neka formula B semanticka posledica nekog skupa formula A1 , A2 , . . . , An ,
jer je to ekvivalentno sa uslovom da skup formula A1 , A2 , . . . , An , B nema
model.
Glavna ideja metoda rezolucije u slucaju predikatske logike je analogna
onoj koju smo izneli u slucaju iskazne logike. Formula F za koju zelimo
da dokazemo da nema model prvo mora biti u tzv. klauzalnoj formi, koja
se zatim razbija na konacan skup klauzula. Svaka klauzula je (implic-
itno) univerzalno kvantikovana disjunkcija literala. Pravilo rezolucije se
primenjuje na klauzule C1 i C2 koje u sebi sadrze suprotne literale, tako sto
dobijamo novu klauzulu, koja nastaje brisanjem suprotnih literala a zatim
spajanjem preostalih literala iz C1 i C2 . Pravilo rezolucije cuva zado-
voljivost, pa ako posle uzastopne primene pravila rezolucije dobijemo praznu
klauzulu [], koja je nezadovoljiva, zakljucujemo da je i polazni skup klauzula
bio nezadovoljiv, sto znaci da je i formula F nezadovoljiva. Metod rezolu-
cije za predikatski racun je pouzdan, tj. ako se tim metodom dobije prazna
klauzula, onda je pocetna formula zaista nezadovoljiva. Takode, taj metod
je i kompletan, sto znaci da ako je pocetna formula nezadovoljiva, metod
rezolucije ce u konacno mnogo koraka izvesti praznu klauzulu. Medutim,

metod rezolucije ipak nije algoritam odlucivanja da li je neka predikatska
formula zadovoljiva ili nije (jer takav metod (dokazano) ne postoji!): moze da
se desi da je formula zadovoljiva, a da se metod rezolucije ne zaustavlja (ne
dobija se prazna klauzula, a metod rezolucije daje sve nove i nove klauzule).
Razlika izmedu rezolucije u iskaznoj i predikatskoj logici je u tome, sto
klauzule u predikatskoj logici nisu ksirane, nego se na njih mogu pri-
meniti razne supstitucije. Da bismo dobili suprotne literale u klauzulama,
dozvoljeno je primenjivati razne supstitucije slobodnih promenljivih, sve
dok ne dobijemo suprotne literale (taj postupak se zove unifikacija). Takode,
u slucaju predikatske logike, predpripreme koje moramo odraditi da bismo
metod rezolucije mogli primeniti na neku formulu su malo duze: konstrukcija
pogodne, tzv. klauzalne forme podrazumeva da sve kvantikatore izvucemo
ispred formule (tj. dobijemo preneksnu formu formule), da se osobodimo
egzistencijalnih kvantikatora (tj. uradimo skolemizaciju) i da deo formule
koji je bez kvantikatora (tzv. matrica) bude u obliku konjunktivne nor-
malne forme (tj. da je konjunkcija nekih disjunkcija literala).
U praksi ponekad imamo srece, pa je deo priprema vec uraden. Rec-
imo, pocetna formula je vec u obliku konjunkcije, u svakom elementu kon-
junkcije kvantikatori su izvuceni ispred formule, skolemizacija se uradi za
svaki konjunkt pojedinacno, pa do klauzalne forme dolazimo kracim putem
(videti Primere 1-5). Naglasimo takode da je metod rezolucije prilagoden
racunarima, koji nema intuiciju, pa samim tim neke tehnicke stvari koje su
zgodne za racunare nisu zgodne za ljude i obrnuto. Na primer, da bismo
lakse pratili dokaze, mi cemo klauzule i dalje pisati u obliku disjunkcije liter-
ala (umesto da ih predstavimo kao skupove literala), ispisacemo eksplicitno
univerzalne kvantikatore ispred klauzula (umesto da ih podrazumevamo),
pogodnu supstituciju necemo uvek traziti sistematicno, ponekad se prosto
pogodna supstitucija vidi iz aviona (sto se racunaru najverovatnije nikada
nece desiti), i tako dalje.
2.8 Klauzalna forma i Erbranova teorema
Neka je L neki jezik prvog reda, koji sadrzi simbole konstanti, relacijske i
funkcijske simbole raznih arnosti, i X neki skup promenljivih. Zbog lakseg
snalazenja, po pravilu, za simbole konstanti cemo korisiti simbole a, b, c, ...,
za relacijske simbole , , , ..., za funkcijske simbole f, g, h, ..., a za promenljive
simbole x, y, z, u, v, .... Za term kazemo da je bazni ako nema promenljivih.
2.8. Klauzalna forma i Erbranova teorema 81
Bazna formula je formula koja nema promenljivih. Literal u predikatskoj

logici je atomicna formula ili negacija atomicne formula. Klauzula je dis-
junkcija literala. Naravno, bazna klauzula je klauzula koja nema promenljivih.
Klauzula C je bazna instanca klauzule C ako se moze dobiti iz C supstitu-
cijom nekih baznih termova umesto promenljivih.
Definicija 2.16 Zatvorena formula je u klauzalnoj formi ako je u prenek-

snoj normalnoj formi tako da prefiks sadrzi samo univerzalne kvantifikatore.
Podsetimo se da je neka formula u preneksnoj formi ako su svi kvan-

tikatori ispred matrice (dela formule bez kvantikatora), a da je fromula
u preneksnoj normalnoj formi ukoliko je matrica u konjunktivnoj normal-
noj formi. U sekciji 6. smo videli da se za svaku zatvorenu formulu F
koja je u preneksnoj normalnoj formi moze naci njena skolemova normalna
forma koja nema egzistencijalnih kvantikatora, koja nije ekvivalentna sa
pocetnom formulom (jer je na drugom jeziku), ali koja ima model ako i samo
ako formula F ima model. Prema tome, zakljucujemo sledece:
Teorema 2.13 Za svaku zatvorenu formulu F postoji formula F koja je u

klauzalnoj formi tako da formula F ima model ako i samo ako formula F
ima model.
Metod rezolucije krece od formula koje su u klauzalnoj formi. Prema deni-

ciji, ako je formula u klauzalnoj formi, onda je oblika
(x1 )(x2 ) . . . (xn )(C1 C2 Ck ),
gde su Ci neke klauzule. S obzirom da se univerzalni kvantikator slaze

sa konjunkcijom, ta formula je ekvivalentna sa formulom u kojoj bi svaka
klauzula bila pod uticajem svih kvantikatora (x1 )(x2 ) . . . (xn ). Ponekad
se univerzalni kvantikatori ispred klauzula ne pisu eksplicitno, nego se po-
drazumevaju. Pored toga, klauzule se pisu kao skupovi odgovarajucih liter-
ala, a sama formula se zapisuje kao skup odgovarajucih klauzula. (Mi cemo,
ravnopravno, koristiti i eksplicitan zapis klauzula, kao disjunkcije literala,
najcesce ispisujuci i univerzalne kvantikatore.)
Glavna ideja koja se krije iza metode rezolucije jeste svodenje pitanja
zadovoljivosti skupa klauzula na ispitivanje jednog specicnog tipa mod-
ela tzv. Erbanovih modela (engl. Herbrand models). Naime, za razliku od
iskazne logike, u slucaju predikatske logike ne postoji algoritam za odlucivanje
da li je data formula zadovoljiva ili nije. Medutim, primenom Erbranove

teoreme, umesto da ispitujemo klasu svih mogucih modela datog jezika, do-
voljno je utvrditi da li posmatrana formula ima model jednog specicnog
tipa. Erbranova teorema, dokazana tridesetih godina XX veka postala je
temelj vise sistema za automatsko dokazivanje teorema, pa i metode rezolu-
cije.
Definicija 2.17 Neka je S neki skup klauzula. Erbranov univerzum od

S, u oznaci H(S), je skup svih baznih termova formiranih nad jezikom
skupa klauzula S. Specijalno, ako ne postoje simboli konstanti u S, Erbranov
univerzum konstruisemo nad jednim dodatim simbolom konstante (najcesce
ozna-cenim sa a).
Primer 2.14 Ako je skup klauzula S = {(x, f (x, a))(a, y), (f (x, x), z)},
onda je Erbranov univerzum
H(S) = {a, f (a, a), f (a, f (a, a)), f (f (a, f (a, a)), f (a, a)), . . . }.
Naravno, Erbranov univerzum je ili konacan (kada nemamo funkcijske sim-

bole) ili prebrojivo beskonacan.
Definicija 2.18 Neka je S skup klauzula, H(S) njegov Erbranov univerzum.

Erbranova baza za S, u oznaci B(S), je skup svih bazih atomarnih formula
koji se mogu formirati od relacijskih simbola iz S i termova iz H(S).
Primer 2.15 Za skup klauzula S = {(x, f (x, a))(a, y), (f (x, x), z)}
Erbranova baza sadrzi recimo sledece atomarne formule:
(a, a), (f (a, a), a), (a, f (a, f (a, a))), . . .
Neka je S neki skup klauzula, koji odreduje neki jezik prvog reda L.
Erbranova interpretacija od S je svaki model tipa L, koji za nosac ima Er-
branovu bazu H(S), pri cemu se svaki bazni term interpretira kao on sam,
dok je interpretacija relacijskih simbola proizvoljna. Prema tome, svako
preslikavanje Erbranove baze B(S) u skup {, } odreduje jednu Erbra-
novu interpretaciju. Erbranovu interpretaciju mozemo zadati i kao podskup
Erbranove baze, tj. kao skup onih atomarnih formula iz B(S) koje su tacne u
toj interpretaciji. Ukoliko je Erbranova interpretacija H model za S (tj. sve
klauzule iz S su tacne u toj interpretaciji), kazemo da je H Erbranov model
2.8. Klauzalna forma i Erbranova teorema 83
za S. Primetimo da za odredivanje da li je data Erbranova interpretacija

Erbranov model za skup klauzula S, dovoljno je zadati interpretaciju (is-
tinitosnu vrednost) onih atomarnih formula iz B(S) koje ucestvuju u S.
Primer 2.16 Jedan Erbranov model za skup klauzula
S = {(x, f (a, a)), (b, f (x, x)) (a, a)}
je zadat kao model sa nosacem H(S) u kome su tacne na primer sledece

atomarne formule:
(a, f (a, a)), (b, f (a, a)), (f (a, a), f (a, a)), (f (a, b), f (a, a)), . . . ,
..., (b, f (a, a)), (b, f (b, b)), . . .
Prva vazna teorema jeste:
Teorema 2.14 Neka je S skup klauzula. Tada S ima model ako i samo ako
ima Erbranov model.
Dokaz. Neka je M proizvoljan model za skup klauzula S. Erbranovu

interpretaciju HM denisemo na prirodan nacin: ukoliko je neki relacijski
simbol arnosti n koji ucestvuje u S, t1 , t2 , . . . tn B(S) proizvoljni elementi
Erbranovog univerzuma, onda cemo staviti da u Erbranovoj interpretaciji
HM vazi (t1 , t2 , . . . , tn ) akko je interpretacija te atomarne formule u modelu
M tj. M (t1 M , t2 M , . . . , tn M ), tacna u modelu M.
Dokazimo da je HM model od S. Kako je S univerzalno zatvorenje
konjunkcije nekih klauzula, koje su disjunkcije nekih literala, dovoljno je
dokazati da za svaku valuaciju promenljivih u Erbranovom univerzumu, u
svakoj klauzuli postoji bar jedan literal koji je tacan. Kako je M model za
S, to znaci da za svaku valuaciju promenljivih, sve klauzule Ci iz S su tacne.
Prema tome, za svaku klauzulu Ci postoji bar jedan literal Dij koji je tacan.
No, po deniciji, tada ce isti taj Dij biti tacan u Erbranovoj interpretaciji
HM , pa ce u tom modelu biti tacna klauzula Ci . Prema tome, HM je model
od S.
Obrnut smer je trivijalan.

Prema tome, ispitivanje zadovoljivosti nekog skupa klauzula S smo sveli
na ispitivanje da li S ima Erbranov model. No, ako je Erbranov univerzum
beskonacan, ispitivanje da li postoji Erbranov model za S je i dalje zadatak

koji zahteva ispitivanje beskonacno mnogo razlicitih interpretacija baznih
atomarnih formula iz Erbranove baze. Teorema kompaktnosti za iskaznu
logiku, medutim omogucava da dokazemo sledecu teoremu:
Teorema 2.15 (Erbranova teorema) Skup klauzula S je nezadovoljiv ako

i samo ako postoji konacan skup baznih instanci klauzula iz S koji je nezado-
voljiv.
Dokaz. Jedan smer je trivijalan: ako postoji konacan skup baznih instanci
klauzula iz S koji je nezadovoljiv, onda je i skup S nezadovoljiv. Obrnuto,
ako je S nezadovoljiv, dokazimo da postoji konacan skup baznih instanci
klauzula iz S koji je nezadovoljiv. Svakoj atomarnoj formuli koja je bazna
instanca klauzula iz S dodelimo neko iskazno slovo. Neka je tako dobijen
skup iskaznih formula. Zbog teoreme o kompaktnosti iskazne logike znamo
da ima model akko svaki konacan podskup ima model. Znamo da je S
nezadovoljiv, sto znaci da nema svoj Erbranov model, iz cega sledi da
nema model. Prema tome, postoji neki konacan podskup od koji nema
model (tj. valuaciju takvu da su sve formule iz tacne), pa odgovarajuci
skup baznih instanci klauzula isto ne moze imati model (u predikatskoj
logici).
2.9 Rezolucija u predikatskoj logici
Na osnovu Teoreme Erbrana, pitanja zadovoljivosti nekog skup klauzula smo

sveli na pitanje zadovoljivosti skupa svih baznih instanci klauzula iz S (u
oznaci S ). Ako je skup S nezadovoljiv, on je nezadovoljiv kao skup iskaznih
formula, pa se za ispitivanje nezadovoljivosti moze koristiti, recimo, metod
rezolucije za iskaznu logiku. Odgovarajuce pravilo se zove bazna rezolucija:
Neka su C1 i C2 bazne klauzule koje sadrze dva suprotna literala, l C1
i l C2 . Kazemo da se klauzule sudaraju na komplementarnim literalima
l i l. Rezolventa od C1 i C2 je klauzula
Res(C1 , C2 ) = (C1 \ {l}) (C2 \ {l}).
Prema tome, bazna rezolucija je samo specijalno primenjeno pravilo rezolu-

cije iz iskazne logike, pa prema tome, vazi sve sto znamo o njoj: ako se
2.9. Rezolucija u predikatskoj logici 85
posle uzastopne primene bazne rezolucije na skup baznih instanci skupa S

dobije prazna klauzula, onda je skup S nezadovoljiv (pa je nezadovoljiv i
skup klauzula S). I obrnuto, ako je skup S nezadovoljiv, onda se posle
konacno mnogo primena bazne rezolucije na taj skup moze dobiti prazna
klauzula. Naravno, ukoliko je skup S zadovoljiv, moze da se desi da se
procedura primene pravila bazne rezolucije nastavi beskonacno, ne dajuci
nikakav odgovor.
No, ovako primenjeno pravilo bazne rezolucije na skup baznih instanci
klauzula iz skupa S moze biti izuzetno neekasno. Opsti metod rezolucije
koji je predlozio John Alan Robinson 1965. godine ispravlja ovu neekas-
nost, tako sto radi direktno sa klauzulama (koje ne moraju biti bazne).
Integralni deo tog pravila je tzv. unifikacija, tj. nalazenje supstitucije koja
cini da dva terma ili dve formule postanu iste.
Podsetimo se da je supstitucija u predikatskoj logici svako preslikavanje
koje promenljivama dodeljuje neke termove. Postoje razliciti nacini za zapi-
sivanje neke supstitucije: vazno je da se navedu sve one promenljive i njihove
slike, koje se ne preslikavaju identicno. Tako, na primer, supstituciju koja
sve promenljive preslikava identicno, sem promenljiva x, y, z, za koje vazi
(x) = t1 , (y) = t2 , (z) = t2
mozemo zadati zapisom
= {x t1 , y t2 , z t3 },
(ili sa strelicama umesto ), ili
= {t1 /x, t2 /y, t3 /z}.
Ako je neka supstitucija, a E neki izraz (term, literal ili klauzula ili skup
klauzula), onda rezultat E primene supstitucije na E jeste izraz koji nastaje
simultanom zamenom svih promenljivih x iz tog izraza svojim slikama (x).
Kazemo i da je E jedna instanca od E. Ako su i dve supstitucije, onda
se rezultat primene njihove kompozicije na izraz E denise kao izraz
(E) (tj. primena kompozicije dve supstitucije jeste njihova uzastopna
primena).
Za dva izraza e1 i e2 kazemo da su unifikabilni ako postoji supstitucija
takva da je e1 = e2 . U tom slucaju kazemo da je njihov unifikator.
Naravno, dva izraza ne moraju biti unikabilni. S druge strane, za neke
izraze moze postojati i vise unikatora.
Primer 2.17 ...
Za izraz e kazemo da je prost ako je term ili atomarna formula.
Definicija 2.19 Neka je X konacan skup prostih izraza. Supstituciju

zovemo unikatorom skupa X ako je X jednoclan skup. Ako skup X ima
unifikator, kazemo da je unikabilan. Unifikator je najopstiji unikator
(engl. most general unier, MGU) skupa X ako za svaki unifikator skupa
X postoji supstitucija takva da je = .
Postoje razni algoritmi za unikaciju, neki su ekasni a neki su manje

ekasni. Mnogi od njih su zasnovani na koriscenju pogodnih struktura po-
dataka. Na primer, dva takva algoritma za nalazenje najopstijeg unikatora
data su u knjizi [Ben Ari].
Sada smo spremni da formulisemo Opste pravilo rezolucije za predikatsku
logiku. Ovo pravilo podrazumeva da klauzule na koje ga primenjujemo
nemaju zajednicke promenljive. S obzirom da su klauzule implicitno uni-
verzalno kvantikovane, taj tehnicki zahtev se moze lako ispuniti, jednos-
tavnim preimenovanjem promenljivih, ne menjajuci pri tome zadovoljivost
klauzula. Ako je l neki literal, sa lc oznacavamo njegov suprotni literal, a
ukoliko je L = {l1 , l2 , . . . , ln } neki skup literala, onda je Lc = {l1 c , l2 c , . . . , ln c }.
Definicija 2.20 (Op ste pravilo rezolucije) Neka su C1 i C2 dve klauzule

koje nemaju zajednicke promenljive. Neka su
L1 = {l11 , l12 , . . . , l1n } C1 ,
L1 = {l21 , l22 , . . . , l2m } C2

skupovi literala tako da je skup L1 L2 c unifikabilan, i neka je njegov
najopstiji unifikator. Kazemo da se C1 i C2 sudaraju na skupovima literala
L1 i L2 . Rezolventa klauzula C1 i C2 je klauzula
Res(C1 , C2 ) = (C1 \ L1 ) (C2 \ L2 ).
Primer 2.18 Neka je
C1 = {(f (x), g(y)) (x, y)}
C2 = {(f (f (a)), g(z)) (f (a), g(z))}.

2.9. Rezolucija u predikatskoj logici 87
Jedan najopstiji unifikator za skupove literala
L1 = {(f (x), g(y))} i L2 c = {(f (f (a)), g(z))}
je = {f (a)/x, z/y}. Rezolventa je tada klauzula (f (a), z) (f (a), g(z)).
Kao u slucaju iskazne logike, metod rezolucije za predikatsku logiku se

denise na sledeci nacin:
Polazimo od konacnog skupa klauzula S. Konstruisemo niz skupova

rezolvente nekih od klauzula iz Sn .
Ako u jednom od koraka skup Sn sadrzi praznu klauzulu, procedura

se zaustavlja, i vraca odgovor skup S nije zadovoljiv .
Ako se za neki n skupovi Sn i Sn+1 poklapaju, tj. ne postoje klauzule

u skupu Sn na koje bi se moglo primeniti pravilo rezolucije, tada se
procedura zaustavlja i vraca odgovor skup S je zadovoljiv .
Kao sto smo ranije napomenuli, moze da se desi da se ovako opisana pro-
cedura ne zaustavlja (taj slucaj ce se desiti svaki put kada skup klauzula
S ima samo beskonacne modele - videti Primer...), pa ova procedura nije
algoritam za odlucivanje zadovoljivosti konacnih skupova klauzula).
Dve najvaznije osobine metoda rezolucije za predikatsku logiku su pouz-
danost (saglasnost) i kompletnost (za pobijanje zadovoljivosti).
Teorema 2.16 (Pouzdanost Metoda rezolucije) Ako se metodom re-

zolucije iz konacnog skupa klauzula S izvede prazna klauzula, skup S nije
zadovoljiv
Dokaz. Treba dokazati da pravilo rezolucije cuva zadovoljivost: ako su

klauzule C1 i C2 bile (zajedno) zadovoljive, onda je zadovoljiva i njihova
rezolventa. Prema tome, ako se dobije prazna klauzula, koja nije zadovoljiva,
onda nije bio zadovoljiv ni pocetni skup klauzula. ...
Teorema 2.17 (Kompletnost Metoda rezolucije) Ako je konacan skup

klauzula S nezadovoljiv, onda se metodom rezolucije moze dobiti prazna
klauzula.
Dokaz. Dokaz se oslanja na kompletnost metoda rezolucije za iskaznu

logiku, i na tzv. Lifting lemu, koja kaze da se za svaku primenu bazne
rezolucije mogu pronaci klauzule, na koje se primenjuje opste pravilo re-
zolucije... Preciznije: Neka su C1 i C2 dve klauzule sa baznim instancama
C1 i C2 redom. Ako je C3 rezolventa klauzula C1 i C2 , onda postoji rezol-
venta klauzula C1 i C2 takva da je C3 bazna instanca klauzule C3 .

Primetimo da u opisu metoda rezolucije nije receno kao birati klauzule na
koje cemo primeniti pravilo rezolucije. Nacin na koji se biraju klauzule za
rezolviranje je veoma bitno za ekasnost metoda rezolucije. Danas postoje
razni metodi za optimizaciju rada metoda rezolucije (na primer, linearna
rezolucija, prednost jedinicnim klauzulama, skup potpore, dodavanje pravila
paramodulacije ili grupisanje,...)
2.10 Rezolucija u predikatskoj logici - Primeri
Primer 2.19 Neka su i unarni relacijski simboli. Metodom rezolucije

dokazimo da je sledeca formula valjana:
(x)((x) (x)) (x)(x)) (x)(x).
Treba dokazati da formula
(x)((x) (x)) (x)(x)) (x)(x)
nema model. Ekvivalentno, treba dokazati da sledeci skup formula nema

model:
(x)((x) (x)),
(x)(x),
(x)(x)).
Skolemove forme tih formula su
(x)((x) (x)),
(x)(x),
(a),
2.10. Rezolucija u predikatskoj logici - Primeri 89
pa imamo sledece izvodenje:

1. (x)((x) (x)) hipoteza
2. (x)(x) . . . . . . . . hipoteza
3. (a) . . . . . . . . . . . . . . hipoteza
4. ((a) (a)) . . . . supst. a/x na 1.
5. (a) . . . . . . . . . . . . supst. a/x na 2.
6. (a) . . . . . . . . . . . . Res(4.5.)
7. [] . . . . . . . . . . . . . . . . . Res(3.6)
Primer 2.20 Neka su C, W, R, Q unarni predikatski simboli. Dokazimo val-

janost sledece formule metodom rezolucije:
(x)(C(x) W (x) R(x)) (x)(C(x) Q(x)) (x)(Q(x) R(x)).
Treba dokazati da formula
(x)(C(x) W (x) R(x)) (x)(C(x) Q(x)) (x)(Q(x) R(x))
nema model, a to je ekvivalentno sa dokazom da sledeci skup formula nema

model:
(x)(C(x) W (x) R(x)),
(x)(C(x) Q(x)),
(x)(Q(x) R(x)).
Posle skolemizacije dobijamo sledece formule:
(x)(C(x) W (x)),
(x)(C(x) R(x)),
C(a),
Q(a),
(x)(Q(x) R(x)).
sada imamo sledece izvodenje:

1. (x)(C(x) W (x)) hipoteza

2. (x)(C(x) R(x)) . hipoteza
3. C(a) . . . . . . . . . . . . . . . . hipoteza
4. Q(a) . . . . . . . . . . . . . . . . hipoteza
5. (x)(Q(x) R(x)) hipoteza
6. C(a) W (a) . . . . . . supst. a/x na 1.
7. W (a) . . . . . . . . . . . . . . . Res(3.6.)
8. C(a) R(a) . . . . . . . supst. a/x na 2.
9. R(a) . . . . . . . . . . . . . . . . Res(3.8)
10. Q(a) R(a) . . . . . . supst. a/x na 5.
11. R(a) . . . . . . . . . . . . . . Res(4.10.)
12. [] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Res(9.11.)
Primer 2.21 Neka je A binaran relacijski simbol. Metodom rezolucije dokazimo

valjanost formule
(x)(y)A(x, y) (x)(y)A(x, y).
Treba dokazati da formula (x)(y)A(x, y) (x)(y)A(x, y) nema model,

tj. da skup formula
(x)(y)A(x, y),
(x)(y)A(x, y)
nema model. Posle skolemizacije dobijamo formule (x)(y)A(x, y) i (x)A(x, f (x)),

gde je f novi unaran funkcijski simbol. Sada imamo sledece izvodenje:
1. (x)(y)A(x, y) hipoteza
2. (x)A(x, f (x)) hipoteza
3. A(a, f (a)) . . . . supst. a/x na 2.
4. (y)A(a, y) . . . . . supst. a/x na 1.
5. A(a, f (a)) . . . . . supst. f (a)/x na 4.
6. [] . . . . . . . . . . . . . . Res(3.5.)
Primer 2.22 Neka su , , unarni relacijski simboli. Metodom rezolucije

dokazimo da je sledeca formula valjana:
(x)(y)((x) (y)) (x)(y)((x) (y)) (x)(y)((x) (y)).
Treba dokazati da sledeci skup formula nema model:

2.10. Rezolucija u predikatskoj logici - Primeri 91
(x)(y)((x) (y)),
(x)(y)((x) (y)),
(x)(y)((x) (y)).
Posle skolemizacije dobijamo
(x)((x) (f (x))),
(x)((x) (g(x))),
(a),
(y)(y).
Sada imamo sledece izvodenje:

1. (x)((x) (f (x))) hipoteza
2. (x)((x) (g(x))) hipoteza
3. (a) . . . . . . . . . . . . . . . . . hipoteza
4. (y)(y) . . . . . . . . . . . hipoteza
5. (a) (f (a)) . . . . . . supst. a/x na 1.
6. (f (a)) . . . . . . . . . . . . . . Res(3.5.)
7. (f (a)) (g(f (a))) supst. f (a)/x na 2.
8. (g(f (a))) . . . . . . . . . . . Res(6.7.)
9. (g(f (a))) . . . . . . . . . . supst. g(f (a))/y na 4.
10. [] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Res(8.9)
Primer 2.23 Neka su A, B, C unarni predikatski simboli. Metodom rezolu-

cije dokazimo da je sledeca formula valjana:
((x)(A(x) B(x)) (x)(y)(A(x) C(y)) (x)B(x)) (x)C(x).
Treba dokazati da sledeci skup formula nema model:
(x)(A(x) B(x)),
(x)(y)(A(x) C(y)),
(x)B(x)),
(x)C(x).
Kad odradimo skolemizaciju, lako mozemo ispisati sledece izvodenje:

1. (x)(A(x) B(x)) . hipoteza
2. (x)(A(x) C(f (x))) hipoteza
3. B(a)) . . . . . . . . . . . . . hipoteza
4. (x)C(x) . . . . . . . . . . . hipoteza
5. A(a) B(a) . . . . . . . supst. a/x na 1.
6. A(a) . . . . . . . . . . . . . . Res(3.5.)
7. A(a) C(f (a)) . . . . . . supst. a/x na 2.
8. C(f (a)) . . . . . . . . . . . . . Res(6.7.)
9. C(f (a)) . . . . . . . . . . . supst. f (a)/x na 4.
10. [] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Res(8.9.)
2.11 Predikatski ra
cun kao deduktivni sistem
Neka je L neki jezik prvog reda. Da bismo odredili predikatski racun KL

tipa L, prvo cemo se dogovoriti sta ce biti azbuka nad kojom radimo. Znamo
da se svaka azbuka predikatske logike sastoji od dve vrste simbola: logickih
simbola (promenljive, simboli logickih veznika i pomocni simboli) i nelogickih
simbola (simboli konstanti, relacijski simboli i funkcijski simboli). Kao sto
smo napomenuli ranije, ako unapred ksiramo skup logickih simbola, onda
je jezik predikatske logike odreden kada se denise skup promenljivih X
i skup nelogickih simbola L, zajedno sa funkcijom arnosti ar. Naravno,
postoje razliciti deduktivni sistemi koji opisuju predikatsku logiku, i oni
se, izmedu ostalog, mogu razlikovati u odabranom skupu logickih simbola.
Mi cemo ovde prikazati tzv. Hilbertov deduktivni sistem za predikatsku
logiku. U tom pristupu, od logickih veznika zadrzavamo samo i , a od
kvantikatora samo , dok ostale logicke veznike i kvatikator uvodimo
kasnije (kao skracene zapise nekih formula, tj. kao zamene za).

cun tipa L je deduktivni sistem
promenljivih. Predikatski ra

KL = L , F ormL (X), Ax, R
gde je

L = L X {, , , (, )},
F ormL (X) je skup predikatskih formula definisan nad skupom logicih
simbola {, , , (, )} X,
2.11. Predikatski racun kao deduktivni sistem 93
Ax = Ax1 Ax2 Ax3 Ax4 , Ax5 , gde su Ax1 , Ax2 , Ax3 , Ax4 , Ax5
skupovi formula definisani pomocu tzv. sema aksioma (dakle, A, B, C
F ormL (X)):
Ax1 : A (B A)
Ax2 : (A (B C)) ((A B) (A C))
Ax3 : (A B) (B A)
Ax4 : (x)(A B) (A (x)B), ako promenljiva x X nije
slobodna u formuli A,
Ax5 : (x)A(x) A(t), ako je term t slobodan za promenljivu x u
formuli A(x).
R = {MP, Gen}, ( modus ponens odnosno generalizacija),
A, A B A
MP : , Gen :
B (x)A

Jedini pojam koji zahteva objasnjenje iz ove denicije je pojam term t
slobodan za promenljivu x u formuli A(x), koji se pojavljuje u aksiomi Ax5 .
Oznake:
U daljem cemo smatrati da smo ksirali neki jezik prvog reda L i skup
promenljivih X i da su svi sintakticki objekti, sa kojima radimo, na
tom jeziku.
Neka je x neka promenljiva a t neki term. Ako je A neka formula, onda
ce A = A(x) znaciti da formula A sadrzi x kao slobodnu promenljivu
(pored x, formula A(x) moze imati i druge slobodne promenljive).
Sa A(t) cemo obelezavati formulu koja nastaje od A(x) kada se sva
slobodna pojavljivanja promenljive x u formuli A(x) simultano zamene
termom t.
Uvodimo sledece skracene oznake:
(x)A je zamena za (x)A
AB je zamena za A B
AB je zamena za (A B)
AB je zamena za (A B) (B A)
Primer 2.24 Neka je neki binarni relacijski simbol, + binaran funkcijski

simbol a 0 simbol konstante u jeziku L i neka je
A(x) = (y)x y (x)x + x 0.
Ako je t1 = x + y a t2 = z + 0, onda je
A(t1 ) = (y)x + y y (x)x + x 0
A(t2 ) = (y)z + 0 y (x)x + x 0.
Definicija 2.22 Neka je t neki term, x promenljiva i A(x) neka formula

na jeziku prvog reda L. Za term t kazemo da je slobodan za x u A(x)
ako nijedno slobodno pojavljivanje promenljive x u A(x) nije pod uticajem
kvantifikatora koji za promenljivu ima promenljivu terma t.
Primer 2.25 U prethodnom primeru term t1 nije slobodan za x u A(x), jer

je slobodno pojavljivanje promenljive x pod uticajem kvantifikatora koji za
promenljivu ima y, a y je jedna promenljiva terma t1 . Term t2 je slobodan
za x u formuli A(x).
Primer 2.26 Primetimo da je term x uvek slobodan za promenljivu x u

svakoj formuli A(x). Takode, ako term t nema slobodnih promenljivih (iz-
graden je od simbola konstanti), onda je slobodan za x u svakoj formuli A(x).
Ako formula A(x) nema kvantifikatore, onda je svaki term t slobodan za x
u A(x).
Vratimo se sada aksiomi Ax5 :
(x)A(x) A(t), ako je term t slobodan za promenljivu x u formuli A(x).
Sledeci primer dokazuje da bez dodatnog uslova formula (x)A(x) A(t)

nije valjana:
Primer 2.27 Neka je < neki binaran relacijski simbol nekog jezika L i neka
je A(x) = (y)x < y i neka je M model tog jezika ciji je nosacskup prirodnih
brojeva i u kome se relacijski simbol < interpretira kao obicna relacija <.
Neka je sada t = y. Tada formula (x)A(x) A(t) ne vazi u tom modelu,
jer dobijamo da M |= (x)(y)x < y ali M |= (y)y < y.
Nakon sto smo opravdali dodatni uslov u aksiomi Ax5 , nastavimo raz-
matranje deduktivnog sistema KL . Naravno, pojmovi dokaznog niza, teo-
reme, sintakticke posledice su samo specijalni slucajevi odgovarajucih poj-
mova denisanih u slucaju bilo kog deduktivnog sistema, pa nema potrebe
da ovde te pojmove denisemo. Vazi takode i specijalan slucaj T 1.21 koju
smo dokazali za bilo koji deduktivni sistem:
Teorema 2.18 Neka je L neki jezik prvog reda, X neki skup promenljivih.
U predikatskom racunu tipa L, za sve skupove formula , 1 , 2 F ormL (X)
vazi:
1. Cons();
2. Ako je 1 2 onda Cons(1 ) Cons(2 );
3. Cons(Cons()) = Cons().
Takode, u predikatskom racunu vazi Teorema kompaktnosti, koju smo dokazali

u slucaju proizvoljnog deduktivnog sistema (videti T ??):
Teorema 2.19 (Teorema kompaktnosti) Neka je L neki jezik prvog reda,

X neki skup promenljivih. U predikatskom racunu tipa L, za sve skupove
formula F ormL (X) i za sve formule A vazi:
A akko postoji konacan 0 tako da je 0 A.
Ono sto takode lako mozemo uvideti jeste da predikatski racun kao de-
duktivni sistem na neki nacin sadrzi u sebi iskazni racun H. Naime, prve
tri aksiome predikatskog racuna se upravo tri aksiome iz iskaznog racuna.
Pored toga, jedino pravilo izvodenja iz iskaznog racuna, Modus Ponens,
imamo i u predikatskom racunu. Prema tome, sve sto mozemo dokazati
u iskaznom racunu H, mozemo dokazati i u predikatskom racunu KL . S
obzirom na kompletnost iskaznog racuna, prema kome je iskazna formula
tautologija ako i samo ako je teorema iskaznog racuna H, ,mozemo odmah
zakljuciti da vazi sledeca teorema:
Teorema 2.20 Svaki izvod iz tautologije jeste teorema predikatskog racuna

KL .
Evo sada jedan primer izvodenja u predikatskom racunu koji nema svoje
analogone u iskaznom racunu. Kao i u iskaznom racunu, mozemo izostaviti
zagrade {, } kod nabrajanja hipoteza, pa umesto {A1 , A2 , . . . , An } B piati
samo A1 , A2 , . . . , An B.
Primer 2.28 Dokazimo da za sve formule A(x), B(x) (na proizvoljnom

jeziku prvog reda) vazi:
(x)(A(x) B(x)), (x)A(x) (x)B(x).

1. (x)(A(x) B(x)) hipoteza

2. (x)A(x) hipoteza
3. (x)(A(x) B(x)) (A(x) B(x)) Ax5 , za t = x
4. A(x) B(x) pravilo MP na 1.3.
5. (x)A(x) A(x) Ax5 , za t = x
6. A(x) pravilo MP na 2.5.
7. B(x) pravilo MP na 4.6.
8. (x)B(x) pravilo Gen na 7.
Da bismo mogli koristiti i sva izvedena pravila iz iskaznog racuna (kao

sto je, na primer, pravilo tranzitivnosti TRANZ ili dvojne negacije DN1
ili DN2), moramo dokazati da se Teorema dedukcije koju smo koristili u
iskaznom racunu za dokazivanje tih izvedenih pravila, moze koristiti i u
slucaju predikatskog racuna. Teorema dedukcije u najopstijem obliku ne
vazi za predikatski racun - medutim, za dokazivanje analogona izvedenih
pravila iskaznog racuna dovoljna je ona verzija teoreme dedukcije koju cemo
dokazati.
Primer 2.29 Neka je unaran relacijski simbol nekog jezika prvog reda L,
x neka promenljiva. Tada je jasno da imamo
(x) (x)(x).
Medutim, formula (x) (x)(x), koja bi se dobila prebacivanjem preko

rampe formule (x) nije teorema kvantifikatorskog racuna. Naime, kao
sto cemo dokazati u sledecoj sekciji, predikatski racun je pouzdan, pa svaka
izvedena teorema je valjana formula. Nije tesko uveriti se da formula (x)
(x)(x) nije valjana. Dovoljno je posmatrati neki model jezika L u kome
se relacijski simbol interpretira nekom unarnom relacijom koja je makar
za jedan element nosaca netacna i makar za jedan element tacna.
Teorema 2.21 (Teorema dedukcije za predikatski ra cun) Neka je L

neki jezik prvog reda, X skup promenljivih i neka je F ormL (X), A, B
F ormL (X).
1. Ako je A B onda {A} B.
2. Neka je {A} B i neka postoji takav dokaz formule B iz hipoteza

{A} u kome nema generalizacije po slobodnim promenljivama for-
mule A. Tada je A B.
Dokaz.
1. Neka je A B i neka je A1 , A2 , . . . , An odgovarajuci dokazni niz

za A B iz hipoteza . Tada je
A1 , A2 , . . . , An = A B, A, B
dokaz za B iz hipoteza {A}.
2. Neka je {A} B i neka je A1 , A2 , . . . , An = B odgovarajuci dokazni

niz. Dokazimo da je tada A B, indukcijom po n.
Neka je n = 1. Tada dokazni niz ima samo jednu formulu, B.

Tada je B ili aksioma ili pripada skupu hipoteza ili je B = A.
Ako je B aksioma ili ako B onda imamo B (A B),
pa je A B. Ako je B = A, onda je A A (dokaz
formule A A iz praznog skupa hipoteza je isti kao u iskaznom
racunu).
Neka je sada tvrdenje tacno za sve formule koje imaju dokazne
nizove duzine manje od n i neka sada formula B ima dokazni niz
duzine n,
A1 , A2 , . . . , An = B
Posebno, neka je to bas dokaz u kome nema generalizacije po slo-

bodnim promenljivama formule A. Tada imamo cetiri mogucnosti.
Prve dve mogucnosti su da je B aksioma ili da pripada skupu
hipoteza , ali onda je jasno, B (A B), pa je A
B.
Neka sada formula B sledi po pravilu MP iz nekih ranijih formula
Ai i Ai B u dokaznom nizu. Tada se A B dokazuje
potpuno isto kao u iskaznom racunu. Naime, za formule Ai i
Ai B vazi indukcijska hipoteza, pa za njih imamo
A Ai , i A (Ai B)
pa koristeci Ax2 dobijamo A B.

Ostao nam je slucaj kada se formula B dobija iz neke ranije for-
mule u nizu, recimo Ai , po pravilu Gen. To znaci da je B =
(x)Ai . Zbog uslova da u dokazu nemamo generalizaciju po
slobodnim promenljivama formule A, odmah zakljucujemo da
promenljiva x nije slobodna u formuli A. Za formulu Ai vazi in-

dukcijska hipoteza, pa je A Ai , pa dakle i (x)(A
Ai ). No, sada primenom Ax4 , koja kaze u ovom slucaju da je
(x)(A Ai ) (A (x)Ai
dobijamo A (x)Ai , sto smo i trebali dokazati.

Kao specijalan slucaj, dobijamo da se Teorema dedukcije moze primeniti
recimo ako je formula A zatvorena.
Posledica 2.1 Neka je L neki jezik prvog reda, X skup promenljivih i neka
je F ormL (X), A, B F ormL (X) i neka je formula A zatvorena. Tada
je
A B akko {A} B.

Takode, kao posledicu Teoreme dedukcije dobijamo da se teorema de-
dukcije moze primeniti svaki put kada u odgovarajucim dokazima uopste
nemamo primenu pravila generalizacije - to je slucaj recimo u svim dokaz-
ima izvedenih pravila iskaznog racuna. Prema tome, u predikatskom racunu
mozemo primenjivati sva izvedena pravila iskaznog racuna.
Primer 2.30 Dokazimo da za sve formule A(x), B(x) (na proizvoljnom

jeziku prvog reda) vazi:
(x)A(x) (x)B(x) (x)(A(x) B(x)).
Prvo cemo se osloboditi simbola koji nije u nasem formalnom sistemu:
(x)A(x) (x)B(x) (x)(A(x) B(x)).
1. (x)A(x) (x)B(x) hipoteza
2. (x)B(x) B(x) Ax5 , za t = x
3. (x)A(x) B(x) pravilo TRANZ na 1.2.
4. B(x) (x)A(x) pravilo KP2 na 3.
5. (x)A(x) A(x) pravilo DN1
6. B(x) A(x) pravilo TRANZ na 4.5.
7. A(x) B(x) pravilo KP2 na 6.
8. B(x) B(x) pravilo DN1
9. A(x) B(x) pravilo TRANZ na 7.8.
10. (x)(A(x) B(x)) pravilo Gen na 9.
2.12. Pouzdanost i kompletnost predikatskog racuna 99
2.12 Pouzdanost i kompletnost predikatskog ra

cuna
Glavni cilj predikatskog racuna kao deduktivnog sistema jeste da se se-

mantcki denisani koncepti valjane formule i semanticke posledice datog
skupa formula formalizuju, i to tako da je pojam valjane formule potpuno
pokriven pojmom teoreme, a pojam semanticke posledice potpuno opisan
pojmom sintakticke posledice. U sirem smislu, ako deduktivni sistem ima
ove navedene osobine, kazemo da je on kompletan u odnosu na dati se-
manticki sistem. Dokaz kompletnosti nekog deduktivnog sistema se uvek
sastoji iz dva dela: prvo, treba dokazati da je deduktivni sistem pouzdan
tj. da sve sto se sintakticki moze izvesti iz datog skupa hipoteza - jeste i
semanticka posledica tog skupa (specijalno, ako je skup hipoteza prazan, to
znaci da je svaka teorema deduktivnog sistema ujedno i valjana formula).
Obratno, treba dokazati da je deduktivni sistem kompletan (u uzem smislu):
ako je neka formula semanticka posledica nekog skupa hipoteza, onda se ta
formula moze izvesti iz tog skupa hipoteza u deduktivnom sistemu.
Prema pravilu, pouzdanost deduktivnog sistema se lakse dokazuje nego
njegova kompletnost. U slucaju predikatskog racuna, taj dokaz podrazumeva
sledece: treba dokazati da su sve aksiome predikatskog racuna valjane for-
mule i da pravila izvodenja MP i Gen cuvaju valjanost.Ovo drugo smo
dokazali ranije (videti T 2.5). Dalje, prave tri aksiome predikatskog racuna,
kao izvodi iz tautologija, jesu valjane formule. Valjanost Ax4 smo takode
dokazali ranije (videti T 2.10). Prema tome, ostaje nam da dokazemo val-
janost Ax5 .
Lema 2.1 Neka je L jezik prvog reda, X skup promenljivih, M model tog
jezika, A(x) formula a t term na tom jeziku. Neka je term t slobodan za
promenljivu x u formuli A(x) i neka je : X M proizvoljna valuacija
modela M. Tada vazi
M |= A(t) akko M |= (b/x) A(x)
gde je b = tM [ ].
Dokaz. Neka je Y skup svih promenljivih terma t. Kako je term t slobodan

za x u formuli A(x), to znaci da nijedno slobodno pojavljivanje promenljive
x u A(x) nije pod dejstvom kvantikatora (y), gde je y Y . No, neke
promenljive iz Y mogu biti vezane u formuli A(x) - te vezane promenljive
zamenimo novim promenljivama, kojih nema ni u termu t ni u formuli A(x).
Tako dobijenu (ekvivalentnu) formulu oznacimo sa A . Tada je jasno da
M |= A(t) akko M |= A (t)
M |= (b/x) A(x) akko M |= (b/x) A (x)

pa je dovoljno dokazati da je
M |= A (t) akko M |= (b/x) A (x).
Da bi se dokazala ta ekvivalentnost, dovoljno je, indukcijom po slozenosti

formule A dokazati da za sve podformule B formule A vazi
M |= B(t) akko M |= (b/x) B(x).

Sada je lako dokazati da je i Ax5 valjana formula.
Teorema 2.22 Neka je L jezik prvog reda, t neki term a A(x) neka formula
na tom jeziku. Ako je term t slobodan za promenljivu x u formuli A(x), onda
je formula (x)A(x) A(x) valjana.
Dokaz. Neka je M model tipa L i : X M proizvoljna valuacija tog

modela. Treba dokazati da je
M |= (x)A(x) A(x).
To znaci da treba dokazati da ako M |= (x)A(x) onda M |= A(t). S

obzirom na prethodnu Lemu, treba dokazati da iz M |= (x)A(x) sledi
M |= (b/x) A(x), za b = tM [ ]. No, to je jasno, jer ako za sve a M vazi
M |= (a/x) A(x), onda samo treba uzeti specijalno da je a = tM [ ].

Sada smo spremni da dokazemo pouzdanost predikatskog razuna:
Teorema 2.23 (Pouzdanost predikatskog ra cuna) Neka je L neki jezik

prvog reda, X skup promenljivih i neka je F ormL (X), A F ormL (X).
Tada
ako A onda |= A.
Dokaz. Dokaz cemo sprovesti indukcijom po duzini dokaza n formule A iz

hipoteza .
Ako je dokaz duzine 1, to znaci da je formula A aksioma ili da pripada

skupu hipoteza . U prvom slucaju znamo da je A valjana formula,
pa je |= A. U drugom slucaju trivijalno |= A.
Pretpostavimo da je tvrdenje tacno za sve formule ciji je dokaz iz

duzine manje od n. Neka sada formula A ima dokaz duzine n i neka
je A1 , A2 , . . . , An taj dokazni niz. Tada je An = A i postoje cetiri
mogucnosti: mozda je A aksioma, mozda A , ili A sledi iz ranijih
formula u nizu po pravilu MP ili Gen. Prva dva slucaja su kao u bazi
indukcije.
Neka formula A sledi po pravilu MP iz formula Ai i Ai A. Znamo
da tada za formule Ai i Ai A vazi indukcijska hipoteza, pa imamo
da je
|= Ai i |= Ai A.
Tada je jasno |= A.
Na kraju, neka formula sledi po pravilu Gen iz formula Ai . Tada za
formulu Ai vazi indukcijska hipoteza, pa |= Ai . No, tada se lako
vidi da vazi i |= (x)Ai , sto smo i trebali dokazati.

Specijalno, ako je skup hipoteza prazan, dobijamo:
Posledica 2.2 Svaka teorema predikatskog racuna je valjana formula tj. za

sve formule A,
ako A onda |= A.

Prelazimo sada na dokazivanje kompletnosti predikatskog racuna. Prvo,
pojam konzistentnosti nekog skupa predikatskih formula je isti kao u slucaju
iskazne logike:
Definicija 2.23 Za skup predikatskih formula kazemo da je konzisten-

tan (ili neprotivre
can) ako ne postoji formula A tako da je
A i A.
U suprotnom kazemo da je nekonzistentan (ili protivre

can).
Primetimo da sto se tice izvodivosti predikatskih formula, mozemo se ograniciti

na zatvorene formule (formule koje nemaju slobodne promenljive). Naime,
formula A se moze izvesti iz skupa formula ako i samo ako se moze izvesti
njeno univerzalno zatvorenje tj. formula (x)A, gde je (x) oznaka za preks
koji sadrzi sve kvantikatore (y), gde je y slobodna promenljiva formule A.
Teorema 2.24 Neka je L neki jezik prvog reda, X skup promenljivih i neka
je F ormL (X), A F ormL (X) neka zatvorena formula. Tada
A akko {A} nije konzistentan.
Dokaz. Isti kao u slucaju iskaznog racuna (videti T 1.28).

Pojam maksimalno konzistentnog skupa formula je isti kao slucaju iskaznog
racuna:
Definicija 2.24 Za konzistentan skup predikatskih formula kazemo da je

maksimalno konzistentan ( ili maksimalno neprotivre can) ako nije
sadrzan ni u jednom konzistentnom skupu razlicitim od sebe tj. ako je
konzistentan skup i onda mora = .
Kao i u slucaju iskaznog racuna, jedna od najvaznijih koraka ka dokazu

teoreme kompletnosti predikatskog racuna je tzv. Lema Lindenbauma:
Teorema 2.25 (Lindenbaum) Svaki konzistentan skup predikatskih for-

mula je sadrzan u nekom maksimalno konzistentnom skupu formula.
Dokaz. Analogan kao u slucaju iskaznog racuna, videti 1.31.

Druga kljucna teorema potrebna za dokaz kompletnosti predikatskog
racuna, a ciji dokaz na ovom mestu ne dajemo, jeste sledeca:
Teorema 2.26 Svaki konzistentan skup predikatskih formula ima model.
Dokaz. Kao u slucaju iskazne logike, umesto da konstruisemo model za

dati skup formula , prvo koristimo Lemu Lindenbauma, koja kaze da se
skup sadrzi u nekom maksimalno konzistentnom skupu formula , a zatim
se konstruise model za skup formula . Za kompletan dokaz videti recimo
...

Teorema 2.27 (Kompletnost predikatskog ra cuna) Neka je L neki jezik

prvog reda, X skup promenljivih i neka je F ormL (X), A F ormL (X)
neka formula. Tada
ako |= A onda A.
Dokaz. Analogno kao u slucaju iskaznog racuna: Neka je |= A i pret-

postavimo da A. Tada zbog Teoreme 2.24 sledi da je skup {A}
konzistentan. Prema Teoremi 2.26 sledi da skup formula {A} ima
model, oznacimo ga sa M. No, tada bi M |= i M |= A, pa bi zbog
|= A imali da M |= A, kontradikcija. Prema tome, mora A.

Prema tome sada imamo:
Teorema 2.28 (Velika teorema kompletnosti za predikatski ra cun)

Za svaki skup predikatskih formula i svaku predikatsku formulu A vazi
|= A akko A.
Specijalno, ako je skup prazan, dobijamo:
Posledica 2.3 Za svaku predikatsku formulu A vazi da je A teorema predikatskog

racuna akko je A valjana formula.
Sada se lako dokazuje (tzv. semanticka verzija) Teoreme kompaktnosti

za predikatsku logiku:
Posledica 2.4 (Teorema kompaktnosti za predikatsku logiku) Skup

predikatskih formula ima model ako i samo ako svaki konacan podskup
0 ima model.
Dokaz. Jedan smer je trivijalan: ako ima model, onda svaki podskup
od ima model. Pretpostavimo sada da nema model. Zbog T 2.26
zakljucujemo da je protivrecan skup formula, pa postoji formula A tako
da je A A. No, tada bi postojao konacan 0 tako da je
A A. To bi znacilo da |= A A, pa 0 ne bi imao model,
kontradikcija.

2.13 Predikatska logika sa jednako

s
cu
U mnogim vaznim matematickim teorijama prvog reda koristimo jednu posebnu

binarnu relaciju - relaciju jednakosti =. Prema deniciji jezika prvog reda,
svi relacijski simboli imaju isti tretman - u modelima se mogu interpreti-
rati kao relacije na nosacu modela, jedino sto se mora paziti jeste da se
arnost tih relacija poklapa sa unapred zadatim arnostima relacijskih sim-
bola. Prirodno je, medutim, da za relaciju jednakosti ne zelimo takvu slo-
bodu - jednostavno zelimo da se simbol = uvek interpretira kao obicna
relacija jednakosti. Da bi se to postiglo, modikovacemo predikatski racun
tako sto simbol jednakosti necemo vise tretirati kao relacijski simbol, nego
kao logicki simbol, koji u svim modelima ima istu interpretaciju. Ta mod-
ikacija predikatske logike se zove predikatska logika sa jednako scu ili
logika prvog reda sa jednako s
cu. Odgovarajuci deduktivni sistem se
obicno naziva predikatski ra cun sa jednako s
cu ili jednakosna logika.
Da bismo izbegli mogucu konfuziju zbog razlicitih tumacenja simbola
=, koristicemo poseban simbol u sintaksi logike, dok cemo oznaku =
zadrzati u meta-teoriji - on ce oznacavati bas-bas jednakost medu objek-
tima.
Definicija 2.25 Neka je L jezik prvog reda. Logika prvog reda sa jed-
nako cu tipa L ili predikatska logika sa jednako
s cu tipa L, u oznaci
s
L , se razlikuje od obicne logike prvog reda tipa L po sledecem:
ima dodatni logicki simbol
ima dodatni tip elementarnih formula, izraze oblika t1 t2 , gde su

t1 , t2 proizvoljni termi na jeziku L,
ako je M model tipa L, : X M neka valuacija tog modela, onda se

vazenje elementarne formule t1 t2 u modelu M definise na sledeci
nacin:
M |= t1 t2 akko tM M
1 [ ] = t2 [ ].
Primer 2.31 ...
Deduktivni sistem koji odgovara predikatskoj logici sa jednakoscu zovemo

predikatski racun sa jednakoscu ili jednakosna logika. On se od obicnog
predikatskog racuna razlikuje po tome, sto ima dodatne logicke aksiome,
2.13. Predikatska logika sa jednakoscu 105
koje opisuju osobine jednakosti: reeksivnost, simetricnost, tranzitivnost,

slaganje sa funkcijskim i relacijskim simbolima.
Definicija 2.26 neka je L = C R F neki jezik prvog reda. Predikatski

racun sa jednako scu tipa L (ili jednakosna logika tipa L), u oznaci
KL , se od obi
cnog predikatskog racuna tipa L razlikuje po tome sto ima
sledece dodatne logicke aksiome (tzv. aksiome jednakosti):
(E1) t t, za sve terme t
(E2) t s s t, za sve terme t, s
(E3) t s s u t u, za sve terme s, t, u
(E4) za sve n 1, sve funkcijske simbole f Fn , i sve termove t1 , t2 , . . . , tn , s1 , s2 , . . . , tn

vazi:
ako
t1 s1
t2 s2
...
tn sn
onda
f (t1 , t2 , . . . , tn ) f (s1 , s2 , . . . , sn )
(E5) za sve n 1, sve relacijske simbole Rn , i sve termove t1 , t2 , . . . , tn , s1 , s2 , . . . , tn

vazi:
ako
t1 s1
t2 s2
...
tn sn
onda
(t1 , t2 , . . . , tn ) (s1 , s2 , . . . , sn )
Svi ostali pojmovi iz obicnog predikatskog racuna (kao sto je pojmovi sin-
takticke posledice, teoreme, operatori Cons, Mod, itd.) se prenose u predikatski
racun sa jednakoscu bez promene, jedino sto sada imamo siri skup logickih
aksioma.
Primer 2.32 ...

Teorema 2.29 (Teorema kompletnosti za predikatski ra cun sa jednako

s
cu)
Svaka logika prvog reda sa jednakoccu tipa L je kompletna tj. za sve skupove
formula i sve formule A tipa L vazi:
|= A akko A.
Dokaz. Videti recimo ...

Kao i ranije, svaki skup formula u predikatskom racunu sa jednakoscu
tipa L zovemo teorija (prvog reda) sa jednako cu (tipa L). Za skup
s
formula kazemo da je skup aksioma za teoriju ako imaju isti skup
sintaktickih posledica.
Teorema 2.30 U svakom predikatskom racunu sa jednakoscu, skup formula

je skup aksioma za teoriju prvog reda akko Mod() = Mod().
Dokaz. Po deniciji, koriscenjem Teoreme kompletnosti za predikatski

racun sa jednakoscu.

Na kraju, navedimo primere nekih teorija prvog reda sa jednakoscu.
Primer 2.33 (Teorija parcijalnog uredenja) Jezik teorije parcijalnog uredenja

ima jedan jedini nelogicki simbol, binaran relacijski simbol koji se najcesce
obelezava sa . Ova teorija ima sledece aksiome:
(P1) x x,
(P2) x y y x x y,
(P3) x y y z x z.
Modele te teorije zovemo parcijalno uredeni skupovi. U teoriji parcijalnih

uredenja se mogu definisati pojmovi minimalnog (maksimalnog) elementa,
donjeg (gornjeg) ogranicenja, inmuma (supremuma), i tako stici do pojma
mrezno uredenog skupa kao parcijalno uredenog skupa u kome za svaka dva
elementa postoji njihov supremum i infimum.
Primer 2.34 (Teorija mre za) U prethodnom primeru smo mrezno uredene
skupove definisali kao specijalne uredene skupove. Drugi, u sustini ekvi-
valentan, pristup teoriji mreza polazi od jezika prvog reda sa jednakoscu
2.13. Predikatska logika sa jednakoscu 107
L koji od nelogickih simbola ima dva binarna funkcijska simbola, koji se

najcesce obelezavaju sa , i ne treba ih pobrkati sa odgovarajucim logickim
veznicima! (U slucaju da se u praksi moraju koristiti i logicki veznici kon-
junkcije i disjunkcije, oni se obelezavaju drugim simbolima.) Aksiome teorije
mreza su:
(L1) x x x,
(L1) x x x,
(L2) x y y z,
(L2) x y y z,
(L3) (x y) z x (y z),
(L3) (x y) z x (y z),
(L4) x (x y) x,
(L4) x (x y) x.
Primer 2.35 (Teorija grupa) Postoji nekoliko ekvivalentnih definicija po-

jma grupe, od kojih su neki i na razlicitim jezicima. Na primer, mozemo
uzeti da jezik teorije grupa od nelogickih simbola ima jedan binaran funkci-
jski simbol , jedan unaran i jedan simbol konstante e. Aksiome teorije
grupa su:
(G1) x (y z) (x y) z,
(G2) x e x,

(G3) x x e.
Ukoliko dodamo aksiomu

(G4) x y y x
dobijamo teoriju Abelovih (komutativnih) grupa.
Primer 2.36 (Formalna aritmetika ili Teorija brojeva) Jezik formalne

aritmetike sadrzi dva binarna funkcijska simbola +, , jedan unaran funkci-
jski simbol S i jedan simbol konstante 0, i ima sledece aksiome:
(B1) S(x) 0,
(B2) S(x) S(y) x y,
(B3) x + 0 x,
(B4) x + S(y) S(x + y),
(B5) x 0 0,
(B6) x S(y) (x y) + x,
(B7) Za svaku formulu A(x) vazi
(A(0) (x)(A(x) A(S(x)))) (x)A(x).
Naravno, jedan model te teorije je skup prirodnih brojeva sa uobicajenim

operacijama + i , gde je S(x) = x + 1, i taj model zovemo standardni
model formalne aritmetike. Moze se dokazati da Formalna aritmetika ima
i nestandardne modele. Takode, ova teorija igra kljucnu ulogu u G
odelovim
rezultatima o nepotpunosti (o cemu ce biti reci kasnije).
Glava 3
Temporalne logike
3.1 Uvod
Predikatska logika je dovoljno bogata da se u njoj mogu izraziti i resavati

kako problemi iz teorijske matematike tako i prakticni problemi. Ipak, cesto
je korisno denisati sisteme logika koji su vise prilagodeni nekim specicnim
namenama. Temporalne logike su logike koje opisuju rezonovanja u kojima
je ukljuceno i vreme. Temporalne logike imaju sve znacajniju primenu u
racunarstvu, jer se ponasanje hardwera i softwera opisuje u zavisnosti od
protoka vremena: rad operativnih sistema, funkcionisanje konkurentnih sis-
tema (paralelno programiranje), verikacija korektnosti algoritama itd.
U temporalnim logikama srecemo razlicit izbor dodatnih operatora, i
samim tim one opisuju razlicite modele vremena. Dakle, ne postoji jedna
temporalna logika, nego citava lepeza razlicitih logickih sistema, koje sve na
neki nacin opisuju fenomene koji su povezani sa vremenom. Naravno, svaka
temporalna logika ima klasicne logicke veznike, a najcesci operatori koji se
dodaju su
(always)
(eventually)
(next)
Temporalne logike se mogu shvatiti kao specijalne modalne logike. Modalne

logike su izucavali jos Stari Grci, a njihovu formalizaciju dao je Kripke 1965.
109
110 Glava 3. Temporalne logike
godine. Operatoru necessarily true iz modalne logike odgovara operator

always u temporalnim logikama, a operatoru possibly true odgovara
operator eventually. Mi cemo se u daljem baviti temporalnom iskaznom
logikom (propositional temporal logics), u oznaci PTL.
3.2 Sintaksa i semantika PTL
Pocecemo sa verzijom temporalne iskazne logike u kojoj imamo samo dva

dodatna operatora, pa cemo kasnije jezik prosiriti dodavajuci i treci opera-
tor.
Definicija 3.1 Neka je P neki skup iskaznih slova. Formule logike PTL
definisemo na sledeci nacin:
(1) Svaka iskazno slovo p P je formula;
(2) Ako su A i B formule, onda su to i
(A B), (A B), (A B), (A B), (A)
(3) Ako je A neka formula, onda su to i A i A.
(4) Formule se dobijaju iskljucivo konacnom primenom pravila (1), (2) i

(3).
Kao i u klasicnoj iskaznoj logici, vaze dogovori o brisanju spoljnih zagrada

kao i o prioritetu operacija, sa dodatkom da novi operatori imaju isti prior-
itet kao negacija.
Primer 3.1 Neka je P = {p, q, r}. Tada su sledeci izrazi formule logike
PTL:
p q, p p, p r (p p)
Semantika PTL daje interpretaciju ne samo za iskazna slova, nego i za

protok vremena. Da bi se zadala jedna interpretacija potrebno je da se
denisu stanja tj. valuacije iskaznih slova kao i prelazi iz jednog stanja u
drugo (kao kod konacnih automata). Pre nego sto damo formalnu deniciju
interpretacije odnosno vrednosti formule u datoj interpretaciji, pogledajmo
jedan primer.
3.2. Sintaksa i semantika PTL 111
Primer 3.2 Data je formula A = p q, i neka je jedna interpretacija I

data pomocu sledeceg diagrama:
Formula A je tacna u stanju s0 : iz s0 mozemo stici do stanja s1 i s2 .

Kako je q tacno u oba stanja, onda je q tacno u stanju s0 . Prema
tome, i formula p q je tacna u stanju s0 .
Formula A nije tacna u stanju s1 : iz stanja s1 mozemo stici u stanja

s1 , s2 , s3 , i bar u jednom od tih stanja formula p (odnosno q) propada.
Tako, niti je formula p niti je formula q tacna u stanju s1 , pa for-
mula p q nije tacna u stanju s1 .
Slicnim rezonovanjem vidimo da je formula A tacna u stanju s2 , ali

da nije tacna u stanju s3 .
Kao i u klasicnoj iskaznoj logici, ako je A neka formula, onda zapis

A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) znaci da su sva iskazna slova formule A u skupu
{p1 , p2 , . . . , pn }
Definicija 3.2 Neka je A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) neka PTL formula. Inter-

pretacija te formule je svaki ureden par I = (S, ), gde je S skup svih val-
uacija s : {p1 , p2 , . . . , pn } {, }, tzv. stanja, a S 2 binarna relacija
na skupu stanja (tzv. funkcija prelaska).
Ako je I = (S, ) neka interpretacija formule A, onda cemo umesto (s1 , s2 )

pisati takode i s2 (s1 ).
Definicija 3.3 Neka je A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) neka PTL formula, I = (S, )

neka interpretacija formule A, i s S. Tada definisemo vI,s (A) {, },
tzv. vrednost formule A za interpretaciju I, u stanju s, na sledeci nacin:
1. Ako je p P onda vI,s (p) = s(p),
2. vI,s (B) = akko vI,s (B) = ,
3. vI,s (B C) = vI,s (B) vI,s (C),
4. vI,s (B C) = vI,s (B) vI,s (C),
5. vI,s (B C) = vI,s (B) vI,s (C),

6. vI,s (B C) = (vI,s (B) vI,s (C)),
7. vI,s (B) = akko vI,t (B) = , za sve t (s),
8. vI,s (B) = akko vI,t (B) = , za neki t (s).
Ukoliko je vI,s (A) = , pisemo I, s |= A ili samo s |= A. U suprotnom

pisemo I, s |= A.
Ako je iz konteksta jasno o kojoj interpretaciji je rec, onda umesto vI,s (A)
pisemo samo vs (A).
Primer 3.3 ...
Definicija 3.4 Neka je A neka PTL formula. Tada:
1. Kazemo da je A zadovoljiva ako postoji interpretacija I = (S, ) za A

i neko stanje s S tako da je vI,s (A) = tj. I, s |= A.
2. Ako je I = (S, ) i postoji s S tako da je I, s |= A, onda kazemo da

je I model za A i pisemo
I |= A.
3. Formula A je PTL-valjana ako za sve interpretacije I = (S, ) i sva

stanja s S, vazi I, s |= A. U tom slucaju pisemo |= A.
Primer 3.4 U prvom primeru, gde je A = p q, I je model za A jer je

I, s0 |= A. Formula A nije valjana jer recimo I, s1 |= A.
Primer 3.5 Lako je videti da je formula p (q p) PTL-valjana.

Ta formula nije klasican tautologija, ali se dobija iz klasicne tautologije
pogodnom supstitucijom.
Za formulu A kazemo da je izvod iz (klasicne) tautologije ako postoji tau-

tologija B klasicnog iskznog racuna tako da se A dobija pogodnom supstitu-
cijom od B. Direktnom primenom denicije PTL-valjanosti lako dobijamo
da vazi:
Teorema 3.1 Svaki izvod iz tautologije je PTL-valjana formula.

3.3. Linear time propositional temporal logic 113
U sledece dve teoreme cemo dokazati PTL-valjanost dve formule koje

nisu izvodi iz tautologija.
Teorema 3.2 (dulanost) Formula p p je PTL-valjana.
Dokaz. Neka je I = (S, ) neka interpretacija formule p p i neka

je s S neko stanje. Pretpostavimo da je
s |= p i s |= p.
Tada postoji stanje s (s) takvo da je s |= p. No, kako je s |= p, onda

za sva stanja t (s) vazi t |= p, pa specijalno mora i s |= p, kontradikcija.
Dakle, s |= p. Kako su I i s proizvoljni, dokazali smo
|= p p.
Slicno se dokazuje i smer .
Teorema 3.3 (distributivnost) Formula |= (p q) (p q) je

PTL-valjana.
Dokaz. Pretpostavimo da formula |= (p q) (p q) nije valjana

i neka je I = (S, ) neka interpretacija, s S neko stanje tako da je
s |= (p q) ali s |= p i s |= q.
Zbog prethodne teoreme imamo da s |= q znaci s |= q, tj. postoji

stanje s (s) tako da je s |= q. Ali abog pretpostavki imamo
s |= p q i s |= p
pa zbog semantike veznika sledi s |= q.
3.3 Linear time propositional temporal logic
Mi smo do sada posmatrali proizvoljne interpretacije I = (S, ) temporalnih

logika, i videli smo primere nekih formula koje vaze u svim interpretacijama.
Ako stavimo neke uslove koje treba da zadovoljava relacija koja predstavlja
protok vremena, dobicemo razlicite vrste temporalnih logika tj. razlicite
modele vremena. Za pocetak, evo dva primera:
Primer 3.6 Za interpretaciju I = (S, ) kazemo da je reeksivna ako je

relacija reflesivna. Lako je videti da u tim interpretacijama vazi formula
A A. Zaista, ako je s S, onda s |= A A, jer ako s |= A, onda
za sve s (s) vazi s |= A, a kako je s (s) onda s |= A.
Primer 3.7 U svim tranzitivnim interpretacijama I = (S, ) vazi formula

A A. Zaista, neka je s S i neka s |= A. Tada za sve s (s)
vazi s |= A. Dokazimo da je s |= A. Po definiciji, s |= A akko za
sve q (s), q |= A tj. akko za sve q (s) i sve r (q) vazi r |= A.
Kako je (s, q) i (q, r) , a relacija je tranzitivna, onda (s, r) , tj.
r (s), pa r |= A.
U nekim konkretnim problemima potrebno je napraviti razliku izmedu

trenutka koji odmah sledi i ostalih trenutaka u buducnosti. U tu svrhu,
potrebno je modikovati sintaksu i semantiku temporalne logike, uvodenjem
novog operatora (next). Sto
se tice sintakse, skup formula prosirene
PTL logike (oznacimo je sa PTL) se dobija na prirodan nacin, dodavanjem
unarnog operatora , pored operatora i . Zbog dualnosti koja vazi
medu operatorima i (videti T2), mozemo u jezik PTL logike ubaciti
samo operatore i (i smatrati da je formula A zamena za formulu
A). Semantika logike PTL precizirana je u sledecoj deniciji:
Definicija 3.5 Neka je A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) neka PTL formula.
Interpretacija formule A je svaki ureden par I = (S, ), gde je S skup

svih valuacija s : {p1 , p2 , . . . , pn } {, }, tzv. stanja, a S 2
binarna relacija skupa S, a relacija = refleksivno-tranzitivno
zatvorenje relacije .
Neka je I = (S, ) neka interpretacija formule A, i s S. Tada

definisemo vI,s (A) {, }, tzv. vrednost formule A za interpretaciju
I, u stanju s, na sledeci nacin:
1. Ako je p P onda vI,s (p) = s(p),

2. vI,s (B) = akko vI,s (B) = ,
3. vI,s (B C) = vI,s (B) vI,s (C),
4. vI,s (B C) = vI,s (B) vI,s (C),
5. vI,s (B C) = vI,s (B) vI,s (C),
3.3. Linear time propositional temporal logic 115
6. vI,s (B C) = (vI,s (B) vI,s (C)),

7. vI,s (B) = akko vI,t (B) = , za sve t (s),
8. vI,s (B) = akko vI,s = , za neki s (s).
Ukoliko je vI,s (A) = , pisemo I, s |= A ili samo s |= A. U suprotnom

pisemo I, s |= A.
Ukoliko je relacija takva da za sve s S postoji tacno jedan s

S tako da je (s, s ) , kazemo da je odgovarajuca interpretacija
linearna. Ako zahtevamo da sa su sve interpretacije linearne, govorimo
o linear time temporal logikama. U suprotnom, logika je branching
time temporal.
Mi cemo u daljem tekstu da ispitujemo linearne interpretacije PTL

logike.
Teorema 3.4 U svim linearnim interpretacijama PTL logike vazi formula

A A.
Dokaz. Neka je I = (S, ) data linearna interpretacija formule A, i s S.

Treba dokazati da je s |= A A.
(). Neka je s |= A, treba dokazati s |= A. Imamo da za s = (s)
vazi s |= A. Pretpostavimo da je s |= A. To znaci da vazi s |= A, sto
je kontradikcija.
(). Neka je s |= A, treba dokazati s |= A. Imamo da je s |= A,
tj. da nije s |= A. To znaci da za s = (s) nije s |= A, tj. da s |= A,
sto smo i trebali dokazati.

(A B) (A B).
Dokaz. Neka je I = (S, ) data linearna interpretacija formule A, s S i

s |= (A B). Tada za s = (s) vazi s |= A B. Treba dokazati da
je s |= A B, tj. ako je s |= A onda s |= B. No, iz zbog uslova
s |= A B i iz relacije s |= A dobijamo s |= B, sto znaci s |= B.

A (A A A).
Dokaz. Neka je I = (S, ) data linearna interpretacija formule A, s S, i

= . Pretpostavimo da je s |= A tj. za sve s (s) vazi s |= A. Kako
je relacija reeksivna, sledi da s |= A. Kako je = , onda s |= A.
Jos treba dokazati da je s |= A. Neka je q (s), treba dokazati da je
q |= A, tj. da za sve r , r |= A. Imamo da je s q, q r, pa je s r, tj.
r (s) = (s). prema tome, imamo r |= A.

(A A) (A A).
Dokaz. Neka je I = (S, ) data linearna interpretacija formule A i = .

Pretpostavimo da postoji s S tako da je
s |= (A A) A A.
Dakle, s |= A i za sve s (s) vazi s |= A A. Specijalno, za s = s

imamo da s |= A A. Kako je s (s), onda s s , pa postoji konacan
niz stanja s1 , s2 , . . . , sk tako da je
s = s1 s2 s3 . . . sk1 sk = s .
Sada imamo s |= A A, s |= A, pa zbog linearnosti mora s2 |= A.

Dalje, s2 |= A A, i s2 |= A pa mora s3 |= A, i tako dalje. Na kraju
dobijamo da za sve s (s) vazi s |= A. Ako bi bilo s |= A, onda ne
bi vazilo s |= A, pa bi postojao neki s (s) tako da je s |= A, sto je
kontradikcija.
3.4 Deduktivni sistem za linear time propositional

temporal logic
Definicija 3.6 Deduktivni sistem LT-PTL ima sledece aksiome:
1. Sve tautologije klasicnog iskaznog racuna
2. (A B) (A B)
3. A A
4. (A B) (A B)
3.4. Deduktivni sistem za linear time propositional temporal logic 117
5. A (A A A)
6. (A A) (A A)
Pravila izvodenja su Modus Ponens(MP) i Generalizacija(Gen):
A, A B A
MP : Gen : .
B A
Na osnovu T3, T4, T5, T6 i T7 vidimo da su sve aksiome LT-PTL sistema

valjane u svim linearnim interpretacijama. S obzirom da pravila izvodenja
cuvaju osobinu valjanosti u (linearnim) interpretacijama, zakljucujemo da
vazi sledeca teorema:
Teorema 3.8 Deduktivni sistem LT-PTL je pouzdan u svim lineranim in-

terpretacijama logike PTL.
Kao i u klasicnoj iskaznoj logici, na osnovu aksioma dedultivnog sistema

mozemo formulisati odgovarajuca izvedena pravila deduktivnog sistema:
AB AB A A
Gen1 : Gen2 : Ind :
A B A B A A
A A A
Exp1 : Exp2 : Exp3 : .
A A A
Kao i u klasicni iskaznom racunu, izvodenja cemo pisati korak po korak, a sa
desne strane svakog koraka cemo pisati obrazlozenje za taj korak, navodeci
u zagradi broj koraka u dokazu na koji je pravilo primenjeno. U slucaju
da koristimo aksiomu 1 (tj. ako smo koristili neku klasicnu tautologiju ili
izvedeno pravilo iz klasicnog iskaznog racuna, kao obrazlozenje cemo pisati
samo PC (propositional calculus).
Primer 3.8 U deduktivnom sistemu LT-PTL dokazimo formulu A A

(tranzitivnost):
1. A A Exp1
2. A A Exp3
3. A A Ind(2.)
4. A A P C(1.3.)
Primer 3.9 U deduktivnom sistemu LT-PTL dokazimo formulu
(p q) (p q) (distributivnost).
1. pq p PC
2. (p q) p Gen2(1.)
3. pq q PC
4. (p q) q Gen2(3.)
5. (p q) (p q) P C(2.4.)
6. (p q) (p q) Ax2
7. (p q) (p q) P C(6.)
8. ( p q) (p q) P C(7.)
9. ( p q) (p q) Ax3(8.)
10. (p q) (p q) P C(9.)
11. (p q) (p q) P C(5.10.)
Primer 3.10 U deduktivnom sistemu LT-PTL dokazite (sami!) formulu
(p q) (p q).
Primer 3.11 U deduktivnom sistemu LT-PTL dokazimo formulu
p p p.
1. p (p p) Ax5.
2. p (p p) Gen2(1.)
3. p p (p p) P C(2.)
4. p p (p p) Ind(3.)
5. (p p) (p p) P rimer(prethodni)
6. p p (p p) P C(4.5.)
7. p p p P C(6.)
Za vezbu, citalac moze naci izvodenja za sledece formule:
1. (p q) (p q)
2. (p q) (p q)
3. (p q) (p q)
4. p p
3.4. Deduktivni sistem za linear time propositional temporal logic 119
5. (p p) (p p) (p p)
6. (p q) (p q)
(Za resenja videti knjigu M. Ben-Ari: Mathematical Logic for Computer

Science, Springer, 2001, str 259-260.)
Glava 4
Skupovi, ordinali, kardinali
O paradoksima u matematici
Najsire shvaceno, paradoks (ili antinomija) je rasudivanje koje vodi u

protivurecnost, iako izgleda da su polazne postavke tacne, a pravila ra-
sudivanja ispravna. Krajem XIX veka otkriveni su neki paradoksi u naivnoj
teoriji skupova, koji u pocetku nisu smatrani previse ozbiljnim. No, kada
je Bertrand Russell 1902. godine obavestio matematicare i lozofe svog
vremena o otkrivanju jednog paradoksa, koji lezi na pocetnim stepenicama
teorije skupova, doslo je do prave krize matematike. Naime, potrebne su
samo male izmene u formulaciji Russellovog paradoksa, da bi se dobila kon-
tradikcija koja se moze formulisati na jeziku vecine logickih pojmova.
Sigurno da Russellov paradoks nije bio prvi koja se pojavio u mate-
matici. Jos su se stari Grci suocavali sa nekim paradoksima koji su doveli
do pravih kriza u matematici. No, njihovim razresavanjem uvek je, pre ili
kasnije, dolazilo do kvalitativnog razvoja odredene matematicke discipline.
Setimo se samo da je fenomen nesamerljive dijagonale inspirisao tadasnje
matematicare tako jako, da se izradila citava jedna teorija, tzv. teorija pro-
porcija (sadrzana u V i X knjizi Euklidovih elemenata), a iz te teorije je
kasnije izrasla teorija iracionalnih brojeva. Slicno, teorija ekshaustije
je bila inspirisana jednim paradoksom koji ima vise oblika, a sustina je
uvek u tome da se jedna konacna velicina ne moze izgraditi od beskonacno
mnogo beskonacno malih velicina. Na primer, taj paradoks je sustina price
o trci Ahila i kornjace. U teoriji ekshaustije su sadrzani, u stvari, ele-
menti integralnog racuna. Pocetkom XIX veka do krize matematike je
121
122 Glava 4. Skupovi, ordinali, kardinali
ponovo dovela neogranicena, bezobzirna i nepazljiva primena beskonacno

malih velicina. Izlaskom iz te krize (pre svega radovima Cauchyja i Weier-
strassa) matematicka analiza je postavljena na sigurnije temelje.
Otkrivanje paradoksa u teoriji skupova krajem XIX veka dovelo je do
naglog razvoja matematicke logike, sto je svakako uticalo kako na modernu
matematiku, tako i na logiku kao lozofsku disciplinu. Da ilustrujemo kako
i zasto je (pre svega) Russellov paradoks toliko uzdrmao osnove matematike
i logike, navedimo nekoliko paradoksa, koji imaju analognu strukturu kao
Russellov paradoks, a formulisani su u veoma jednostavnim terminima.
Paradoks la zova
Najstarija verzija tog paradoksa je cuvena recenica kritskog lozofa
Epimenida Svi Kricani lazu, koja (bez dodatnih pojasnjenja) jos ne
dovodi do kontradikcije, ali se moze lako prepraviti u recenicu koja
vec krije u sebi protivurecnost. Na primer, danas je izvesni Pera Peric
napisao jednu jedinu recenicu: Jedina recenica, koju je Pera Peric
danas napisao, jeste netacna. Ili, jos jednostavnije, Ova recenica je
lazna. Da li je ta recenica tacna ili ne?
Paradoks brice
Bilo jednom jedno selo koje je imalo svog bricu. Brica je brijao tacno
one ljude u selu koji se ne briju sami. Pitanje je da li se brica sam
brije ili ne?
Richardov paradoks (1905)

Richardov paradoks je, u stvari, karikatura Cantorovog dijagonalnog
postupka. Naime, posmatrajmo one realne brojeve izmedu 0 i 1 koji se
mogu okarakterisati recenicom konacne duzine. Jasno, ovakvih brojeva
ima prebrojivo mnogo. Poredajmo ih nekako u niz i neka je r broj sa
osobinom Na i-tom decimalnom mestu u zapisu broja r stoji 1, ako
i-ti broj u tom nizu na i-tom decimalnom mestu ima cifru razlicitu
od 1; inace, (ako i-ti broj u tom nizu na i-tom decimalnom mestu
ima cifru 1) neka r na i-tom decimalnom mestu ima cifru 2. Tada r
istovremeno i mora biti na tom spisku a i ne moze biti na tom spisku.
Grellingov paradoks (1908)

U ovom paradoksu razmatra se tzv. samoprimenjivost reci. Prime-
timo, naime, da neke reci imaju istu osobinu koju oznacavaju. Na
primer, rec srpski je srpska rec, viseslozno je viseslozna rec, ap-
straktno je apstraktna rec, itd. Neke druge reci, pak, nemaju tu
123
osobinu, na primer: plavo, daleko, ... Nazovimo te reci hetero-

gene. Pitanje je, da li je rec heterogeno heterogena ili ne?
su zajednicke osobine svih ovih paradoksa? To je pre svega neka

Sta
vrsta samopozivanja (self-reference); dalje, kljucni pojam se denise
pomocu neke totalnosti kome i on sam pripada i u svim paradoksima imamo
neko kru zenje u argumentaciji. No, izbaciti iz rezonovanja sve takve
pojmove mozda bi bio suvise jak lek mozda bi zajedno sa vodom izbacili
i dete iz korita.
Kada su se paradoksi ovog tipa pojavili i u teoriji skupova, matema-
ticari tog vremena su razlicito reagovali. Neki su se brzo trgli posle pr-
vog soka, zakljucivsi da su svi ti paradoksi ve
sta
cki (kao sto su vestacke
i sve neprekidne funkcije koje nigde nemaju izvod) i da na polja pravih
matematickih istrazivanja (na analizu i geometriju) ovi paradoksi ne uticu
direktno. No, drugi su se ozbiljno zabrinuli, pre svega zato sto se paradoks
javio u osnovama matematike. Takode, sama logika je dovedena u pitanje.
Tesko je povuci granicu izmedu matematike i logike pa ako vec moramo
praviti restrikcije u primeni logike u matematici, onda je bolje te restrikcije
formulisati eksplicitno, nego zazmuriti i nadati se da valjda nece doci do
haosa.
Naivna teorija skupova i paradoksi
Teorija skupova bila je stvorena radovima matematicara XIX veka koji

su hteli da razrade osnove matematicke analize, i prvi radovi iz te oblasti
(Bolzano, Dedekind) su bili posveceni skupovima brojeva i skupovima funk-
cija. Za oca teorije skupova se smatra Georg Cantor. On je prvi poceo
da razmatra skupove sa proizvoljnim elementima. U periodu 18711883 on
je postavio temelje teorije dobro uredenih skupova i objavio prve radove o
kardinalnim i ordinalnim brojevima.
Cantorova otkrica iz tzv. apstraktne teorije skupova u pocetku su se
suocavala sa nepoverenjem i cak sa otvorenim protivljenjem vecine mate-
maticara, dok su lozo uglavnom bili nezainteresovani. Tek se pocetkom
devedesetih godina teorija skupova pocinje naglo i siroko primenjivati u ana-
lizi i geometriji. Medutim, bas u trenutku kada je teorija skupova trebala da
dosegne svoj vrhunac, 1895. Cantor srece prvi paradoks u svojoj teoriji. On
ga saopstava Hilbertu 1896. ali ga ne publikuje. Naime, problem se pojavio
u prilicno tehnickom delu teorije dobro uredenih skupova i postojala je nada
da bi male revizije u dokazima teorema, koje pripadaju tom delu, popravile

situaciju. Godinu dana kasnije BuraliForti ponovo otkriva taj paradoks,
pubikuje ga i danas je on poznat pod imenom BuraliFortijev paradoks.
BuraliFortijev paradoks (1897)

Po jednoj teoremi, dobro ureden skup W svih ordinala ima veci ordinal
od svih elemenata od W . No, to bi znacilo da je W veci od svih
ordinala, pa i od samog sebe.
Dve godine kasnije Cantor otkriva slican paradoks u teoriji kardinala

(publikuje ga tek 1932):
Cantorov paradoks (1899)

Po Cantorovoj teoremi, skup P(S) ima veci kardinal od S. Posmatra-
jmo sada skup svih skupova, u oznaci U . Tada P(U ) ima veci kardinal
od U , sto je nemoguce jer P(U ) U.
U junu 1901. godine Russell zapaza isti fenomen i posle analize dokaza
Cantorove teoreme konstruise novi paradoks, koji je mnogo elementarniji
ne trebaju nam ni podskupovi ni partitivni skupovi ni pojam kardinala.
Podsetimo se dokaza Cantorove teoreme. Da bi se dokazalo da P(X) ima
veci kardinalni broj od skupa X, pretpostavi se suprotno tj. krene se od
pretpostavke da postoji injekcija : P(X) X, pa se za skup
A = {(S) : (S) S, S X}
dobija zakljucak
(A) A (A) A.
Posto smo dosli do kontradikcije, nasa polazna pretpostavka nije tacna, tj.
ne postoji injekcija : P(X) X.
Russellov paradoks (1903)

Posmatrajmo skup S = {X : X X} tj. skup svih skupova koji nisu
elementi samog sebe. Da li je S element od S ili nije? Odgovor na to
pitanje je kontradiktoran, jer po definiciji skupa S,
S element od S S nije element od S.

125
Russell obavestava Fregea pismom o svom otkricu, i publikuje paradoks

1903. godine. Istovremeno a nezavisno od Russella, taj isti paradoks raz-
matra grupa matematicara, sa Zermelom na celu, u Gottingenu.
Za razliku od prva dva paradoksa, Russellov je bio pravi sok za one
matematicare koji su u to vreme bili okupirani problemima fundamenata.
Tako, Dedekindov esej (1888) o prirodi i smislu brojeva bazira teoriju
brojeva na relaciji pripadanja i koristi pojam skupa u Cantorovom smislu.
Zbog Russellovog paradoksa Dedekind je zaustavio neko vreme publikovanje
svog eseja. Jos neprijatnije se iznenadio Frege. On je tada bas bio stavio
poslednje crte na svoj glavni rad o formalnim sistemima, kada mu je Russell
pisao o svom otkricu. U prvim recenicama apendiksa Frege priznaje da
je Russellov paradoks poljuljao fundamente njegovog rada. Takode, vodeci
matematicar tog vremena, Poincar e, koji je u pocetku propagirao primenu
teorije skupova, posle Russellovog otkrica se jednostavno okrenuo protiv te
teorije.
Russellov paradoks nas podseca na pricu o selu i brici. No, prica o
selu i brici ima jasno resenje: prosto, nas brica je samokontradiktoran,
pa se jednostavno zakljucuje da takvo selo ne moze da postoji. Medutim,
u slucaju skupa S iz Russellovog paradoksa nije uopste jasno zasto on ne
bi postojao i zasto je on samokontradiktoran? I ako jeste (a jeste), koji jos
skupovi nose u sebi slicnu kontradikciju?
Iako nije mogao da resi Russellov paradoks, sam Cantor nije ni za trenu-

tak izgubio veru u svoju teoriju. Cinjenica, da se i dalje cesce govori o
paradoksima ili antinomijama a ne o kontradikcijama, pokazuje da
vecina matematicara, ipak, ne zeli da bude izgnana iz raja u koji nas je
Cantor uveo (Hilbert, 1926).
Kako izbe
ci paradokse u teoriji skupova?
Analiza paradoksa u naivnoj teoriji skupova je dovela pocetkom XX veka do

razlicitih planova za njihovo odstranjivanje. Napomenimo, da u to vreme
nije bilo jasno, sta bi mogla biti baza za eliminaciju Russellovog paradoksa.
Osetila se potreba za skretanjem od uobicajenog misljenja kako u logici tako
i u matematici, ali nije bilo jasno gde uciniti to skretanje.
Vecina pokusaja izgradnje sigurnije baze za teoriju skupova moze se
podeliti u tri grupe: to su logicisti
cki, intuicionisti
cki i aksiomatski
pristup.
Logicisti cki pristup

Logicisti su smatrali da je matematika deo logike i da za poprav-
ljanje osnova matematike pre svega treba intervenisati u logici. U
okviru logicistickog pristupa izdvojimo Russellovu opstu teoriju klasa
(tzv. teoriju tipova). U toj teoriji Russell je ogranicavao formule
koje koristimo: naime, svakom objektu je dodelio nenegativan ceo broj
(tip objekta) i formula x y ima smisla samo ako je tip od y za
jedan veci od tipa od x. U tako dobijenoj teoriji se zaista ne javljaju
uoceni paradoksi, no, strogim prihvatanjem teorije tipova mnogi rezul-
tati teorije skupova (i matematike) postaju nepotrebno slozeni. Quine
je u svojoj knjizi New Foundation for Mathematical Logic (1937) dora-
dio i modikovao Russellovu teoriju tipova. Ta teorija skupova se kas-
nije nazvala New Foundation (NF), ali zbog svojih cudnih osobina
(na primer nesaglasnosti sa Aksiomom izbora), ta teorija nikad nije
postala opste prihvacena. U logicisticki pristup modikacije Cantorove
teorije spada jos i Hilbertov pokusaj uvodenja tzv operatora kao i
smestanje teorije skupova u okvire vi sevrednosnih logika (u kojima,
na primer, iskaz p p ne mora biti nuzno netacan).
Intuicionisti cki pristup

Zajednicka odlika svih do sada navedenih nacina resavanja problema
zasnivanja matematike jeste nastojanje da se paradoksi izbegnu sa
sto manje bola i da se sacuvaju svi postojeci rezultati Cantorove
teorije skupova. Za razliku od toga, intuicionisti cki pristup uk-
lanja paradokse tako sto radikalno menja logiku i time dovodi u pi-
tanje citave grane klasicne matematike. Ideje intuicionizma prvi put su
glasno izrekli Kronecker i njegovi saradnici (1870-1880), oglasavajuci
se protiv metoda Weierstrassa. Nov podstrek su dobili 1904. go-
dine, kada je dokazana teorema o dobrom uredenju, tako da je 1907.
Brouwer eksplicitno denisao teze intuicionizma, dok Heyting daje ak-
siome te teorije 1930. godine. Osnovna odlika intuicionista jeste sto
oni ne priznaju univerzalni karakter nekih osnovnih zakona logike i
tvrde da se postojanje u matematici poklapa sa konstruktibilno s
cu.
Na primer, po intuicionistickom rezonu, zakon o isklju cenju treceg
(P ili ne P) doduse vazi za konacne skupove, ali nema nikakvog oprav-
danja preneti ga na beskonacne skupove. Takode, intuicionisti ne priz-
naju tzv. indirektne i egzistencijalne dokaze: tvrdenje nije istina
da za svako x vazi P (x) ne dokazuje postojanje objekta x sa osobi-
nom P (x). Ovakvo rezonovanje, po njima, moze biti samo povod
za trazenje konstruktivnog dokaza. Drugim recima, intuicionisti ce
127
priznati postojanje doticnog objekta x samo ako imamo nacin za nje-

govu konstrukciju.
Aksiomatski pristup
Prvi aksiomatski sistem teorije skupova dao je Zermelo, 1908. go-
dine. Posle je Fraenkel dopunio taj sistem, tako da se on danas zove
ZF sistem aksioma, i mi cemo ga u daljem tekstu detaljno izloziti.
Pored ZF sistema, u upotrebi je jos i tzv. NBG sistem aksioma.
Tu teoriju je prvobitno uveo von Neumann (1925, 1928), a zatim su
ga dopunili R. Robinson (1937), P. Bernays (1937-1954) i K. Godel
(1940). Von Neumannova ideja je bila da do kontradikcije u Can-
torovoj teoriji skupova ne dolazi zbog velikih nezgodnih skupova,
nego zato sto su ti veliki skupovi neciji elementi. Tako, on je nekim
objektima zabranio da budu elementi nekog drugog objekta te ob-
jekte zovemo klase. Objekte koji su elementi nekog drugog objekta
on zove skupovi. Za razliku od ZF teorije, NBG teorija ima konacno
mnogo aksioma. No, iako se ZF teorija moze smatrati za podteoriju
NBG teorije, sto se tice protivurecnosti, one su ravnopravne. Naime,
moze se dokazati da je ZF teorija neprotivurecna ako i samo ako je
neprotivurecna NBG teorija. Naravno ni u jednoj teoriji se ne mogu
izvesti poznati paradoksi iz Cantorove teorije skupova.
Malo filozofije
Aksiomatske teorije se u matematici ne konstruisu samo kada se u nekoj

teoriji pojavi paradoks. Kod mnogih bogatih matematickih teorija (kao sto
su recimo geometrija, matematicka analiza, matematicka logika ili teorija
skupova) semantika jeste prilicno nejasna i nosi delom lozofski karakter.
Ako se oslonimo samo na intuiciju, lako dolazimo do raznih nejasnoca i
nesporazuma prilikom opisa konkretnih modela tih teorija.
Za izucavanje ovakvih bogatih matematickih teorija, sa slozenom i nejas-
nom semantikom, veliki matematicar David Hilbert je pocetkom dvadesetog
veka predlozio tzv. metod formalizacije. Metod se sastoji u tome, da
umesto da radimo sa nepreciznom, maglovitom, intuitivnom teorijom T ,
konstruisemo formalnu aksiomatsku teoriju T , koja opisuje semanticke
zahteve neformalne teorije T . To znaci da se prvo dogovorimo sta su nam
polazni pojmovi (koje ne denisemo eksplicitno), polazne pretpostavke o
tim pojmovima (tzv. aksiome teorije T ) i pravila izvodenja, pomocu ko-
jih iz aksioma izvodimo tvrdenja u teoriji T . Naravno, pri tome se trudimo

da aksiome i pravila izvodenja od T budu sto blize neformalnoj teoriji T .
Ako smo sve dobro odabrali, onda stavovi koje izvodimo formalno iz ak-
sioma teorije T , (zaboravljajuci na znacenje) jesu sadrzajno tacne sa tacke
gledista teorije T i izrazavaju makar neki fragment teorije T . Ako je taj
fragment zadovoljavajuce veliki i ako obuhvata sve interesantne crte teorije
T , onda formalnu teoriju T mozemo podvrgnuti preciznom matematickom
ispitivanju i na taj nacin suditi o semantici neformalne teorije T .
Naravno, aksiomatske teorije su se u matematici pojavljivale i pre Hil-
bertovog programa o formalizaciji matematike. Prvi primer formalno-aksi-
omatskog metoda u matematici mozemo pronaci jos kod Euklidovih ele-
menata. U njima je pre svega aksiomatizovana geometrija (mada su neke
od tih knjiga posvecene aritmetici). Euklidov aksiomatski sistem nije bio
bez mana (na primer, u njemu nalazimo denicije osnovnih pojmova kao
sto su tacka, prava, a nedostaju aksiome neprekidnosti,...) ali predstavlja
veliki korak u razvoju matematike uopste. Geometrija je dala bar jos dva
znacajna doprinosa armaciji formalno-aksiomatskog metoda. Prvi je razvoj
neeuklidskih geometrija, koji je krenuo kada su se, posle puno neuspelih
pokusaja dokaza V Euklidovog postulata o paralelama, stvari pocele posma-
trati iz drugog ugla: konstruisani su modeli u kojima taj stav ne vazi. To
je verovatno i prvi dokaz nezavisnosti nekog stava od neke teorije. Drugi
(odnosno treci) veliki doprinos geometrije aksiomatskoj metodi predstavlja
Hilbertov sistem aksioma za geometriju, koji je i dan-danas jedan od naj-
lepsih primera aksiomatske teorije u matematici.
Pored geometrije, danas mozemo naci primere aksiomatski zasnovanih
teorija u svim oblastima matematike: od matematicke logike (formalni is-
kazni racun, formalni kvantikatorski racun, razne neklasicne logike, teorije
skupova), preko topologije do algebre i teorije kategorija. Pri tome mozemo
primetiti da postoji dva sustinski razlicita pristupa aksiomatizaciji. Odlika
prvog pristupa jeste kategori cnost: trudimo se da prilikom aksiomatizacije
uhvatimo sto vise od neformalne teorije T , i da je sto ta cnije opisemo (tj.
da modeli od T budu jedini modeli formalne teorije T ). Za razliku od
toga, u drugom pristupu glavni naglasak je na sveobuhvatnosti: zelimo
da formalna teorija T obuhvati sto vise svetova razlicite prirode tj. da
otkrijemo zajedni cke osobine sto vise neformalnih teorija (kao sto je
slucaj u univerzalnoj algebri, algebarskoj logici ili teoriji kategorija).
su dobre strane aksiomatskog metoda uopste? Najvaznija dobra
Sta
osobina formalnih aksiomatskih teorija jeste sto se stavovi u njima izvode
129
formalno iz aksioma, i sto se upotreba intuicije (sto moze biti izvor ne-
preciznosti) svodi na neizbezan minimum. Drugim recima, za razumevanje
relacije formalne izvodivosti (T ) nema potrebe ulaziti u mozda
slozenu i nejasnu semantiku teorije T . Da bi ustanovili da li je teorema
teorije T (tj. da li T ) dovoljno je konstruisati neko drvo izvodenja
tj. opisati jednostavan sintakti
cki objekat sastavljen od simbola po strogim
pravilima. Ako formalna teorija T ukljucuje logiku prvog reda, onda mozemo
precizirati pojmove kao sto su neprotivurecnost, potpunost teorije T , kao i
to kada je neki stav saglasan odnosno nezavisan od T . Naime, kazemo da
je teorija T neprotivure cna ako ne postoji recenica (na odgovarajucem
jeziku) takva da T i T Teorija T je potpuna ako za svaku
recenicu vazi T ili T . Recenica je saglasna sa T ako iz
neprotivurecnosti T sledi neprotivurecnost teorije T + (koja se dobija od
T dodavanjem kao nove aksiome). Recenica je nezavisna od T ako su
i i saglasni sa T .
No, sada za trenutak moramo zastati i priznati nesto. Tacno je da za kon-
strukciju izvodenja u teoriji T nema potrebe ulaziti u semantiku. Medutim,
za izucavanje same teorije T (spolja), na primer, za dobijanje rezultata
o nezavisnosti, takode je neophodna neka matematika. Ta matematika se u
odnosu na proucavanu teoriju T zove metamatematika. Naravno, da je za
rezultate o samoj teoriji T veoma znacajno pomocu kakve metamatematike
su dobijeni. Prema vec spomenutom Hilbertovom programu o osno-
vama matematike, zahteva se da metamatematika bude sto siromasnija,
sto ubedljivija i pre svega da koristi samo kona cnost (tzv. zahtev strik-
tne nitnosti). Ovo se pokazalo kao suvise optimisticki zahtev. Naime, K.
Godel je 1931. godine dokazao da se neprotivurecnost svake dovoljno bo-
gate i efektivno aksiomatizovane teorije ne moze dokazati sredstvima same
te teorije. Za dokaz nam trebaju sredstva koja su s jedne strane dovoljno
prihvatljiva i ubedljiva, a s druge strane van okvira te teorije. Kako je teorija
skupova dovoljno bogata teorija, to objasnjava i opravdava cinjenicu da
se zasad ni za jednu aksiomatsku teoriju skupova (kao sto su ZF ili NBG)
ne zna da li su neprotivure cne! Jedino sto nam je na raspolaganju
za dokaz neprotivurecnosti takvih mocnih teorija jeste klasican metod in-
terpretacije (tj. brigo moja predi na drugoga). Pomocu te metode se
pitanje o neprotivurecnosti jedne teorije svede na pitanje neprotivurecnosti
druge teorije.
se tice potpunosti formalnih teorija, stvari ni ovde ne stoje sja-
Sto
jno. Naime, prema drugom rezultatu K. Godela, svaka neprotivurecna,
dovoljno bogata i efektivno aksiomatizovana formalna teorija jeste nuzno
nepotpuna. Na primer, ZF teorija skupova je dovoljno bogata i, nadamo

se, neprotivurecna, pa je prema tome nepopravljivo nepotpuna.
Da li ovi rezultati pokazuju, u stvari, nemoc formalno-aksiomatskog
metoda u matematici? Odgovor zavisi od toga, kakav nam je opsti lozof-
ski pristup matematici. Prema nekim strogim formalistima, matematiku
treba shvatiti samo kao jednu igru simbolima. Nema semantike, nema pi-
tanja o sustinskoj istinitosti matematickih tvrdenja, jer mi ne opisujemo
realan svet. Dok dokazujemo matematicka tvrdenja, mi se u stvari samo
igramo konacnim nizovima simbola. Prema tzv. finitistima, u realnom
svetu postoje samo konacni objekti, tako da sva prica o beskonacnim ob-
jektima je besmislena, bez znacaja i predstavlja samo igru maste. Najveci
optimisti u tom smislu su tzv. Platonisti. Oni smatraju da (idealni)
matematicki objekti postoje van nas samih, i nasa misija je da otkrijemo
istine o osobinama tih objekata. Ponekad u tome imamo vise uspeha, a
ponekad su nam, nazalost, metode otkrivanja istine nedovoljno mocne.
ZF sistem aksioma za teoriju skupova
U literaturi se mogu naci razliciti spiskovi aksioma koji nose naziv ZF sis-
tem aksioma. Razlog za to lezi u cinjenici da ni u jednom od tih sistema
nisu sve aksiome nezavisne, pa uglavnom zavisi samo od licnog ukusa autora
koju aksiomu (i u kom obliku) ce staviti, a koju ce izostaviti sa spiska.
Zermelov aksiomatski sistem je prezentiran 1908 godine, i on je bio prvi
aksiomatski sistem za teoriju skupova. Kasnije je taj sistem aksioma dopu-
nio Fraenkel i tako dobijen spisak aksioma danas zovemo ZF-sistem ak-
sioma za teoriju skupova, (i odgovarajucu formalnu teoriju ZF teorija
skupova).
ZF teorija skupova je teorija prvog reda sa jednakoscu. Podsetimo se da
je u takvim teorijama = logicki simbol, pri cemu se x = y uvek interpretira
kao jednakost objekata. Jedini nelogicki simbol ZF teorije jeste binarni
relacijski simbol . Po dogovoru, umesto x y pisemo x y.
U daljem cemo uporedo, korak po korak, navoditi semanticki zahtev koji
opisuje intuitivan pojam skupa i odgovarajucu aksiomu formalne teorije,
koja bi trebala da pokriva taj zahtev. Po dogovoru, u aksiomama cemo
podrazumevati univerzalne kvantikatore po svim slobodnim promenljivama
(tako da su sve aksiome univerzalno zatvorene).
131
O jednakosti skupova
1. Ako dva skupa Ax1. Aksioma ekstenzionalnosti
imaju iste elemente, (z)(z x z y) x = y
oni su jednaki
Primetimo da (zbog same prirode logickog simbola =) u Aksiomi eksten-

zionalnosti smer uvek vazi. Nekada se umesto navedene formule, za Ax1.
uzima formula
(z)(x z y z) x = y,
sto na kraju daje ekvivalentan sistem aksioma.
O praznom skupu
2. Postoji skup Ax2. Aksioma praznog skupa
koji nema (u)(x)x u
elemente
Lako se moze dokazati (na osnovu Ax1.) da je takav skup u, ciju egzisten-
ciju obezbeduje Ax2, jedinstven. Uobicajeno je da se obelezava sa , i zove
prazan skup. U daljem se koristi jezik, koji je prosiren ovim novouve-
denim simbolom, naravno imajuci u vidu da je novi simbol otklonjiv u svim
formulama na tako prosirenom jeziku.
O skupu sa dva elementa

3. Ako su x i y Ax3. Aksioma para
skupovi, onda postoji (u)(z)(z u (z = x z = y))
skup z koji sadrzi
tacno x i y kao elemente.
Rutinski, koristeci samo Ax1, moze se dokazati da je skup u iz Ax3.

jedinstven; obelezavamo ga sa {x, y}. Po dogovoru, umesto {x, x} pisemo
{x}.
O uniji
4. Ako je x skup, Ax4. Aksioma unije
onda postoji skup (u)(z)(z u (v)(v x z v))
y koji sadrzi
sve elemente
elemenata od x.

Skup u iz Ax4. je
jedinstven i obelezavamo ga sa x. U slucaju da je
x = {u, v}, umesto x pisemo u v. Primetimo da na osnovu prve cetiri
aksiome mozemo dokazati egzistenciju, na primer, sledecih skupova:
, {}, {, {}}, {, {}, {, {}}}, . . .
Uvedimo oznaku z x za formulu (t)(t z t x). Kako je novouvedeni

simbol otklonjiv, u daljem ga mozemo slobodno koristiti, a da sustinski ne
pokvarimo formalnu teoriju ZF. Ako je z x, kazemo da je z podskup
od x.
O partitivnom skupu
5. Ako je x skup, Ax5. Aksioma partitivnog skupa
onda postoji skup (u)(z)(z u z x)
u koji sadrzi sve
podskupove skupa
x.
Kao i ranije, skup u iz Ax5. je jedinstven i obelezavamo ga sa P(x).

Primetimo da Ax5. govori samo o postojanju skupa svih podskupova nekog
skupa x, a ne omogucuje da se dokaze postojanje nekog specijalnog pod-
skupa od x, koji bi sadrzao one elemente iz x koji imaju neku zajednicku
osobinu. Naravno, upravo ovakvo izdvajanje (ili skupljanje) objekata na
osnovu neke njihove zajednicke osobine cini sustinu pojma skupa, pa svaka
formalna teorija, koja ima za cilj da opise intuitivnu teoriju skupova, mora
izrazavati ovaj semanticki zahtev. S druge strane, nekriticna i previse slo-
bodna primena tog zahteva nas je i dovela do poznatih paradoksa u naivnoj
teoriji skupova. Pomirenje ta dva suprotna kriterijuma u ZF teoriji je sadr-
zano u tzv. Aksiomi podskupa (komprehenzije, izdvajanja).
O slobodi formiranja skupa

6. Imati sto vise, Ax6. Aksioma podskupa
skupova ali izbeci (u)(x)(x u (x z (x)))
(bar poznate) para- gde je (x) proizvoljna formula
dokse u teoriji jezika ZF, koja ne sadrzi slob.
skupova. prom. u.
Naravno, za svaku takvu formulu (x) imamo po jednu aksiomu, pa se za

Ax6. kaze da je sema aksioma. Kako je za sve odgovarajuce formule
133
(x) skup u iz Ax6 jedinstven, uvodimo oznaku: {x : x z (x)} ili

{x z : (x)}. Dakle, Ax6. nam omogucava da, (pod uslovom da je z neki
skup), izdvojimo u skup one elemente iz z koji imaju osobinu . Kako se
univerzalni skup tj. kolekcija ovih skupova ne moze formirati na osnovu
Ax6, time smo izbegli sve ranije navedene paradokse koji su se javljali u
naivnoj teoriji skupova.
Na osnovu Ax1Ax6. mozemo denisati pojmove kao sto su: presek, ra-
zlika, direktan proizvod skupova, relacije, funkcije, ordinali, kardinali ... Bez
preterivanja, sve sto koristimo u svakodnevnom radu u matematici. No,
vazno je primetiti da zasad nemamo obezbedenu egzistenciju beskonacnog
skupa. Svi skupovi, koji se mogu konstruisati na osnovu aksioma Ax1Ax6
su konacni. Beskonacnost ulazi u nas formalni sistem pomocu tzv. Ak-
siome beskonacnosti
O beskonacnom skupu
7. Postoje beskona- Ax7. Aksioma beskonacnosti
cni skupovi. (u)( u (z)(z u z {z} u))
Kasnije cemo detaljno razmatrati pitanje da li i u kojoj meri Ax7. pokriva

odgovarajuci semanticki zahtev. Na ovom mestu napomenimo samo da skup
u iz Ax7 sadrzi, kao svoje elemente sledece skupove:
, {}, {, {}}, {, {}, {, {}}}, . . .
i da ti skupovi imaju redom 0, 1, 2, 3, . . . elemenata. Drugim recima, skup

u iz Ax7, u stvari, u nasem formalnom sistemu pokriva intuitivan pojam
skupa prirodnih brojeva.
Na kraju su nam ostale dve bitne aksiome, koje imaju za zadatak da
jos vise prilagode formalni sistem odgovarajucoj intuitivnoj teoriji. Prva
od njih sluzi da prosiri domen modela formalne teorije, a druga da je malo
skrati.
O slikama skupova
8. Funkcija preslikava Ax8. Aksioma zamene
skup na skup (a)((x a)(!y)(x, y)
(z)(x a)(y z)(x, y))
za sve formule (x, y) koje nemaju
slob. prom. y.
Naravno, i Ax8 je sema aksioma (kao Ax6). Ovu aksiomu je Zermelovom

sistemu dodao Fraenkel, i mi cemo je kasnije tokom rada nekoliko puta
koristiti.
Kao sto smo rekli, aksioma koja sledi oduzima od slobode formalnog
sistema. Naime, ona sluzi da iskljuci takve patoloske skupove u kojima bi
vazilo, na primer, x x ili x y y x.
O zabrani losih skupova

9. Ne postoje skupovi Ax9. Aksioma fundacije
sa osobinama x = (y x)(t)(t x t y)
xx
x y, y x
x1 x2 x3 xn . . .
Nije tesko dokazati da Ax9 zaista postize svoj cilj tj. iskljucuje postojanje
mnogih patoloskih skupova. No, moguce je dokazati mnoge stvari i bez
Ax9 cesto se prilikom izlaganja rezultata ZF teorije zeli posebno naglasiti,
da su dobijeni bez Ax9. Formalni sistem koji se oslanja samo na Ax1 Ax8
obelezava sa ZF . Napomenimo, da se u teorijskom racunarstvu cesto javl-
jaju fenomeni koji imaju prirodan opis u ZF . Ax1 Ax9 cine aksiomatski
sistem za ZF teoriju skupova.
Operacije sa skupovima
Sad, kada smo postavili temelje ZF teorije skupova, matematicke pojmove

mozemo uvoditi postepeno, korak po korak. Pri svakom koraku, u principu,
moze se ostati strogo u okvirima jezika ZF teorije. No, u praksi, to je
nepotrebno i zamarajuce. Zbog toga, svaki put kada se uvede novi pojam,
dogovaramo se o skracenom zapisivanju (obelezavanju) odredenih formula
iz ZF teorije, dajemo imena novim pojmovima, i tako omogucavamo vecu
preglednost i itljivost. Takode, sto je jako vazno, na taj nacin ne gubimo
kontakt sa nasom matematickom intuicijom, bez koje bi izgradivanje bilo
koje formalne matematicke teorije bilo mehanicko i bez lepote.
Uobicajeno je da izgradnja novih pojmova u ZF teoriji krene od denicija
raznih operacija sa skupovima. Prvo, Aksioma unije ZF teorije garantuje
postojanje unije skupa A :

A = {x : (y A)x y}.
135

U slucaju da je A = {X, Y }, onda umesto A pisemo X Y, a ako je
A = {Xi : i I} onda uniju skupa A obelezavamo i sa iI Xi ili Xi .
iI
Neka je F P(A). Presek skupa F denisemo sa

F = {x A : (y F )x y}.

Lako
se vidi da je u slu
c aju F
= , skup F nezavisan
od skupa A, dok je
= A. U slucaju da je F = {X, Y }, onda umesto F pisemoX Y , a
je F = {Xi : i I} onda presek skupa F obelezavamo i sa iI Xi ili
ako
Xi .
iI
Skupovi X i Y su disjunktni ako je X Y = . Za skupove A i B

njihovu razliku denisemo sa
A \ B = {x A : x B}.
Ako je B A, umesto A \ B pisemo i CA (B) i za taj skup kazemo da je
komplement skupa B u odnosu na A. Ukoliko se iz konteksta skup A
podrazumeva, umesto CA (B) pisemo i samo B.
Ureden par elemenata a i b, u oznaci a, b jeste skup {{a}, {a, b}}. Za
element a kazemo da je prva komponenta a za b druga komponenta
uredenog para a, b.
Direktan proizvod skupova A i B se denise kao
A B = {a, b : a A b B}.
Pojam uredene ntorke, za n 1, se denise na sledeci nacin:

1) a1 = a1 ,
2) a1 , . . . , an = a1 , . . . , an1 , an , za n > 1.
Direktan proizvod skupova A1 , . . . , An jeste
A An = {a1 , . . . , an : (i)(1 i n ai Ai )}.
Specijalno, ako je A1 = = An = A, onda umesto A1 An pisemo

An , i taj skup zovemo nti (direktan) stepen skupa A.
Relacije
Pojam direktnog stepena skupa nam omogucava da uvedemo sledeci vazan

pojam u matematici: pojam relacije.
Neka je n 1 neki prirodan broj i A neki skup. n-arna relacija na A

jeste bilo koji podskup od An . Ako je narna relacija na A i B A, onda
restrikcija od na B jeste relacija |B = B n . Ako nema opasnosti
od zabune, onda cemo indeks izostaviti i umesto |B pisati samo . 2arne
relacije zovemo binarne relacije. Za binarnu relaciju , umesto a, b
mozemo koristiti jedan od sledecih ekvivalentnih zapisa:
(a, b), ab, a b(mod), a b.
Dijagonalna relacija A skupa A jeste
A = {a, a : a A},
dok relaciju A2 zovemo puna relacija na A. Relacija A2 je refleksivna

na A ako je A , a irefleksivna ako A = . Inverzija relacije
A2 jeste relacija 1 A2 denisana sa
a, b 1 b, a .
cna ako je = 1 , a antisimetri

Relacija A2 je simetri cna ako
1 A .
Proizvod binarnih relacija i na A jeste denisan sa
a, b (c A)(a, c c, b ).
Za svaki prirodan broj n mozemo denisati relaciju n na sledeci nacin:
0 = A , n+1 = n .
2 . Tranzitivno zatvorenje binarne

Relacija je tranzitivna ako je
relacije A2 je relacija t = {n : n 1}. Nije tesko videti da je t
najmanja (u odnosu na ) tranzitivna relacija na A koja sadrzi .
Za relaciju na A kazemo da je relacija ekvivalencije na A ako je
reeksivna na A, simetricna i tranzitivna. U tom slucaju, klasa (ekviva-
lencije) elementa x A je skup x/ = {y A : xy}. Skup svih klasa
ekvivalencije je koli
cnicki skup (po modulu ), i obelezavamo ga sa A/.
Za kazemo da je kona cnog indeksa ako je skup A/ konacan. Primetimo
da je
za relaciju ekvivalencije na A, skup A/ jedna particija skupa A tj.
A = A/ i za razlicite X, Y A/, X Y = . Obratno, svaka particija
137
skupa A je jednaka sa A/, za neku pogodnu relaciju ekvivalencije na A.

Skup svih relacija ekvivalencije na A obelezavamo sa EqvA.
Parcijalno uredenje (ili poredak ili uredenje) skupa A jeste binarna
relacija A2 koja je reeksivna na A, antisimetricna i tranzitivna. Na
primer, uobicajena relacija na skupu prirodnih (ili celih, racionalnih,
realnih) brojeva jeste uredenje. Takode, relacija na nekom skupu A
P(S) jeste uvek uredenje na A. Uredenje najcesce obelezavamo simbolom
(bez obzira da li ono ima ili nema veze sa uobicajenim uredenjem na nekom
skupu brojeva).
Za relaciju A2 kazemo da je striktno uredenje na A, ako je ona
ireeksivna, antisimetricna i tranzitivna.
Detaljniji pregled pojmova u vezi relacija uredenja dajemo u Glavi 2.
Funkcije
Sledeci fundamentalan pojam cije strogo zasnivanje, u principu, mozemo

uraditi unutar ZF teorije jeste pojam funkcije. Kao i do sada, citalac moze,
radi vezbe, za svaki novi pojam ispisati odgovarajucu formulu na jeziku ZF
teorije.
Funkcija (preslikavanje) iz A u B je podskup od A B, takav da
za svaki a A postoji tacno jedan b B tako da je a, b f. Skup svih
funkcija iz A u B obelezavamo sa B A . Ako je f funkcija iz A u B, onda
kazemo da je A domen, B kodomen i pisemo f : A B. U slucaju da
a, b f, pisemo f (a) = b ili f a = b ili f : a 7 b. Na taj nacin,
f = {a, f (a) : a A}.
Prema tome, u slucaju, kada je A = B tj. kada f : A A, funkcija

f je (specijalna) binarna relacija skupa A. Dijagonalna relacija A jeste
funkcija, i zovemo je identi
cna funkcija skupa A; obelezavamo je sa 1A ili
idA . Ako je f : A B i X A, restrikciju funkcije f na X denisemo
kao f|X : X B, tako da za sve x X , f|X (x) = f (x).
Neka je f : A B. Funkcija f je
injektivna (ili 11) ako za sve x, y A vazi: ako f (x) = f (y) onda
x = y;
sirjektivna (ili na) ako za svaki y B postoji x A tako da je

f (x) = y;
bijektivna (ili je bijekcija) ako je injektivna i sirjektivna.
Ako f : A B i g : B C, onda funkciju g f denisemo kao

g f : A C, tako da za sve x A
(g f )(x) = g(f (x)).
Ako je data neka funkcija f : A B, kazemo da je funkcija g : B A

inverzna za f ako vazi:
f g = 1B , g f = 1A .
Moze se lako dokazati da funkcija ima najvise jednu inverznu funkciju. In-
verznu funkciju od f , ako postoji, obelezavamo sa f 1 .
Svaka funkcija f : A B indukuje dve funkcije koje preslikavaju P(A)
u P(B), odnosno P(B) u P(A), na sledeci nacin: ako je X A i Y B
onda
f (X) = {f (x) : x X}
f 1 (Y ) = {x A : f (x) Y }
Za skup f (X) kazemo da je f -slika skupa X. Skup f (A) obelezavamo i sa
rang(f ). Skup f 1 (Y ) je kompletna inverzna slika skupa Y (u odnosu
na preslikavanje f ). Kao sto vidimo, oznaka f 1 se koristi u dve razlicite
svrhe, tako da se pravo znacenje mora zakljuciti iz konteksta.
Jezgro funkcije f : A B je binarna relacija ker f na A denisana sa
x, y ker f f (x) = f (y).
Nije tesko videti da je jezgro proizvoljne funkcije f : A B jedna relacija

ekvivalencije skupa A. U opstem slucaju, ako je neka relacija ekvivalencije
skupa A, onda preslikavanje skupa A u kolicnicki skup A/, koje proizvoljan
element a A preslikava u klasu a/, zovemo prirodno preslikavanje i
oblelezavamo sa nat().
(Indeksiran) sistem F = Fi : i I (indeksiran skupom I) je funkcija
F sa domenom I, tako da je F (i) = Fi . Ova notacija ce se koristiti kada
139
je naglasak na nabrajanju elemenata iz {Fi : i I} (mozda i sa ponavl-

janjima), a ne na skupu I. Primetimo da je svaki skup A kodomen nekog
indeksiranog sistema, naime sistema a : a A.
Ako je Ai : i I neki sistem skupova (tj. Ai je skup za sve i I),
onda
Ai : i I ili Ai
iI
obelezava skup svih funkcija f sa domenom I tako da je f (i) Ai , za sve

i I. Skup iI Ai se zove (direktan ili Dekartov) proizvod sistema
Ai : i I. Postoji prirodna bijekcija izmedu direktnog proizvoda A0
An1 i skupa A = Ai : i {0, . . . , n 1}, pri kojoj se uredena
ntorka a0 , . . . , an1 preslikava na funkciju a A za koju je a(i) = ai ,
za 0 i n 1, pa je uobicajeno da se ne pravi razlika izmedu skupova
A0 An1 i Ai : i {0, . . . , n 1}. Shodno tome, u slucaju da je
I = {0, . . . , n 1}, necemo praviti razliku izmedu skupa B I (svih funkcija
f : I B) i direktnog stepena B n .
Aksioma izbora
Neka je Bi : i I sistem
nepraznih skupova. Da li je di-
rektan proizvod B = Bi : i
I takode neprazan? Jasno, ako
familija F = {Bi : i I} ima samo
konacno mnogo elemenata, recimo
F = {B0 , . . . , Bn1 }, onda biran-
jem po jednog elementa bi iz svakog
nepraznog skupa Bi dobijamo da
Slika 1. b0 , . . . , bn1 B. No, ako je rec o
beskonacno mnogo nepraznih sku-
pova Bi , i I, da li je moguce odabrati istovremeno po jedan element iz
svih Bi ?
Mozemo postaviti i sledece (na prvi pogled specijalnije) pitanje: Ako
je X skup medusobno disjunktnih nepraznih skupova, da li postoji skup S
(tzv. selekcioni ili izborni skup) koji sadrzi tacno po jedan element iz
svih tih nepraznih skupova? Tvrdenje koje kaze da izborni skup uvek
postoji, danas je poznato pod imenom Aksioma izbora:
Aksioma izbora (AC)

Neka je X skup nepraznih skupova. Tada postoji skup S (tzv. se-
lekcioni ili izborni skup) koji sadrzi tacno po jedan element iz svih
elemenata skupa X.
Mnogi matematicari, ukljucujuci i Cantora, koristili su neki oblik Ak-

siome izbora jos krajem XIX veka, ali je nisu eksplicitno navodili. Prvi put
je eksplicitno navodi G. Peano, 1890 godine, jer je pri dokazu jedne teoreme
u teoriji obicnih diferencijalnih jednacina naisao na problem koji je zahtevao
rezonovanje koje je izrazeno u AC. Beppo Levi je 1902. godine pokazao da
se ne moze dokazati da je unija disjunktnih nepraznih skupova koji cine skup
X vece ili jednake moci (kardinalnost) nego skup X, i da se dokaz moze dati
samo u slucaju da mozemo da istaknemo po jedan element iz svakog skupa
iz X. B. Russell je Aksiomu izbora 1906. godine formulisao ovako:
Multiplikativna
aksioma Ako je X skup disjunktnih nepraznih skupova,
onda je X = .
Zermelo je Multiplikativnu aksiomu formulisao u opstem slucaju, tako

da skupovi u X ne moraju biti disjunktni.
Prema tome, ako prihvatimo princip o postojanju izbornog skupa, nasem
formalnom sistemo ZF treba dodati sledecu aksiomu:
O postojanju izbornog skupa

10. Za svaki skup Ax10. Aksioma izbora (AC)
X disjunktnih nepraz- (x, y X)(x = (x = y x y = ))
nih skupova postoji (S)(t X)(!u)u t S
izborni skup.
Teoriju ZF+AC, u kojoj je aksiomama ZF teorije dodata Aksioma izbora,

obelezavamo sa ZFC.
Prilikom pokusaja dokaza AC pronadeni su mnogi ekvivalenti te ak-
siome (danas je poznato vise od 100 takvih ekvivalenata). Tek je posle
pronalazenja ekvivalenata Aksiome izbora postala sumnjiva njena jednos-
tavnost i ociglednost. Tako, mnogi matematicari su poceli da odbacuju
AC tek posle dokaza da je AC ekvivalentna sa tzv. Aksiomom o dobrom
uredenju, prema kojoj se svaki skup (pa recimo i skup realnih brojeva)
moze dobro urediti (vidi Glavu 2.).
141
Pitanje sumnjivosti AC u odnosu na ostale aksiome ZF teorije razresio

je 1939. godine K. Godel. On je dokazao da je AC saglasna sa ZF teorijom
tj. ako je ZF neprotivrecna teorija, onda je neprotivrecna i ZF teorija kojoj
je dodata Aksioma izbora. Tezim se pokazalo pitanje da li se AC moze
izvesti iz aksioma ZF. Zbog jednostavnosti i o ciglednosti Aksiome
izbora, preovladujuci osecaj u vezi sa njom bio je da se verovatno mo ze
izvesti iz aksioma ZF teorije. Medutim, 1963. godine Cohen je dokazao da
se, u odnosu na ZF, Aksioma izbora ponasa kao Aksioma o paralelama u
geometriji: AC je nezavisna od ZF teorije tj. ako je ZF neprotivrecna, onda
je neprotivrecna i ZF teorija kojoj je dodata negacija Aksiome izbora.
Koliko god ove teoreme formalno u potpunosti razresavaju status AC
u odnosu na ZF teoriju, dopustamo da ce neki citaoci i dalje ostati u dilemi:
Pa, dobro, da li je AC, u stvari, tacna ili ne? Ova dilema, naravno,
ima pre svega filozofski karakter. Pitanje istinitosti AC je najzanimljivije
za matematicare koji su najblizi lozoji Platonista. Zaista, ako van nas
postoji idealan svet skupova, onda u tom svetu AC ili vazi ili ne vazi.
S druge strane, za nitiste to pitanje ima trivijalan pozitivan odgovor, jer
oni rade samo sa konacnim familijama konacnih skupova, a u tom slucaju
AC naravno vazi. Prema formalisticnom stavu, pitanje tacnosti AC nema
smisla. Naime, ZF teorija opisuje zamisljene objekte, skupove, koje niko
nigde u stvari nije video. Ako se dogovorimo da je svet skupova ono sto
opisuje ZF, onda je taj opis nepotpun. Prosto, AC je takva formula, da se
ni ona ni njena negacija ne moze izvesti iz aksioma ZF teorije. Prema tome,
postoje svetovi (tj. modeli ZF teorije) u kojima je AC ta cna, a postoje i
svetovi u kojima AC ne va zi.
Uredeni skupovi - Osnovne definicije
Podsetimo se da za binarnu relaciju skupa A kazemo da je relacija

uredenja (ili samo uredenje) ako je reeksivna, antisimetricna i tranz-
itivna relacija. Na primer, uobicajena relacija na skupu prirodnih (ili
celih, racionalnih, realnih) brojeva jeste uredenje. Takode, relacija na
nekom skupu A P(S) jeste uvek uredenje na A. Uobicajeno je da se
uredenje obelezava simbolom .
Ako je dato neko uredenje na nepraznom skupu A, onda par A,
zovemo ureden skup, sa nosa cem A. Ponekad se kaze samo ureden skup
A, i podrazumeva da je relacija uredenja oznacena sa .
Neka je A, neki ureden skup. Na skupu A denisemo relaciju < na

sledeci nacin:
x < y akko x y i x = y.
Tako dobijena relacija < ce biti ireeksivna, antisimetricna i tranzitivna,

tj. bice relacija striktnog uredenja. Kazemo da je relacija < striktno
uredenje indukovano sa . Obratno, neka je sada neko striktno uredenje
na A. Ako relaciju na A denisemo sa:
x y akko xy ili x = y,
onda je relacija jedno uredenje na A. Primetimo da se striktno uredenje

indukovano sa poklapa sa polaznom relacijom . Slicno ce se desiti ako
krenemo od relacije uredenja , pa indukovanu relaciju striktnog uredenja
< dopunimo do odgovarajuce relacije uredenja < ponovo cemo dobiti
polaznu relaciju . Na taj nacin, postoji potpuna paralela izmedu poj-
mova uredenja i striktnog uredenja. U daljem tekstu, ako je dato neko
striktno uredenje < , odgovarajuce (indukovano) uredenje obelezavamo
sa , i obratno.
Konacne (a i neke lepe bes-

konacne) uredene skupove je zgodno
gracki predstaviti pomocu tzv. Has-
seovih dijagrama. Na tim di-
jagramima se crta relacija nepos-
rednog pokrivanja denisana
na sledeci nacin: x y akko
x < y (z A)x < z < y.

Slika 2.
Ako je x y, onda y predstavljamo kao tacku iznad x i spajamo ih
crtom. Na primer, na Slici 2. prikazan je Hasseov dijagram uredenog skupa
P(S), , gde je S proizvoljan troelementni skup.
Primetimo da se u opstem slucaju isti ureden skup moze na razlicite
nacine predstaviti Hasseovim dijagramom. Na pimer, Slika 3. odnosno
Slika 4. predstavljaju Hasseove dijagrame istog uredenog skupa.
143
Slika 3. Slika 4.
U daljem tekstu navodimo osnovne pojmove u vezi sa uredenim skupovima.

Neka je A = A, ureden skup.
Restrikcija uredenja je ponovo uredenje tj. ako je = B A, onda

je i B, |B ureden skup. Po ranijem dogovoru, umesto |B najcesce
pisemo samo .
Na skupu A denisimo relaciju sa:
x y akko y x,
Onda je i Ad = A, ureden skup (tzv. dual od A).
Za elemente x, y A kazemo da su uporedivi ako je x y ili y x.
Ako su svaka dva elementa iz A uporediva, za A, kazemo da je

linearno (ili totalno) ureden skup ili da je lanac. Ako u uredenom
skupu nema razlicitih uporedivih elemenata, ureden skup je anti-
lanac.
Ako je C A i C, lanac, kazemo da je C lanac u A, . U slucaju

da je C = {x1 , x2 , ..., xn , ...} A i vazi x1 x2 ... xn ...,
kazemo da je C opadaju ci lanac u A, . Dualno se denise pojam
rastuceg lanca.
Ako je C = {c0 , c1 , ..., cn } lanac u A, du

zina lanca C jeste n (prime-
timo da C ima n + 1 element).
Donji segment uredenog skupa A jeste podksup S A takav da vazi
(s S)(a A)(a s a S).

Dualno se denise gornji segment. Sa O(A) obelezavamo skup svih

donjih segmenata uredenog skupa A. Koristicemo takode sledece oz-
nake: ako je Q A, i x A onda
Q = {a A : (x Q)a x},
Q = {a A : (x Q)a x},
x = {y A : y x},
x = {y A : y x}.
Neka je C A. Za element c A kazemo da je gornje ograni cenje

za C ako je x c, za sve x C. Dualno se denise donje ogranicenje
za C. Skup svih gornjih ogranicenja od C obelezavamo sa C u , a skup
svih donjih ogranicenja sa C l .
Ako je element a A gornje ogranicenje za ceo skup A, zovemo ga

najveci u A. Dualno se denise najmanji element uredenog skupa.
Maksimalni element od A jeste svaki element m A za koji ne pos-

toji x A takav da je m < x. Dualno se denise pojam minimalnog
elementa.
Primetimo da dok u datom uredenom skupu maksimalnih (odnosno min-

imalnih) elemenata moze biti i nekoliko, najvecih (odnosno najmanjih) moze
biti najvise jedan.
Neka su A = A, 1 i B = B, 2 dva uredena skupa.
Kazemo da su A i B izomorfni (u oznaci A

= B) ako postoji bijekcija
f : A B tako da za sve x, y A vazi:
x 1 y akko f (x) 2 f (y).
Za preslikavanje f u tom slucaju kazemo da je izomorfizam iz A u

B.
Kazemo da se A potapa u B ako postoji injekcija f : A B takva

da vazi uslov
x 1 y akko f (x) 2 f (y).
U tom slucaju za f kazemo da je potapanje A u B.
145
Za funkciju f : A B kazemo da
cuva poredak (ili da je mono-
tona) ako za sve x, y A vazi
x 1 y f (x) 2 f (y).
Uobicajeno je da se (radi preglednosti) za razlicite uredene skupove relacija

uredenja obelezava istim simbolom . Ponekad, kad zelimo da naglasimo o
kom uredenju je rec, kazemo recimo x y u P odnosno x y u Q.
Svi pojmovi denisani za uredene skupove se direktno prenose na striktno
uredene skupove. Tako, ako je A = A, < striktno ureden skup i relaciju >
na A denisemo sa
x > y akko y < x,
onda je i Ad = A, > striktno ureden skup (tzv. dual od A). Za svaki =

B A, restrikcija <B relacije < na B jeste striktno uredenje na B. Dalje, za
elemente x, y A kazemo da su uporedivi elementi striktno uredenog skupa
A, < ako su oni uporedivi kao elementi odgovarajuceg uredenog skupa
A, tj. ako x y ili y x. Tako, A, < je lanac ako je A, lanac. Za
skup C A kazemo da je lanac u A, < ako je C, <C lanac. U slucaju
da je C = {x1 , x2 , . . . , xn , . . . } A, onda je C opadaju ci lanac u A, <
ako je on opadajuci lanac u A, . Ako su pri tome svi nabrojani elementi
razliciti, za C kazemo da je striktno opadaju ci lanac u A, <.
Na potpuno isti nacin se sa uredenog skupa A, na striktno ureden
skup A, < prenose i ostali pojmovi. Na primer, ako je C A, za element
c A kazemo da je gornje ograni cenje za C u A, < ako je c gornje
ogranicenje za C u A, . Analogno se denisu pojmovi donjeg ogranicenja,
najveceg i najmanjeg elementa, maksimalnog i minimalnog elementa u strik-
tno uredenom skupu, itd.
Neka su A = A, <1 i B = A, <2 dva striktno uredena skupa. Kazemo
da su oni izomorfni (u oznaci A
= B) ako postoji bijekcija f : A B tako
da za sve x, y A vazi
x <1 y akko f (x) <2 f (y).
Za preslikavanje f u tom slucaju kazemo da je izomorfizam izmedu A

i B. Primetimo da vazi:
A, <1
= B, <2 akko A, 1
= B, 2 ,
tj. dva striktno uredena skupa su izomorfna akko su izomorfni odgovarajuci

indukovani uredeni skupovi.
Za striktno ureden skup A kazemo da se potapa u striktno ureden skup
B ako postoji injekcija f : A B takva da vazi uslov (1). U tom slucaju za
f kazemo da je potapanje A u B.
U slucaju striktno uredenih skupova A, <1 i B, <2 za funkciju f :
A B kazemo da cuva striktno uredenje (ili da je striktno monotona)
ako za sve x, y A vazi
(2) ako x <1 y onda f (x) <2 f (y).
Nekad se za funkciju f : A B koja zadovoljava uslov (2) kaze da je

strogo monotona funkcija uredenog skupa A, 1 u ureden skup B, 2 .
Induktivnost i uredeni skupovi
Jedna od najlepsih osobina (uredenog) skupa prirodnih brojeva N jeste

svojstvo da se u njemu mnogi dokazi mogu sprovesti tzv. matemati ckom
indukcijom. Prirodno je postaviti pitanje, da li postoje mozda i drugi
uredeni skupovi (neizomorfni sa N, ) u kojima vazi princip matematicke
indukcije? Da!
Naravno, ako zelimo razmatrati princip matematicke indukcije u struktu-
rama u kojima nije denisana operacija analogna sabiranju u skupu prirod-
nih brojeva, onda je od nekoliko ekivalentnih oblika indukcije najpogodniji
tzv. potpuna matematicka indukcija: Neka je neka osobina prirodnih
brojeva. Neka iz uslova (pretpostavke) da svi prirodni brojevi strogo manji
od nekog broja n imaju osobinu sledi da i sam broj n ima tu osobinu. Tada
svi prirodni brojevi imaju osobinu . U slucaju proizvoljnog uredenog skupa
analognu osobinu formulisimo na sledeci nacin:
Uslov induktivnosti
Za ureden skup A = A, kazemo da zadovoljava uslov induk-
tivnosti ako za proizvoljan B A vazi sledece: Neka za sve a A,
ako {x : x A x < a} B onda a B.
Tada je A = B.
147
Naravno, ureden skup N, zadovoljava uslov induktivnosti, a recimo

ureden skup Z, ne. Navedimo dva jednostavna kriterijuma koji su ekvi-
valentni uslovu induktivnosti:
Uslov minimalnosti
Za ureden skup A = A, kazemo da zadovoljava uslov minimal-
nosti ako svaki neprazan podskup od A ima minimalni element.
Na primer, svaki konacan ureden skup zadovoljava uslov minimalnosti.

No, postoje i beskonacni uredeni skupovi sa uslovom minimalnosti, koji nisu
lanci (pa nisu izomorfni sa N, ).
Uslov prekida opadaju cih lanaca

Ureden skup A zadovoljava uslov prekida opadaju
cih lanaca ako
je svaki opadajuci lanac u A je konacan.
U literaturi ovaj uslov se najcesce obelezava sa DCC (Descending Chain

Condition). Dualan uslov se zove Uslov prekida rastu cih lanaca ili ACC
(Ascending Chain Condition).
Teorema 4.1 Neka je A = A, ureden skup. Sledeci uslovi su ekviva-

lentni:
(1) uslov minimalnosti za A,
(2) uslov induktivnosti za A,
(3) uslov prekida opadajucih lanaca u A.
Dokaz.
(1) (2). Pretpostavicemo da vazi (1) ali ne vazi (2), i neka je C = A \ B =
. Zbog uslova minimalnosti, C mora imati bar jedan minimalan element,
oznacimo ga sa c. Kako je
{x : x A x < c} B,
onda mora c B. No, to je kontradikcija jer c C = A \ B.

(2) (3). Neka je B skup svih elemenata a A sa osobinom da su svi
opadajuci lanci u A, koji pocinju elementom a (tj. u kojima je a najveci),
konacni. Jasno, ako svi elementi x koji su strogo manji od a pripadaju skupu
B, onda i sam element a mora pripadati skupu B. Tako, A = B, sto znaci
da je svaki opadajuci lanac u A konacan.
(3) (1). Pretpostavimo da vazi uslov (3) i da postoji neprazan pod-
skup X od A koji nema minimalan element. Kako je X neprazan, postoji
x1 X, koji nije minimalan, pa postoji element x2 takav da je x2 < x1 .
Kako ni x2 nije minimalan, postoji x3 takav da je x3 < x2 , itd. Prema
tome, koristeci Aksiomu izbora, zakljucujemo da postoji skup elemenata
{x1 , x2 , . . . , xn , . . . } iz X koji formiraju beskonacan opadajuci lanac u A,
sto je u kontradikciji sa uslovom (3).

Kako se pojmovi kao sto su uslov minimalnosti, uslov induktivnosti,
uslov prekida opadajucih lanaca direktno prenose sa uredenog skupa na
odgovarajuci striktno ureden skup, onda je jasno da Teorema 2.4 o ekviva-
lentnosti ta tri uslova vazi i za slucaj striktno uredenih skupova.
Medu uredenim skupovima koji zadovoljavaju uslov induktivnosti posebno
mesto zauzimaju tzv. dobro uredeni skupovi, koje cemo izucavati u
narednoj sekciji.
Dobro uredeni i striktno dobro uredeni skupovi
Definicija 4.1. Za ureden skup A, kazemo da je dobro ureden ako

svaki neprazan podskup od A ima najmanji element. Ako je A, dobro
ureden skup, za relaciju kazemo da je dobro uredenje na A ili da dobro
ureduje A. Za striktno ureden skup A, < kazemo da je striktno dobro
ureden skup ako je A, dobro ureden skup.
Na primer, svaki konacan lanac je dobro ureden skup. Dalje, skup prirod-
nih brojeva sa uobicajenom relacijom poretka jeste dobro ureden. Naravno,
postoje beskonacni dobro uredeni skupovi neizomorfni strukturi N, .
Striktno dobro uredeni skupovi se nekad ekvivalentno denisu pomocu
tzv. uslova trihotomije. Za relaciju A2 kazemo da zadovoljava uslov
trihotomije (na A) ako za sve x, y A vazi tacno jedan od sledecih uslova:
xy ili x = y ili yx.
Primetimo da je relacija koja zadovoljava uslov trihotomije uvek ireeksivna.

149
Teorema 4.2. Neka je A = , i < binarna relacija na A. Sledeci uslovi su

ekvivalentni:
(1) A, < je striktno dobro ureden skup;
(2) Relacija < je tranzitivna i zadovoljava uslove trihotomije i minimal-

nosti.
Dokaz.
(1) (2). Neka je A, < striktno dobro ureden skup. Onda je A, dobro
ureden. To pre svega znaci da relacija zadovoljava uslov minimalnosti na
A, pa prema tome isto vazi i za relaciju <. Naravno, < je ireeksivna
i tranzitivna. Konacno, relacija < zadovoljava uslov trihotomije. Naime,
relacija dobro ureduje skup A, pa je A, lanac, tj. za sve x, y A vazi
x y ili y x. Znaci, bar jedan od uslova
x < y, x = y, y < x
je zadovoljen. S druge strane, zbog antisimetricnosti i ireeksivnosti relacije

< ne mogu istovremeno vaziti dva (ili vise) od tih uslova.
(2) (1) Da bi dokazali da je A, < striktno dobro ureden skup, treba
dokazati da je < striktno uredenje i da je A, dobro ureden skup. Prema
pretpostavci, < je ireeksivna na A i tranzitivna, a uslov trihotomije nam
daje i antisimetricnost relacije <. Tako, A, je striktno ureden skup.
Kako relacija < zadovoljava uslov minimalnosti, to znaci da svaki neprazan
podskup X od A ima minimalni element. No, on je zbog uslova trihotomije
(za <) uporediv sa svim ostalim elementima iz X, sto znaci da je najmanji
u X. Prema tome, A, je dobro ureden skup, sto po deniciji znaci da je
A, < striktno dobro ureden skup.
Definicija 4.2 Neka je A = A, ureden skup i a A. po

cetni segment
od A (odreden elementom a jeste skup predA (a) skup svih elemenata iz
A koji su strogo manji od a tj.
predA (a) = {x A : x < a}.
Jasno, predA (a), je takode ureden skup, koga cemo takode zvati
pocetni segment od A (odreden elementom a). Analogno, ako je A
striktno ureden skup, smatracemo da njegovi pocetni segmenti nasleduju
striktni poredak sa A. Lako se vidi da su pocetni segmenti (ssstriktno)

dobro uredenih skupova ponovo (strikno) dobro uredeni skupovi. Ako se
iz konteksta vidi o kom (strikto) uredenom skupu A se radi, onda umesto
predA (a) pisemo samo pred(a).
Sledece dve teoreme govore o dve jednostavne osobine striktno dobro
uredenih skupova.
Teorema 4.3 Za svako monotono preslikavanje : A A striktno dobro

uredenog skupa A, < u sebe vazi
a (a), za sve a A.
Dokaz. Pretpostavimo suprotno tj. da je skup X = {x A : x > (x)}

neprazan. Zbog uslova minimalnosti za A, < sledi da X ima neki minimalni
element, recimo c. Iz c X imamo c > (c), sto zbog monotonosti funkcije
daje (c) > ((c)). Prema deniciji skupa X dobijamo da (c) X, sto
je kontradikcija sa pretpostavkom da je c minimalan element u X.
Teorema 4.4 Striktno dobro ureden skup ne moze biti izomorfan svom po-
cetnom segmentu.
Dokaz. Pretpostavimo suprotno i neka je striktno dobro ureden skup

A, < izomorfan svom pocetnom segmentu predA (a), <. Ako je : A
predA (a) taj izomorzam, onda je on naravno i monotono preslikavanje
striktno dobro uredenog skupa A, < u sebe. Prema prethodnoj teoremi,
imamo da je a (a), sto je nemoguce jer je (a) predA (a) tj. (a) < a.

Sledecu teoremu cemo iskazati i dokazati za striktno dobro uredene skupove,
ali zbog ranije diskutovane paralele izmedu striktno dobro uredenih skupova
i dobro uredenih skupova, analogna teorema vazi i za dobro uredenen skupove.
Teorema 4.5 Neka su A = A, <1 i B = B, <2 striktno dobro uredeni

skupovi. Tada postoji najvise jedan izomorfizam izmedu A i B.
Dokaz. Neka su : A B i : A B dva izomorzma. Tada su i

= 1 : A A i 1 : A A izomozmi. Prema Teoremi ??? imamo
151
da za sve a A vazi
a (a) i a 1 (a).
No, tada dobijamo
(a) ( 1 (a)) = a,
pa je (a) = a, za sve a A. Prema tome, je identicko preslikavanje i

= .

Prirodno je postaviti pitanje, koliko vrsta su stinski razli
citih (strik-
tno) dobro uredenih skupova postoji ? U sledecem poglavlju cemo uvesti
jedna novi pojam, pojam ordinala i pokazati da klasa svih ordinala jeste
predstavnicki dom svih mogucih (striktno) dobro uredenih skupova. Posle
toga cemo pokazati kako se, koristeci ordinale, pojam kardinalnog broja
moze strogo uvesti u ZF teoriji skupova.
Uredeni skupovi i Aksioma izbora
Neka je uobicajeni poredak medu celim brojevima. Jasno, Z, nije

dobro ureden skup. No, nije tesko denisati dobro uredenje na Z. Na
primer,
0 1 1 2 2 ... n n ...
Skup realnih brojeva R u odnosu na uobicajeni poredak takode ne zadovo-

ljava uslov minimalnosti pa R, nije dobro ureden skup. Za razliku od
skupa celih brojeva, sada bas i nije jasno kako naci relaciju na R koja bi ga
dobro uredila. U opstem slucaju, prirodno je postaviti pitanje, da li se svaki
skup moze dobro urediti? Godine 1904. Zermelo je dokazao teoremu, po
kojoj se svaki skup moze dobro urediti. Rezultat je za mnoge matematicare
bio pomalo cudan. Kako je u dokazu te teoreme sustinski koristio tzv.
princip izbora, od tog trenutka neki su ozbiljno poceli da sumnjaju u,
do tada ocigledan, princip: ako imamo familiju nepraznih skupova X, onda
postoji skup, koji sadrzi tacno jedan element iz svih elemenata familije X. U
stvari, Zemelo je dokazao da je Aksioma izbora ekvivalentna tzv. Principu
dobrog uredenja:
Zermelov princip dobrog uredenja

Svaki skup se moze dobro urediti.
Upravo ova ekvivalentnost Aksiome izbora sa Principom dobrog uredenja

je navela mnoge matematicare da ne prihvate Aksiomu izbora kao princip
koji se ugraduje u osnove matematike.
Drugi ekvivalent Aksiome izbora, a koji se vrlo cesto koristi u matematici
uopste, jeste sledece tvrdenje:
Lema Zorna
Neka je A proizvoljan ureden skup. Ako u A svaki lanac ima gornje
ogranicenje, tada A ima bar jedan maksimalni element.
Posmatrajmo sada skup L svih lanaca u nekom uredenom skupu A.

Naravno, skupovna inkluzija jeste jedno uredenje na L. Maksimalni
element od L, , ako postoji, zovemo maksimalni lanac u A. Prirodno
je postaviti pitanje, da li se svaki lanac u A moze prosiriti do nekog
maksimalnog. Haussdor je dokazao da je sledece tvrdenje ekvivalentno
Aksiomi izbora:
Hausdorffov princip maksimalnosti

Neka je A proizvoljan ureden skup. Tada je svaki lanac u A sadrzan
u nekom maksimalnom lancu.
Pored ova tri ekvivalenta Aksiome izbora, pronadeno je preko sto tvrdenja
koja su ekvivalentna sa AC, a pripadaju razlicitim oblastima matematike.
Ispostavilo se da se Aksioma izbora sustinski koristi, na primer, prilikom
dokaza sledecih tvrdenja:
Svaki vektorski prostor ima bazu.
Teorema Sylowa u teoriji grupa
Svaki prsten sa jedinicom ima maksimalni ideal.
Svako polje ima algebarsko zatvorenje.
Teorema kompaktnosti u teoriji modela.
Proizvod kompaktnih prostora je kompaktan.

153
Svaka kolekcija podskupova koja ima svojstvo konacnog preseka sadrzana

je u nekom ultraltru.
Ekvivalentnost denicije neprekidnosti funkcija preko okolina i preko
granicne vrednosti.
Hahn-Banachova teorema (Funkcionalna analiza)
Egzistencija nemerljivog skupa u R
Teoreme Bairea (Topologija)
Paradoks Banacha-Tarskog (Topologija)
U daljem tekstu mi cemo se truditi da svaki put naglasimo kada koristimo

neki od ekvivalenata Aksiome izbora.
Definicija ordinala i osnovne osobine
Pojam ordinala uveo je G. Cantor u jednom svom radu iz 1883. godine, kao
tip uredenja dobro uredenih skupova. Pristup ordinalima slican onom koji
cemo mi koristiti, prvi put je primenio von Neumann 1923. godine. Prema
ovom pristupu, ordinali su specijalni skupovi koji mogu sluziti kao istaknuti
predstavnici klase svih mogucih dobro uredenih skupova.
Definicija 4.3. Za skup A kazemo da je tranzitivan ako za sve x A vazi

x A.
Drugim recima, skup A je tranzitivan ako za sve skupove x vazi imp-

likacija
a x A a A.
Na primer skupovi
, {}, {, {}}, {, {}, {, {}}}, . . .
su tranzitivni. U opstem slucaju, nije tesko videti da ako je skup A tranzi-
tivan, onda je tranzitivan i skup A {A}.
Neka je A neki skup. Denisimo relaciju A skupa A na sledeci nacin:
A = {x, y A A : x y}.
Neka je xA y akko x A y ili x = y.
Definicija 4.4. Za skup A kazemo da je ordinal ako je tranzitivan i relacija

A jeste striktno dobro uredenje na A.
Primetimo da ako je A ordinal, onda je A dobro uredenje na A. Napo-

menimo da mi podrazumevamo da svi skupovi sa kojima radimo zadovol-
javaju sve ZF aksiome, pa i Aksiomu regularnosti. To znaci da je relacija
A ireeksivna za sve skupove A. Prema tome, ako nam je dat neki skup
, onda da bi bio ordinal, treba proveriti da li ima sledece osobine:
(i) za sve x vazi x ;
(ii) za sve x, y, z vazi: ako x y, i y z onda x z;
(iii) za sve x, y vazi tacno jedna od sledecih relacija:
xy ili x=y ili y x;
(iv) svaki neprazan skup B ima minimalni element, tj.
(x B)(y B)y x.
Na primer, sledeci skupovi su ordinali:
, {}, {, {}}, {, {}, {, {}}}, ...
Primetimo da svi ovi navedeni ordinali (sem ) imaju istu strukturu tj.
svi oni su oblika {}, za neki ordinal .
Definicija 4.5 Za ordinal kazemo da je naredni ako za neki ordinal
= {}.
U tom slucaju pisemo i = + ili = + 1. Ako = i nije naredni,

kazemo da je granicni ordinal.
Napomenimo, da se oznaka +1 uklapa u opstiju pricu o sabiranju ordinala,

kojom se mi ovde necemo baviti. Pitanje egzistencije granicnih ordinala raz-
motricemo na kraju ove sekcije. Tako, dokazacemo da je najmanji granicni
ordinal upravo skup prirodnih brojeva.
U narednim teoremama obuhvacene su osnovne osobine ordinala.
Teorema 4.6. Presek dva ordinala je ordinal.

155
Dokaz. Neka su i ordinali. Lako je videti da je skup tranzitivan.

Dalje, relacija je restrikcija relacije striktnog dobrog uredenja na
, pa je i ona striktno dobro uredenje na .
Teorema 4.7. Svaki element ordinala je ordinal.
Dokaz. Neka je neki ordinal i x . Dokazimo prvo da je x tranzitivan

skup. Neka je y x, treba dokazati da je y x. Drugim recima, za sve
z y treba dokazati z x. Kako imamo
zyxy z
onda sledi z y i y x pa zbog tranzitivnosti relacije sledi z x, sto

smo i trebali dokazati. S druge strane relacija x treba da je sriktno dobro
uredenje na x. Zbog tranzitivnosti skupa imamo da iz x sledi x
i relacija x je restrikcija relacije na x, iz cega sledi da je i x striktno
dobro uredenje na x.
Teorema 4.8. Neka je neki ordinal i B , B = . Tada su sledeci

uslovi ekvivalentni:
(i) B je pocetni segment od , ,
(ii) B je tranzitivan skup.
Dokaz.
(i) (ii) Neka je B = pred(a), za neki a . Treba dokazati da ako
x B onda x B. Neka je y x. Tada imamo
y x B y x pred(a) y x a
pa zbog tranzitivnosti skupa sledi
x i y
tj. y x a pa zbog tranzitivnosti relacije , sledi y a. Time smo

dobili y pred(a).
(ii) (i) Neka je sada B tranzitivan skup. Treba dokazati da je B
pocetni segment od tj. B = pred(a), za neki a . Kako je B = , onda
je X = \ B = . Skup , zadovoljava uslov minimalnosti, pa X ima

minimalni element. je striktno dobro ureden skup, pa X ima tacno jedan
minimalni element, recimo c. Dokazimo da je B = pred(c).
Prvo, neka je x B, dokazimo da je x pred(c) tj. x c. Pret-
postavimo suprotno. Onda zbog uslova trihotomije vazi x = c ili c x. Ako
bi bilo x = c, onda bi imali
x = c X = \ B,
tj. x B, sto je kontradikcija. Ako bi bilo c x, onda bi bilo
cxBcB
zbog tranzitivnosti skupa B, ali opet dobijamo kontradikciju jer c X =
\ B. Time smo dokazali da je B pred(c).
Neka je sada x pred(c). Tada x c , pa je x i c . Odatle
dobijamo x c. Treba dokazati da x B. Pretpostavimo suprotno, onda
x \ B = X i x C
sto je kontradikcija jer je c minimalan u X. Time smo dokazali B = pred(c).

Teorema 4.9. Neka je B tranzitivan podskup ordinala . Tada je

B ili B = .
Dokaz. Primetimo da ne mogu vaziti obe relacije istovemeno, jer bi dobili

tj. , sto je kontradikcija sa ireeksivnoscu relacije .
Pretpostavimo da B = . Tada je B , pa prema prethodnoj teoremi B
je neki pocetni segment od . Neka je B = pred(a), za neki a . Dokazimo
da je B = a tj. a = pred(a). Neka je x B. Tada x a pa B a. Obratno,
ako x a , onda x pa x a, sto znaci x pred(a) = B.

Premo tome, svaki ordinal sadrzi .
Teorema 4.10. Svaki tranzitivan podskup ordinala jeste i sam ordinal.
Dokaz. Prema prethodnoj teoremi, ako je B tranzitivan podskup ordinala

, onda B ili B = . U prvom slucaju treba samo primeniti osobinu da
je svaki element ordinala ordinal.

157
Osobine klase svih ordinala
Po deniciji ordinala, osobina biti ordinal je osobina prvog reda u ZF

teoriji skupova, tj. postoji formula prvog reda, koja znaci: je ordinal.
Po dogovoru, neka je
ON
skraceni zapis te formule. Intuitivno, ON jeste, u stvari, oznaka za klasu

svih ordinala. Citalac koji zeli da ostane strogo u okviru ZF teorije skupova
(u kome klase ne postoje), moze svuda gde naide na oznaku ON da je zameni
sa odgovarajucom formulom prvog reda. Na primer, oznaka
A ON
znaci, u stvari
(x)(x A x je ordinal ),
Po dogovoru, u daljem cemo za ordinale i umesto pisati < .

Intuitivno, to mozemo shvatiti kao da smo u klasi ON denisali relaciju
< na sledeci nacin:
< akko .
No, < nije u strogom smislu relacija. Naime, binarne relacije smo denisali
kao podskupove skupova oblika A A, a kasnije cemo videti da klasa ON
nije skup. Ipak, koristicemo rec relacija, da bi pomogli nasoj intuiciji.
Prirodno, pisacemo:
akko < ili = .
Teorema 4.11. Na klasi ON relacija < ima sve osobine striktnog dobrog
uredenja, tj. za sve , , ON vazi
(i) < ;
(ii) ( < < ) < ;
(iii) Vazi tacno jedna od sledecih relacija:
< ili = ili < ;
(iv) Svaka neprazna klasa ordinala ima minimalni element u odnosu na

< . Drugim recima, neka je neka osobina koja je definisana za sve ordinale,
takva da bar jedan ordinal ima osobinu ; tada postoji ordinal sa osobinom
takav da ne postoji nijedan ordinal sa osobinom za koji bi vazilo < .
Dokaz.
(i) Pretpostavimo suprotno tj. . Tada bi bilo , sto je nemoguce
jer je relacija ireeksivna.
(ii) Ako je , onda zbog tranzitivnosti skupa sledi .
(iii) Primetimo da zbog (i) i (ii) ne mogu vaziti dve relacije istovremeno.
Pretpostavimo sada da je = i dokazimo da ili . Znamo da
je skup ordinal pa je on tranzitivan podskup ordinala i . Prema
jednoj od prethodnih teorema sledi
( = ) ( = ).
To znaci da imamo ukupno 4 mogucnosti. Lako se vidi da se ne moze desiti
= i =
niti
i .
Ostaje
i =
ili
= i ,
sto redom daje odnosno .
(iv) Neka ordinal ima osobinu (sto zapisujemo sa ()). Posmatrajmo
skup
A = {x : (x)}.
(Skup A je dobro denisan, jer su svi elementi od ponovo ordinali i osobina
je denisana za sve x .) Ako je A = , onda je trazeni minimalni
ordinal sa osobinom . Neka je A = . Kako je A , a ureden skup ,
ima osobinu minimalnosti, onda A ima minimalni element u odnosu na .
Lako je videti da je (zbog (iii)) taj minimalni element jedinstven. Oznacimo
ga sa i dokazimo da je upravo trazeni ordinal. Zaista, ima osobinu
(i jeste ordinal jer ); dalje, ako je ordinal sa osobinom takav da
< onda bi imali
,
pa bi A, sto je kontradikcija.

159
Primetimo da u prethodnoj teoremi u (iv) mozemo iskazati i jace tvrdenje.

Naime: Svaka neprazna klasa ordinala ima najmanji element u odnosu na
relaciju .
Teorema 4.12. Tranzitivan skup ordinala je ordinal.
Dokaz. Neka je A tranzitivan skup ordinala. Da bi A bio ordinal, relacija

A treba da je striktno dobro uredenje na A, a to sledi iz prethodne teoreme.

Teorema 4.13. Neka je A neki skup ordinala i = A. Tada je
najmanji ordinal koji je veci ili jednak od svih ordinala iz A. ( Pisemo
= sup A.)
Dokaz. Jasno, je tranzitivan

skup ordinala, pa prema T18. je ordinal.
Dalje, ako A, onda A = , pa . Kona cno, ako je takav
ordinal da je za sve A, onda imamo da je A , pa .
Teorema 4.14. Klasa ON nije skup.
Dokaz. Pretpostavimo da je ON skup. Kako je element ordinala ponovo

ordinal onda imamo
ON ON,
tj. ON je tranzitivan skup ordinala. Prema prethodnoj teoremi, ON je
ordinal, pa mora
ON ON,
sto je nemoguce, jer nijedan ordinal nije sam sebi element. Dakle, ON nije
skup.

Da je ON skup, mogli bi reci da ON, zadovoljava uslov minimal-
nosti, pa bi u njemu vazio i uslov induktivnosti, koji omogucava sprovodenje
dokaza unutar ON koristeci indukciju analognu matematickoj indukciji u
skupu prirodnih brojeva. No, ON je prava klasa. Ipak, i u klasi ON svih
ordinala mozemo koristiti princip koji je analogan principu matematicke in-
dukcije. To je tzv. princip transfinitne indukcije. On se zasniva na
sledecoj teoremi.
Teorema 4.15. Neka je neka osobina koja je definisana za sve ordinale.

Pretpostavimo da za svaki ordinal vazi:
() Ako svi ordinali < imaju osobinu , onda i ima osobinu .
Tada osobinu imaju svi ordinali.
Dokaz. Pretpostavimo suprotno tj. da je klasa
A = { ON : ()}
neprazna i neka je 0 (jedinstven) minimalni element u A. Tada za sve < 0

vazi da imaju osobinu , sto zbog uslova () povlaci (0 ), kontradikcija.
Dakle, A = tj. za sve ON vazi ().
Ordinalni tip dobro uredenog skupa
U ovom delu cemo dokazati glavnu teoremu o (striktno) dobro uredenim

skupovima. Dokazacemo, naime, da su ordinali pravi predstavnici svih
mogucih tipova (striktno) dobro uredenih skupova. Radi lakseg pisanja, u
ovom delu cemo uvesti jednostavnije oznaku za pocetne segmente ordinala:
recimo umesto pred () pisacemo samo [).
Lema 4.1. Neka su i ordinali. Tada
, <
= , < = .
Dokaz. Pretpostavimo suprotno, da = i = . Zbog trihotomije

imamo , ili . Neka je . Zbog tranzitivnosti skupa vazi
. No, ranije smo dokazali da ako je tranzitivan podskup od i =
onda je pocetni segment od tj.
= [)
= .
To daje kontradikciju, jer znamo da nijedan striktno dobro ureden skup ne

moze biti izomorfan svom pocetnom segmentu.

161
Teorema 4.16. (O tipu striktno dobro uredenog skupa) Neka je A =

A, < striktno dobro ureden skup. Tada postoji tacno jedan ordinal takav
da je
A = , .
Dokaz. Prema prethodnoj lemi, izomorfni ordinali su uvek jednaki, pa

postoji najvise jedan takav ordinal. Neka je
A = {x A : ( ON)[x), <
= , }.
Tada je A = , jer za najmanji element m od A, [m) = , i
[m), <
= , .
Dalje, za svaki x A , postoji tacno jedan ordinal takav da je [x) =

pa cemo ga oznaciti sa x . Dalje, izmedu [x) i x postoji tacno jedan
izomorzam, oznacimo ga sa x . Dakle, x : [x) x je izomorzam. Neka
je
= {x : x A }.
Zbog Aksiome zamene, je skup. Dokazacemo da je bas trazeni ordinal.
Dokaz cemo sprovesti u nekoliko koraka:
Korak 1. Neka je x A . Tada za sve y < x vazi da je
y A , y x i x (y) = y .
Korak 2. je ordinal.
Korak 3. A , <
= , .
Korak 4. A = A.
Naravno, posle poslednjeg koraka imamo da je
A, <
= , .
Korak 1. Neka je x A . Dokazimo da za sve y < x vazi y A , y

x i x (y) = y . Kako je x A , onda je x : [x) x izomorzam.
Zbog y < x imamo y [x), pa je x (y) x . Oznacimo sa ordinal
x (y) i dokazimo da je [y)
= tj. da je = y i y A . Zaista, trazeni
izomorzam je restrikcija preslikavanja x na [y). Naime: x|[y) jeste 1-1
jer je restrikcija od x .
x|[y) jeste na jer
x|[y) ([y)) = .
Kako je x|[y) restrikcija monotnog preslikavanja, onda je i x|[y) monotono.

Korak 2. Dokazimo da je ordinal. Videli smo da je (zbog Aksiome
zamene i Aksiome podskupa) skup. Znamo da je tranzitivan skup ordinala
opet ordinal, pa je dovoljno dokazati da je tranzitivan.
Neka je x . Treba dokazati da je . Znamo da je x : [x)
x izomorzam. Kako je x na i x , onda postoji y [x) takav da
je x (y) = . Dakle, postoji y < x takav da je x (y) = . Zbog Koraka 1.
imamo da je x (y) = y x tj. .
Korak 3. Dokazimo A , < = , . Denisimo preslikavanje : A
sa
(x) = x , za sve x A .
Tada se lako vidi da je dobro denisano, da je na , da je 1-1 i da je
monotono.
Korak 4. Dokazimo A = A. Pretpostavimo suprotno i neka je X = A \
A = . Tada X ima najmanji element x0 . Koristeci Korak 1, lako se dokazuje
da je tada A = [x0 ). No, u Koraku 3 smo dokazali da je A , < = , A
tj.
[x0 ), <
= , ,
iz cega ce slediti, po deniciji skupa A , da x0 A , sto je kontradikcija.
Tako, A = A i
A, <
= , ,
sto je i trebalo dokazati.

Definicija 4.6. Za striktno dobro ureden skup A = A, < sa type(A)

oznacimo jedinstven ordinal sa osobinom A
= , . Ordinal type(A)
zovemo ordinalni tip od A.
Neka je type(A, <) = . Naravno, tada je A, = , . Obratno,

ako je A, dobro ureden skup i A,
= , onda je i A, <
= ,
pa je type(A, <) = . Tako, za svaki dobro ureden skup A = A, postoji
tacno jedan ordinal takav da je A, = , . Pisemo po dogovoru
type(A) = .
163
Teorema 4.17. Za sve (striktno) dobro uredene skupove A i B vazi
A
=B akko type(A) = type(B).
Dokaz. () Neka je A = B. Kako je A = type(A) i B = type(B) onda

type(A) = type(B). No, izomorfni ordinali su jednaki (L1.), pa type(A) =
type(B).
() Iz A
= type(A) = type(B) = B dobijamo A = B.

Primetimo da kao neposrednu posledicu ove teoreme imamo da se svaki
(striktno) dobro ureden skup A, < moze indeksirati po nekom ordinalu
. Naime, ako je ordinal takav da je A, < = , , onda je A = {a :
< }, gde je a = a za sve = . Jednostavno, ako je : A
izomorzam izmedu A, < i , , treba uzeti a = 1 (), za sve < .
Ako jos prihvatimo AC, dobijamo da se svaki skup moze indeksirati po
nekom ordinalu .
Prirodni brojevi kao ordinali
U ovom delu cemo prirodne brojeve denisati kao specijalne ordinale. Intu-
itivno, ordinal ce biti prirodan broj akko se moze dobiti od konacnom
primenom operacije + . Dokazacemo da je kolekcija svih prirodnih brojeva
skup i da zadovoljava sve Peanove aksiome. Ta cinjenica moze da posluzi
kao dokaz da nasa formalna denicija prirodnog broja pokriva intuitivan po-
jam prirodnog broja. Na kraju cemo dokazati da je skup prirodnih brojeva
najmanji granicni ordinal.
Definicija 4.7. Za ordinal kazemo da je prirodan broj ako
( )( = je naredni ordinal).
Na primer, ordinali , {}, {, {}} su prirodni brojevi.
Teorema 4.18. Elementi prirodnog broja su opet prirodni brojevi.
Dokaz. Neka je prirodan broj i . Treba dokazati
( )( = je naredni ordinal).
Kako imamo < , sledi < , sto daje da je = ili da je naredni

ordinal.
Teorema 4.19. Ako je prirodan broj, onda je i {} prirodan broj.
Dokaz. Neka je {}. Ako je = {}, onda je naredni ordinal.

Ako je < {} onda je ili = , iz cega sledi . No, kako
je prirodan broj, onda je = ili je naredni ordinal.

Uvedimo redom sledece oznake:
0 = , 1 = 0+ = {0}, 2 = 1+ = 1 {1} = {0, 1},
3 = 2+ = 2 {2} = {0, 1, 2}, . . . , n + 1 = n+ = n {n} = {0, 1, ..., n}, . . .
Prema T25, svi ti ordinali su prirodni brojevi.
Definicija 4.8. Za skup A kazemo da je induktivan ako A i za sve

x A vazi x {x} A.
Prema tome, Aksioma beskonacnosti tvrdi da postoji bar jedan induktivan

skup.
Teorema 4.20. Neka je I proizvoljan induktivan skup. Svi prirodni brojevi

pripadaju skupu I.
Dokaz. Znamo da svaka neprazna klasa ordinala ima najmanji element.

Pretpostavimo da je
K = { : je prirodan broj i I} = ,
i neka je 0 najmanji ordinal u K. Jasno, 0 = . Dakle, 0 je naredni

ordinal. Neka je 0 = {}. Onda je 0 takode prirodan broj i
< 0 , pa mora I. Iz toga sledi + I sto daje 0 I, kontradikcija.
Teorema 4.21. Klasa svih prirodnih brojeva jeste skup.

165
Dokaz. Zbog Aksiome podskupa znamo da je

{ I : je prirodan broj }
sigurno skup, za bilo koji induktivan skup I. No, prema Teoremi 26, to je
tacno skup svih prirodnih brojeva.
Definicija 4.9. Sa cemo obelezavati skup svih prirodnih brojeva.
Teorema 4.22. Skup zadovoljava sve Peanove aksiome, tj.
1.
2. n n+
3. n = m n+ = m+
4. (X )(( X (n X)n+ X) X = ).
Dokaz.
(1) i (2) su evidentni.
(3) Neka je n = m. Ako bi bilo n {n} = m {m}, dobili bi
(n m n = m) (m n m = n).
Zbog n = m dobijamo n m i m n tj. n n, sto je kontradikcija.
(4) Pretpostavimo suprotno, da je \ X = . Kako je to neprazan
skup ordinala, ima najmanji. Oznacimo ga sa n0 . Onda je n0 = , pa je
n0 = m {m}, za neki m . Odatle sledi m n0 tj. m < n0 pa mora
m X. No, tada bi m+ X, sto je kontradikcija.
Teorema 4.23. je najmanji granicni ordinal.
Dokaz. Znamo da je svaki tranzitivan skup ordinala ponovo ordinal. Kako

iz sledi , dobijamo da je tranzitivan, pa je ordinal.
Pretpostavimo da je naredni ordinal tj. = {} za neki . Tada
je pa i + , sto daje kontradikcija. Dakle, je granicni
ordinal. Na kraju, je najmanji granicni ordinal, jer svaki < jeste
prirodan broj, pa je ili = ili je naredni ordinal.

Ekvipotentni skupovi
Pre nego sto predemo na deniciju kardinala kao specijalnog ordinala, pod-
setimo se nekih cinjenica, na koje se pomisli kada se pomene pojam kardi-
nalnog broja. Naime, prvi i najpoznatiji pristup pojmu kardinalnog broja
jeste preko tzv. ekvipotentih skupova, tj. skupova izmedu kojih postoji
bijekcija. Prema tom pristupu, svaka klasa ekvipotentnih skupova jeste
kardinalni broj (koji odgovara tim skupovima). No, kako mi zelimo da os-
tanemo (koliko god je to moguce) u okviru ZF teorije skupova, usvojicemo
pristup po kome su svi objekti sa kojima radimo (pa dakle i kardinali)
skupovi. Prema tom pristupu kardinali ce biti neki specijani ordinali; dalje,
pod uslovom da usvojimo Aksiomu izbora, svakom skupu na jednoznacan
nacin odgovara neki kardinalni broj, i dva skupa ce imati isti kardinalni
broj ako i samo ako su oni ekvipotentni. Prema tome, sve cinjenice koje
smo ranije (tokom skolovanja) dokazivali za ekvipotentne skupove mozemo
iskoristiti i u ovom pristupu.
Definicija 4.10 Za skupove A i B kazemo da su ekvipotentni, (u oznaci

A B), ako postoji bijekcija iz A na B. Za skupove A i B koji nisu
ekvipotentni pisemo A B. Pisacemo A B ako postoji injekcija iz A u
B, dok cemo oznaku A B koristiti u slucaju da je A B i nije B A.
U sledecoj teoremi su sadrzane neke jednostavne osobine koje se odnose

na upravo denisane pojmove.
Teorema 4.24. Neka su A, B, C proizvoljni skupovi. Tada:
1) A B i B C onda A C.
2) a) A A,
b) A B onda B A,
c) A B i B C onda A C.
Dokaz. Direktno po deniciji, koristeci osobine injekcija odnosno bijekcija.

Teorema 4.25. (Cantor, 1892.) Za svaki skup X, X P(X).

167
Dokaz. Jasno, postoji injekcija iz X u P(X). Treba dokazati da ne postoji

injekcija iz P(X) u X. Pretpostavimo suprotno i neka je f : P(X) X
neka injekcija. Tada je skup
A = {f (S) : S X, f (S) S}
dobro denisan. No, tada bi dobili da
f (A) A f (A) A,
sto je kontradikcija. Prema tome, ne postoji injekcija iz P(X) u X, sto smo

i trebali dokazati.

Teorema 4.26. Za svaki skup A, P(A) {0, 1}A .
Dokaz. Trazenu bijekciju f : P(A) {0, 1}A denisimo na sledeci nacin:

za sve B A,
f (B) = B ,
gde je B {0, 1}A karakteristicna funkcija skupa B u A, tj.
B (x) = 1 akko x B.

Da bi dokazali poznatu teoremu Schroder-Bernsteina, dokazacemo jedan
specijalan slucaj teoreme Tarskog o ksnoj tacki.
Lema 4.2. Neka je f monotono preslikavanje uredenog skupa P(A), u

sebe. Tada postoji Z A takav da je f (Z) = Z.
Dokaz. Neka je B = {X A : X f (X)} i Z = B. Jasno, za sve X B

vazi X Z, pa zbog monotonosti funkcije f imamo f (X) f (Z). Tako,

Z = {X : X B} {f (X) : X B} f (Z) ,
pa Z f (Z). No, odatle sledi f (Z) f (f (Z)), sto zbog denicije skupa B
daje f (Z) B. Prema tome, f (Z) Z.

Teorema 4.27. (Schr oder - Bernstein, 1897.)

Za sve skupove A i B vazi: ako A B i B A onda A B.
Dokaz. Neka su f : A B i g : B A injekcije. Denisimo pomocno

preslikavanje h : P(A) P(A) na sledeci nacin:
h(X) = A \ g(B \ f (X)),
za sve X A. Tada je h monotono preslikavanje uredenog skupa P(A),

u sebe. Prema pethodnoj lemi postoji Z A takav da je Z = h(Z). Prema
tome, Z = A \ g(B \ f (Z)), pa je skup A disjunktna unija dva skupa: Z i
g(B \ f (Z)). Denisimo funkciju F : A B na sledeci nacin:
{
f (x), za x Z,
F (x) =
g 1 (x), inace.
Tada je F trazena bijekcija izmedu A i B.

Teorema 4.28 Neka su A1 , A2 , B1 , B2 skupovi takvi da je A1 B1 i A2

B2 . Tada vazi:
a) Ako je A1 A2 = B1 B2 = onda A1 A2 B1 B2 .
b) A1 A2 B1 B2 ,
c) AA B2
1 B1 .
2
Dokaz. Neka su 1 : A1 B1 i 2 : A2 B2 bijekcije.
a) Denisimo preslikavanje : A1 A2 B1 B2 tako sto je (x) =

1 (x), za sve x A1 i (x) = 2 (x), za sve x A2 . Tada je dobro
denisano preslikavanje koje je bijekcija iz A1 A2 u B1 A2 .
b) Preslikavanje : A1 A2 B1 B2 denisemo kao (x, y) =

1 (x), 2 (y). Tada je trazena bijekcija.
c) Preslikavanje : AA
1
2
B1B2 denisemo na sledeci nacin: ako je
f : A2 A1 , onda (f ) = 1 f 2 1 . Nije tesko videti da je
bijekcija.

169
Teorema 4.29 Neka su A, B, C proizvoljni skupovi. Tada vazi:
a) AC B C (A B)C ,
b) ABC (AB )C ,
c) Ako su B i C disjunktni skupovi, tada AB AC ABC .
Dokaz.
a) Preslikavanje : AC B C (A B)C denisemo na sledeci nacin:

ako je f AC , g B C , onda (f, g) = h, gde h : C A B tako
da je h(c) = f (c), g(c). Tada je preslikavanje bijekcija.
b) Preslikavanje : ABC (AB )C denisemo na sledeci nacin: Ako
je f : B C A, onda (f ) : C AB tako da za sve c C,
((f ))(c) = hc , gde hc : B A, i za sve b B, hc (b) = f (b, c). Tada
je bijekcija.
c) Bijekciju : AB AC ABC denisemo na sledeci nacin: ako je
f : B A, g : C A, onda neka je (f, g) = h, h : B C A,
tako da je h(x) = f (x) za sve x B, i h(x) = g(x) za sve x C.
Kardinal kao specijalni ordinal
Kao sto smo ranije dokazali, prema Teoremi o tipu striktno dobro uredenog
skupa (T3.11), za svaki striktno dobro ureden skup (A, <) postoji ordinal
koji je izomorfan sa (A, <). Dakle, klasa ordinala takvih da je A je
sigurno neprazna. S druge strane, svaka neprazna klasa ordinala ima naj-
manji element. Te dve cinjenice nam omogucavaju da, u slucaju da se skup
A moze dobro urediti, kardinalnost skupa A, (u oznaci |A|), denisemo
na sledeci nacin:
Definicija 4.11 Neka se skup A moze dobro urediti. Kardinalnost skupa

A, (u oznaci |A|) jeste najmanji ordinal takav da je A.
Ako prihvatimo Aksiomu izbora, onda se svaki skup moze dobro urediti,
pa je kardinalnost |A| denisana za svaki skup A. Primetimo da u slucaju
ordinala, AC nije potrebna: svaki ordinal ima svoju kardinalnost ||.
Prema tome, pojam kardinala mozemo denisati korektno i bez pozivanja
na AC. Naime:
Definicija 4.12 Za ordinal kazemo da je kardinal ako je
= ||.
Naravno, za svaki skup A, |A| jeste kardinal. Naime, ako bi postojao

ordinal < |A| takav da je |A|, onda zbog |A| A bi dobili A, sto
je suprotno sa denicijom |A|.
Sledeca teorema je, u stvari, samo preformulacija denicije kardinala, ali
ce se u daljem radu pokazati kao korisna.
Teorema 4.30. Ordinal je kardinal akko ( < ) .
Dokaz.
() Neka je || = . To znaci da je najmanji ordinal ekvipotentan sa .
() kako je onda uslov ( < ) znaci po deniciji da je
|| = .

U sledece dve teoreme cemo pokazati kakav je odnos izmedu ekvipoten-
cije, relacije i kardinalnosti. Po dogovoru cemo, kad god se u daljem
tekstu pojavi oznaka |A|, podrazumevati da se doticni skup A moze dobro
urediti.
Teorema 4.31. Za sve skupove A, B vazi
A B |A| = |B|.
Dokaz.
() Neka je A B. Tada zbog A |A| i B |B| zakljucujemo A
|B| i B |A|. Po deniciji kardinalnosti skupova sada sledi |A| |B|
odnosno |B| |A|. No, kako je relacija (denisana na klasi svih ordinala)
antisimetricna, sledi |A| = |B|.
() Neka je |A| = |B|. Onda A |A| = |B| B, pa je A B.
Teorema 4.32. Za sve skupove A i B vazi:
|A| |B| A B.
171
Dokaz.
() Neka je |A| = , |B| = i . Tada je , pa postoji potapanje
i : (i() = , za sve ). Oznacimo sa f bijekciju iz A u , a sa g
bijekciju iz B u . Tada je h = g 1 i f : A B injekcija, pa je A B.
() Neka je |A| = , |B| = i A B. Oznacimo sa h injekciju iz A u B.
Pretpostavimo da nije . Tada je < tj. . Neka je i :
identicno potapanje i . Neka su f : A i g : B bijekcije, i
posmatrajmo funkciju = f 1 ig. Tada : B A jeste injekcija. Prema
Teoremi Schroder-Bernstein sada iz A B i B A zakljucujemo A B
sto prema prethodnoj teoremi implicira |A| = |B| tj. = , kontradikcija.

Prema tome, ako su i kardinali, onda
akko = ,
i
akko .
Teorema 4.33. Unija proizvoljnog skupa kardinala je kardinal.

Dokaz. Neka je S neki skup kardinala i S = . Znamo od ranije (T19)
da je ordinal i da je = sup S. Pretpostavimo da nije kardinal. Onda
postoji < takav da je . Po deniciji unije, tada postoji S, takav
da je , tj. . Kako je i onda . S druge strane,
i (jer je = sup S i S). Prema teoremi Schroder-Bernstein, sledi
da je , pa zbog dobijamo . No, to je nemoguce jer <
i je kardinal.
Operacije sa kardinalima
Neka su i kardinali. Podsetimo se da smo sa obelezili Dekartov

proizvod i (kao skupova), a sa skup svih funkcija f : . No,
privremeno, da bismo izbegli dvosmislenost, skup svih funkcija f :
cemo obelezavati sa .
Definicija 4.13 Na klasi svih kardinala cemo definisemo sledece tri op-
eracije, sabiranje, mno
zenje i stepenovanje na sledeci nacin:
= | {0} {1}|,
= | |
= | |
Teorema 4.34 Neka su A i B proizvoljni skupovi. Tada:
a) Ako A B = , onda |A B| = |A| |B|,
b) |A B| = |A| |B|,
c) |AB | = |A||B| .
Dokaz. Primetimo da za proizvoljan skup A i kardinal takav da je A

vazi da je |A| = . Korscenjem te cinjenice, ako i T... i T... dobijamo
sledece:
a) Kako je A |A| |A| {0}, i B |B| |B| {1}, onda imamo da

je A B |A| {0} |B| {1} ||A| {0} |B| {1}|, iz cega sledi
|A B| = |A| |B|.
b) Kako je A |A| i B |B|, onda sledi A B |A| |B| ||A| |B||,

pa A B |A| |B|, iz cega sledi |A B| = |A| |B|.
c) Iz A |A| i B |B| dobijamo
AB |B| |A| ||B| |A|| = |A||B| ,
sledi AB |A||B| , pa |AB | = |A||B| .
Teorema 4.35 Neka su , , kardinali. Tada vazi:
a) = ,
b) = ,
c) ( ) = ( ),
d) ( ) = ( ).
Dokaz.
173
a) Za proizvoljne skupove A i B vazi AB = B A, pa |AB| = |B A|.

Ako su A i B disjunktni, dobijamo |A| |B| = |B| |A|. Specijalno,
ako je A = {0}, B = {1}, dobijamo |A| = | {0}| = ,
|B| = | {1}| = , tj. = .
b) Za proizvoljne skupove A i B vazi AB B A, pa |AB| = |B A|,

iz cega sledi |A| |B| = |B| |A|. Specijalno, za A = , B =
dobijamo = .
c) Za sve skupove A, B i C vazi (A B) C = A (B C), pa
|(A B) C| = |A (B C)|.
Ako su A, B i C disjunktni skupovi tj. AB = AC = BC = , onda

sledi (|A||B|)|C| = |A|(|B||C|). Specijalno, ako je A = {0},
B = {1}, C = {2}, dobijamo ( ) = ( ).
d) Navedeni identitet dobijamo polazeci od cinjenice da za sve skupove

A, B, C vazi (A B) C A (B C).
( ) = ( ) ( ).
Dokaz. Za sve skupove A, B, C vazi A (B C) = (A B) (A C), pa

|A (B C)| = |(A B) (A C)|. Ako vazi B C = , onda dobijamo
|A| (|B| |C|) = (|A| |B|) (|A| |C|). Na kraju treba uzeti da je
A = , B = {0}, C = {1}.

Dogovor o oznakama: Ako je na primer f : A B C, to znaci da
funkcija f svakom uredenom paru a, b A B dodeljuje neki element
c C, pa bi u tom slucaju trebalo pisati f (a, b) = c. No, umesto toga,
uobicajeno je da se pise samo f (a, b) = c.
Teorema 4.37 Neka su , , kardinali. Tada:
a) ( ) = ,
b) = ( ) ,
c) = .
Dokaz. Posledica T6.24.

Teorema 4.38 Neka su , , kardinali. Tada:
a) ,
b) .
Dokaz.
a) Neka su A, B, C skupovi takvi da je A C = B C = i |A| |B|.

Kako je tada A |A| |B| B, zakljucujemo da je A B, iz
cega sledi A C B C, odnosno |A C| |B C|. Sada zbog T...
dobijamo |A||C| |B||C|. Na kraju treba uzeti da je A = {0},
B = {1}, C = {2}, i dobijamo trazenu implikaciju.
b) Krenimo od skupova A i B za koje vazi |A| |B|. Onda, kao pod a),
zakljucujemo da vazi A B, iz cega sledi A C B C odnosno
|A C| |B C|. Na osnovu T... dobijamo |A| |C| |B| |C|.
Trazenu implikaciju dobijamo kada uzmemo da je A = , B = ,
C = .
a) ,
b) .
Dokaz. Koristeci T..., slicno kao dokaz prethodne teoreme.

175
Kona
cni kardinali
Definicija 4.14 Za skup A kazemo da je kona

can ako je ekvipotentan sa
nekim prirodnim brojem tj.
(n ) n A.
U suprotnom, A je beskona
can.
U ovom delu cemo dokazati da su konacni kardinali tacno prirodni brojevi.

Naravno, svi prirodni brojevi su konacni ordinali. Da dokazemo da su
svi prirodni brojevi i kardinali, potrebna nam je sledeca lema.
Lema 4.3. Nijedan prirodan broj nije ekvipotentan svom pravom podskupu.
11
Dokaz. Neka je A = {n : (f : n n) rang(f ) = n}. Potrebno i
dovoljno je dokazati da je A = . Da bi to dokazali, dovoljno je uveriti se
da je A induktivan.
(i) A, trivijalno.
(ii) Pretpostavimo da je n A, dokazimo da je n+ A. Neka je f :
11
n+ n+ . Treba dokazati da je rang (f ) = n+ . Posmatrajmo funkciju
11
f|n : n n+ .
Imamo dva slucaja:
11
I slu
caj: rang(f|n ) n. Tada je jasno f|n : n n, pa je rang(f|n ) =
n. Prema tome, mora f (n) = n, i rang(f ) = n {n} = n+ .
II slu
caj: rang(f|n ) n. Tada postoji k n takav da je f (k) = n i
f (n) = r n. Denisimo novu funkciju g : n {n} n {n} na sledeci
nacin:
g(n) = n
g(k) = r
g() = f (), za sve =, n, k.
Jasno, rang(f ) = rang(g). S druge strane, rang(g|n ) n, pa imamo da

11
g|n : n n. Zbog indukcijske hipoteze (tj. n A) dobijamo da rang(g|n ) =
n, pa je
rang(g) = n {n} = n+ ,
sto zbog rang(g) = rang(f ) daje rang(f ) = n+ .

Teorema 4.40. Svi prirodni brojevi su kardinali.
Dokaz. Neka je n . Treba dokazati da za sve k < n, k n. No, k < n

znaci k n tj. k n, pa prema prethodnoj lemi dobijamo k n.
Lema 4.4. Nijedan konacan skup nije ekvipotentan svom pravom podskupu.
Dokaz. Neka je A konacan skup, i neka je A n. Neka je B A. Pret-

11
postavimo suprotno, neka je f : A na
B. Ako sa g ozna
cimo bijekciju koja
11
preslikava n na A onda imamo da g 1 f g : n na
g 1 (B). No, g 1 (B) n,
sto je kontradikcija sa Lemom 1.

g
A
n 11,na

11
na
y
f
11,na
n f 1 (B)
g 1
B A
Teorema 4.41. Svi konacni ordinali su prirodni brojevi tj.
( ON)(n )( n = n).
Dokaz. Neka je n, i pretpostavimo da je = n. Kako su i i n

ordinali, onda mora < n ili n < . Ako bi bilo < n onda n, sto je
kontradikcija sa Lemom. Ako bi bilo n < onda n , a to je kontradikcija
sa Lemom 2.

Naravno, kako su svi prirodni brojevi kardinali, dobijamo da su konacni
kardinali tacno prirodni brojevi.
177
Beskona
cni kardinali
Teorema 4.42. je najmanji beskonacan kardinal.
Dokaz. Da je beskonacan skup sledi iz cinjenice da je ekvipotentan

svom pravom podskupu (na primer, f : n 7 n+ je bijekcija izmedu i
\ {}), a znamo (L2) da nijedan konacan skup nije ekvipotentan svom
pravom podskupu. Naravno, je i kardinal, jer za sve < vazi .
(Naime < znaci tj. je prirodan broj pa ne moze biti
ekvipotentan prirodnom broju jer je beskonacan.) I na kraju, je najmanji
beskonacan kardinal, jer svi ordinali < su prirodni brojevi, a oni su
konacni.

Znamo da je granicni ordinal. To mozemo dokazati za sve beskonacne
kardinale.
Lema 4.5. Za svaki ordinal vazi
|| = | + |.
Dokaz. Denisemo funkciju : + na sledeci nacin
() =
() = {}, za <
() = , za <
Nije tesko proveriti da je bijekcija.
Teorema 4.43. Svaki beskonacan kardinal je granicni ordinal.
Dokaz. Neka je neki beskonacan kardinal. Tada . Pretpostavimo

da je = + = {}, za neki ordinal . Onda je (jer bi inace bilo
i + tj. < ). No, ako , onda je lako napraviti bijekciju
izmedu i {}, pa bi bilo {} = . To bi znacilo i < ,
sto je kontradikcija sa cinjenicom da je kardinal.

Definicija 4.15 Za skup A kazemo da je prebrojiv ako je |A| . A je

neprebrojiv ako nije prebrojiv.
Imajuci u vidu Cantorovu teoremu, ako prihvatimo AC, odmah dobijamo

da postoje neprebrojivi skupovi.
Teorema 4.44. (AC) Postoji neprebrojiv skup (kardinal).
Dokaz. Kako je za sve skupove S, S P(S) tj. S P(S) i S P(S),

onda specijalno za S = dobijamo
P() i P()
tj. < |P()|. Dakle, P() je neprebrojiv skup, (a |P()| neprebrojiv

kardinal).

No, postojanje neprebrojivih kardinala, kao i postojanje proizvoljno ve-
likih kardinala mozemo dokazati i bez AC. Prvo, podsetimo se da || postoji
za svaki ordinal , bez obzira na AC.
Teorema 4.45. (bez AC) Za svaki ordinal , postoji kardinal takav da je

> .
Dokaz. Tvrdenje je, naravno, tacno za < , jer je {} > i svaki

prirodan broj je kardinal. Neka je . Denisimo
W = {R P( ) : R je relacija striktnog dobrog uredenja na }.
Onda je W = , i W je skup (jer je W P( )). Tada je i
S = {type, R : R W }
skup, zbog Aksiome zamene. Neka je R = type , R. Onda je
S = {R : R W }.
Dokazimo da je
S = { ON : }.
Ako sa S1 oznacimo { ON : }, treba dokazati S = S1
() Ako R S onda , R = R , pa je R i R S1 .
179
() Neka je S1 . Onda . Treba dokazati da je = R za

neki R W. Oznacimo sa bijekciju koja postoji izmedu i . Denisemo
relaciju R na :
1 R2 (1 ) (2 ), za sve 1 , 2 .
Tada je izomorzam izmedu striktno dobro uredenog skupa , i

, R. Tako, type , R = , pa je = R i S.
Neka je = S. Znamo da je = sup S (vidi T ). Dokazimo da
S. Ako pretpostavimo da S, onda je pa na osnovu Leme
dobijamo
+ +
tj. + , sto daje + S. No, to je kontradikcija jer je = sup S a
+ > .
Dokazimo sada da je < . Kako je S onda je sup S = .
Kako S, onda = . Dakle, < .
Dokazimo na kraju da je kardinal. Pretpostavimo suprotno, da
postoji takav da je . To znaci
( S) ( S)( )
( S)( ).
S druge strane, povlaci . S obzirom da je i ,

dobijamo tj. S, sto je kontradikcija.
Teorema 4.1. Za svaki kardinal , postoji kardinal , takav da je > .
Teorema 4.2. Klasa svih kardinala nije skup.
Dokaz. Pretpostavimo da je { : je kardinal} skup. Kako je unija

proizvoljnog skupa kardinala ponovo kardinal, onda je { : je kardinal} =
kardinal. Prema prethodnom tvrdenju, postoji kardinal > . No, je
supremum skupa { : je kardinal}, pa bi bilo , sto je kontradikcija.

Primetimo da sada mozemo zakljuciti da ni klasa svih beskonacnih kar-
dinala Card nije skup. Naime, klasa konacnih kardinala jeste skup, pa
ako bi i Card bio skup, dobili bi da je klasa svih kardinala skup.
Alefi
Kratko receno, cilj ovog dela je da se pokaze da se beskonacni kardinali mogu

poredati u niz
0 , 1 , . . . , , . . . ( ON),
tako da za < vazi < , +1 jeste najmanji kardinal veci od , a
za granicni ordinal ,
= < .
Neka je F (x, y) formula prvog reda na jeziku {}. Neka je dalje K neka
klasa ordinala pri cemu vazi
( K)( ON)F (, ).
Kazemo da je F funkcionalna relacija na K ako je
( K)(! ON)F (, ).
U tom slucaju cemo pisati F () = i F : K ON. Prirodno, za F cemo

reci da je 1-1 ako za sve , K vazi
F () = F () = ,
da je na ako
( ON)( K)F () = ,
i da je monotona ako za sve , K vazi
< F () < F ().
Neka je K klasa ordinala. Kazemo da je K, < izomorfno sa ON, < ako

postoji funkcionalna relacija F : K ON koja je 1-1, na i monotona.
Primetimo da u tom slucaju imamo za sve , K
< F () < F ().
Teorema 4.46. Neka je Card klasa svih beskonacnih kardinala. Tada su

Card , < i ON, < izomorfni.
Dokaz. Za sve x Card , sa Sx oznacimo pocetni segment u Card

odreden sa x tj.
Sx = {y Card : y < x}.
181
Kako je Sx x i x je skup, sledi da je Sx skup za sve x Card . Jasno,

Sx , < je striktno dobro ureden skup.
Neka je F (x, ) formula prvog reda na jeziku {} koja kaze:
je ordinal izomorfan sa Sx , <.
Jasno, F (x, ) je funkcionalna relacija na Card . Dokazimo da je F :

Card ON 1-1, na i da je monotona.
F je 1-1. Zaista, ako je F (x) = = F (y) onda je
Sx
=
= Sy Sx
= Sy ,
pa ako bi, na primer, bilo x < y, onda bi Sx bio pocetni segmet od Sy , a to

je nemoguce, jer smo ranije dokazali (T ) da nijedan striktno dobro ureden
skup nije izomorfan svom pocetnom segmentu.
F je monotona. Neka je x < y, treba dokazati F (x) < F (y). Neka je
F (y) = . Tada je Sy = . Neka je : Sy taj izomorzam. Kako je
x Sy onda (x) . Neka je = (x). Tada je |Sx : Sx izomorzam
pa je Sx
= tj. = F (x), pa zbog dobijamo F (x) < F (y).
Oznacimo sa A klasu F (Card ) tj.
A = { ON : (x Card )F (x) = }.
Nije tesko videti da ako < i A onda i A.

F je na. Treba, u stvari, dokazati da je A = ON. Pretpostavimo
suprotno tj. A = ON. Tada klasa ordinala X = ON\A ima najmanji
element 0 . Tada se lako dokazuje da je A = [0 ). Zaista,
() Neka je A. Pretpostavimo da 0 . Za = 0 dobijamo
0 A, sto je kontradikcija. Za > 0 , zbog A dobijamo ponovo
0 A, kontradikcija. Prema tome, mora < 0 tj. [0 ).
() Neka je [0 ) tj. < 0 . Tada X, jer je 0 najmanji u X, pa
prema tome A. Dakle, A = [0 ) pa je A skup. Kako je F 1-1, onda
na osnovu Aksiome zamene zakljucujemo i da je F 1 (A) = Card takode
skup, sto je kontradikcija. Prema tome, A = ON i F : Card ON je
na.

Neka je F : Card ON izomorzam izmedu Card , < i ON, <
denisan u prethodnoj teoremi. Za ON, beskonacni kardinal F 1 ()
obelezavamo sa (alef-alfa). Prema tome, denisali smo niz beskonacnih

kardinala
0 , 1 , ..., , ..., ( ON).
Naravno, 0 je najmanji beskonacan kardinal, tj. . Uobicajeno je da se taj
niz kardinala, kada se posmatraju kao ordinali, obelezava sa
0 , 1 , ..., , ..., ( ON).
Direktno iz prethodne teoreme dobijamo:
Teorema 4.3. (1) Za svaki beskonacan kardinal postoji ordinal takav

da je = .
(2) Za sve ordinale , vazi: ako < onda < .
Teorema 4.47.
(1) Za svaki ON kardinal +1 je najmanji kardinal veci od .
(2) Ako je granicni ordinal, onda
= < .
Dokaz. (1) Naravno, zbog < + 1 sledi < +1 . Ako bi bilo <
onda < pa + 1 , iz cega sledi +1 .
(2) Znamo da je
< = sup{ : < }.
Znaci, treba dokazati da je
= sup{ : < }.
Jasno, je gornje ogranicenje od { : < }. Dokazimo da je naj-
manje gornje ogranicenje. Neka je
, za sve < .
Mozemo pretpostaviti da je beskonacan kardinal, pa postoji ON,
takav da
= .
Treba dokazati da je . Pretpostavimo suprotno tj. < . Tada
bi bilo < , pa kako je granicni ordinal, onda + 1 < i
+1 < ,
jer je gornje ogranicenje za sve , < . No, ovo je u kontradikciji sa
(1).

183
Operacije sa beskona
cnim kardinalima
Teorema 4.48 a) 0 0 = 0 ;
b) 0 0 = 0 .
c) Za sve prirodne brojeve n vazi: n 0 = 0 ;
d) Za sve prirodne brojeve n 1 vazi: n 0 = 0 ;
Dokaz.
a) Neka je A = {0, 2, 4, . . . }, B = {1, 3, 5, . . . }. Tada je 0 = |A B| =

|A| |B| = 0 0 .
b) Jasno, |N| = |{1, 2, 3, . . . }| = 0 . Denisimo preslikavanje : N

na sledeci nacin: ako je n onda
(n) = r, s, akko n = 2r (2s 1).
Nije tesko videti da je dobro denisano preslikavanje koje je bijekcija.

Prema tome, 0 = |N| = | | = || || = 0 0 .
c) Koristici monotonost operacije (T...) imamo da za n < vazi

n 0 0 0 = 0 . S druge strane, imamo da je 0 n, pa
0 = 0 0 n 0 0 , iz cega sledi n 0 = 0 .
d) Koristeci monotonost operacije (T...) i 1 n 0 dobijamo:
0 = 1 0 n 9 0 0 = 0 ,
pa sledi n 0 = 0 .
Teorema 4.49 a) Direktan proizvod konacno mnogo prebrojivih skupova

je prebrojiv.
b) Unija prebrojivo mnogo prebrojivih skupova je prebrojiv.
Dokaz.
Teorema 4.50. Za svaki beskonacan kardinal vazi
= .
Dokaz. Pretpostavimo suprotno i neka je najmanji kardinal za koji

ne vazi = . Primetimo da je onda < | | (jer , pa
| | i = | | ).
Korak 1. Dokazimo prvo da za sve < vazi
| | < .
Jasno, ako je < , onda | | < , pa | | < . Neka je .

Kako je najmanji kardinal sa osobinom da ne vazi = , onda imamo
sledece:
| | = ||| ||| = || || = || < .
Korak 2. Neka je P = . Dakle, po pretpostavci, |P | > . Denisimo

jednu particiju {P : < } skupa P na sledeci nacin:
P = {, : max(, ) = }.
Na svakom P neka je < tzv. antileksikografski poredak tj.
, < , akko < ili ( = i < ).
Tada su sve relacije < striktna dobra uredenja na odgovarajucim skupovima

P .

Korak 3. Na celom skupu P = {P : < } denisimo relaciju < na
sledeci nacin: ako su x, y P takvi da je x P i y P , onda
x < y akko < ili ( = i x < y).
Tada se lako vidi da je < striktno dobro uredenje na P .

Korak 4. Neka je = type P, < . Kako je P , onda |P | = ||, pa
imamo
< |P | = || ,
tj. < .
Korak 5. Neka je : P izomorzam izmedu P, < i , .
Posto je , onda postoji 0 , 0 P tako da je (0 , 0 ) = . Kako
185
je izomorzam, onda je pocetni segment P0 ,0 od P, < odreden sa

0 , 0 izomorfan sa . Prema tome,
|P0 ,0 | = || = .

Korak 6. Kako je P = {P : < }, onda 0 , 0 P0 , za neko 0 < .
Dokazimo da je
P0 ,0 (0 + 1) (0 + 1).
Znamo da je max(0 , 0 ) = 0 , pa je 0 < 0 + 1 i 0 < 0 + 1. Ako
, < 0 , 0 , onda max(, ) max(0 , 0 ), pa < 0 +1, i < 0 +1,
sto je i trebalo dokazati.
Korak 7. Znamo da uvek vazi:
A B |A| |B|,
pa je
|P0 ,0 | |(0 + 1) (0 + 1)|.
Posto je granicni ordinal (jer je svaki beskonacni kardinal granicni ordinal,
vidi T43), onda iz 0 < sledi 0 + 1 < . No, u Koraku 1. smo videli da
za sve < vazi
| | < ,
pa imamo
|P0 ,0 | |(0 + 1) (0 + 1)| < ,
sto je kontradikcija, jer smo u Koraku 5. dokazali
|P0 ,0 | = .
Teorema 4.51. Za sve kardinale , vazi
= = max(, ).
Dokaz. Neka je . Jasno, {0} {1}, iz cega sledi
(1) .
Kako je {0} {1} {0} {1}, imamo
(2) .
Dalje, 2 {0} {1} i 2 , pa je

(3) = 2 = .
Tako iz (1), (2) i (3) dobijamo , pa je = . Analogno,
= ,
iz cega sledi = .
Kontinuum hipoteza
Znamo da za svaki skup X vazi

2X P(X) i |P(X)| > |X|.
Prema tome, znamo da je
20 > 0 .
Kako je 1 najmanji kardinal veci od 0 , onda je
1 20 .
No, da li je 1 = 20 ? Da li je 20 najmanji kardinal posle 0 ? Poznato
je da je kardinalnost skupa realnih brojeva bas 20 , pa se taj kardinalni
broj zove i kontinuum i obelezava sa c. Prema tome, nase pitanje mozemo
formulisati i ovako: Da li postoje beskonacni skupovi koji nisu prebrojivi,
a cija kardinalnost je manja od kontinuuma? Problem koji pita Koliko je
1 ? zove se Problem kontinuuma. Tvrdenje da je 1 = 20 zove se
Kontinuum hipoteza (CH). Slicno, za svaki ordinal imamo da je
2 >
i da je +1 2 . Uop steni problem kontinuuma pita Koliko je
2+1 ? Tvrdenje da je +1 = 2 se zove Uopstena kontinuum hipoteza
(GCH). Status Kontinuum hipoteze odnosno Uopsene kontinuum hipoteze je
slican statusu Aksiome izbora. Naime, u okvirima ZF se niti mogu dokazati,
niti se mogu oboriti.
Teorema 4.52. (G odel, 1939) GCH je saglasna sa teorijom ZF, tj. ako
je ZF neprotivrecna, onda je i ZF + GCH neprotivrecna.
Teorema 4.53. (Cohen, 1963) Ako je ZF neprotivrecna onda je i ZF +

CH neprotivrecna. Prema tome, CH je nezavisna od ZF teorije.
Literatura
[1] G. Birkho, On the combination of subalgebras, Proc. Cambridge Phi-

los. Soc. 29 (1933), 441464.
[2] G. Birkho, On the structure of abstract algebras, Proc. Cambridge

Philos. Soc. 31 (1935), 433454.
[3] G. Birkho, Combinatorial relations in projective geometries, Ann.

Math. 47 (1935), 743748.
[4] G. Birkho, Lattice theory, First Edition, Colloquium Publications, Vol.

25, Amer. Math. Soc., Providence, R.I., 1940.
[5] G. Birkho, Lattice theory, Second Edition, Colloquium Publications,

Vol. 25, Amer. Math. Soc., Providence, R.I., 1948.
[6] G. Birkho, Lattice theory, Third Edition, Colloquium Publications,

Vol. 25, Amer. Math. Soc., Providence, R.I., 1967.
[7] G. Birkho, O. Frink, Representations of lattices by sets, Trans. Amer.

Math. Soc. 64 (1948), 299316.
[8] G. Boole, An investigation of the laws of thought, Walton and Mabrly,

London, 1854.
[9] S. Burris, H. P. Sankappanavar, A course in universal algebra, Graduate

Texsts in Mathematics, SpringerVerlag, New York, 1981.
[10] C. C. Chang, H. J. Keisler, Model theory, Studies in Logic and the Foun-
dations of Mathematics, Vol 73, NorthHolland Publ. Co., Amsterdam
London, 1973.
[11] P. M. Cohn, Universal algebra, Harper and Row, New York, 1965.
187
188 Literatura
[12] P. Crawley, R. P. Dilworth, Algebraic theory of lattices, PrenticeHall,

Englewood Clis, 1973.
[13] S. Crvenkovic, I. Dolinka, R. Sz. Madarasz Odabrane teme opste al-

gebre: grupe, prsteni, polja, mreze, Univ. u Novom Sadu, Prirodno-
matematicki fakultet, Novi Sad, 1998.
[14] A. DeMorgan, Formal logic, Taylor and Walton, London, 1847.
[15] B. A. Davey, H. A. Pristley, Introduction to Lattices and Order, Cam-

bridge University Press, 1990.

[16] R. Dedekind, Uber Zerlegungen von Zahlen durh ihre grossten gemein-
samen Teiler, Festschrifte Techn. Hoch. Braunschweig, 1897.

[17] R. Dedekind, Uber die von drei Moduln erzeugte Dualgruppe, Math.
Ann. 53 (1900), 371403.
[18] R. P. Dilworth, Lattices with unique complements, Trans. Amer. Math.

Soc. 57 (1945), 123154.
[19] K. Denecke, S. L. Wismath, Universal Algebra and Applications in The-

oretical Computer Science, Chapman and Hall/CRC, 2002.
[20] R. P. Dilworth, The structure of relatively complemented lattices, Ann.

Math. 51(2) (1950), 348359.
[21] Ersov, Paljutin, Matematicka Logika (na ruskom), Nauka, Moskva,

1979.
[22] A.A. Fraenkel, Y. BarHillel, Foundations of Set Theory, North

Holland, 1958.
[23] R. Freese, Free modular lattices, Trans. Amer. Math. Soc. 261 (1980),
8191.
[24] R. Freese, R. McKenzie, Commutator Theory for congruence modular

varieties, London Math. Soc. LectureNote Series, ???
[25] N. Funayama, T. Nakayama, On the distributivity of a lattice of lattice

congruences, Proc. Imp. Acad. Tokyo 18 (1942), 553554.
[26] G. Gratzer, General lattice theory, Pure and Applied Mathematics,

Vol. 75, Academic Press, New York, Mathematische Reiche, Band 52,
Birkhauser Verlag, Basel; Akademie Verlag, Berlin, 1978.
Literatura 189
[27] G. Gratzer, Universal algebra, Second Edition, SpringerVerlag, New

York, 1979.
[28] G. Gratzer, E. T. Schmidt, Charatcterizations of congruence lattices of
abstract algebras, Acta Sci. Math. (Szeged) 24 (1963), 3459.
[29] H. P. Gumm, Geometrical methods in congruence modular algebras,
Memoirs of the Amer. Math. Soc., Vol. 45, no. 286, 1983.
[30] A. Hajnal, Halmazelmelet, Tankonyvkiado, Budapest, 1983.
[31] P. Halmos, Naive set theory, D. Van Nostrand, Princeton, 1960.
[32] C. Herrmann, Affine algebras in congruence modular varieties, Acta
Sci. Math. (Szeged) 41 (1979), 119125.
[33] C. Herrmann, On the word problem for the modular lattice with four
generators, Math. Ann. 165 (1983), 513527.
[34] B. Jonsson, On the representation of lattices, Math. Scand. 1 (1953),
193206.
[35] B. Jonsson, Latticetheoretic approach to projective and affine geom-
etry, The axiomatic method with special reference to geometry and
physics (Henkin, Suppes and Tarski, Eds.), NorthHolland, Amster-
dam, (1959), 188203.
[36] B. Jonsson, Algebras whose congruence lattices are distributive, Math.
Scand. 21 (1967), 110121.
[37] B. Jonsson, Topics in universal algebra, Lecture Notes in Mathematics,
Vol. 250, SpringerVerlag, New York, 1972.
[38] A.N. Kolmogorov, A.G. Dragalin, Matematicka logika, Dopunske glave
(na ruskom), Moskovski Univerzitet, Moskva, 1984.

[39] J.L. Krivine, Aksiomaticka teorija skupova, Skolska knjiga, Zagreb,
1978.
[40] K. Kunen, Set Theory An Introduction to Independence Proofs,
NorthHolland, 1980.
[41] K. Kuratowski, A. Mostowski, Set Theory, NorthHolland, 1967.
[42] A. I. Maltsev, Algebraic ssystems, Grundlehren der mathematischen
Wisseenschaften, Vol. 192, SpringerVerlag, New York, 1973.
190 Literatura
[43] R. McKenzie, D. Hobby, The structure of finite algebras (tame congru-

ence theory), Contemporary Mathematics, Amer. Math. Soc., Provi-
dence, R.I., ???
[44] R. N. McKenzie, G. F. McNulty, W. F. Taylor, Algebras, Lattices, Ver-

ieties, I, Wadsworth and Brooks, Monterey, 1987.
[45] E. Mendelson, Introduction to Mathematical Logic, D. Van Nostrand,

1964.
[46] K. Menger, New foundations of projective and affine geometry, Ann.

Math. (2)37 (1936), 456482.
[47] S. Milic, Elementi matematicke logike i teorije skupova, Institut za

matematiku, Novi Sad, 1990.
[48] J. B. Nation, Finite sublattices of a free lattice, Trans. Amer. Math.

Soc. 269 (1982), 311337.
[49] O. Ore, On the foundations of abstract algebra I, Ann. Math. 36 (1935),

405437.
[50] O. Ore, On the foundations of abstract algebra II, Ann. Math. 37 (1936),
265292.
[51] P. P. Palfy, P. Pudlak, Congruence lattices of finite algebras and inter-

vals in subgroup lattices of finite groups, Algebra Universalis 11 (1980),
2227.
[52] C.S. Peirce, On the algebra of logic, Amer. J. Math. 3 (1880), 1557.
[53] A. F. Pixley, Distributivity and permutability of congruences in equa-

tional classes of algebras, Proc. Amer. Math. Soc. 14 (1963), 105109.
[54] E. L. Post, The twovalued iterative systems of mathematical logic, An-

nals of Math. Studies, no. 5., Princeton University Press, N.J.,1941.
[55] S. Presic, Elementi matematicke logike, Zavod za udzbenike i nastavna

sredstva, Beograd, 1983.
[56] P. Pudlak, A new proof of the congruence lattice characterization theo-

rem, Algebra Universalis 6 (1976), 269275.
[57] P. Pudlak, J. Tuma, Every finite lattice can be embedded into a finite
partition lattice, Algebra Universalis 10 (1980), 7495.
Indeks 191
[58] E. Schroder, Vorlesungen uber die Algebra der Logik (exacte Logik),
edited in part by E. M
uller and B. G. Teubner, Leipzig, Published in 4
volumes, Chelsea Publ. Co., Bronx, New York, 1890.
[59] P. H. Stone, The theory of representations for Booelan algebras, Trans.

Amer. Math. Soc. 40 (1936), 37111.
[60] S. Vujosevic, Matematicka logika O mogucnostima formalnog metoda,

Podgorica, 1996.
[61] P. M. Whitman, Free lattices, Ann. Math. 42(2) (1941), 325330.
[62] P. M. Whitman, Free lattices II, Ann. Math. 43(2) (1942), 104115.
[63] P. M. Whitman, Lattices, equivalence relations, and subgroups, Bull.

Amer. Math. Soc. 52 (1946), 507522.

Matematicka Logika PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Matematicka Logika PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Departman za matematiku i informatiku

Rozalia Sz. Madarasz

2.4 Operatori Mod i Th, semanticke posledice . . . . . . . . . . . 66

3 Temporalne logike 109

4 Skupovi, ordinali, kardinali 121

Dobro uredeni i striktno dobro uredeni skupovi . . . . . . . . . . . 148

Prvi narod u istoriji koji se bavio problemima ispravnog zakljucivanja bili

nacin razmisljanja mora primenjivati i u ostalim naukama, ako zelimo da

1.2 Logika iskaza

konjunkcija iskaza p i q je iskaz p i q,

disjunkcija iskaza p i q je iskaz :p ili q,

implikacija iskaza p i q je iskaz : ako p onda q,

ekvivalencija iskaza p i q je iskaz : p ako i samo ako q,

negacija iskaza p je iskaz : nije p.

Istinitosna vrednost slozenog iskaza zavisi od istinitosnih vrednosti

iskaz p i qje tacan ako i samo ako su i p i q tacni,

iskaz p ili q je netacan ako i samo ako su i p i q netacni,

iskaz ako p onda q je netacan ako i samo ako je p tacan a q netacan,

iskaz nije p je tacan ako i samo ako je iskaz p netacan.

Osnovni pojam koji zelimo formalizovati je pojam logicke posledice: Neka je

Primer 1.1 Posmatrajmo sledece zakljucivanje: Ako poplava unisti vasu

Primer 1.2 Posmatrajmo sledece zakljucivanje: Ako je neko talentovan i

1.3 Sintaksa iskazne logike

Iskazna logika nastaje formalizacijom (matematizacijom) logike iskaza.

Definicija 1.1 Standardna azbuka iskazne logike se sastoji od sledecih

prebrojiv skup iskaznih slova S,

Standardnu azbuku iskazne logike cemo obelezavati sa L, i u daljem tekstu,

1. Sva iskazna slova su iskazne formule;

2. Ako su A i B iskazne formule, onda su to i sledeci izrazi:

(A B), (A B), (A B), (A B), (A)

Ovako definisan skup svih iskaznih formula zovemo i standardan skup

Umesto ovako denisanih iskaznih formula, ponekad je zgodno iskazne for-

radi jednostavnosti, mozemo brisati spoljne zagrade kod formula;

ce znaciti da su sva iskazna slova formule A u skupu {p1 , p2 , . . . , pn }.

Vrlo cesto cemo prilikom dokazivanja raznih osobina formula koristiti

Dokaz. Primetimo da skup formula O zadovoljava oba uslova iz Denicije

Za deniciju semantike Iskazne logike koristicemo jednu veoma jednostavnu,

Definicija 1.3 Iskazna algebra je algebra I = {, }, , , , , ,

Definicija 1.4 Valuacija u iskaznoj logici je svako preslikavanje : S

ako je p S iskazno slovo, onda v (p) = (p),

Za v (A) kazemo da je vrednost formule u valuaciji (ili u interpretaciji

Teorema 1.2 Vrednost iskazne formule A u nekoj valuaciji zavisi samo od

Definicija 1.5 Istinitosna funkcija je svaka funkcija f : {, }n

Prema tome, imajuci u vidu da vrednost formule ne zavisi od vrednosti

Primer 1.3 Neka je A = (p2 p5 ) p3 . Tada, radi jednostavnosti,

Definicija 1.6 Kazemo da je iskazna formula A

zadovoljiva ako postoji valuacija u kojoj je vrednost te formule tacna,

oboriva ako postoji valuacija u kojoj je vrednost te formule netacna,

tautologija ili valjana formula je tacna za sve valuacije,

kontradikcija ako je njena vrednost netacna za sve valuacije.

Problem da li je data iskazna formula zadovoljiva oznacava se sa SAT (Sat-

1.5 Tautologije, logi

Tautologije mozemo shvatiti kao zakone misljenja. Neke od njih koristimo

Teorema 1.3 Sledece formule su tautologije:

1. p p Zakon dvojne negacije

Dokaz. Direktnom proverom.

Teorema 1.4 Neka je A = A = A(p1 , p2 , . . . , pn ) neka tautologija. Tada

Dokaz. Lako je uvideti da je vrednost formule A(B1 , B2 , . . . , Bn ) za svaku

Definicija 1.7 Za dve formule A i B kazemo da su logi cki ekvivalentne

Vazno je primetiti sledece: A B je formula, koja moze imati razlicite

U sledecoj teoremi smo naveli najpoznatije logicki ekvivalencije.

Teorema 1.5 Neka su A, B i C proizvoljne formule. Tada vazi:

U sledecoj teoremi su prikazane veze izmedu logickih operacija, koje